15.3.2013. Glas javnosti, Izveštaj sa konferencije za štampu

Glas javnosti, 15.3.2013.

Glas-javnosti-logo

BEOGRAD, 15. marta 2013. (OMS) - Uz prisustvo stručnjaka, aktivista civilnog društva, predstavnika Ministarstva Odbrane, diplomatskog kora i predstavnika međunarodnih organizacija, u Beogradu je u četvrtak 14. marta 2013. godine u Medija Centru Beograd održana konferencija “Sektor bezbednosti kao prvi glas Srbije” na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja o medijskom izveštavanju o sektoru bezbednosti u Srbiji. Istraživanje je deo projekta “Sad je vreme: Javno zagovaranje nastavka sveobuhvatne reforme sektora bezbednosti u Srbiji”koji CEAS sprovodi uz podršku Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED) iz Vašingtona, SAD.

U uvodnom delu konferencije govorila je Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije. Ona je iznela stavove CEAS-a u vezi sa trenutnim stanjem u sektoru bezbednosti. Analizom izveštavanja izabranih medija u Srbiji o problematici sektora bezbednosti potvrđena je početna premisa o površnosti, neanalitičnosti, nedovoljnoj želji i ograničenim kapacitetima većine mainstream medija da kvalitetno prate ovu oblast. Uočen je trend sve većeg broja tabloidnih medija, koji formiraju javno mnjenje, za koje se više i ne krije da imaju direktnu komunikaciju sa delovima rukovodećeg kadra u pojedinim delovima sektora bezbednosti. Ni izborna kampanja - tokom koje demokratski običaji nalažu da se problematizuju sva bitna pitanja jedne države i društva - nije bila dovoljan povod za pojačano praćenje tematike stanja u sektoru bezbednosti u medijima u Srbiji. Disproporcija između analitičkog i tabloidnog pristupa izveštavanja je očigledna.

O tome, kao i o metodologiji istraživanja, govorila je istraživačica CEAS Irina Rizmal. Ona je istakla način na koji je medijski izveštaj rađen, metodologiju i istakla da su za istraživanje uzeti najčitaniji mediji, kao i oni za koje CEAS misli da su najprofesionalniji prilikom izveštavanja u sektoru bezbednosti. Izabrane su TV stanice poput RTS i B92, dnevne novine Politiku, Blic, Danas, Kurir, kao i portal E-novine, nedeljnike Novi magazin, Vreme i NIN, i određeni broj stranih medija koji izveštavaju u Srbiji. Dok je o načinu izveštavanja iz ugla medija i o tržištu koje je željno senzacionalističkih vesti, a ne preciznih analiza, govorio Ratko Femić iz Novog Magazina, ispred Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, o izveštavanju medija o stanju u sektoru bezbednosti i o stanju same bezbednosti građana Vojvodine govorila je Branislava Opranović. Njih dvoje su istakli da postoje određene specifičnosti sektora bezbednosti, poput toga da je zatvoreniji od nekih drugih sektora, ali i da postoje neupitini zahtevi tržišta o tome da se čitaju neke druge stvari koje su bombastično predstavljene. Novinari su tako primorani da nađu balans između interesa redakcije i javnog interesa. Najviše analitičkih tekstova je bilo u periodu 2003-2008 godine, i to kada je sektor bezbednosti prvi put, stidljivo iskoračio prema javnosti. Sa jedne strane postoje prigovori tabloidnom načinu izveštavanja, ali po Femiću, kada god on i njegove kolege rade ozbiljnije analize, uvek se trude da uključe i tabloidne medije, jer otvaraju brojne afere, i pokazuju koliko je sektor ispolitizovan. Najbolji primer je afera “Miša Banana”, i kako je ona otpočela ad hoc, tako se i završila ad hoc. Neki od objektivnih teškoća za bolje analitičko izveštavanje medija je i nedovoljan kapacitet i ljudski resursi samih redakcija. Ovakvo medijsko izveštavanje o sektoru bezbednosti doprinosi i konfuziji kod građana, povećava stepen nesigurnosti, te utiče na povećanje nebezbednosti i građana i države. Istaknuto je da ni građani ni društvo ne zaslužuju takvo izveštavanje, kao i da je potrebno više analitičkog, objektivnijeg i principijelnijeg novinarstva. U toku konferencije, su još jednom ponovljeni rezultati istraživanja sprovedenog neposredno pre ovog, “Za dinamičniju reformu sektora bezbednosti” o stanju u sektoru bezbednosti u Srbiji i daljim reformskim koracima u kom su učestovali narodni poslanici, državni službenici, stranački funkcioneri i civilno društvo. Rezultate istraživanja i analizu rezultata je predstavio saradnik CEAS Dušan Gamser. Celo istraživanje možete preuzeti ovde: http://ceas-serbia.org/root/images/CEAS_-_Rezultati_i_analiza_ankete__o_stanju_u_sektoru_bezbednosti_u_Srbiji_-_Za_dinami%C4%8Dniju_reformu_sektora_bezbednosti_i_preporuke_ceas_za_nastavak_reforme_sektora_bezbednosti_u_srbiji.pdf

Na kraju, stiče se utisak da urednici, pa i sami novinari veću pažnju posvećuju tome ko je od zvaničnika u sektoru bezbednosti s kim u kakvim odnosima, ko je protiv koga, ko kome radi o funkciji i zašto, koja je stranka preotela deo kog sistema - vrlo slično izveštavanju o emisijama estradno zabavnog karaktera, pre svega izveštavanju o mnogobrojnim takmičenjima u pevanju, te onima u kojima se iznosi prljav porodični veš, menjaju supružnici i drugim sličnim emisijama. Generalni zaključak CEAS konferencije o medijskom izveštavanju o sektoru bezbednosti je da i sektor bezbednosti i građani zaslužuju mnogo profesionalnije i sistematičnije izveštavanje o stanju u sektoru bezbednosti. Analiza i istraživanje su posebno obuhvatila preporuke dva državna organa koji posebno ukazuju na probleme koji postoje u sektoru bezbednosti, Ombudsmana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Između ostalog, zaključci u izveštaju do kojih je CEAS došao su:
- Kontradiktornosti u izveštavanju o prisustvu srpskih snaga bezbednosti na Severu Kosova;
- Površno i retko izveštavanje o transparentnosti javnih nabavki i tokovima budžetskih i drugih sredstava u sektoru bezbednosti, a pogotovu u jeku takozvane sveopšte borbe protiv korupcije koju vodi ministar odbrane;
- Oskudne medijske informacije o poslovima sklopljenim u oblasti namenske industrije;
- Odsustvo ozbiljnije analize efekata vojne neutralnosti Srbije na finansiranje sistema odbrane i njegove operativne kapacitete;
- Netačno izveštavanje o prirodi međunarodnih misija u kojima učestvuju srpski policajci i vojnici;
- Nezainteresovanost medija da kontinuirano prate istrage o nesrećama u vojsci;
- Nekritičke reklamerske intervjue u većini glasila sa čelnicima sektora bezbednosti;
- Nedovođenje u vezu suđenja za ratne zločine i mehanizama tranzicione pravde sa stanjem u sektoru bezbednosti;
- Neadekvatan izbor sagovornika i redovnih komentatora u većini tekstova i emisija;
- Kontinuirano promovisanje ideje da građani Srbije svoju bezbednost pripisuju aktivnostima policije i vojske u koje navodno imaju i najviše poverenja, dok istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) pokazuje drugačije;
- Pažnja medija skoro je potpuno presahla po pitanju ratne prošlosti načelnika Generalštaba VS Ljubiše Dikovića i u vezi sa tim pitanja njegove dostojnosti odnosno podobnosti za obavljanje te funkcije;
- Generalna medijska nezainteresovanost za delove izveštaja Evropske unije koji se tiču sektora bezbednosti i reforme sektora bezbednosti u Srbiji
- Velika većina medija se ustručava od toga da iznese sve detalje o saradnji Srbije sa NATO i uopšte zapadnom međunarodnom zajednicom, posebno tamo gde je njena pomoć Srbiji značajna, poput deminiranja i sličnog, a povremeno se, naprotiv, o tome šire i dezinformacije.
- Sve ćešće pominjanje bezbednosne saradnje s Rusijom, ali bez informacija o njenim glavnim značenjima, na primer, detaljima u vezi sa MHC u Nišu, pa taj prazan prostor popunjavaju neki strani državni mediji na srpskom jeziku koji su usmereni pre na propagandno nego na informativno delovanje prema građanima Srbije;
- Senzacionalističko izveštavanje o globalnim bezbednosnim izazovima i problemima;
- Malo analitičkih tekstova prenešenih iz relevantnih stranih izvora;
- Površno izveštavanje o aktivnostima organizacija civilnog društva, pogotovu onih koje nemaju indirektnih i direktnih veza sa akademskom zajednicom i državnim organima.

Analizu o izveštavanju medija: “Sektor bezbednosti kao Prvi glas Srbije” možete preuzeti na CEAS sajtu: http://ceas-serbia.org/root/prilozi/Izvestaj-sektor-bezbednosti-Srbije.pdf

Čitav snimak konferencije i okruglog stola možete pronaći na sajtu medija centra.