5.9.2014. RFE, Depardje u Beogradu: Pogrešan spektakl

Radio Slobodna Evropa, 5.9.2014

radio-slobodna-evropa

U trenucima sve ozbiljnijih zaoštravanja odnosa između Moskve i Zapada, te sve aktuelnijeg pitanja do kada će Srbija moći da sedi na dve stolice, Beograd je posetio još jedan veliki prijatelj Rusije - francuski glumac sa ruskim pasošem Žerar Depardje. Ovo bi, poput drugih svetskih zvezda koje poslednjih godina dolaze u Srbiju, bila vest za rubrike kulture i zabave da se Depardje u društvu domaćina Aleksandra Vučića, nije osvrnuo na odnos Beograda prema krizi u Ukrajini, navodeći da je ponosan što Srbija nije pratila evropsku politiku prema Rusiji.

Uz zagrljaj pred kamerama i boce vina za francuskog glumca, režisera, biznismena i vlasnika vinograda sa ruskim državljanstvom, u zgradi Vlade dočekao ga je premijer Srbije. Nije bilo nikakvih konkretnih dogovora, a Depardje je došao u prijateljsku posetu u želji da, kako je rekao, upozna srpsku kulturu.

"Reč je o velikoj zemlji, maloj, ali velikoj zemlji kada je reč o istoriji i kulturi. Mene zanima kultura, to je i razlog zašto sam ovde. Nisam došao ništa da tražim, osim da upoznam humane ljude. I to je ono po čemu želim da budem prepoznat u svetu - da sam građanin sveta. Život je previše lep da bismo se bavili sukobima, i nije nužno da se definišem kao državljanin Francuske. Ja sebe više definišem građaninom sveta", rekao je Depardje.

Glumac, koji se zbog visokog poreza za bogataše u svojoj zemlji odrekao francuskog državljanstva i preselio u Belgiju, da bi prošle godine dobio počasni ruski pasoš, kuću i ponudu da bude ministar kulture jednog regiona u toj državi, i ovom je prilikom ruskog predsednika Vladimira Putina označio kao prijatelja, a potom se osvrnuo na pitanje koje mu je prepustio domaćin.

„Što se mene tiče, uvek njega pitajte za Ukrajinu, samo da ja ništa ne govorim“, rekao je Vučić, a Depardje je, podvlačeći da kao umetnik nije kompetentan da komentariše ovo pitanje, ipak poručio:

"Problem Ukrajine nije ništa novo, ali ja sam siguran da će Putin to rešiti. Ponosan sam i što Srbija nije pratila Evropu kada je reč o blokiranju Rusije i uvođenju sankcija, zato što je to situacija koja će se sigurno rešiti, i to unutar Evrope. To je nešto zbog čega sam impresioniran, jer ste vi tom odlukom pokazali svoju vidovitost, ali i odlučnost, i humanost“, rekao je Depardje.

Zahvalivši glumcu na „poštovanju prema Srbiji i njenoj istoriji, a na neki način i prema srpskoj politici“, Vučić je rekao da će Beograd i ostati odlučan.

„Mi se nalazimo na evropskom putu, što sam takođe rekao gospodinu Depardjeu, ali Srbija nije uvela sankcije Rusiji. Srbija ima više razloga za to i smatra da je to za nju i njene građane najbolja moguća politika. Da li ćemo takav politički stav uspeti da održimo ili će doći do političkih promena to je već druga stvar, ali sam lično veoma odlučan da taj stav Srbije zadržimo“, naveo je Vučić.

Sporan politički angažman

Prijem za Žerara Depardjea, uz poruke koje su upućene, ne idu u prilog spoljnopolitičkim ciljevima Srbije i težnji ka članstvu u Evropskoj uniji. Ocenjuje to za RSE Jelena Milić iz Centra za evroatlanske studije.

„Ovakvi gestovi apsolutno štete Srbiji. Trebalo je da se zahvale, da ga dočekaju tabloidi, da priča o kulturi i umetnosti i ničemu drugom. Vučić je mogao da kaže ’da odesem tetki lek’, imam preča posla, mogao je u najboljem slučaju da ga primi samo ministar kulture. Ali s obzirom na Depardjeov otvoren politički angažman, mislim da nijedna državna institucija trenutno nije smela da čačka mečku i da ga prima. Evropska unija je bio naš put, a ovakve stvari su dodatno opasne. Po prvi put posle par godina podrška javnosti evropskim integracijama je pala ispod 50 posto. I je bio Putinov cilj, da kreira novu atmosferu na osnovu koje će reći da Vučić i Dačić vode nelegitimnu politiku zato što Srbi ne žele ka Evropskoj uniji. A taj cilj se ostvaruje sa ovakvim gestovima“, ocenjuje Jelena Milić.

Ona dodaje da je dobro što sličan doček nije priređen američkom glumcu i muzičaru Stivenu Sigalu, koji je nakon nedavnog koncerta u beogradskom Sava centru, isti priredio u Sevastopolju na bini ukrašenoj zastavom proruskih separatista.

Iako mnogi svetski glumci, snimajući filmove i obilazeći zemlju, poslednjih godina dolaze Srbiju, a često ih dočekuju i zvaničnici, njihovi politički angažmani i poruke ne prate posete.

Ipak, reditelj Gorčin Stojanović ocenjuje da Srbija od Depardjeove posete ne može imati štete. Ali, kako podvlači, ni koristi.

„To je prosto - ništa. Dakle, došao Depardje, otišao Depardje. To niko ozbiljno ne uzima ni tamo ni ovamo, ni gore ni dole. To je prosto ono što je deo provincijske svesti naših vlastodržaca koji ne idu u pozorište, a čuli su za Depardjea i koji verovatno ne umeju da nabroje više od tri njegova filma, uključujući Asteriksa, ali će ga zato primiti“, kaže Stojanović.

Podvlačeći da je reč o odličnom glumcu, Stojanović navodi da je prijem u Beogradu još jedan pokušaj pogrešnog spektakla.

„U svakom slučaju Depardje je jedan simpatični avanturista i fantastičan glumac i kao takav on ima pravo i potrebu da obilazi male, slupane zemlje kakva je Srbija i da tu bude važan. On ima pravo da tera kera sa zapadnom Evropom na način na koji to radi, recimo, Peter Handke koji je takođe odličan pisac samo što troši vreme na pogrešne stvari u poslednje vreme, ali to ne umanjuje pretežni deo njegovog opusa. To je tako. A sada, zašto naši od toga prave pogrešne spektakle – pa ova vlast je nespretna, jako. Voleo bih da iza tog ludila ima nekog metoda, ali nisam sasvim ubeđen u to“, rekao je Stojanović.

Za razliku od prošlogodišnje posete Crnoj Gori gde je dobio zvanje ambasadora crnogorske kulture, Žerar Depardje iz Srbije ne odlazi sa posebnim angažmanom, mada se, premijer Srbije, kako je naveo, tome nada.

„Ono što je važno, to je da će Žerar svakako na svakom mestu u svetu i dobro i lepo govoriti o našoj Srbiji, a ja sam ga zamolio da negde nešto uradi i napravi vezano za Srbiju. Ja nisam stručnjak za umetnost...da li je to neki film u kojem će da se govori o Srbiji ili će nešto da snimi u Srbiji ili...tako da je to samo bila ideja i gospodin Depardje je to prihvatio“, naveo je Vučić.

Nakon Vučića, glumca su u Beogradu ugostili i gradonačelnik Siniša Mali i ministar kulture Ivan Tasovac. Posetio je Jugoslovensku kinoteku, dirigovao Beogradskom filharmonijom, primio poklone i priznanja, uz muziku prošetao Skadarlijom i probao hranu, a obraćanje novinarima završio je rečima:

“Spasiba, boljšoj!”

4.9.2014. Blic Online, Putinov dolazak u Srbiju 19. oktobra još neizvestan

Blic Online, 4.9.2014

blic-online

Državni vrh Srbije sa sigurnošću računa da će na Dan oslobođenja Beograda u gostima imati ruskog predsednika Vladimira Putina, iako su svesni da Zapad na to neće gledati blagonaklono.

“Blicu” juče u Ambasadi Ruske Federacije nije potvrđeno da će Vladimir Putin doći u Beograd 19-20. oktobra, kao što su srpski zvaničnici najavljivali.

Formalno, poziv je Putinu uputio predsednik Srbije Tomislav Nikolić i njegov kabinet radi na tome. Poseta je pak dogovorena prilikom poslednjeg boravka premijera Aleksandra Vučića Moskvi. Kako “Blic” nezvanično saznaje u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, Putin još nije zvanično potvrdio dolazak, a kako je za naš list objasnio Dušan Lazić, bivši ambasador u Ukrajini, to držanje otvorenih karata do poslednjeg trenutka spada u ruski stil diplomatije.

Razvoj krize u Ukrajini mogao bi znatno da utiče na značaj i efekte ove posete.
- I dalje računamo da će Putin sigurno doći. Iz Brisela još niko nije reagovao na najavu posete, ali je sigurno da im neće biti milo. Sve će zavisiti od daljeg razvoja situacije u Ukrajini - rekao je za “Blic” izvor iz Vlade Srbije koji je zahtevao anonimnost.

U stručnoj javnosti u Beogradu se na značaj i efekte Putinove posete gleda dvojako, u zavisnosti od toga da li su u pitanju proruski ili proevropski analitičari.

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, ističe da Putin u okviru obeležavanja pobeda Crvene armije u Drugom svetskom ratu, planira posete Norveškoj i Srbiji, ali da nijedna od njih nije zvanično potvrđena, mada se o tome u ruskim medijima piše sa akcentom na ključnu ulogu ruske armije u finišu rata i zanemarivanje uloge zapadnih saveznika. Ona smatra da Brisel neće sa odobravanjem primiti vest o dolasku Putina i ukazuje na to da su evropski zvaničnici, poput kancelara Austrije i Nemačke, poslednjih dana zaoštrili retoriku prema Putinu i Rusiji.

S druge strane, analitičar Branko Radun komentariše za “Blic” da Srbija može da profitira i ekonomski i politički upravo od bliskih odnosa sa Rusijom, pa ističe da su to javno istakli i pojedini poslanici Bundestaga.

- Može da se dogodi da Srbija bude primljena u EU po ubrzanoj proceduri upravo zbog svoje veze sa Rusijom i mogućnosti da odigra ulogu mosta između Istoka i Zapada - kaže Radun.

29.8.2014. Danas, Pitanje i odgovor

Danas, štampano izdanje, 29.8.2014

danas

Kako se samit u Minsku odrazio na poziciju Lukašenka na Zapadu?
Jelena Milić: Samit u Minsku se nije loše odrazio na Aleksandra Lukašenka. Ovde bih dodala i lidera Kazahstana Nursultana Nazarbajeva, a da bi se razumela njihova politička pozicija, mora se imati u vidu da su obojica prinuđena na ekonomsku uniju sa Rusijom. Lukašenko i Nazarbajev su u strahu da bi Moskva i u Belorusiji i u Kazahstanu mogla da uradi nešto slično kao što je uradila u Ukrajini sa Krimom. Zbog toga popuštaju Rusiji u procesu jačanja ekonomskih odnosa, i to na uštrb onoga što bi dobili od Evropske unije. S druge strane, njih dvojica na međunarodnom planu ne prave probleme, pa će Zapad popustljivije gledati na kršenje ljudskih prava u tim zemljama, jer obe poštuju teritorijalni integritet Ukrajine.

jelena-milic-danas-29-8-14

28.8.2014. DW, Ravno sve do Kosova

Deutsche Welle, 28.8.2014.

DW-logo

Srbija hoće u EU i tu sve deluje jasno. Ali šta Brisel i Berlin hoće od Srbije? Stabilnost, kasnije priznavanje Kosova i usklađivanje spoljne politike prema Rusiji, kažu poznavaoci prilika. Sve ostalo je manje važno.


Današnji susreti u Berlinu formalno su upriličeni kao konferencija o Zapadnom Balkanu – mada je tamo i Slovenija – i to privredna konferencija – mada bi najznačajniji mogao da bude onaj politički sporedni deo. Uopšte, ekonomski značaj regiona neuporedivo je manji od njegovog značaja za stabilnost Evrope. Tako taj region, u kojem Srbija ima centralnu geografsku i simboličnu ulogu, postaje šansa da Brisel i Berlin demonstriraju svoju često kritikovanu spoljnu politiku. Stoga se i od Srbije u procesu evrointegracija traži da bude faktor stabilnosti, da rešava kosovski problem i da ne trči otvoreno u zagrljaj Rusije. Nasuprot tim političkim pitanjima, za EU mnogo manje značaja imaju teme koje se tiču ljudskih prava, slobode štampe, burazerskih ugovora i ortačkog zapošljavanja, tvrde sagovornici Dojče velea.

Ukrajinski čvor

„Srbija u ovom trenutku od Nemačke pre svega očekuje razumevanje za svoj položaj u odnosu na ukrajinsku krizu“, kaže Andrej Ivanji, spoljnopolitički urednik Vremena i dopisnik berlinskog Tagescajtunga. On srpski pokušaj neutralnosti vidi kao jedinu moguću politiku, i to ne samo jer „srce većine Srba kuca za Rusima“. Uz nabrajanje ruskih miliona – onih u NIS-u, gradnji Južnog toka, za obnovu železnice i sanaciju budžeta – Ivanji konstatuje: „Trenutno niko nije u stanju da nadomesti ekonomsko prisustvo Ruske Federacije u Srbiji. Bez obzira na simpatije ili prioritete spoljne politike, Srbija je jednako upućena na saradnju sa Moskvom i Briselom. Bez jednog ili bez drugog bi se Srbija ekonomski urušila.“

Drugačije misli Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlanstske studije. Pokušaj da srpska poljoprivreda profitira od ruskog embarga ona vidi kao davanje prednosti „kratkoročnim potencijalnim ekonomskim interesima“ nad „dugoročnim ideološkim i ekonomskim interesima“. „Još je veći problem politički: što srpsko rukovodstvo ili ne shvata šta znači proces evrointegracija ili laže javnost“, kaže Milićeva za DW. Ona dodaje da se „očekivanja EU i dalje tumače kao pritisci i ucene iako nas Brisel ne tera da postanemo članica EU nego je to demokratska odluka građana Srbije“.

Ivanji je nedavno u Tagescajtungu Srbiju nazvao „prigodnim sporednim frontom“ ukrajinske krize. To znači, objašnjava on za DW, da ni Briselu ni Moskvi nije baš svejedno na koju stranu će se nagnuti Beograd. Dok EU želi Balkan bez trzavica i iskakanja, Rusija preko Srbije zadržava nekakav uticaj u regionu, „makar kako bi nervirala Zapad“. Stoga poslanica opozicione nemačke Levice Sevim Dagdelen smatra da bi najgora moguća politika bila „saterivanje Srbije u ćošak i stavljanje pred eksplicitni izbor: Moskva ili Brisel. To ne bi trebalo raditi“, kaže ona za DW. Upravo toga se pribojava Jelena Milić – ona veruje da će se građani EU jednom „sa pravom zapitati zašto bismo mi primili Srbiju u članstvo kada 2014. godine nije bila solidarna“.

Priznanje pa članstvo

Ukrajinska kriza će jednom proći, rat sankcijama će prestati, pa se ni vlast u Beogradu više neće preznojavati tokom izvođenja špage između Istoka i Zapada. Ali ostaće problem Kosova gde će kroz pet, šest godina sledeća srpska vlada biti stavljena pred neminovnost: u Evropsku uniju se može samo uz priznavanje nezavisnosti bivše južne pokrajine. Ne treba gajiti prevelike nade u nekakav kompromis, kaže Andrej Ivanji, jer Priština će insistirati na eksplicitnom priznanju, a Brisel ne želi da uvozi teritorijalni konflikt. „Insistiranjem Prištine na nezavisnosti i odbijanjem Srbije da formalno prihvati tu nezavisnost, čitav region ne bi mogao da postane deo EU. To neće prihvatiti najmoćnije zemlje Unije.“

To su potvrdili i poslanici dve vladajuće i ubedljivo najveće nemačke partije – socijaldemokrata Ditmar Nitan i demohrišćanin Torsten Fraj. Oni su u odvojenim razgovorima za DW rekli da Srbija ne može u EU ako ne prizna Kosovo i ne promeni ustav. Kako kaže Jelena Milić, EU neće sebi dozvoliti novi Kipar ili dve zemlje koje bi se međusobno minirale.

Ima li Srbija nešto od toga da ne prizna Kosovo? Nema ništa konkretno, kaže Ivanji, ali dodaje da nije jednostavno prihvatiti ono što su stranke u Srbiji, gotovo bez izuzetka, okarakterisale kao kršenje međunarodnog prava. I Evropska unija ovde ima problem sa sopstvenom verodostojnošću, posebno jer ne priznaje otcepljenje Krima, ukazuje Sevim Dagdelen: „Mislim da priznanje nezavisnosti Kosova ne treba da bude uslov za Srbiju, to bi bilo licemerno. Znate, nigde u pristupnim kriterijumima ne piše da kandidat mora da prizna kršenje međunarodnog prava. A to se sada traži od Srbije“, kaže ova levičarka za DW. Međutim, njena stranka – trenutno najjača opoziciona – ima slabe izglede da participira u vlasti. Zato i Dagdelen priznaje da će iz perspektive Berlina eksplicitno priznanje Kosova ostati uslov za Beograd.

Nevažno je sve što nije važno

Ako se na stranu stave ključne političke teme, upadljivo je ćutanje briselskih institucija, ali još više berlinskih političara, pred autoritarnim stilom vladanja Aleksandra Vučića. Iako nemački listovi o toj autoritarnosti pišu – kada se sklapaju tajni ugovori sa Arapima, kada se Vučić dere na ministre, svojeručno spasava dete iz mećave ili glasovito ode u Andrićgrad – zvanični Berlin kao da se interesuje samo za Kosovo. „Briselu treba uspešna spoljna politika, a normalizacija odnosa Beograda i Prištine bi to bila. Stoga se srpskoj vlasti na drugim poljima gleda kroz prste“, kaže Jelena Milić. „Ipak, realnost je već toliko očita da će se sledeći Izveštaj o napretku u oktobru itekako baviti državnim davanjima, netransparentnim tenderima, stanjem u pravosuđu. Ova vlada nam daje nažalost previše primera bahatog odnosa prema medijima, civilnom društvu i manjinama.“

Sevim Dagdelen, u skladu sa svojim političkim opredeljenjem, komentariše i paket zakona o radu i oko rada, koji je nedavno u Srbiji donet bez javne rasprave. „Problem je što EU zapravo podstiče i traži od kandidata privatizaciju, deregulaciju i liberalizaciju, čak i vitalnih javnih sistema. Od toga najviše profitiraju nemačke firme, pogledajte samo ko kontroliše telekomunikacije i banke na Balkanu.“ Prema mišljenju naše sagovornice, evropska politika zatvara oči pred autoritarnim stilom vladanja. Stoga Dagdelen evropski put Srbije i drugih zemalja regiona objašnjava primerom Turske, sa kojom je EU nedavno otvorila novo poglavlje pregovora. „Tamo ni krvavo gušenje demokratije ne igra nikakvu ulogu, sve dok cvetaju poslovi nemačkog i turskog kapitala.“

Lista srpskih problema mnogo je duža – partijsko zapošljavanje, tabloidne hajke na opoziciju i neistomišljenike, faslifikovanje doktorata – ali iz Brisela nevidljiva. Odande se Srbija uglavnom ne posmatra izolovano, nego samo kao deo regiona, smatra Ivanji: „Srbija igra važnu ulogu u komšijskim odnosima. Njeno talasanje na Kosovu bi moglo da izazove probleme, ključna je u prevazilaženju problema u BiH, odnos sa Hrvatskom je takođe važan. Dok Srbija igra ulogu faktora stabilnosti, sve ostalo pada u drugi plan: i postojanje ili nepostojanje opozicije ili medijskih sloboda, ugovori sa Rusijom i Emiratima. Možda i to jednog dana dođe na dnevni red.“