Kritike povodom ljudskih prava, pritisci zbog KiM, Kine i Rusije

Izveštaji usvojeni u Briselu i Vašingtonu vrlo su kritični prema našoj zemlji iako se situacija u Srbiji nije bitno promenila od prošle godine, kada su bili uglavnom povoljni

Da priznam Kosovo, dobio bih Nobelovu nagradu, istakao je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ali, pošto to uporno odbija da učini, umesto prestižnog priznanja dobio je za nedelju dana dva kritička izveštaja s nekih od najmoćnijih svetskih adresa – iz Evropskog parlamenta i Stejt departmenta. Ovakve reakcije kao da su bile najavljene jer je Vučić još pre nekoliko nedelja poručio da je pred Srbijom veoma težak period. Kako je upozorio, bićemo suočeni s različitim pritiscima sa svih strana, pre svega po pitanju Kosova i Metohije, i posebno apostrofirao da očekuje zajednički pritisak SAD i EU za priznanje takozvane nezavisnosti. U tom slučaju, gotovo je izvesno, u zapadnim medijima Srbija bi bila prikazana kao bastion demokratije u ovom delu Evrope.

Umesto toga u roku od svega nekoliko dana usvojeni su izveštaji Evropskog parlamenta i Stejt departmenta, vrlo kritični prema stepenu demokratije u našoj zemlji iako se situacija nije bitno promenila od prošle godine, kada su izveštaji bili uglavnom povoljni. Da se može očekivati udružena akcija Vašingtona i Berlina u pravcu pritiska na Beograd po pitanju statusa Prištine, predsednik Vučić je konkretno najavio krajem februara, kada je posle sednice Predsedništva SNS-a rekao da je važno da svi razumeju težinu pozicije u kojoj se Srbija nalazi, posebno posle promene u američkoj administraciji. „Očekivan je zajednički pritisak SAD i EU na našu zemlju da ispunimo zahtev oko, kako Amerikanci neskriveno kažu, priznanja Kosova. EU će koristiti nešto drugačiji rečnik, ali ide ka istom cilju”, rekao je Vučić.

Nedugo potom, ne čekajući da se formira kosovska vlada, iz zapadnih centara moći poslati su diplomatski probni baloni u vidu non pejpera, s datumima i zahtevima Beogradu. Nervoza je i unutar EU, što se vidi i po izjavama Viole fon Kramon, koja je otvoreni zagovornik takozvane nezavisnosti Kosova. Pre desetak dana usvojena je rezolucija EP u kojoj ima opravdanih kritika, ali i delova koje je demantovao stvarni život. Posebno je sporan deo koji se odnosi na zdravstveni sistem, gde se pod znak pitanja stavljaju uspesi Srbije po pitanju vakcinacije, što moraju da priznaju i u Zagrebu, Sarajevu, Podgorici, Skoplju i Tirani. Osim pritisaka izazvanih nervozom zbog neuspeha projekta takozvanog nezavisnog Kosova, glavna oštrica napada na našu zemlju je veoma dobra saradnja Beograda s Moskvom i Pekingom.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da u oba izveštaja ima elemenata koji stoje i gde treba da se popravimo. Za „Politiku” navodi da svakako u Srbiji postoji ograničen razvoj demokratije, ali tako je i s mnogim drugim državama u regionu. Dodaje da je tako bilo i u prošlosti i navodi da to što se tamo ističe kao nedostatak naših sistema nije ključno. „Bitno je što nismo uradili ono što se od nas očekivali po pitanju Kosova. Da je kojim slučajem Beograd prihvatio da ide na normalizaciju odnosa po Išingerovom modelu, što znači tretiranja južne srpske pokrajine kao države ili da prizna nezavisnost Kosova, onda bi izveštaji bili neuporedivo povoljniji. Pošto do toga na svu sreću nije došlo, onda su izveštaji mnogo nepovoljniji, a njihovi autori su nezadovoljni i što Srbija geopolitički ne prati njihov kurs kada je reč o Kini i Rusiji”, ističe Anđelković. Dodaje da se zbog svega toga do krajnosti sve maliciozno predimenzionira iako i mnogo veće mane imaju neke susedne države.

Diplomata Zoran Milivojević kaže da ovi izveštaji pokazuju promenu stava prema Srbiji koji je sada mnogo oštriji nego ranije, iza čega stoje geopolitički razlozi i interesi Zapada. Za naš list navodi da ovi izveštaji ukazuju na početak pojačanog pritiska na Srbiju i to na liniji interesa rešavanja problema KiM i stanje u regionu s odrazom na Bosnu i Hercegovinu. „U oba slučaja Srbija je ključna i zbog toga raste pritisak na Srbiju, što je najavio predsednik Vučić, jer vodimo nezavisnu politiku i imamo jasan stav po pitanju državnih i nacionalnih interesa i od toga nemamo nameru da odustanemo. Globalni interesi zaoštravaju se na relaciji SAD, s jedne, i Rusije i Kine, s druge strane. Pošto je naš prostor deo mozaika koji je relevantan za ovo globalno nadmetanje, pa zbog toga ova dva nezavršena posla dobijaju na značaju i dinamici u rešavanju”, kaže Milivojević.

Nova administracija u Vašingtonu je po tom pitanju potpuno jasna i u tom smislu slede pritisci, a izveštaji EP i Stejt departmenta su na liniji toga. Otvara se jedan front prema Srbiji i u narednom periodu, i Milivojević napominje da tek treba očekivati jačanje pritisaka, otvaranje procesa i angažovanja mehanizama koji su u funkciji takve politike. „Sve što se radi u cilju je da se ovaj deo Evrope strateški zaokruži, uključi u zapadnu sferu interesa i realizuju namere Zapada kada je reč o BiH i KiM. Pritisci se vode da bi se oslabila srpska pozicija, da bude suzbijena i kontrolisana dinamika razvoja Srbije. Da se dovede u pitanje politika koju vodimo i da se preko mehanizma usaglašavanja spoljne politike na liniji EU, ali i otvaranja nekih unutrašnjih procesa, taj položaj dovede u pitanje”, ocenjuje Milivojević.

U izveštaju Evropske komisije se između ostalog potencira „maligni uticaj” portala „Sputnjik”, a zanimljivo je da se u poslednjoj rečenici izveštaja Stejt deparmenta govori kako srpski tabloidi hvale srpskog predsednika Vučića i ruskog predsednika Putina. Komentarišući ove navode, Anđelković ocenjuje da se tabloidi u Srbiji orijentišu od dana do dana i da oni koji su danas naklonjeni Rusiji do juče su bili vrlo kritični na njihov račun. „Setite se kako su neki tabloidi pre dve godine bili vrlo maliciozni prema Rusiji kada smo imali aferu oko pripadnika ruske ambasade koji je navodno učestvovao u špijuniranju, a sada su naklonjeni Moskvi. Tabloidi u bilo kojoj zemlji nisu merilo geopolitičkog kursa jedne vlade. Za Zapad je bitno da se neka država distancira od Rusije i u nekoj meri od Kine i da tim povodom prihvati neke rezolucije koje su protiv ovih država”, kaže Anđelković.

A Jelena Milić, osnivač Centra za evroatlantske studije, kaže da kada se pročita izveštaj Stejt deparmenta da je ovogodišnji ton, uključujući ceo svet i SAD, mnogo oštriji nego pre nekoliko godina. Za „Politiku” kaže da autori ovih izveštaja imaju već unapred zacrtani ishod kako treba da izgleda status Kosova i ishod dijaloga i da sada kroz ove izveštaje pokušavaju da ostvare taj cilj.

„Ti izveštaji imaju prilično jednostrane izvore s lokala kako stvari u Srbiji izgledaju, a apsolutno ne sadrže okolnosti da Srbija ne može da usaglasi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa Zapadom dok god postoji otvoreno pitanje statusa Kosova i Rezolucija 1244, o kojoj odlučuju punopravno sve članice SB, među kojima su Kina i Rusija. Kako da usaglašavate svoju politiku s Briselom kada EU nema jedinstvenu spoljnu i bezbednosnu politiku u svim aspektima i još niko ne zna kako će izgledati odnosi SAD–EU, jer mogu ozbiljno da se podriju u pitanjima povlačenja iz Avganistana, ratifikovanja sporazuma o investicijama između EU i Kine i pitanjem ’Severnog toka’”, ističe Jelena Milić.

Naša sagovornica dodaje da se boji da je čitav jedan mehanizam – u širem smislu podrške društava političkog Zapada demokratizaciji, koji ona podržava – ozbiljno ugrožen i diskreditovan „zarad klanja vola za kilo mesa”. Navodi da je reč o tome da se pritisne Beograd po pitanju statusa Kosova, bez ikakvih kompromisa koji bi bili u interesu građana na Kosovu, ali i države Srbije i njenog budžeta.

Površni i spinovani izveštaji, pogotovo o stanju u medijima

Jelena Milić navodi da su oba izveštaja u delu koji se tiče stanja medija u Srbiji vrlo površni i neodređeni. Kaže da je problem što je situacija u ovoj oblasti predstavljena kao crno-bela, što uopšte ne odgovara stvarnosti. „Oni koji sebe navodno smatraju za objektivne i profesionalne medije u Srbiji postali su ispostava određenih domaćih i stranih centara moći, a ne nezavisna medijska glasila. U tom smislu Srbija prolazi kroz jedan ukrajinski scenario gde ćemo na kraju imati više televizija nego novinara i građana Srbije”, kaže Jelena Milić. Navodi da su izveštaji suviše spinovani i filovani procenom situacije u Srbiji koja dolazi od jednog malog dela u biračkom telu, odnosno političkog, tajkunskog, lobističkog i NVO krila, i ne daje objektivnu sliku stanja u Srbiji.

Specijalni rat u službi slabljenja srpske pozicije

Da bi ostvarili svoje namere, neki zapadni centri moći protiv Srbije vode specijalni rat samo da ne bi bila jaka i da ne štrči, pogotovo po pitanju vakcina. U tome, kako ocenjuju stručnjaci, posebno se ističe jedna zapadna specijalna služba koja zajedno s pojedinim domaćim političkim i medijskim krugovima pokušava da oslabi našu poziciju pred nastavak dijaloga s Prištinom. „Kada se vrši pritisak, onda on ima svoju unutrašnju dimenziju i glavni cilj je da se oslabi vlast koja je sada dominantna, i da manje efikasno i odlučno nastupi u zaštiti nacionalnih interesa. Da se promoviše neka vrsta alternative toj vlasti s kojom može da se deluje. To posebno odražava izveštaj EP koji pokazuje da se definiše neka vrsta političke alternative, s pokušajem da ona bude kontrateža onome za šta se aktuelna vlast zalaže, a to je nezavisna politika i puna zaštita državnih interesa”, ocenjuje Zoran Milivojević.