Objavljen spisak novinara i NVO čije transakcije proverava Uprava za sprečavanje pranja novca

Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija napravila je spisak medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana i od banaka zatražila uvid u sve njihove transakcije od 1. januara 2019, pišu mediji pozivajući se na saznanja Newsmax Adria.

Kako prenosiN1, na tom spisku, nazivom organizacije ili ličnim imenom i prezimenom i matičnim brojem nalazi se 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja.

U zahtevu koji je Uprava uputila bankama, a u koji je Newsmax Adria imao uvid, podaci se traže kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca.

Primetno je da se na ovom spisku nalaze imena pojedinaca i organizacija koje otvoreno kritikuju vlast, navodi N1.

Na spisku su, između ostalih, NUNS, UNS, CINS, BIRN, KRIK, CRTA, Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija, Novosadska novinarska škola. Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Građanske inicijative, Vojvođanski građanski centar, Inicijativa mladih za ljudska prava, Biro za društvena istraživanja (BIRODI), Komitet pravnika za ljudska prava (Jukom), Centar za evroantlantske studije (CEAS), Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, Centar za vladavinu prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, LIBEK, CANVAS, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Helsinški odbor za ljudska prava…

Što se tiče pojedinaca, podatke su zatražili za novinare Slobodana Georgieva, Biljanu Stepanović, Branka Čečena, Vukašina Obradovića… Na spisku su, između ostalih, i političar Vuk Jeremić, reditelj Andrej Nosov, Jelena Milić iz CEAS-a, advokat Ivan Ninić…

Traže se podaci i o produkcijskoj kući Non Aligned Films, Trag fondaciji, Fondaciji Katalist, Fondacija Sloboda štampe…

Kako se navodi, Uprava za pranje novca traži promet po dinarskom i deviznom računu uključujući ukupno po godini, sa navedenim osnovama priliva i odliva i podatke po čijem nalogu se vrše uplate i u čiju korist se vrše isplate, podatke o ovlašćenim licima i “da li su navedena lica ovlašćena po računima drugih lica”, čak i da li imaju sef i, kako se navodi, “sve druge korisne podatke”.

Sastanak organizacija sa spiska

Bojana Selaković iz Građanskih inicijativa i Raša Nedeljkov iz Crte izjavili su danas da će povodom ovog spiska Uprave za sprečavanje pranja novca, više organizacija sa tog spiska preduzeti pravne akcije koje su im na raspolaganju prema zakonima Srbije, kao i da je važno da se o ovom slučaju obaveste relevantni akteri i međunarodne mreže.

“Preduzećemo ono što nam je na rasporlaganju kada su u pitanju pravne akcije. Razgovaramo kako ćemo i kome od međunarodnih institucija komunicirati jer se radi o zloupotrebi procesa u kojem Republika Srbija učestvuje i u kojem postoje obaveze”, rekla je Selaković.

Sastanak više organizacija sa tog spiska je u toku i razmatra se način kako ćemo reagovati, naveo je Nedeljkov. “Sigurno ćemo koristiti sva pravna sredstva koja nam omogućavaju zakoni u Srbiji, ali obratićemo se i međunarodnim mrežama i grupama koje su zadužene za ovaj delokrug rada”, rekao je on.

Nedeljkov je rekao da Crta dugi niz godina izveštava o radu parlamenta i dosledno iznosi kritike i na račun ove i prethodnih vlasti, pa je to jedan od razloga što se nalazi na pomenutom spisku.

“Zabrinjava ako su institucije zloupotrebljene i rade u uskom partijsko interesu, zarad zastrašivanja onih koji misle drugačije”, rekao je Nedeljkov.

Bojana Selaković je dodala i da veruj da je došlo do zloupotrebe ovlašćenja Uprave.

“Mi to pozdravljamo…”

Centar za evroatlantske studije (CEAS) je, povodom spiska Uprave za sprečavanje pranja novca saopštio da to pozdravlja, kao i Jelena Milić koja je njihov pravni zastupnik, “ako je spomenuta Uprava istrage sprovodila po propisima Srbije”.

“Ne smatramo da to ne treba raditi samo zato što neki drugi osumnjičeni nisu kažnjeni. Dodatno, ne vidimo to, ako je sprovedeno u skaladu sa zakonom, kao pritisak na naš rad”, navodi se u saopštenju.

CEAS naglašava da pojmovi poput: udruženje građana, nevladinih organizacija, novinara ili opozicije “sami po sebi ne sadrže vrednosnu odrednicu dobro-loše ili apriori nevino”.

“Kao i svaki drugi pravni subjekt ili pojedinici, oni mogu biti i vršioci krivičnih dela i to ne zavisi od toga gde i za koga rade”, navodi se.

CEAS podseća i na nalaze relevantnih međunarodnih tela da se “nevladine organizacije takođe smatraju ‘subjektima rizika’ u okviru pranja novca kao front za terorističke organizacije koje prikupljaju i prenose sredstva ili kao legitimna preduzeća koja posredno podržavaju ciljeve terorističkih organizacija.”

“Kako je CEAS razumeo, spomenuti, inače vrlo šarolik spisak nije potpun pa nam uopšte nije jasno kako su sagovornici spomenutih medija izvlačili zaključke o korelaciji entiteta na spisku sa njihovim javnim stavovima i delovanjem, niti kako se nepotpun spisak može smatrati pritiskom na pojedine organizacije”, navodi se u saopštenju.

Imajući u vidu broj stranaca primećenih u jeku pandemije COVID-19 na nasilnim protestima u Beogradu, CEAS veruje da je možda i to opravdan razlog mera Uprave, dodaje se u saopštenju.

CEAS navodi da “objavljivanje netačnog spiska nema veze sa otvaranjem teme uslova rada udruženja građana u Srbiji” i naglašava da je ovih dana meta netačnihi opasnih diskvalifikacija i zaključuje da pretnje, spiskovi i tendenciozno netačno izveštavanje o njima predstavljaju pritisak na rad.

“Nažalost, čini nam se da je ovo neprofesionalni i neodgovoran pokušaj mobilizacije i homogenizacije oko pojedinaca iz navodno demokratske ugrožene opozicije, koji su istovremeno: na čelu političkih organizacija, privatni konsultanti, funkcioneri pravnih subjekata koja se formalno vode kao udruženja građana, a bojimo se imaju i neke druge ne samo javne interese koje plasiraju pod plaštom zalaganja za demokratizaciju i slobodu medija u Srbiji, ili s njima interesno povezanim licima koji možda ne poštuju mere razdvajanja komercijalnog od neprofitnog. CEAS nikad nije, niti će učestovati u tako nečemu”, zaključuje se u saopštenju.

“Stavljeni u isti koš sa kriminalcima”

Sa druge strame, direktor Newsmax Adria Slobodan Georgiev izjavio je povodom ovog spiska da se na taj način “kriminalizuju ljudi”.

“A ja se trudim da svojim radom otkrivam kriminal. Da ukažem gde kriminal postoji. Ta Uprava za sprečavanje pranje novca ima istog donatora kao BIRN, Evropsku komisiju. Zato postavljam javno pitanje: ‘Da li će Uprava za pranje novca da ispituje sebe’? To je užasno”, izjavio je on.

“Državna institucija koja je osnovana da bi se bavila organizovanim kriminalom i sprečavanjem pranja novca i terorizma, bavi se ljudima i organizacijama koji su vrlo dobro poznati javnosti. Ona istražuje finansijske transakcije organizacija koje su besprekorne. Ljudi, koji bi, da su se bavili finansijskim malverzacijama unazad nekoliko godina, sigurno bili procesuirani”, navodi Georgiev.

Georgiev je istakao i da, ukoliko bi postojale bilo kakve sumnje za te organizacije, one nikada ne bi dobile donacije od Evropske unije.

“Ne znate da li da se smejete ili da bežite iz zemlje kada vidite takvu vest. Sve je sporno u tome što rade. Taj spisak je dostavljen bankama 13. jula. Ja sam znao za taj spisak, jer i u tim institucijama postoje pošteni ljudi koji shvataju zloupotrebe. Mislim da su i drugi ljudi sa spiska to znali. Ljudi trebaju da shvate da to radi Uprava kada se istražuju kriminalci, tako da smo mi sada svi stavljeni u taj koš sa kriminalcima”, ističe Georgiev.

Tanja Fajon: Svaku neopravdanu istragu trebalo bi smatrati pritiskom

Svaku neopravdanu istragu rada nevladinih organizacija, medija i pojedinaca trebalo bi smatrati pritiskom, ocenila je šefica Delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa Srbijom Tanja Fajon.

“Većina NVO, medija i pojedinaca, koji su pod istragom Vlade Srbije za pranje para, spadaju među primarne zagovornike pro-EU reformi i vrednosti vrednosti Evropske unije u Srbiji”, napisala je Fajon na svom Tviter nalogu.

Oznake: Nedeljnik