Milić: Da nije bilo Grenela, pitanje da li bi takse bile ukinute

Sporazum o ekonomskoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, potpisan između Srbije i SAD, istorijski je, izuzetno značajan i potvrda je višegodišnjeg obnavljanja dobrih odnosa Srbije i SAD, a koji su sada na nivou partnerstva, izjavila je danas direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić, prenosi Tanjug.

Ističe i da je taj sporazum dokaz da nisu tačni "maliciozni kometatori" koji tvrde da Srbija i dalje "sedi na četiri stolice", da nije tačno da hoće da ide na politički zapad, pre svega u EU, i da radi iza leđa Zapadu saradnjom sa Rusijom i Kinom.

Milićeva je primetila da od ubistva premijera Zorana Ðinđića nismo imali tako dobro reagovanje javnosti o saradnji Srbije sa SAD.

Podsetila je da je i nedavno istraživanje Centra u saradnji sa CESID-om pokazalo da oko 80 odsto građana daje podršku za jačanje odnosa sa SAD u oblasti ekonomije, odbrane i bezbednosti. Ističe da je Srbija uvek u istoriji imala dobre odnose sa Amerikom i dodala da se nada da se devedesete više neće ponoviti.

Upitana da li je ovim Sporazumom Srbija "zatvorila vrata" Rusiji, a otvorila Zapadu, Milićeva podseća da je Srbija u svojim strateškim dokumentima, koje je nedavno donela, članstvo u EU stavila kao svoj nacionalni interes i prioritet.

Navodi da za to ima podršku SAD, kao i građana Srbije, a ukoliko su, dodaje, Rusija i Kina njeni odgovorni partneri i žele dobre bilateralne odnose, one bi to trebalo da poštuju.

Jelena Milić ukazuje da u Sporazumu sa SAD nigde ne piše da Kina ne sme u našoj zemlji da gradi puteve i pruge, već da Srbija mora da pazi da izabere one provajdere koji ne sprovode industrijsku špijunažu.

"Na globalnom nivou, na političkom Zapadu, postoje utemeljeni strahovi da se ne radi samo o monopolu jedne velike kompanije, već i o zloupotrebi koje ne bi smele da postoje", rekla je Milićeva.

O delu Sporazuma koji se odnosi na dekriminalizaciju homoseksualnosti kaže da je civilizacijski iskorak i da je ponosna što je Srbija prihvatila tako nešto.

Na pitanje kako EU komentariše Sporazum iz Vašingtona, Milić kaže da očigledno između EU i SAD postoji neka vrsta revaliteta, ali da je pravo pitanje zašto je EU čekala toliko dugo, zašto nije intenzivirala proces dijaloga i zašto nije sarađivala sa SAD na ovoj inicijativi...

"Da nije bilo (specijalnog američkog izaslanika) Ričarda Grenela pitanje je da li bi se i takse uklonile, a koje su bile ključna prepreka", primetila je Milićeva. Podsetila je i da je u aprilu ove godine kosovski operater prenosa električne energije izašao iz sistema koji je kontrolisala Srbija i da je prešao u sistem koji kontroliše Albanija, a da ovaj Sporazum daje mogućnost da se utvrdi ko može da raspolaze s prirodnim resursima.

"Po meni, najbitnija tačka ovog sporazuma je odluka da se napravi studija izvodljivosti oko (jezera) Gazivoda i vidi ko i kako može da raspoređuje i odlučuje o prirodnim resursima", rekla je Milić.

Ta tačka, ocenjuje ona, povratak je jednog dela interesa za Srbiju koju je EU, pre svega Berlin, htela da marginalizuje. "EU je malo nezadovoljna što je Srbija uspela da napravi slučaj koji je naišao na razumevanje SAD", ističe Milićeva.

Naglašava da Srbija kao suverena država koja je u UN sada može da očekuje da SAD izvrše veći pritisak na Prištinu kako bi njeni predstavnici mogli da razumeju da bi, da bi se došlo do formalizacije odnosa, morali da popuste u nekim zahtevima.

"Popuštanje se može odnositi na pitanje teritorije, resursa, statusa Srba na Kosovu i pitanje ubrzanog članstva u EU", zaključila je Jelena Milić.

Oznake: Kosovo Online