Jelena Milić: Da bi se stvorio osnov za dalju saradnju sa SAD, ali i proces evropskih integracija, mora da se reši ubistvo braće Bitići

 Beograd -- "Da nije bilo Donalda Trampa i Grenela, ko zna gde bismo danas bili", izjavila direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelena Milić.

Ona je učestvovala na onlajn panelu pod nazivom "Zaključci i preporuke" na Beogradskoj NATO nedelji, u organizaciji CEAS.

"Srbija je mnogo drugačija zemlja nego devedesetih, prošla je najtežu fazu. Beograd zaslužuje bolje razumevanje političkog zapada, njegovih argumenata u pregovoru sa Prištinom i prepoznavanje mirne politike prema zemljama regiona. Nepoželjna dešavanja u njima ne mogu se uvek fakturisati zvaničnom Beogradu kao žrtvenom jarcu, što se neretko radi", rekla je Milić.

Ona je dodala da institucije tranzicione pravde, otvorenog društva, donatorske politike zapadnih donora, pa i proklamovane dobronamerne politike vlada i organizacija političkog zapada, ne bi smele da se instrumentalizuju u cilju instrumentalizovanja unutar zacrtanog ishoda pregovora o novom statusu KiM.

"Potrebni su nam principi, fleksibilnost, u svetu koji se drma svadjom velikih sila. Potrena nam je saradnja EU i NATO na Balkanu. Činjenica je da su sva ključna pitanja su rešena na Balkanu samo kad je SAD bila uključena i jedina ima konkretan uticaj na KiM", dodala je ona.

Milićeva je rekla da sumnja da je EU ikada bila iskrena u pokušaju da ubedi Prištinu da ukine da skine tarife.

"Ja sam u fazi da od onoga što sam govorila ranije pojedinim ljudima "nemojte da nas ostavljate Rusima", sad sam više za "nemojte da nas ostavite Evropljanima". Uz dužno poštovanje, Bugarska sad blokira početak pregovora Severne Makedonije. Nova politika proširenja, načini odlučivanja u EU su toliko složeni, da ja gubim poverenje u sve to. Ne mogu ni da pomislim šta će Hrvatska da nam radi kad počnemo da se priključujemo EU", rekla je direktorka CEAS.

A kad se govori o spremnosti Srbije da sarađuje sa SAD, kako je primetila, "videli smo da je saradnja u prethodne četiri godine ojačala i ne postoji nijedan razlog zašto Bajdenova administracija ne bi vrlo detaljno analizirala i videla koliko malo rizika su oni doneli - skoro ništa".

Milić je dodala da problemi na Balkanu 2020. nisu oni koji su bili 1999, tako i odnosi Beograda i Prištine su sada sasvim nešto drugo i oni se moraju rešavati u skladu sa 2020.

"Sa druge strane, Srbija pod hitno mora da preduzme reforme u oblastima koji nisu direktno vezane za pregovore o KiM da bi zaslužila podršku zapada za legitimne argumente, za dalju demokratizaciju i veliku finansijsku podršku koju Srbija dobija od Zapada", navela je Milić.

U tom kontekstu napominje da je podrška javnosti za saradnju sa SAD prisutna, te smatra da bi neke stvari, poput vojne saradnje, relaksirale život Srba na KiM.

"Mora da se reši ubistvo Bitićijevih, američkih građana kosovskog porekla, da bi se stvorio osnov za dalju saradnju sa SAD, ali i proces evropskih integracija", rekla je Milić.