Milić: Najvažnije - Stoltenberg potvrdio da Kfor ostaje na Kosovu

Ostanak misije Kfora na Kosovu i pojačana politička volja Srbije da nastavi da jača partnerstvo sa NATO-om, ključne su poruke posle susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, ocenjuje osnivač Centra za evroatlantske studije Jelena Milić.

Osim poruke da NATO podržava dijalog Beograda i Prištine, bez spominjanja EU, Milić kao jednu od najvažnijih poruka ističe to što je generalni sekretar NATO potvrdio da Kfor ostaje na Kosovu.

Kako kaže, to je "jako dobra vest" imajući u vidu da je o tome poslednjih dana bilo mnogo spekulacija koje, pre svega, izazivaju nervozu kod Srba na Kosovu.

"Stoltenberg je nekoliko puta ponovio da se odluke NATO donose konsenzusom što znači da, ako jedna velika sila, pa i SAD, izrazi određenu nameru, to ne ide baš tako lako i to je zaista tako. NATO je multilateralna organizacija u kojoj se tako odlučuje bez obzira što velike sile imaju veću težinu ubeđivanja", kaže Milić za Tanjug.

Ona primećuje da je predsednik Vučić posle sastanka sa Stoltenbergom u Briselu iskazao mnogo veće zadovoljstvo i da su mu poruke bile optimističnije nego posle sastanka sa liderima Zapadnog Balkana na samitu Brdo-Brioni ili nedavnih razgovora sa visokim evropskim zvaničnicma.

Milić je, takođe, izrazila nadu da su posle sastanka Vučića i Stoltnebrga u javnosti otklonjene sumnje vezane za Kfor i NATO izazvane, kako kaže, neproverenim i nedovoljno jasnim informacijama o tome kakav je budući angažman Hrvatske u bilateralnoj saradnji sa Kosovskim bezbednosnim snagama.

"Nadam se da ćemo sada razumeti da ne možemo tek tako da kritikujemo Kfor, a da se zabrinemo kada čujemo da će ta misija da se možda povuče iz regiona", navodi Milić.

Smatra da Srbija kao vojno neutralna zemlja ima mogućnosti da poboljša saradnju sa alijansom, a koliko je to važno pokazalo se, kaže, u vezi sa spekulacijama oko misije Kfora na Kosovu.

U tom kontekstu, Milić podseća da je najava bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa da će se američke snage povući do maja ove godine iz Avganistana, izazvala nezadovoljstvo NATO-a, ali da je Bajdenova administracija popravila jaz u saradnji, načinu ophođenja i komunikacije između alijanse i SAD, te da je povlačenje američkih trupa planirano do 11.septembra.

"Mislim da je to ohrabrujuća vest i za nas. Čak i da su SAD velika sila, koja ima nameru da smanji prisustvo, NATO je jedina međunarodna organizacija koja ima političku i operacionu mogućnost da sprovodi mir u regionu", ističe Milić.

Napominje da se, iako u NATO-u ima mnogo država koje su priznale Kosovo, sve dok su članice četiri zemlje koje nisu priznale kosovsku nezavisnost, ta međunarodna organizacija vrlo rigidno drži svojih obaveza i aranžmana.

Milić ističe da se sada kao jedan od pametnih političkih poteza pokazalo "tiho i mirno" jačanje partnerstva sa NATO-om i građenja kanala komunikacije, bez obzira na, kako kaže, traumatičnu prošlost.

"Predsednik Vučić se pokazao kao međunarodni akter koji ispunjava sve što je preuzeo na sebe, što nije slučaj sa drugim zemljama u regionu, a to donosi dodatnu dozu kredibilnosti. Poverenje između Stoltenberga i Vučića, lično i profesionalno, koje je 'kliknulo' tokom izbegličke krize, sada dolazi na naplatu'', zaključuje Milić.

Smatra i da je za bezbednost i zaštitu Srba na Kosovu važno da Srbija jača saradnju sa NATO-om, ali i bilateralnu saradnju sa SAD, a jedna od ideja je, kako kaže, da savezne američke države koje imaju partnerske odnose sa zemljama u regionu počnu da zajedno izvode vežbe.

Srbija je, recimo, partnerska zemlja sa nacionalnom gardom Ohaja, dok je Vermont partnerska zemlja sa Kosovom. Bilateralna vojna saradnja nije pretnja vojnoj nezavisnosti, a možda bi povećala nivo poverenja i operabilnosti'', navodi Milić.