Milić: PILARIZACIJA dva sveta u SAD, odgovorne i demokrate

BEOGRAD, 8. januara (Tanjug) - Protesti u Vašingtonu koje su eskalirali upadom u američki Kongres svedoče da se društvo u SAD suočava sa "PILARIZACIJOM" dva sveta koji vrlo malo komuniciraju međusobno i ne žele da čuju argumente jedne i druge strane, kaže direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić.

Milić za Tanjug kaže da sada svi traže odgovornost u kampanji Donalda Trampa, i u Republikanskoj stranci, ali da deo odgovornosti za to što se dogodilo ima i Demokratska partija u SAD.

"Ne povezujem direktno ali deo odgovornosti za stanje u američkom društvu zasigurno imaju i Demokrate koje su identitetske politike doveli do jednog ekstrema i apsurda i da se mnogo racionalnih i normalnih ljudi protiv toga pobunilo", ocenjuje Milić.

Ona kaže da se u Vašingtonu pre dva dana dogodila tragedija u kojoj su pet ljudi izgubili život, te da je novoizabrani predsednik SAD Džozef Bajden to nazvao oružanom pobunom i domaćim terorizmom s ciljem da se sruši legitimna vlast.

"Nadam da do 20. januara neće biti nikakvih drugih neprijatnih iznenađenja. Fizički je n moguće u ovako kratkom periodu čak ni 25 amandman aktivirat,i a kamoli sprovesti proces impičmenta Trampa", objašnjava Milić i dodaje da je to mnogo duži proces.

Ipak, kaže ona, postoje neke glasine da je odlazeči predsednik Donald Tramp spreman da uđe u oštru konfrontaciju sa Iranom u poslednjim danima svoje vlasti kako bi otežao prelazak vlasti.

Osvrčući se na proteste Milić kaže da se ne slaže sa komentarima koji se mogu čuti u SAD - da to nije Republikanska stranka, da je to bili "šaka" ljudi neonacista i ekstremista i podseća da su nedavna istraživanja relevantnog javnog mnjenja u SAD potvrdila su da skoro polovina glasača Republikanske stranke smatra da je ovaj upad u Kongres legitiman zbog pokradenih glasova"

Kako kaže polarizacije i odsustvo konsenzusa najnormalnije su pojave u funkcionisanju svakog društva, ali dodaje, "tu su institucije demokratije, institucije sistema i Ustav koji omogučavaju da se nađe najmanji zajednički sadržalac da bi društvo moglo da funkcioniše".

"S druge strane nije tačno da je Republikanska stranka neka bela elita. Mi smo videli da su deset miliona glasova za Trampa bili glasovi i latino Amerikanaca i Afroamerikanaca. Republikanska stranka se menja prema multikulturnoj, multietničkoj, konzervativnoj i radničkoj partiji", tvrdi Milić i dodaje da se američko društvo kao i svako drugo suočava sa izazovima, ali da se oni mnogo brže susreću sa tim izazovima i da imaju institucije koje su njihova snaga.

"U pitanju su i politička kriza, i loš politički sistem, ustrojstvo stranaka, velike pare u politici, socijalna kriza, ali ekonomska kriza koja je veča od same pandemije", objašnjava Milić.

Kaže da ovo što se desilo u Vašingtonu ne treba da se izdvoji od onoga što se dešavalo tokom leta na Zapadno Obali, u Portlandu i Sijetlu gde je bilo nemira zbog brutalnih policijskih ubistva Afroamerikanaca.

"Organizacije potpu ANTIFA i Black live matters su se ponašali vrlo nasilno i sada vidimo da su novinari, uglavnom liberalnih medija koji su bili protiv Trampa, tu vrstu nasilja legitimisali zato što je navodno važan cilj koji se ovi iz ANTIFA bore, a sada su bili vrlo oštri", ističe Milić i podseča da je i tada čak na mesec dana bila zauzeta zgrada države Njujork, a da je bilo napade i na sudove u Porlandu.

"Čini mi se da je arbitrarnost, uzimanje stvari u svoje ruke, kao delegitimizacija referentnih sistema i institucija zaista ugrožena", tvrdi Milić.

Kada je reč o ulozi medija u kvalifikaciji sličnih događaja u svetu, kao i ovo što se dogodilo u Vašingtonu, Milić kaže da je fascinirana takvim licemerjem.

"Ako je u SAD to domaći terorizam, ne vidim kako bi ovo, što smo videli na ulicama isped Skupštine Srbije prošlog leta, bila legitimna odbrana ili pobuna zbog restrikcije zbog pandemije ili zbog nelegitimnih demokratksih izbornih uslova.

"To su opasni dvostruki standardi koji će u Srbiji delegitimitisati i demotivisati biračko telo da ide prema Zapadu i EU i to je velika odgovornost na onima koji primenjuju te standarde, ali i onima koji će možda sada doći i insistirati na dijalog koji navodno treba da se uspostavi između vlasti i opozicije o izbornim uslovima", navodi Milić.

Ona je podsetila i na izjavu bivšeg američkog ambasadora SAD u Prištini Grega Delavia koje je podsetio na slične scene iz 2015. u prištinskoj skupštini kada je Samoopredeljenje Aljbina Kurtija unosilo i gađala suzavcem.

"Kako ćemo sada. Da li je Kurti legitiman borac i da li je to što radi legitimno zato što je "naš i zato što više volimo za to što se on zalaže", a ovi Kju Šaman koji je upao u Kongres i drugi koji je seo u stolicu Nensi Pelosi su teroristi", kaže Milić.

Ona smatra da nije dobro što su odlazećem američkom predsedniku Trampu ukinute profili na društvenim mrežama.

Ovih par dana sedimo u neizvesnosti ne znamo šta se dešava, kakva je atmosfera u kabinetu, a bolje bi bilo da znamo da bismo i mi mogli nešto da procenimo", kaže ona, a na pitanje o moći društvenih mreža kaže da reč o ogromnom civilizacijskom fenomenu koje treba itekako razlikovati od konvencionalnih medija koji su močniji čak i od neke članice Saveta bezbednosti UN.

"U SAD to nije samo sa Trampom. Oni pokušavaju algoritmima da sklone sve postove koje podstiču na nasilje i govor mržnje. Nisam sigurna da li je ključni uticaj samo njegovih tvitova, ali ja ne bih mu gi ukidala. Mnogo je bilo opasnije kada su mu prekinuli prenos zvaničnih kablovskih televizija. To smatram da je bilo apsultno neprofesionalno jer ne samo građani SAD, već ceo svet ima pravo da zna šta radi i šta misli američki predsednik", objašnjava ona.