Sve duži spisak sankcija SAD za zapadni Balkan

Na udaru kaznenih mera mogle bi da se nađu i osobe koje opstruišu ili ugožavaju primenu sporazuma o međusobnom priznanju.

 

Dan posle sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, posvećene radu Haškog tribunala i pravosnažnoj presudi Ratku Mladiću, iz Vašingtona je stigla uredba kojom se produžavaju i proširuju sankcije SAD prema zapadnom Balkanu. Odluke koje donosi nova američka administracija sigurno će obavezivati i njihove zapadne saveznike i najverovatnije će biti sredstvo pritiska na političare, ali i biznismene u regionu koji će biti sankcionisani ukoliko se proceni da vode politiku suprotnu interesima SAD. Od pre nekoliko godina na ovoj listi se nalazi i ime Milorada Dodika, predsedavajućeg Predsedništva Bosne i Hercegovine.

Politika SAD prema ovom delu Evrope nije se promenila i to je bilo jasno i pre nego što je predsednik SAD Džozef Bajden potpisao uredbu kojom se proširuju vanredne mere u vezi s regionom zapadnog Balkana. Inače, prva uredba koju je potpisao bivši američki predsednik Donald Tramp bila je ova odluka o produženju sankcija neimenovanim osobama. Ove mere podrazumevaju zabranu ulaska u SAD i zamrzavanje imovine i finansija na njihovoj teritoriji. Američkim građanima je zabranjeno da učestvuju u transakcijama s tim licima.

Prvobitnu izvršnu uredbu, zavedenu pod brojem 13219, koja je na snazi još od 26. juna 2001, doneo je tadašnji američki predsednik Džordž Buš mlađi, a ubrojane su akcije ljudi koji se bave, pomažu, sponzorišu ili podržavaju ekstremističko nasilje u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji i drugim delovima regiona, ili delima koja se odnose na opstrukciju sprovođenja Dejtonskog sporazuma u BiH, kao i rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244.

Kako je preksinoć saopšteno iz Bele kuće, uredba je sada dopunjena da bi se rešili izazovi kao što su korupcija i drugi potezi kojima se opstruiraju ključne institucije i međunarodni sporazumi. Dokument takođe omogućava da se sankcionišu akteri umešani u „kršenje ili akcije kojima se opstruiše ili ugrožava primena bilo kog sporazuma o regionalnoj bezbednosti, miru, saradnji ili međusobnom priznanju, okvira ili mehanizma povezanog sa zapadnim Balkanom”.

Novom uredbom je obuhvaćen i Prespanski sporazum iz 2018, kao i Međunarodni mehanizam za krivične sudove, naslednik Haškog tribunala. Oglasio se i američki državni sekretar Entoni Blinken, koji je u saopštenju ponovio da su SAD rešene da osiguraju stabilnost i bezbednost zapadnog Balkana, što bi omogućilo državama u regionu „da ispune svoj potencijal kao slobodne i prosperitetne demokratije”.

Ambasador Srbije u Vašingtonu Marko Đurić izjavio je da će naša zemlja pažljivo analizirati sadržaj uredbe predsednika SAD Džozefa Bajdena, pratiti njenu primenu i moguće posledice po region i građane, te da će u odnosu na to meriti svoje reakcije. „Ako je suditi po pominjanju poštovanja Rezolucije 1244 i Dejtonskog sporazuma u ’osveženoj’ uredbi o sankcijama, lično želim da verujem da su autori zapravo imali u vidu one koji se zalažu za ukidanje Republike Srpske i prekrajanje granica u kojima je Srbija priznata kao članica UN, uključujući KiM – dakle pojedine separatiste na KiM i unitariste u BiH”, rekao je Đurić za Tanjug.

Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije ocenio je da mi želimo da verujemo u to da će američka administracija biti dosledna u primeni uredbe koju je potpisao Džozef Bajden i da će biti sklona tome da kazni one koji ugrožavaju teritorijalni integritet Srbije ne poštujući Rezoluciju 1244 ili pak one koji iz dana u dan nastoje da umanje ovlašćenje ili čak ukinu samu Republiku Srpsku, koja je duboko utemeljena u Dejtonskom sporazumu.

Diplomata Zoran Milivojević za „Politiku” navodi da ga ne iznenađuje ova uredba i da je evidentan interes SAD prema ovom regionu. „Ovaj deo Evrope je u fokusu Amerike i jasno je da će oni ozbiljnije da se postave i da je ovo jedan od mehanizama pritiska, a da je cilj realizacija njihovih strateških interesa. Kriterijumi za ocenu ponašanja govore u prilog tome, a što se nas tiče, za nas je važno da figuriraju sporazumi koji su od nacionalnog i državnog interesa. To je Rezolucija 1244 i Dejtonski sporazum, što znači da Amerikanci drže do tih međunarodnih sporazuma i da je međunarodno pravo relevantno”, ističe Milivojević.

Jelena Milić, osnivač Centra za evroatlantske studije, za naš list kaže da s velikim interesovanjem i zabrinutošću očekuje razjašnjenje ko je na ovoj proširenoj listi američkih sankcija. „One ne iznenađuju jer je to nastavak američke politike koju je čak i Tramp koristio. Sada može da se protumači da su one delom adekvatne, zbog kršenja ljudskih prava i korupcije, ali mogu da obuhvate i delove srpskog državnog aparata ili javnih preduzeća, što bi bio pritisak u vezi s pregovorima o Kosovu. To bi uradili pod plaštom zloupotrebe javnih preduzeća ili korupcije i to me plaši i ne bih mogla da otpišem da bi to delom bio i razlog za njihovo proširenje”, kaže Jelena Milić.

 Ruska ambasada: upumpavanje oružja Prištini podriva rešavanje kosovskog pitanja

SAD bi trebalo da se pridržavaju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i da se uzdrže od politike „upumpavanja vojne opreme i oružja Prištini”, objavila je ruska ambasada u Vašingtonu na svom nalogu na „Tviteru”. „Takvi provokativni koraci podrivaju napore za rešavanje kosovskog pitanja i podgrevaju međunacionalne i međukonfesionalne tenzije”, dodaje se u saopštenju ruske ambasade. Ruska agencija Tas podseća da je srpski list „Večernje novosti” u ponedeljak objavio na svom sajtu da su SAD besplatno dodelile nekoliko oklopnih sigurnosnih vozila tipa M-1117 tzv. kosovskim bezbednosnim snagama. Na tviter profilu ambasade SAD u južnoj srpskoj pokrajini objavljeno je da je američka vojska obezbedila obuku vozača i upoznavanje na oklopnom sigurnosnom vozilu.

 EU neće slediti odluku SAD

Evropska unija ne smatra da treba da komentariše najnovije odluke američke vlade o zapadnom Balkanu i članice EU ne razmatraju sankcije prema partnerima u tom regionu, izjavio je juče u Briselu portparol Evropske komisije Peter Stano, prenosi Beta. On je naglasio da „EU ima sopstvenu politiku prema zapadnom Balkanu, što pokazuje i da je na nedavnom zasedanju šefova diplomatija unije jedna od ključnih tačaka bila angažovanje i saradnje EU s partnerima na zapadnom Balkanu”.