Jelena Milić: Inzkov potez nije greška, već zla odluka, udarac Dodiku već se vraća kao bumerang

Osnivač Centra za evroatlantske studije, za Oslobođenje govori o posljednjoj odluci Valentina Inzka, odnosima Srbije i BiH, te očekivanjima od političkog Zapada.

O krizi u BiH i odnosima u regiji, za Oslobođenje govori Jelena Milić, osnivač Centra za euroatlantske studije iz Beograda.

- Dodik neretko čini štetu nekim interesima Srbije, pre svega oko pregovora sa Prištinom. No, mislim da je vreme da se OHR zatvara fazno i da je najbolji put za rešavanje zastoja BiH u EU integracijama, kompromis Beograda i Prištine koji bi Srbiju učvrstio na političkom Zapadu, a ne dodatno proširenje mandata OHR-a, smatra Milić

 NARODNA SKUPŠTINA REPUBLIKE SRPSKE ODLUČILA JE U PETAK DA SU ODLUKE VISOKOG PREDSTAVNIKA, MEĐU KOJIMA I IZMJENA KRIVIČNOG ZAKONA BIH O NEGIRANJU GENOCIDA, NIŠTAVNE. ČUDI LI VAS TO ŠTO SE NIKO OD PREDSTAVNIKA SRPSKOG NARODA NIJE OVIH DANA SJETIO JASENOVCA, VEĆ SE UPORNO GOVORI O NAMETANJU STRANACA I BLOKADI DRŽAVNIH INSTITUCIJA KOJE IONAKO NIŠTA NE RADE?

- Inzko nije napravio grešku, one mogu biti i nenamerne. Ovo je sračunat, vrlo neodgovoran potez, koji je valjda trebao da bude neki udarac Dodiku, a već se vraća kao bumerang. Nastavlja se tendenciozna goldhagenizacija Srba i istorijski revizionizam najgore vrste koji povlači paralele između Drugog svetskog rata i ratova na Balkanu devedesetih, u kojima su Srbi, naravno, Nemci.

Nešto nisam čula da su civili ili paravojske Francuza, Britanaca ili SSSR-a baš išli po nemačkim, japanskim i italijanskim selima i ratovali. Pa čak se i OHR poredi sa međunarodnim nadzorom Nemačke. Kriminalizuje se negiranje genocida koje su utvrdili sudovi koji su nastali posle Drugog svetskog rata, pritom se Haški tribunal vrlo kompromitovao u svom radu i ne može se porediti sa Nürbergom ni na koji način. Šta ćemo sa Turskom koja potpiše saopštenje Vijeća za provedbu mira, a grdno je osula paljbu na Bidenovu administraciju što je zločine nad Jermenima, koje su tadašnje turske vlasti načinile, proglasila genocidom? Da je Haag bolje i doslednije radio i da se makar Zapad jasnije odredio o Jasenovcu, makar kao što su sad SAD o genocidu nad Jermenima, moglo bi se postavljati pitanje zašto se ratni zločinci pojavljuju na TV-ima u Srbiji, ovako sa Haradinajem i Gotovinom npr. na slobodi, sve se relativizovalo. Da ne govorimo koliko je Zapad progledao kroz prste onima koji su činili zločine tokom hladnog rata dokle god su držali “liniju fronta” protiv komunizma.

Prvi deo odluke NSRS-a je ispravan, no drugi je kontradiktoran sa kritikama da je Inzko ugrozio slobodu govora i mišljenja, jer se njima radi ista stvar.

PREDSJEDNIK SRBIJE ALEKSANDAR VUČIĆ OCIJENIO JE DA JE DOSTA NAMETANJA ODLUKA IZVANA, ALI I DA SE SRBI I BOŠNJACI, UMJESTO POZIVIMA NA SECESIJU I ZAPALJIVOM RETORIKOM, TREBAJU BAVITI EKONOMSKIM TEMAMA. JE LI VUČIĆ ISKREN?

- Ne znam, ali je u mnogim stvarima vrlo efikasan. Ono što radi na regionalnom planu nije opasnost po celovitost i suverenost BiH. Ekonomske teme su bitne, ali mislim da one imaju svoja ograničenja koja postavljaju nerešena otvorena pitanja. Neki u BiH neće da vide da je Vučićeva novija retorika u skladu sa delovanjem. Priča o srpskom svetu je delom deo zauzimanja “pregovaračkih pozicija” oko Kosova, delom objektivno ukazivanje na neupitni loš položaj Srba u regionu u nekim aspektima. Vidim npr. u srpskim nedeljnicima ismejavanje srpskog sveta i izjednačavanje onih koji su otišli u pečalbu sa Srbima koji žive u regionu, što nikako nije isto. Oko kritika za naoružanje Srbije, je l’ se javio neko da kaže da su prekršeni limiti koje Dayton u toj oblasti predviđa? Nije. Pa jače Oružane snage Srbije joj donose i više opcija u međunarodnim misijama, u regionalnim odgovorima na zajedničke pretnje i izazove.

UZ PROBUĐENU NJEMAČKU, KADA JE U PITANJU BALKAN, TE AMERIČKU ADMINISTRACIJU PREDVOĐENU PREDSJEDNIKOM KOJI ODLIČNO POZNAJE NAŠE PRILIKE, ŠTA MOŽEMO OČEKIVATI NA BALKANU U NAREDNOM PERIODU? MOGU LI ONI KOJI ZAUSTAVLJAJU NAPREDAK KONAČNO OTIĆI SA POLITIČKE SCENE?

- Nisam sigurna da nam se poklapaju definicije “onih koji zaustavljaju napredak”. Orban, koji je amortizovao Gruevskog, omogućio učvršćivanje Zaeva na vlasti, koji, opet, sa Ramom i Vučićem radi odličan posao oko Otvorenog Balkana! Srbija, pored dobre saradnje sa NATO-susedima, Mađarskom, Rumunijom, pa i Bugarskom, te sa Grčkom, jača odnose sa još dve članice NATO-a Severnom Makedonijom i Albanijom kroz Otvoreni Balkan, pa nije tačno da je Srbija izolovana parija kako tvrde neki iz Sarajeva proteklih dana. Hajde da vidimo jesen, i da li će Laset, koga Vučić dobro zna, biti novi kancelar Nemačke. A SAD? Ona je zemlja izvrsne spoljne politike i artikulacije svojih interesa uporedo sa demokratizacijom i stabilizacijom tamo gde se to može i imaju više uticaja, pa i legitimiteta. Nadam se da će SAD zvaničnici zaduženi za nas imati u vidu porast raspoloženja javnosti u Srbiji za saradnju sa SAD-om, čak i u odbrani i bezbednosti, koji se javio tokom Trumpove administracije.

U BIH JE OVIH DANA SMIJENJENA GLAVNA TUŽITELJICA DRŽAVE. PO SVIM IZVJEŠTAJIMA, KRIMINAL I KORUPCIJA CVJETAJU, POTPOMOGNUTI POLITIKOM. JE LI VIŠE ILUZORNO GOVORITI O TOME DA ĆE DOĆI DAN KADA ĆE SVI KOJI SU DRŽAVU OPLJAČKALI ZA TO I ODGOVARATI? KAKVO JE STANJE U SRBIJI?

- Vidim da se kolega iz Transparentnosti i novinar Frankfurter Allgemeine Zeitunga (FAZ) na Twitteru razapinju što ukazuju na to da je OHR tu podbacio. Mislim da Zapad greši stavljajući prioritet na borbu protiv korupcije u regionu sa teškim zločinačkim nasleđem, i nasleđem UN sankcija koje su te snage kršile nekad uz prećutnu saglasnost Zapada, što je osnov sve druge korupcije, u kome se nisu sprovele reforme sistema bezbednosti (govorim o BiH, Srbiji i Kosovu koje nisu ni u NATO-u ni EU). Dodatno, nema pravednih privatizacija, a i u to smo ušli kao i zemlje istočne Evrope koje nisu imale nasleđe sankcija i ratnih zločina, ima samo brzih bolnih i korumpiranih i sporih bolnih i korumpiranih. Niko od nas nema iskustva dugogodišnjeg života u demokratijama sa vladavinama prava da bismo osetili da takvi sistemi rade direktno za pojedinca, da je korupcija štetna za nas same. Ona je ovde još socijalni ventil i poželjna je kod većine.

ONO ŠTO ČUJEMO MI U BIH, KADA JE RIJEČ O PREDSTAVNICIMA ZVANIČNE MOSKVE, JESTE GALAMA O TOME KAKO EU I SAD ŽELE DA UPRAVLJAJU SA SVIMA NAMA, DOK SU RUSIJA I KINA PRIJATELJI. IMA LI PRIJATELJA BEZ INTERESA I KOJI SU INTERESI TE DVIJE ZEMLJE NA BALKANU?

- Nedavno je američki ambasador u Srbiji Anthony Godfreyi rekao da su SAD najbolji prijatelj Srbije, sa čim se ja slažem, a ja sam se na to našalila “EU na aparatima”. Ne koristim termin prijatelji u međunarodnim odnosima, institucionalna savezništva i nadvladine organizacije poput NATO-a ili EU su mi najviša forma dobrih odnosa, a i tu vidimo koliko ih je teško održavati. Kina i Rusija to nemaju. Tu vidim snagu Zapada i volela bih da ceo Zapadni Balkan bude integrisan u politički Zapad, neko i u NATO, neko kao Austrija, Švedska ili Finska i da odnose sa Kinom i Rusijom gradimo iz tih pozicija. Srpski aktuelni odnosi sa te dve zemlje se ne mogu adekvatno procenjivati dok se ne reši pitanje Kosova, jer su one članice Saveta bezbednosti. EU nije u Savetu bezbednosti dok NATO ima mandat na Kosovu upravo na osnovu Rezolucije 1244.

JEDNOM PRILIKOM STE IZJAVILI DA SAM VUČIĆ NIKAD NE BI PRIZNAO KOSOVO DOK GA NE PRIZNAJU SVE ZEMLJE EU. JESTE LI JOŠ TOG STAVA I BLIŽI LI SE TAJ DAN?

- Rekla sam “da sam ja Vučić, nikad ne bih priznala Kosovo dok ga pet članica EU, od toga četiri NATO-a ne priznaju”. I dalje stojim iza toga, no kad bi došlo do korekcije administrativne linije, kao elementa multidimenzionalnog sporazuma, to bi bila druga priča.

KIPAR I KOSOVO

Čini mi se da u nedostatku konsenzusa, čak i oko vizne liberalizacije za Kosovo, koju inače kao i svi u Srbiji podržavam, Grčka unapređuje odnose sa Kosovom i mislim da njeno priznanje ne bi izazvalo domino-efekat, pogotovo što se Albanci u Severnoj Makedoniji i Albaniji integrišu kroz članstvo u NATO, što Grčku relaksira na način koji se ne može reći za Baskiju u Španiji, na primer. Verujem da se pitanje spajanja Kipra i razdvajanja severa Kosova od Kosova i pripajanja centralnoj Srbiji mogu ustvari rešiti na istom principu i da Grčka može imati interes za takvo nešto, a njeno priznanje Kosova bi moglo podstaći vlasti u Prištini na nešto više fleksibilnosti koju i Zapad od njih očekuje.