Jelena Milić: Sistemski rasizam je u zdravstvenom osiguranju i sistemu javnog zdravlja Sjedinjenih Američkih Država

Očigledno je da u SAD i dalje postoje i socijalna, i pravosudna segregacija, a da bi se njoj stalo na kraj, najegalitarniji način je - popravka sistema javnog zdravlja.

Policijska brutalnost i stepen nasilja u Sjedinjenim Američkim Državama su zabrinjavajući, izjavila je Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, navodeći podatak da je u 2019. godini u policijskom nasilju u ovoj zemlji ubijeno preko hiljadu ljudi. 

Kada se analizira koliki je broj nastradalih Afroamerikanaca i koliko je njih, u odnosu na belce, u zatvorima, jasno je da rasne predrasude postoje. 

Od 15 odsto Amfroamerikanaca, koliko ih je u ukupnoj demografskoj slici Amerike, upravo oni čine oko 60 odsto svih zatvorenika u ovoj zemlji.

- Ovo je zaista problematično. I socijalna, i pravosudna segregacija očito i dalje postoje u SAD, mada ljudi, građani i institucije ovu temu stalno „vade na površinu“, što jako cenim. Međutim, strašnija statistika je ta da ogroman broj mladih crnaca živi ispod linije siromaštva, u porodicama samo sa maloletnom majkom, a visok je i mortalitet crnačkih porodilja i novorođenčadi – navodi Milić za „Pravac“.

Sistemski rasizam je, kako ocenjuje, u zdravstvenom osiguranju.

- Svi predlozi poboljšanja javnog zdravlja padali su u vodu, a nema drugog razloga, osim toga što se zna da bi najveći korisnici osiguranja bili „those people“, kako ih zovu. Jedan belac će vam reći da nije tako, već da se radi o tome da će njegovi „premiuums“ pasti (premiums – mesečna naknada koje se uplaćuje za zdravstveno osiguranje, prim. aut.), ili će se država previše uplitati. Ipak, ovo jeste suština i ovo je ono što je tužno – navodi Milić. 

Ocenjuje da je najegalitarniji način za sprečavanje segregiranja cele jedne populacije u popravci sistema javnog zdravlja u SAD.

Na konstataciju da su u Mineapolisu, Čikagu, Filadelfiji, Atlanti, gde se možda i najviše govori o sistemskom rasizmu, već decenijama na vlasti demokrate, a da se isti rasizam neretko pripisuje republikancima, Milić kaže da pitanje zahteva kompleksan odgovor, ali da američke demokrate po tom pitanju „sigurno nisu cvećke“.

- Kada su 50-ih i 60-ih usvajani „civil rights acts“ (Zakon o građanskim pravima) za te progresivne zakone glasalo je više članova Republikanske, nego Demokratske stranke. Tada su demokrate držale južne države i bile su segregacionisti. Ovakva podela se danas ne može praviti i stvari nisu tako „crno-bele“ – kaže Milić.