Америка неће мењати политику према Србији

Појачана важност Србије почеће да игра значајну улогу и код Џозефа Бајдена јер не сме због мањег да изгуби веће, а ми постајемо већи улог него Косово у геополитици САД, каже Владислав Јовановић

Бајден или Трамп, за америчку спољну политику није од пресудне важности. Ма колико новина донео у Белу кућу, досадашњи председник ипак није суштински мењао однос Вашингтона према најважнијим питањима. Пре би се могло рећи да је унео новине у начин у наступу америчких председника. Али, баш тог стила демократског кандидата многи у свету се прибојавају. Бајден, како је то поручио и његов саветник кампање Мајкл Карпентер, јако добро познаје Србију и западни Балкан и има добар однос с председником Александром Вучићем.

„Постоје шансе да се искористе неке везе које су успостављене у претходних неколико година, али циљеви су да се Србија учврсти као стратешки важна земља на западном Балкану и учврсти у ЕУ и евроатлантским структурама”, рекао је Карпентер, а на питање какав однос Србија може да очекује према дијалогу Београда и Приштине, у бајденовском стилу је одговорио да је крајњи циљ дијалога обострано признање. Директорка Центра за евроатлантске студије Јелена Милић оцењује да нема ниједног разлога да се промени било шта у вези са спољном политиком Вашингтона, не само на западном Балкану него и у југоисточној Европи зато што је Трамп највише водио политику континуитета с претходним администрацијама.

„Он је задржао санкције Милораду Додику, у његово време су две земље примљене у НАТО, појачао је сарадњу с Грчком да би имао стабилнију ситуацију у источном Медитерану и могао је да контролише Турску. Трампова администрација је и те како подржала за Србију врло важну иницијативу „Три мора”, земаља чланица ЕУ од севера до југа и на запад које су се због сличних потреба и сличних историјских околности објединиле да поправе своју инфраструктурну повезаност и смање своју енергетску зависност од Русије. И земљама западног Балкана је дозвољен приступ фонду иницијативе, у који су Американци доста уложили, али ће Србија бити у бољој прилици него остале земље Балкана и због значаја који Дунав има не само за цивилни саобраћај него и за питање војне и кризне покретљивости”, објашњава Милићева за „Политику”.

Бивши министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић каже да се личности и политике могу мењати, али не и геополитички циљеви. „Неће бити промена због ојачаног положаја Русије, због пооштрених разлога за конфронтацију Америке с Кином, због несташне Турске, која се помало извлачи из власти Америке, због Ирана који можда неће бити онако непријатељски третиран као што га је Трамп третирао, али ће ипак да буде под сталним посматрањем због потреба Израела да буде потпуно заштићен. Геополитички интерес Америке за Балкан, нарочито за овај непокривени простор у коме смо ми центар, наставиће се несмањеним темпом зато што Америка из свих тих разлога не сме да препусти испуњавање тог релативно празног простора интересима других, посебно Русије и Кине. И зато не видим да ће бити разлика у степену ангажовања Америке на нашем простору”, оцењује Јовановић.

Једно од питања које се поставило када је постало јасно да ће бити промена на челу Америке јесте и судбина вашингтонског споразума, пре свега онај део који се односи на америчка улагања у Србију преко канцеларије Међународне развојне финансијске корпорације (ДФЦ) и наставак дијалога Београда и Приштине. Јелена Милић подсећа да ДФЦ не ради само у Србији него интезивно и у Грчкој и да је подршка приватним инвестицијама од стратешког интереса за САД јер представља одговор Америке на кинеску иницијативу „Појас и пут”. Исто као што су то и „мали шенген” и иницијатива „Три мора”.

„Чули смо од Мајка Карпентера да је Бајденова администрација спремна да настави позитиван тренд који се десио у последње четири године. Он се десио због паметне политике Србије, али и пре свега због Трамповог разумевања да је и спремност Србије делом условљена очекивањима око Косова”, каже Милићева. Према речима Јовановића, Бајден неће да напусти оне обавезе које су преузете у Вашингтону, пре свега оне тачке у којима се Београд обавезао да релативно ограничава своје односе с неким великим силама, Русијом, Кином, Ираном.

„Бајден ће имати интерес да за три тачке нашег обавезивања према Америци у тим конкретним стварима буде и сам заинтересован и неће и сам да покопа тај споразум. А када је реч о Косову, појачана геополитичка важност Србије ће почети да игра значајну улогу и код њега јер не сме због мањег да изгуби веће. Ми постајемо, како време протиче, већи улог него Косово у америчкој геополитици”, сматра Јовановић.

Председник Скупштине Србије Ивица Дачић поручио је да ће Србија испуњавати све обавезе из вашингтонског споразума који је потписала с Приштином. „Ми смо једна озбиљна држава и оно што смо ми потписали, радићемо на томе. Да ли ће нека друга страна оспоравати оно што је потписано? Могуће је. Могуће је да Албанци мисле да ако је Бајден победио, неће морати да испуњавају то што пише у споразуму”, каже Дачић. Сам Карпентер је оценио да је вашингтонски споразум у многим елементима позитиван, у смислу економских веза и комуникација између Београда и Приштине.

„Мислим да је све то сјајно, али моја главна замерка није његова садржина, већ чињеница да је одвојен од европског дијалога. Надам се да ће се у будућности синхронизовати иницијативе САД и ЕУ и да ће заједно САД и ЕУ водити тај дијалог ка закључењу да можемо да имамо Србију у ЕУ”, рекао је Бајденов саветник и поручио да ће овај демократа бити фокусиран на улазак Србије у ЕУ, подршку даљим реформама у области владавине права, на боље међуљудске везе, у смислу путовања и улагања америчких компанија у Србији, као и на јачање билатералних војних односа између САД и Србије.

Он је такође поручио да ЕУ и САД морају да заједно седну за сто када је реч о преговорима, а не да једни не обавештавају друге и да имамо два истовремена процеса већ „један јединствени дијалог између Србије и Косова, уз ЕУ и Америку”. Бајден је иначе у више наврата критиковао Трампов приступ овом питању и однос према ЕУ. Његова администрација ће, поручио је, сарађивати са ЕУ „да би олакшала споразум који би резултирао међусобним признањем и сачувао суверенитет и територијални интегритет Косова и Србије”.

Брисел би, дакле, могао да одахне. Нескривено ривалство на релацији САД–ЕУ често је и јавно испољавано па је тако Ђузеп Борељ, високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност, оценио да „Америка има много планова за свашта, за Средњи исток, Кореју и Косово, али једно је имати план, а друго је ангажовати се да постигнете успех”.

Србија, како каже Јелена Милић, има све разлоге да себе представи као изузетно корисног партнера коме треба изаћи рационално у сусрет имајући у виду њену величину и геополитички значај. Њен положај је такав да има додатни значај за сва питања која су у вези с повезивањем коридора којим се снабдевају НАТО и америчке трупе у Европи.

„Видећемо на самиту Берлинског процеса у Софији колико су комплементарне идеје и процеси ЕУ и они попут ’малог шенгена’, које заговара Вучић и које имају надстраначку подршку САД. Наша јавност јако мала зна да су Трампове иницијативе на Блиском истоку добиле надстраначку подршку у САД и да их је похвалио и сам Бајден. Тако Бајден неће повући ни амбасаду из Јерусалима нити покварити било који од договора Арапских Емирата или Бахреина с Израелом, а они су направљени у истој геополитичкој ситуацији са истом потребом с којом и вашингтонски споразум”, оцењује Милићева.

Будући да је Србија централна и најважнија тачка у непокривеном делу Балкана, наставиће се та политика према нама с једном задржаном пажњом, мишљења је Јовановић. „Можда чак и појачаном, зависи од околности. Ми предосећамо, пре него што смо свесни, да као земља постајемо важнији него што смо до сада били у очима Америке. То може да буде и плус и минус. Минус би могли да буду појачани притисци у случају да се не понашамо у духу онога што Америка од нас очекује. Међутим, ти притисци не могу да буду толико велики и јаки јер могу да буду контрапродуктивни, а то Америка не сме да дозволи. И јача наш значај у очима Америке у односу на Косово које је проглашено завршеном ствари, али нема завршене ствари у политици великих сила ако се појави негде потреба за ојачавањем интереса”, закључује Јовановић и додаје да за нас политика великих сила остаје и даље веома живахна што нас излаже неким непријатним тренуцима који могу из тога да произађу, али нам и отвара простор и даје могућности да и ми више утичемо на њих да у поступању с нама буду одмеренији.