CEAS: Zakon o OVK nastavak zastrašivanja Srba i pokušaj istorijskog revizionizma

Iz Centra za evroatlantske studije (CEAS) u Beogradu saopšteno je danas da sa žaljenjem konstatuju da je, kako su naveli, duboko kontroverzni predlog Zakona o zaštiti vrednosti rata Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) uopšte stavljen na skupštinsku raspravu, i to na dan obeležavanja 17 godina od masakra u Goraždevcu.
U saopštenju CEAS podseća da su na Kosovu 13. avgusta 2003. godine ubijeni deca: Pantelija Dakić (12) i Ivan Jovović (19), i teško ranjeni Marko Bogićević (12), Dragana Srbljak (13), Bogdan Bukumirić (14) i Ðorđe Ugrenović (20), dok su se kupali u reci Bistrici.

Za ovaj zločin, kao i za više od hiljadu pobijenih Srba i drugih, na Kosovu i Metohji bukvalno niko nikada nije odgovarao, navode iz Centra za evroatlantske studije.

“Spomenuti predlog Zakona je samo nastavak zastrašivanja Srba koji i dalje žive na Kosovu i Metohiji sa neskrivenom namerom da se oni isele, te flagrantno kršenje prava na slobodu izražavanja i svojevrstan pokušaj istorijskog revizionizma, koji je čini se deo političkog projekta kome se Zapad nažalost ne samo slabo suprotstavlja, već ga, čini se, i podržava”, navodi CEAS.

Ovo se može videti i na način kako je promovisan i hvaljen tekst Agona Malićija „Zašto je termin Kosovo i Metohija uvredljiv“ za portal KoSSev, koji je, kako navodi CEAS, pun istorijskih netačnosti i revizionističkog tumačenja istorije.

“Predlog Zakona je stavljen na glasanje posle dvadeset godina upadljivog odsustva skoro svih elemenata kosovsko-metohijskog društva da se suoči sa svojom odgovornošću za zločine nad Srbima i drugim ne-Albancima, uključujući i dugogodišnje opstrukcije uspostavljanju međunarodno pomognutih mehanizama da se to obavi”, navodi se u saopštenju.

CEAS smatra da kao što je u interesu Srbije da realizuje očekivanja o suočavanju sa svojom lošom prošlošću, što smo i kao pojedinci i kao organizacija podržavali svih ovih godina, tako je i u interesu svih na Kosovu da urade isto.

“CEAS pozdravlja činjenicu da su se o predlogu spornog Zakona vrlo kritički izjasnili američki ambasador na Kosovu, misija OSCE na Kosovu, kao i Misija EU na Kosovu, ali sa zabrinutošću konstatuje glasno, sada već poslovično, ćutanje regionalnih nevladinih organizacija, „istraživačkih nezavisnih portala“, kao i analitičara i komentatora koji itekako utiču na formiranje politika Zapadne međunarodne zajednice prema Kosovu i Metohiji, pa i pregovorima Beograda i Prištine, o ovim i sličnim okolnostima.”

Ovaj neupitan trend nažalost ostavlja prostora za sumnju u oportunost i klijentelizam, pritisak donatora ili namernu jednostranost u funkciji ostvarivanja nečijih političkih ciljeva, a ne u funkciji kazne za počinioce, pravde za žrtve i kompromisnog, održivog rešenja novog statusa Kosova i Metohije, navodi CEAS.

Neumesna višegodišnja glorifikacija nekadašnjih visoko rangiranih pripadnika OVK, a sada i predlog spornog Zakona, samo je deo šireg procesa u kome se Kosovo, dvadeset godina od kraja sukoba, sistemski gleda kroz ružičaste naočare i sve mu se pravda zbog politika različitih rukovodstva u Beogradu do 2000, dok se istovremeno ostatak Srbije koja se znatno reformisala i dalje drži taocem politika devedesetih i namerno mu se sistemski previđaju svi teški koraci koje čini ka jačem uklapanju u evroatlantske strukture, u skoro nemogućim uslovima, ocenjuju iz Centra za evroatlantske studije.

CEAS podseća da je Srbija, i pored nepostojanja unutrašnjeg konsenzusa, Međunarodnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu izručila dva predsednika i šest generala, a za to vreme se dešavalo da na Kosovu „nestaju“ svedoci koji su trebali da svedoče o zločinima počinjenim od strane OVK, te otvoreno odbijanje sarađivanja sa Specijalizovanim tužilaštvom Kosova (STK) u Hagu.

Ovu okolnost mnogi aktuelni i bivši zvaničnici Kosova i Metohije non stop namerno previđaju tvrdeći da „Srbija nije odgovarala za zločine“ što je takođe istorijski revizionizam, i uvreda za oko 2.000 žrtava OVK i 450 nevino stradalih civila u bombardovanju SRJ, podržan od strane mnogih na političkom Zapadu. Nevini preživeli građani SRJ koji su bombardovani 79 dana od strane NATO s razlogom misle drugačije, navodi se u saopštenju.

Kada sve ovo što se može podvesti pod „zajednički pokušaj revizije istorije“ postaje uvredljivo za građane Srbije, zaključuju pitanjem iz Centra za evroatlantske studije.