Milić: Neustavna transformacija KBS, Srbiji ipak treba jača saradnja sa SAD u oblasti odbrane

Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić učešće KBS u inostranim misijama, u saradnji sa kopnenom vojskom SAD smatra nastavkom podrške nelegalne i neustavne transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga koja umanjuje poverenje srpske zajednice u tvrdnju da su zaštićeni kosovskim ustavom i zakonima. Ipak Srbiji treba jača saradnja sa SAD u oblasti odbrane, a metode Aljbina Kurtija vidim kao nastavak OVK delovanja, navela je u izjavi za Kosovo Onlajn.

Na predlog Hotijeve vlade parlament Kosova jednoglasno je odobrio učešće Kosovskih bezbednosnih snaga u formalno međunarodnim misijama.

Milić tumači odluku i upozorava na dalekosežne posledice  nelegalne transformacije KBS.

“Transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga osudio je NATO i generalni sekretar alijanse. Pojedine zemlje članice su to očito podržale, poput SAD, ali NATO kao alijansa nije. Čini mi se da je ovo sada neki ustupak Kosovarima oko eventualnih budućih pregovora o Kosovu. Nisam sigurna, ali mislim da će KBS sarađivati sa kopnenom vojskom SAD, a ne samo sa Nacionalnom gardom Ajove. U nekim krugovima se sugeriše  da se kao jedna od mera građenja međusobnog poverenja organizuju vežbe, recimo Nacionalne garde Ohaja, Srbije i Nacionalne garde Ajove  i KBS. Mislim da je takva saradnja nerealna, dok ne bude postignut sveobuhvatni dogovor", ukazala je.

Prema njenim rečima, tako nešto ne bi bilo fer prema , ali da se ipak mora prepoznati i realnost koja se dešava.

"Bez obzira na izbore na Kosovu, na unutrašnja trvenja u Americi i na izazove koje će Bajdenova administracija imati, dinamiku odnosa i redosled izbora u zemljama članicama EU, u interesu  države, ali i Srba na Kosovu, bilo bi  potrebni da Srbija proaktivnije izađe sa idejom sveobuhvatnog rešenja. Mislim da nije fer uslovljavati Srbe sa Kosova da li treba da učestvuju u radu KBS, pa i u misijama KBS, koje donose dosta dobru zaradu. I to svakako treba uzeti u obzir", ocenila je MIlić.

Smatra da je dobro tragati za visokokompromisnim rešenjem sa dosta ustupaka Srbiji, u kome bi takve stvari onda polako postale normalnost, a ne da se svedoči stalnim kršenjima Ustava i arbitrarnom tumačenju isključivo u korist jedne strane.

Nažalost, podvlači, ovo sada nije fer, zato što predstavlja nastavak kršenja kosovskog Ustava, koji nije predvideo ovakav način nelegitimne transformacije KBS u oružane snage, ali mi se nažalost čini da se tako nešto moglo i očekivati.

Kao dobar poznavalac prilika u Vašingtonu pozitivno ocenjuje susret ambasadora Marka Đurića sa visokim predstavnikom ministarstva odbrane SAD.

“U ovoj vrlo izazovnoj situaciji jako je dobro što se novi ambasador  Srbije u Vašingtonu, Marko Đurić sastao sa zamenicom pomoćnika ministra odbrane SAD Lauri Kuper i da je izražena obostrana spremnost za jaču saradnju u oblasti odbrane. Kad već KBS sarađuju sa SAD, za Srbe sa Kosova je najbolje da i srpske snage sarađuju sa Amerikom u oblasti  odbrane”, ističe Milićeva.

Specijalno za Kosovo Onlajn direktorka Centra za evroatlantske studije tumači i odluku Ustavnog suda koja, između ostalog zabranjuje kandidovanje za poslanike licima koja su pravnosnažno osuđivana u poslednje tri godine.

“Takva odluka odnosi se i na Aljbina Kurtija. Spletom okolnosti sve to se poklopilo sa ovim  tragičnim događajima u Americi i nasilnim upadom u američki Kongres, u kome nažalost ima i tragičnih slučajeva poginulih ljudi.  Kada vidimo kako se u Americi komentariše ovo što se dešava i kako evropski zvaničnici komentarišu i svi redom osuđuju nasilje , a neki, uključujući i Bajdena, to nazivaju aktom domaćeg, unutrašnjeg terorizma, moramo imati u vidu i zašto je Kurti svojevremeno osuđen. Već od 2015. godine njegov Pokret Samoopredeljenje počeo je sa nasilnim akcijama. U jednom trenutku su bacili i eksplozivnu napravu na skupštinu Kosova, buneći se protiv političkih odluka legitimno izabranih vlasti. Zatim smo imali bacanje suzavca u zatvorenom prostoru, što uopšte nije bezazlena stvar”, ukazuje Milićeva.

Ipak još nije izvesno da li će Aljbin Kurti biti nosilac liste Pokreta Samoopredeljenje i kandidat za poslanika, a na Kosovu postoje različita tumačenja odluke Ustavnog suda.

“Možda će sada neko tumačiti odluku Ustavnog suda, da uslovna kazna ne podrazumeva zabranu kandidovanja i ipak omogućiti učešće Kutiju na izborima. Mislim da bi u zapadnom svetu moralo biti nekog konsenzusa po tom pitanju i manje dvostrukih standarda o tome ko je ko i šta je šta. Moramo se suočiti sa činjenicom da Samoopredeljenje, bez obzira da li je levičarski ili desničarski pokret, može biti nasilano i provocirati do mere da  radi nešto slično onome šro se u SAD  naziva domaćim terorizmom.  Da li neko ko ne poštuje odluke većine  i uzima arbitrarno  pravdu u svoje ruke, a činio je ili podsticao dela slična onima koje u SAD naziva domaći terorizam, mođe biti kredibilan lider i sagovornik , pa i u dijalogu sa Beogradom, i odnosima sa SAD", upitala je Milić

To što bi Samoopredeljenje, kaže, sada verovatno osvojilo većinu , ili se zalagalo za rešenje koje odgovora većini na političkom zapadu oko statusa ne znači da treba da odbaci odluku Ustavnog suda i dozvoliti Kurtiju da učestvuje na izborima 14.februara.

"To bi ozbiljno urušilo kredibilitet zapadne medjunarodne zajednice u Srbiji. Pa  bi onda i predsednik Bajden  ispao prilično dvoličan", ističe.

Dodaje da mnogi žive u zabludi kada Kurtija i Pokret Samoopredeljenje smatraju antiratnom strujom.

“Kurtija mnogi smatraju antiratnom strujom. Ali na Kosovu je sve počelo terorističkim napadima na vojsku i policiju, pod izgovorom borbe protiv represije režima. Kurti se sada slično ponaša i ne vidim mnogo osnova da se smatra novom, mirnom, nenasilnom generacijom. Mislim da su njegove metode delovanja zapravo nastavak OVK delovanja i da postoji licemerije međunarodne zajednice po tom pitanju, na koje Srbija treba da ukaže”, zaključila je direktorka CAES, Jelena Milić.