"Ćutanje Amerike bi više trebalo da brine Prištinu, nego Beograd"

Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić regovala je danas na nova dešavanja vezana za Prištinu.

Ona je u izjavi za Kosovo onlajn ocenila da bi to što se zvanična Amerika još ne oglašava povodom neprincipijelnih postupaka i kršenja dogovorenog od Prištine, više trebalo da zabrine Prištinu, nego Beograd.

"Osim pitanja ZSO, ne treba zaboraviti koliko je za Beograd bilo vrlo komplikovano, čak i sa aspekta poštovanja sadašnjeg Ustava, da se povuku policija i pravosuđe sa severa Kosova. Tu je Beograd učinio ogroman ustupak u nadi da će se kroz proces evropskih integracija postići i kompromisno rešenje. Ovako sadašnje ponašanje određenih zapadnih aktera zaista polako prelazi u ucenjivanje, a ne u dobru volju da se postigne kompromis", navela je Milićeva.

Prema njenom mišljenju, vrlo je važan sutrašnji sastanak predstavnika zemalja Zapadnog Balkana, koji organizuje Atlantski savet SAD, na kom će učestvovati i srpski predsednik Aleksandar Vučić.

"Ljudi u Srbiji ne shvataju da Atlanski savet SAD nije još jedan od saveta koje imaju mnoge zemlje regiona i sveta, uključujući i Srbiju koja nije članica NATO. Američki Atalanski savet je nešto posebno. Oni su jedna od najuticajnijih i najbrže rastućih organizacija u SAD. Oni su, što je po meni za Srbiju ključno, nadstranačka organizacija. Sastanak koji organizuje Atlantski savet ne može da bude trn u oku ni Trampovoj, ni Bajdenovoj kampanji. To je trenutno najbolji način da se teme Zapadnog Balkana, ekonomske saradnje, rešavanja otvorenih pitanja, stave u kontekst da to razumeju kao interes svi akteri u SAD. Vrlo je važan taj kontekst u koji ga postavi Atlantski savet SAD", smatra ona.

Milićeva smatra da je upravo takva vrsta sastanka najbolji i najneutralniji način da se ne ulazi eksplicitno u tenzije.

"Imajući u vidu činjenicu da je Srbija vrlo spremno krenula u podršku i mini-Šengenu i mini-Šenženu, i pokazala zrelost da napravi političke i normativne uslove za jačanje ekonomije i stranih investicija, a ne samo za traženje pomoći bespovratnih sredstava, pokazuje i jednu vrstu ekonomske zrelosti u teškom periodu globalnih izazova i da se to prepoznaje", navodi Milićeva.

Podseća da je izvršni potpredsednik Saveta Dejmon Vilson pre nekoliko dana rekao da se napoori predsednika Aleksandra Vučića da Srbiju približi SAD prepoznaju u Vašingtonu.

"Na kraju krajeva, mislim da se oni i te kako prepoznaju i u Moskvi, i da zato i imamo neke čudne turbulencije na političkoj sceni u Srbiji. Ono što je takođe bitno je da je Dejmon Vilson naglasio da je Rusija ta koja ne želi status kvo i mislim da je to bitno reći, zato što sam duboko razočarana načinom na koji neki komentatori i formirači javnog mnjenja vrlo arbitrarno tumače ruski uticaj u Srbiji i na Balkanu. Ovo je period kad se svaka reč meri, i kad se kredibilitet svakog učesnika proverava na 100 raznih načina. Mislim da je način na koji je bivši potpredsednik vlade Nebojša Čović diskreditovao NATO i ljude koji govore o saradnji sa NATO, ne o članstvu, pre ovako važnog sastanka vrlo neodgovorno ponašanje. To je bilo i stavljanje klipa u točkove Republici Srbiji i prededniku Vučiću u jednom vrlo složenom trenutku", smatra Milićeva.

Direktorka CEAS očekuje da će na sutrašnjem sastanku prestavnici Atlanskog saveta i drugi sagovornici podstaći lidere Zapadnog Balkana da nastave sa iznalaženjem svih operativnih mogućnosti za jačanje saradnje.

"To nije stvar podrške Ričardu Grenelu ili Donaldu Trampu, nego je od vitalnog značaja. Sada za vreme korone smo videli koliko je značajna infrastrukturna povezanost, mogućnost da što pre dopremite i opremu i ljustvo koji mogu da vam pomognu i koliko su svi trgovinski aranžmani, slobodan protok ljudi i roba, opreme, usluga bitni za stabilnost, za bezbednost država i za kvalitet života građana", zaključila je Milićeva.

Oznake: B92