Milić AP-u: Epidemija problematičnog izveštavanja o Srbiji

BEOGRAD, 20. juna (Tanjug) - Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić ukayala je u pismu uredništvu agencije AP, povodom stavova iznetih u intervjuu predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Ðilasa, da je ta agencija zahvaćena "epidemijom problematičnog izveštavanja o Srbiji", koje, po njenoj oceni, za cilj imaju otežavanje pregovaračke pozicije Beograda pred nastavak dijaloga sa Prištinom.

Milić je navela da sličan trend postoji od ranije, ali je primetila da je "kriva počela da raste" od kada se ukazala mogućnost postizanja kompromisnog multdimenzionog sporazuma Beograda i Prištine uz pojačan angažman sadašnje američke administracije.

Prema njenim rečima, izvor zaraze su i uticajni delovi "navodno liberalnog političkog Zapada iz SAD i EU i NVO-a i analitičarske zajednice koju Zapad podržava", koji, kako kaže, sebe, inače, predstavljaju kao zagovornike slobode medija i borce protiv prerade istorije i dezinformacija koji, po njima, dolaze mahom iz Kine, Rusije i od neodgovornih lokalnih aktera.

Dodaje da u Srbiji takve tekstove odmah prenose privatni mediji, mnogobrojni zapadno sponzorisani portali i drugi koji tvrde da u Srbiji postoji medijski mrak, da su oni poslednji ostaci slobodnog novinarstva ili branioci demokratije u zemlji, kao i da su isti postali skoro jedini sagovornici spomenutih zapadnih aktera, iako njihov minuli rad daje povoda za pitanje šta je cilj njihovog angažmana.

"Ono šta i sa kim rade daleko je od demokratije, sekularnosti, vladavine prava i transparentnosti i zasigurno ne vodi Srbiju na politički Zapad, što nije teško uočiti ako se prate javno dostupni izvori", navodi Milić.

Dodaje da se, kako kaže, zaraza pojavila i u uglednim zapadnim dnevnicima poput Špigla i Politika, a da je kulminaciju dostigla tokom majske online diskusije Komiteta za spoljne poslove američkog Predstavničkog doma u obraćanjima predsedavajućeg Eliota Engela i bivše državne sekretarke Madlen Olbrajt.

Milić ukazuje da se, od kada je najavljena mogućnost postizanja kompromisnog sporazuma Beograda i Prištine uz pojačan angažman SAD u zapadnim medijima različitih profila od Vašington Tajmsa, Forin Polisija do Hila, pojavila serija tekstova koji deluju da su ih pisale kosovske, ili PR agencije angažovane da brane partikularne finansijsko - političke interese ili deluju protiv sadašnje administracije u Beloj kući.

Ističe da je svim tim medijima zajedničko sledeće - to što skoro uopšte ne navode pozitivne trendove u Srbiji, kao što su, kako navodi, "otklon od zločinačke prošlosti" i sistemsko približavanje Zapadu u oblasti odbrane i bezbednosti, uključujući jačanje saradnje sa NATO i približavanje SAD, ili borba za sprečavanje negiranja Holokausta i borba protiv antisemitizma i vraćanje jevrejske imovine oduzete tokom Holokausta.

Dodaje da ti mediji uprkos tome prenose "iste bizarne incidente koji nisu ni trend, ni zvanična politika".

Kao primere navodi preuveličavaje uticaja Rusije i Kine na vlast bez analize njihovog uticaja oko pitanja Kosova ili zbog većinskog vlasništva ruske državne kompanije nad srpskom industrijom gasa i nafte, koja je to postala za vreme prethodne administracije "čiji se pojedinci sada predstavljaju kao jedine demokrate, dok istovremeno ne navode upravo njihove očite veze sa Rusijom".

Dodaje da ti mediji "sistemski ne spominju okolnost da pet zemalja članica EU, četiri članice NATO, više od pola članica UN, od čega dve članice Saveta bezbednosti ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, tvredeći istovremeno da bi kompromisno rešenje oko novog statusa Kosova koje bi moglo za elemenat imati i korekciju administrativne linije izazvalo nove sukobe na Balkanu, koji je već 20 godina u miru, iako su tu nekoliko hiljada vojnika u misijama KFOR i EUFOR zaduženih za sprovođenje mira, a sve zemlje regiona ili članice NATO ili na putu da postanu, ili jačaju saradnju, sve zemlje su kandidati za članstvo u EU, ili pokušavaju da to postanu.

Ističe i činjenicu da ti mediji spominju, neretko i uveličane, podatke o broju kosovskih žrtava dok se sudbina 2500 nestalih Srba sa Kosova nikad ne spominje, kao i da spočitavaju samo Srbiji pojavljivanje osuđenih ratnih zločinaca u javnosti, dok skoro nikad ne komentarišu "angažovanje osuđenih ratnih zločinaca u državne kosovske strukture".

Dalje ukazuje da bivšeg kosovskog premijera Aljbina Kurtija predstavljaju kao nepravedno sklonjenog demokratu iako isti delegitimiše Srpsku Listu koja deluje na osnovu Ahtisarijevog plana i kosovskih zakona i “svaku vladu u kojoj je ona”.

Ističe da predsednika Srbije Aleksandra Vučića nayivaju diktatorom ili autokratom, a Srbiju hibridnim režimom, ali, kako kaže, ne primećuju da se srpski Ustav krši u delu Briselskog sporazuma koji se tiče ukidanja sudstva Republike Srbije na Kosovu.

Kao preimer nepovoljnog izveštavanja u Srbiji navodi i "arbitrano ili sasvim netačno tumačenje srpskih zakona o vanrednom stanju, izborima i drugom", ali i činjenicu da ti mediji previđaju okolnost da je 400.000 povratnika u Srbiju ušlo u prvim danima epidemije.

Ukazuje i na to da, dok kritikuju Srbiju za okretanje za pomoć Kini u tom periodu, previđaju “samo” premijerku Srbije koja dočekuje pomoć kofinansiranu od EU.

Milić navodi da ti mediji kao glavne kritičare stanja demokratiji u Srbiji citiraju ljude "koji se kroz rupe u zakonu i usled neodgovornosti biranih pojedinaca svoje interesne zajednice uvlače u parlament i predstavljaju kao opresirane političke stranke".

Obraćajući se uredništvu AP, ona ističe da je jedan od njih, Dragan Ðilas, u tekstu te agencije opisan kao „opozicioni lider“ u Srbiji uz tvrdnju da će „glavne opozicione stranke bojkotovati predstojeće izbore koji će biti prevara“.

Kaže da je to s razlogom rasrdilo demokratski orijentisane političare koji se u mnogim aspektima javnih politika razlikuju od vladajuće koalicije pa su uistinu opozicija, a koji će učestvovati u predstojećim izborima.

"Oni imaju i bolje rejtinge nego spomenuti „lider opozicije“. Podsećam vas i da nijedna relevantna organizacija koja je bila uključena u praćenje prethodnih izbora u Srbiji nije njihove rezultate dovela u pitanje. Evropska komisija jeste spomenula u svojim izveštajima nedostatke, ali su neki od njih već sada ispravljeni", napisala je Milić.

Ona smatra da biti opozicija nije nikakva demokratska vrednosna karakteristika u Srbiji, kao što ni njihov bojkot izbora ne govori mnogo o stanju u Srbiji, već da su u stvari i jedno i drugo više znak borbe za vlastite interese pod plaštom delanja u cilju javnog interesa, imajući u vidu odsustvo bilo kakve ostvarive politike onih koji to zagovaraju.

"Zvaničnici iste nadležne institucije, Insituta za javno zdravlje Batut, koja s razlogom nikad nije proglasila nepostojeću epidemiju raka izazvanu navodno upotrebom osiromašenog uranijuma tokom NATO bombardovanja SRJ i pored epidemije dezinformacija koja je stizala iz ruskih i njima bliskih srpskih izvora uz blagonaklonost vlasti, nešto čemu se vaš sagovornik nikada nije suprotstavio, sada smatraju da se izbori uz određene mere mogu održati", piše Milić u pismu AP-u i ističe da stručnjake iz "Batuta" smatra relevantnijim i kompetentnijim da o tome sude nego što je to "vaš sagovornik".

Izrazivši nadu da se "epidemija problematičnog izveštavanja o Srbiji neće širiti, ona je navela da se obratila upravo uredništvu te agencije zbog njenog uticaja "jer nas čeka istorijski važan period pokušaja formalizacije odnosa Beograda i Prištine, koji bi obe strane jače povezao sa političkim Zapadom, uz podršku i pomoć sadašnje američke admistracije", koji zavisi i od objektivnog izveštavanja.

Smatra da će Srbija moći da odgovori na otvorena pitanja koja se tiču vladavine prava, stanja u medijima, korupcije, podele vlasti i spoljno-političke orijentacije tek kada se formalizuju odnosi sa Prištinom i to tako da sveobuhvatni multidimenzioni sporazum bude donet na osnovu činjenica i uvažavanja legitimnih argumenta zvaničnog Beograda.

"Duboko sam ubeđenja da bi kada bi predsednik Srbije u Vašingtonu 27. juna ove godine priznao Kosovo bez čak i malih kompromisa koji su u interesu države Srbije i Srba sa Kosova za koje postoje vrlo valjani argumenti, oni koji ga zovu autokratom ili diktatorom bili zadovoljni da on svoj politički uticaj u Srbiji iskoristi da priznanje “progura“ kroz parlament, a sagovornik iz teksta, koji inače traži veći pritisak Zapada na vlast u Srbiji dok njegovi bliski saradnici održavaju najtešnje veze sa Rusijom, bi ga optužio za „izdaju“, navela je Milić u pismu uredništvu agencije AP.