Milić: Zabrinjavajuće što je izostala ocena Lajčaka o pristupu Beograda i Prištine

Ono što je najproblematičnije nakon poslednje runde dijaloga u Briselu jeste to što je izostala eksplicitnija ocena međunarodne zajednice različitih pristupa Beograda i Prištine i to što je kosovski premijer Aljbin Kurti odbio racionalan i razuman predlog srpskog državnog vrha da se pregovaračke strane obavežu na uzdržanost od provokacija, ocenila osnivač Centra za evroatlantske studije Jelena Milić.

"Brinu me dve stvari, što je Miroslav Lajčak rekao da su dve strane došle sa totalno različitim pristupom, a bez makar nešto eksplicitnije ocene tih razlika i to što je Kurti odbio vrlo racionalan i razuman predlog naše strane da se na neki način pregovaračke strane obavežu na uzdržanost od provokacija", kaže Milić.

Ona za Tanjug ističe da je Kurti tokom pregovora zauzeo neprincipijelnu poziciju dva koloseka - s jedne strane izigrava velikog pomiritelja, a s druge strane insistira na suočavanju s prošlošću, odnosno kažnjavanju Srbije.

Nada se da je međunarodna zajednica uzela u obzir to šta je Kurti odbio pogotovu uzimajući u obzir kontinuiranu politiku državnog vrha Srbije da ne želi sukob, niti rešavanja kosovskog pitanja na taj način.

Govoreći o Kurtijevom insistiranju na kažnjavanju Srbije, Milić kaže da je on na taj način implicira da je 2.700 pobijenih Srba i ostalih manjina jedna kolateralna šteta ili nepostojeća činjenica.

"Kurti uporno ponavlja i uporno zaboravlja koliko je Srbija brutalno i po meni nesrazmerno kažnjena za zločine na Kosovu i to NATO bombardovanjem, što je bilo prvo kažnjavanje te vrste, pored onog kraćeg u Republici Srpskoj, maltene od kraja Drugog svetskog rata", navodi.

Milić podsećajući da je nastradalo više od 400 civila za vreme NATO bombardovanja, a ukupno oko 700 ljudi, da je pričinjena ogromna nemerljiva ekološka šteta, kao i infrastrukturna, kaže da Kurtiju ništa od toga ne znači, kao što mu ne znače ni Rezolucija 1244, niti saradnja Srbije sa Hagom.

Jedan od razloga zbog kojih Kurti opstruiše pregovore Milić vidi u tome što idu lokalni izbori na Kosovu na kojima Kurti ne može mnogo šta dobrog da ponudi, pa mu je ključan argument da je tokom pregovora pokazao kičmu, odnosno da ga nisu slomili ni zapad, niti predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Drugi cilj Kurtijeve opstrukcije je taj što, smatra Milić, on želi provokaciju jer, kako podseća, nakon progroma 2004. godine, kada je ogroman broj srpskih crkava spaljen, Kosovo je nagrađeno tako što je samo par godina kasnije, odnosno 2008. godine 100 zemalja političkog zapada priznalo njegovu nezavisnost.

"Bojim se da Kurti ide na to", kaže Milić.

Dodaje da bi treći razlog mogao da bude taj što Kurti čeka da vidi u kom pravcu će ići sada sve očitiji pritisak zapadne međunarodne zajednice na Tursku i Grčku da se pitanje Kipra konačno reši.

"Nisu slučajnost ni Erdoganovo izjašnjavanje, ni učestali sastanci grčkih zvaničnika i kosovskih zvaničnika, to sve ima veze sa načinom rešenjem kiparske krize", kazala je.

Na pitanje kako vidi sve češće "glasove" iz Prištine, ali i iz međunarodne zajednice da se SAD i zvanično uključi u dijalog Beograda i Prištine, Milić navodi da Amerika nikada nije ni bila van tog dijaloga.

"Amerika je vodeća zemlja NATO, članica Saveta bezbednosti UN, za Kosovo važi Rezolucija 12 44. Mislim da je postojao sporazum koji svima odgovara, da prvo proba Evropa sa svojom mekom moći i finansijskom podrškom da bude dovoljan motivacioni faktor za neko rešenje, ali meni je to uvek izgledalo nerealno. Neupitno je da Amerika i NATO budu politički okvir na terenu i u smislu instrumenta i za EU, a i da Savet bezbednosti treba da vode glavnu reč", ispričala je.

Kako kaže, s obzirom na seriju neprijatnih stvari, od kojih je jedna ta da je Amerika prihvatila faznu transformaciju neustavnih kosovskih snaga bezbednosti i da Kurti u jednoj od serija provokacija Srba na Kosovu ima ideju mobilizacije, obavezne regrutacije svih na Kosovu, da je bolje za Srbe na Kosovu da političke predstavnike u Prištini Amerika kontroliše i da sarađuju sa Amerikancima.

To je posebno bolje, dodajući Milić, imajući u vidu da je pre jedno mesec i po dana, zamenica pomoćnika ministra odbrane Laura Kuper izjavila da odbrambena saradnja SAD i Srbije jača.

"To je jedini nenasilni način, način bez konflikta kojim se Srbi na Kosovu štite od trzavice koje u tim okolnostima nastaju", smatra Milić.

Kada je reč o tome da li se može očekivati da Grčka prizna nezavisnost Kosova, Milić kaže da Grčka ima najmanje problema u smislu manjinskih zajednica i da u smislu kopiranja situacije vezane za manjine, za razliku od, pre svega Slovačke i Španije, jedina nema strah od priznavanja.

Još jedna stvar je bitna kada je reč o eventualnom priznavanju nezavisnosti Kosova od strane Grčke,navodi Milić da u procesu evropskih integracija, trenutno zbog problema koje Kosovo ima i čvrstog stava Francuske u vezi vizne liberalizacije, jedina nagrada i podsticaj koji politički zapad može da da Kosovu i da bi mu pokazalo da ga Evropa nije zaboravila, bilo bi eventualno priznanje Grčke.

"Iako bi se desilo to priznavanje, ne bi imalo nikakav domino efekat. Na Španiju u svakom slučaju ne. Možda bi dalo i zamajac za rešavanje kiparskog pitanja i pritisak na Kosovo da bude fleksibilnije u pregovorima", kazala je.

Kada je reč o Vašingtonskom sporazumu, Milić podseća da uskoro ističe jednogodišnji moratorijum na apliciranje Prištine za članstvo u međunarodnim organizacijama.

Podsećajući da je trenutno u procesu smena ambasadora SAD na Kosovu, Milić kaže da će biti interesantno čuti stavove novog ambasadora SAD o Vašingtonskom sporazumu i dodaje da smatra da su i Amerikanci svesni koliko je taj sporazum i u njihovu korist.

"Iskreno se nadam da će Amerikanci biti dovoljno pametni i da i u njihovom interesu neće pogazati odredbe Vašingtonskog sporazuma pogotovu što su prihvatili implementaciju onih koji su po Srbiju bili izuzetno neprijatni, a tiču se Izraela", kaže.

Smatra da je Vašingtonski sporazum dobar i da je u periodu nakon njegovog potpisivanja podrška javnosti u Srbiji za saradnju sa SAD, čak i u polju bezbednosti, bila mnogo viša nego što je sada.