Milić: Niko ne treba da zaboravi bombardovanje, pa ni NATO

Osnivač Centra za evroatlantske studije (CEAS) Jelena Milić danas je povodom 22 godišnjice početka NATO agresije na SRJ, izjavila da se potpuno slaže sa predsednikom Srbije koji kaže da treba oprostiti, ali ne i zaboraviti NATO intervenciju.

"Ni NATO ne treba da zaboravi zato što i jedna i druga strana imaju mnogo da uče iz toga", kaže Milić za Tanjug.

Ona dodaje da se nikada za 12 godina, koliko je bila na čelu CEAS nije slagala sa politikom zapadne međunarode zajadnice i NATO koji su tvrdili i sugerisali da treba da zaboravimo na prošlost i okrenemo se budućnosti.

"Dok se prošlost ne sagleda adekvatno, čitava surova matematika i sve okolnosti, ne mozemo doći do pravičnog rešenja o novom statusu Kosova i to je jedan od razloga zašto sve činjenice o bombardovanju treba da se znaju", rekla je Milić.

Zbog geopolitičkih prilika ne treba zaboraviti, kaže ona, ni da je tokom NATO bombardovanja pogođena kineska ambasada, što, kako naglašava, Kina nikada neće zaboraviti.

Milić pri tom ističe da cilj bombardovanja, kako kaže, nije bio da se ruši Miloševićev režim već da se srpeči humantirana kanastrofa na Kosovu.

"Odluci je doprinela i griža savesti što nije zaustavljen genocidi u Ruandi, kada je ubijeno 800.000 ljudi, a pitanje je kako bi bila suđena i opisana Srebenica da Miloševićev odmetnuti režim nije krenuo u avanturu sa tolikim ubistvom kosovskih civila", rekla je osnivač CEAS-a.

Milić navodi da je važno znati sve okolnosti, i pored toga što niko ne zaustvalja lažne tvrdnje Prištine da Srbija ništa nije platila, i zato što Albanci tvrde i da se na KiM desio genocid.

"Kao da tih 79 dana bombardovanja nije ništa, ni 750 žrtava, ni ogromna materijalna i ekološka katastrofa, ni trauma svih nas. Uz sve tvrde da se na Kosovu desio genocid. Svaki dan moramo da ih ispravljamo i da kažemo ne nije tako, ne postoji čak nijedna optužnica međunarodnog suda u Hagu za genocid, a ne presuda", rekla je Milić, u konstataciju da Srbija mora da zaustavi ofanzivu Prištine, jer prostor za tu vrstu kampanje isterivanja istine mora postojati.

Kada je reč o broj užrtava tokom agresije NATO kaže da podatke Fonda za humanitrano pravo, po kojima je od 24. marta do 9. juna 1999. godine od posledica dejstva NATO avijacije poginulo 758 ljudi malo ko dovodi u pitanje.

"Neka je broj žrtava i veći, ne vidim zašto bi se broj preuveličavao, to je nefer prema tih u najmanju ruku 750 žrtava. To je jezivo veliki broj", navela je Milić i dodala da je ponosna što je CEAS doveo najvišeg zapadnog zvaničnika da na Tašmajdanu položi vence na grob stradale dece, što je kaže "posebno tužna i jeziva priča".

Vreme kada se sve to dešavalo, kaže, bilo je i period kada je NATO imao i novu tehnologiju navođenih raketa i "namestilo se" kaže da se ona testitra u intervenciji na Kosovu.