Milić: Samouverenost Prištine preterana, ne verujem u toliki vetar u leđa

Insistiranje Mehanizma za krivične zločine na izručenju Vjerice Radete i Petra Jojića Hagu jedan je od najvećih pritisaka trenutno koji se vrši na Srbiju, izjavila je Jelena Milić, osnivač Centra za evroatlantske studije, navodeći da smatra da postoje pritisci i na Prištinu i na Beograd kada je reč o predstojećem dijalogu u Briselu.

Milić primećuje da mnogo manje argumenata postoji da se pritiska Srbija koja je sve vreme bila konstruktivna u prihvatanju i ispunjavanju već dogovorenog, a koja ispunjava i ono novo što je dogovreno.

"Ako slučajno međunarodna zajednica popusti sada Aljbinu Kurtiju to bi značilo da popuštaju pred takvim vrstama ucena bez ispunjenosti suštine Briselskog sporazuma, a to je Zajednica srpskih opština", kaže Milić.

Smatra, da u tom smislu retorika zvaničnika u Prištini i njihova samouverenost je autodestruktivna jer ne veruje da u toj meri dobijaju "politički vetar sa zapada".

Sklonija je da veruje da su zvaničnici u Prištini naleteli na jedan vakum od mnogih novih velikih tema, od kovida na globalnom nivou do svega drugog što je prouzrokovalo da smatraju da im se trenutno može i da su izgubili meru o tome dokle se može.

"I sada će da osete packu", kazala je Milić dodajući da ne vidi šta bi trebalo Srbiji toliko prigovarati bar kada je, kako navodi, posvećenost dijalogu sa Prištinom u pitanju.

Kada je reč o pritiscima, Milić kaže da je to redovan proces, ali primećuje i da je tajming interesantan, kao i to što se ne zna ko će se uključiti i da li će se još neko uključiti u pregovore predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih istitucija Aljbina Kurtija.

"Najveći strah imam od one priče o javnim resursima i sredstvima, što je jedan od pritisaka - pregovora i trgovine ispod stola", dodaje.

Milić navodi, da kada je reč o Srbiji, nije svaka geopolitička promena okolnosti i politika nužno pritisak na našu zemlju.

Povodom dešavanja u poslednjih nekoliko dana, Milić kaže da je za neke stvari bilo vreme da se dese, kao što je izricanje presude Ratku Mladiću ali, ističe, neke stvari su se čudno poklopile, kao što je isti datum održavanja sednice SB UN i izricanja te presude.

Smatra da ono što može diskreditovati čitav koncept tranzicione pravde na Zapadnom Balkanu jesu "sitnice" u kojima se na nefer i jeftin način nepotrebno stigmatizovala Srbija.

Kako kaže, kada predstavnik Velike Britanije kaže za Radovana Karadžića da je jedan od retkih ljudi na svetu koji je osuđen za genocid, to je vrlo tendeciozno, istorijski netačno i van konteksta je.

"To je jedan od primera koji su se dešavali tokom sednice SB UN koji su meni izuzetno smetali", kaže Milić i dodaje da je Serž Bramerc Mladića proglasio globalnim simbolom nekažnjivosti za zločine, a da je dalje u istoj rečenici kazao da je posle 20 godina uhapšen neko iz Ruande ko je u genocidu ubio 800.000 ljudi.

"Razmere, vremenski kontekst, način poređenja, fraze koje se koriste su tendenciozne i to je pogrešna strategija, to je ubijanje i vere u liberalne demokratije, u međunarodnu zajednicu, međunarodne odnose zasnovane na međunarodnom pravu, na sve ono što EU, SAD, G7, NATO promovišu", kaže Milić.

Dodaje da je sve to "jeftino zloupotrebljavanje" da bi se neki projektovani cilj unapred postigao a to je, dodaje, novi odnos Beograda i Prištine kako njima odgovara, bez obzira na cenu i argumente, što ocenjuje kao vrlo loše.

Na pitanje da prokomentariše učešće kosovske predsednice Vjose Osmani na Atlantskom savetu i njenu poruku Srbiji da ne može da "sedi na dve stolice", već da se odluči da li je za EU ili Kinu i Rusiju, Milić parafrazira poslovicu i kaže "što se može Hojt Jiu, ne može se Vjosa Osmani".

Međutim, navodi, ima jedna druga tužna činjenica, a to je da su činjenice manje bitne od nametntog narativa.

Iz tog razloga je, smatra Milić, od izuzetne važnosti što je baš predsednik Srbije učestvovao na jednoj sednici SB UN.

Kako kaže, da je govorio naš predstavnik, veruje da bi sve isto bilo rečeno, ali kada to kaže predsednik, to ima drugi značaj i drugi nivo i za unutrašnju i spoljnu upotrebu.

"I tamo je moralo da se upozori na dvostruke standarde, na kršenje Rezolucije 1244, na neprincipijelnost u vezi slučaja Radete i Jojića", kaže Milić i dodaje da je dobro što je Vučić govorio jer Kosovari bez obzira što neće biti nikakvog osnova i što im je Bajden rekao da od tužbe za genocid nema ništa, već su povezali Srbiju i genocid protiv čega se, ukazuje, mora boriti svakodnevno.

Milić ne iznenađuje to što je Osmani govorila u kao gost američkog Atlanstkog saveta ali, primećuje, da bi bila zabrinuta zbog onoga što govori i načina na koji govori, da je građanin Srbije sa ličnom kartom Kosova.

"Nas mogu da kazne jer kažu nema evropske perspektive jer nećete da razgovarate sa Kosovom onako kako mi hoćemo da bude ishod, ali Srbija gradi alternative. Ne vidim da ih Kosovo ima, nisu ih priznali ni Rusija, ni Kina", navodi Milić.