Milić:Bajdena poruka"prva lopta", pa ako prođe...

BEOGRAD, 8. februara (Tanjug) - Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije kaže da poruka iz čestitka američkog predsednika Dzozefa Bajdena predsedniku Aleksandru Vučiću povodom Dana državnosti, u kojoj se apostrofira ''međusobno priznanje'', eksplicitno izražava očekivanja nove američke administracije.

"To je bio logičan pokušaj demokrata, pogotovu Bajdenove administracije, da izvrši još jednu vrstu pritiska na Srbiju", kaže Milić za Tanjug i dodaje da je ipak reč o administaciji koja pored rešavanja kosovskog problema ima preča posla širom sveta, poput velikog broa otvorenih pitanja i sa saveznicima i sa ključnim takmacima i drugim velikim silama.

Srbija, veruje ona, kada je Kosovo u pitanju ima dobar položaj da se bori za kompromisno rešenje.

"Ovo je prva lopta ''ako prođe prođe''. Ako nema nekih teških pritisaka iz nekih privatnih partikularnih razloga o kojima javnosti ne zna, Srbija treba da se zahvali na čestitci, a istovremeno da svojoj zemlji i građanima kaže šta je ono što ona vidi kao kompromisno rešenje", naglašava Milić.

Međutim, za nju je u Bajdenovom pismu, kaže, krajnje neobično što se ističe da SAD podržavaju evropske integracije Srbije.

"Gde su te evropske integracije?" pita ona i konstatuje da evrointegracije više ne zavise ni od Srbije, niti od SAD, jer trenutno nema plana proširenja,a do god njega nema,kako kaže, prisutne su razne forme sektorskog uključivanja što više nije nikakav konkretan motiv za integracije", objašnjava Milić.

Srbija, kaže Milić, ne treba da poručuje da je jako razočarana u Izrael i novu američku administraciju, već da bude mudra i da nastavi da uporno pokazuje da je sve pouzdaniji partner u odbrani i bezbednosti i borbi protiv organizovanog transnacionalnog kriminala a što može da ugrožava američke interese.

"Srbija na duže staze treba da pokaže da je vrlo pouzdan zapadni partner", objašnjava Milić.

Ona smatra da će za godinu-dve ljubav između EU i SAD, pogotovo nakon posete Žozepa Borelja Moskvi, splasnuti i da će doći na red konsolidacija nekih tema iz američko-evropskih odnosa, odnosno aranžmana sa Kinom, pitanje zajedničkih digitalnih politika, regulacija IT kompanija.

"U tom periodu ne smemo zaboraviti da na Kosovu postoji UN misija KFOR koju vodi NATO", kaže Milić.

Na pitanje da li Srbija ima adekvatan odgovora na pritiske kojima je izložena i koji je očekuju, jer sve poruke iz SAD govore o usklađenoj politici po pitanju Kosova pre svega sa Nemačkom čiji stav o KiM je nepromenjiv, Milić kaže da Srbija na unutrašnjem planu mora da pokaže da je u ozbiljnom procesu uspostavljanja vladavine prava, demokratije ako hoće da bude odgovoran i ekonomski partner.

S druge strane, dodaje ona, vrlo je zanimljivo što u Bajdenovom pismu nema dela o nastavku saradnje u odbrani i bezbednosti i ističe da je to verovatno neka vrsta poruke koja nije jednostavna.

"U narednih godinu-dve uz odbijanje ultimatuma možemo da nastavimo da jačamo i da se sami iznutra popravljamo i da neke unutrašnje balaste odsećemo i bacimo se ka kreiranju dobro sređene i napredne srpske države" kaže Milić i dodaje da Srbija ne treba da se plaši sankcija.

Srbija nikoga ne ubija, ističe Milić, već pokušava da se ekonomski integriše.

"Sankcije mogu biti pojedinačne prema nekome, ali ne treba da se plašimo Zapada jer on nema mehanizme da od nas napravi to što smo bili devedesete jer mi to više nismo", kaže Milić.

U međuvremenu, kako kaže, Srbija mora hitno da promeni retoriku prema NATO jer to će biti bezbednosni okvir u kome će se pitanje Kosova rešavati.

"Podsticaja evropskih integracija više nema, ali bezbednosni okvir je tu. Dve osobe koje su imale najteži položaj za vreme administracije Donalda Trampa jesu generalni sekretar NATO koji je uspeo da sačuva koheziju NATO i predsednik Vučić koji je uspeo Vašingtonskom sporazumom da izvuče dobre stvari bez priznanje Kosova i bez ikakve štete", objašnjava Milić.

Kada je reč o aktuelnoj situaciji na Kosovu, što je bila jedna od glavnih tema na Savetu za nacionalnu bezbednost, Milić kaže da je situacija u Prištini uvek nategnuta i nefer prema Srbima, te da ona direktno i institucionalno ugrožava evropski put Srbije jer je Beograd uslovljen poglavljem 35.

"Situacija na Kosovu nikad nije dobra, ali najopasnije bi bilo da u narednih mesec dana Srbija i na teritoriji Kosova i na teritoriji Crne Gore uradi išta što je u suprotnosti sa mandatom KFOR, a što je više od onoga kako institucije Srbije smeju da deluju trenutno na Kosovu", kaže Milić i zaključuje da je potrebno imati u vidu da je informacioni prostor postao četvrti domen rata u NATO.