"Brine što je izostala ocena međunarodne zajednice zbog različitih pristupa Beograda i Prištine"

Miroslav Lajčak je rekao da su dve strane došle sa totalno različitim pristupom, a bez makar nešto eksplicitnije ocene tih razlika, a Kurti je odbio vrlo racionalan i razuman predlog naše strane da se na neki način pregovaračke strane obavežu na uzdržanost od provokacija - rekla je Jelena Milić.

 

Nakon poslednje runde dijaloga u Briselu izostala eksplicitnija ocena međunarodne zajednice različitih pristupa Beograda i Prištine, dok je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti odbio racionalan i razuman predlog srpskog državnog vrha da se pregovaračke strane obavežu na uzdržanost od provokacija.

Ovim rečima osnivač Centra za evroatlantske studije (CEAS), Jelena Milić za Tanjug ocenjuje pregovore u Briselu i ukazuje na preostala dva problema koje smatra najproblematičnijim.

- Brinu me dve stvari. Miroslav Lajčak je rekao da su dve strane došle sa totalno različitim pristupom, a bez makar nešto eksplicitnije ocene tih razlika, a Kurti je odbio vrlo racionalan i razuman predlog naše strane da se na neki način pregovaračke strane obavežu na uzdržanost od provokacija - rekla je za Tanjug Milić i istakla da je Kurti tokom pregovora zauzeo neprincipijelnu poziciju dva koloseka, s jedne strane izigrava velikog pomiritelja, a s druge strane insistira na suočavanju s prošlošću, odnosno kažnjavanju Srbije.

- Nadam se da je međunarodna zajednica uzela u obzir to šta je Kurti odbio, pogotovu uzimajući u obzir kontinuiranu politiku državnog vrha Srbije da ne želi sukob, niti rešavanja kosovskog pitanja na taj način. Time implicira da je 2.700 pobijenih Srba i ostalih manjina jedna kolateralna šteta ili nepostojeća činjenica.

Direktorka CEAS-a je mišljenja da Kurti uporno ponavlja i zaboravlja koliko je Srbija brutalno i nesrazmerno kažnjena za zločine na Kosovu i to NATO bombardovanjem.

- To je bilo prvo kažnjavanje te vrste, pored onog kraćeg u Republici Srpskoj, maltene od kraja Drugog svetskog rata,- navodi Milićeva i podseća da je više od 400 civila nastradalo za vreme NATO bombardovanja, a ukupno oko 700 ljudi, te da je pričinjena ogromna i nemerljiva ekološka šteta, kao i infrastrukturna: - Kurtiju ništa od toga ne znači, kao što mu ne znače ni Rezolucija 12 44, niti saradnja Srbije sa Hagom. Jedan od razloga zbog kojih Kurti opstruiše pregovore je zato što idu lokalni izbori na Kosovu na kojima ne može mnogo šta dobrog da ponudi, pa mu je ključan argument da je tokom pregovora pokazao kičmu, odnosno da ga nisu slomili ni zapad, niti predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Drugi cilj Kurtijeve opstrukcije je taj što, smatra Milić, da želi provokaciju jer, kako podseća, nakon progroma 2004. godine, kada je ogroman broj srpskih crkava spaljen, Kosovo je nagrađeno tako što je samo par godina kasnije, odnosno 2008. godine 100 zemalja političkog zapada priznalo njegovu nezavisnost.

Kurti čeka razrešenje pitanja Kipra 

Kao treći razglog navodi mogućnost da Kurti čeka da vidi u kom pravcu će ići sada sve očitiji pritisak zapadne međunarodne zajednice na Tursku i Grčku da se pitanje Kipra konačno reši.

- Nisu slučajnost ni Erdoganovo izjašnjavanje, ni učestali sastanci grčkih zvaničnika i kosovskih zvaničnika, to sve ima veze sa načinom rešenjem kiparske krize.

Amerika, NATO i SB da vode glavnu reč 

Upitana kako vidi sve češće "glasove" iz Prištine, ali i iz međunarodne zajednice da se SAD i zvanično uključi u dijalog Beograda i Prištine, Milić navodi da Amerika nikada nije ni bila van tog dijaloga:

- Amerika je vodeća zemlja NATO, članica Saveta bezbednosti UN, za Kosovo važi Rezolucija 12 44. Mislim da je postojao sporazum koji svima odgovara, da prvo proba Evropa sa svojom mekom moći i finansijskom podrškom da bude dovoljan motivacioni faktor za neko rešenje, ali meni je to uvek izgledalo nerealno. Neupitno je da Amerika i NATO budu politički okvir na terenu i u smislu instrumenta i za EU, a i da Savet bezbednosti treba da vode glavnu reč. S obzirom na seriju neprijatnih stvari, od kojih je jedna da Amerika prihvatila faznu transformaciju neustavnih kosovskih snaga bezbednosti i da Kurti u jednoj od serija provokacija Srba na Kosovu ima ideju mobilizacije, obavezne regrutacije svih na Kosovu, da je bolje za Srbe na KiM da političke predstavnike u Prištini Amerika kontroliše i da sarađuju sa Amerikancima.

"Priznanje Kosova od strane Grčke ne bi imao domino efekat"

Kada je reč o tome da li se može očekivati da Grčka prizna nezavisnost Kosova, Milić kaže da Grčka ima najmanje problema u smislu manjinskih zajednica i da u smislu kopiranja situacije vezane za manjine, za razliku od, pre svega Slovačke i Španije, jedina nema strah od priznavanja:

- U procesu evropskih integracija, trenutno zbog problema koje Kosovo ima i čvrstog stava Francuske u vezi vizne liberalizacije, jedina nagrada i podsticaj koji politički zapad može da da Kosovu i da bi mu pokazalo da ga Evropa nije zaboravila, bilo bi eventualno priznanje Grčke. Iako bi se desilo to priznavanje, ne bi imalo nikakav domino efekat. Na Španiju u svakom slučaju ne. Možda bi dalo i zamajac za rešavanje kiparskog pitanja i pritisak na Kosovo da bude fleksibilnije u pregovorima.

Kada je reč o Vašingtonskom sporazumu, Milić podseća da uskoro ističe jednogodišnji moratorijum na apliciranje Prištine za članstvo u međunarodnim organizacijama:

- Trenutno je u procesu smena ambasadora SAD na Kosovu i biće interesantno čuti stavove novog ambasadora SAD o Vašingtonskom sporazumu. Amerikanci su svesni koliko je taj sporazum i u njihovu korist. Iskreno se nadam da će Amerikanci biti dovoljno pametni i da i u njihovom interesu neće pogazati odredbe Vašingtonskog sporazuma pogotovu što su prihvatili implementaciju onih koji su po Srbiju bili izuzetno neprijatni, a tiču se Izraela - kaže direktorka CEAS-a i zaključuje da je Vašingtonski sporazum dobar i da je u periodu nakon njegovog potpisivanja podrška javnosti u Srbiji za saradnju sa SAD, čak i u polju bezbednosti, bila mnogo viša nego što je sada.