24.8.2014, Danas, Zašto Srbija treba da postane članica NATO

Danas, piše Jelena Milić, 24.8.2014.

danas

Ruska destabilizacija Ukrajine, aneksija Krima i sve krvaviji sukobi na njenom istoku, opasno su ugrozili odnose između političkog Zapada, kome Srbija geografski pripada, a politički formalno teži, i Rusije. Srbija navodno pokušava da u sukobu ostane neutralna ali to pokazuje tako što ni o čemu nema stav. Ovo je loše i za položaj Srbije na spoljnopolitičkom planu, ali dugoročno na unutrašnjem planu, jer se javnosti ne predočavaju sve činjenice i ne nude ni strateški funkcionalno ostvarivi odgovori kako dalje. Umesto toga igra se na male goliće, reaguje se, a ne ide događajima u susret. U jeku spomenutih tenzija Srbija je najavila i počela da realizuje intenziviranje saradnje u oblasti odbrane sa Rusijom. Srbija je bila jedina zemlja iz Evrope na nedavno održanom tenkovskom biatlonu u Rusiji.

Nastavak

29.7.2014, Lugansk u Novom Sadu - tanka linija između sporta i politike

Tanjug, 29.7.2014.

tanjug

NOVI SAD - Najava dolaska fudbalske selekcije Luganska, ukrajinske oblasti pod kontrolom proruskih snaga, u Novi Sad izazvala je reagovanje javnosti i ponovo otvorila pitanje gde prestaje sport, a počinje politika.

Predsednik srpskog fudbalskog četvoroligaša Novog Sada Tomislav Lovreković potvrdio je Tanjugu da je poziv selekciji samoproglašene Narodne republike Lugansk za odigravanje humanitarne prijateljske utakmice uputio klub koji on vodi.

On je objasnio da je sa ljudima iz Luganska kontaktirao telefonom i da očekuje da će do tog meča doći krajem avgusta na stadionu "Detelinara" u Novom Sadu, uprkos eventualnim problemima s obzirom na to da je u pitanju tim koji nije priznat od strane Evropske fudbalske federacije (UEFA) i Međunarodne fudbalske federacije (FIFA).

Lovreković je rekao da ni od koga nije tražio odobrenje za odigravanje ove utakmice: "Smatram da nam to odobrenje nije ni potrebno, pošto to neće biti zvanična utakmica, već druženje uz sportsku igru. Mislim da za to ne treba tražiti ničiju saglasnost, kao što je ne tražimo kada prijatelje pozivamo na ručak", rekao je Lovreković.

Stvari ipak nisu tako jednostavne, kako je juče konstatovala i Vlada Srbije, a premijer ocenio da pozicija Srbije, sa zaošstravanjem ukrajinske krize, nimalo nije laka.

Istovremeno, FSS bi ovim mečom bio stavljen u nezavidnu situaciju, s obzirom na višegodišnje protivljenje nacionolanog Saveza da se nepriznatom kosovskom savezu dozvoli odigravanje zvaničnih utakmica.

Pri tom, iz Fudbalskog saveza Srbije (FSS) demantuju Lovrekovićevo uverenje da mu za taj meč nije ni potrebna saglasnost, te poručuju da je za odigravanje bilo kakve utakmice potrebna dozvola.

Funkcioner FSS Nebojša Ivković, koji je u srpskoj kući fudbala zadužen za pravna pitanja, ističe da je procedura za odigravanje bilo kakve utakmice vrlo jasna:
"Nismo dobili zahtev za tu utakmicu, tako da ona za nas i nije tema. Međutim, pravilnik UEFA i FIFA je jasan - svaka utakmica, bilo u Srbiji ili negde drugo na svetu, mora da se prijavi nacionalnom savezu, a nama taj zahtev nije stigao", rekao je Ivković Tanjugu.

U međuvremenu, predstavnici samoproglašene Narodne Republike Lugansk saopštili su da će se "veoma rado" odazvati na poziv Novog Sada, preneo je portal Novorosija (www.novorussia.su).

Dodaje se da se u ovom trenutku obavlja selekcija tima Luganska koji će odigrati prijateljsku utakmicu "na gostoljubivom srpskom tlu", krajem avgusta.

Na vest su stigla i prva reagovanja, pa je tako Liga socijaldemokrata Vojvodine osudila poziv klubu iz Luganska i od nadležnih zatražila da se oglase tim povodom, jer se na taj način dovodi u pitanje teritorijalni integritet Ukrajine.

LSV je naveo da takav poziv fudbalskog kuba Novi Sad predstavlja veoma grubo mešanje politike u sport, s obzirom na to da jasno prejudicira državni status samoproklamovane "republike" u Ukrajini.
"Takvi potezi mogu veoma lako omesti Srbiju na putu integracija ka Evropskoj uniji i unose zbunjenost u odnos Srbije prema teritorijalnom integritetu Ukrajine. Tražimo od nadležnih organa da se oglase tim povodom", navodi se u saopštenju LSV.

I Centar za evroatlantske studije iz Beograda (CEAS) se protivi planu fudbalskog kluba Novi Sad da krajem avgusta ugosti fudbalere Luganska.
"Smatramo da organi države Srbije treba u korenu da saseku ovu ideju i tako u praksi pokažu da poštuju teritorijalni integritet i suverenitet prijateljske Ukrajine", kaže se u saopštenju CEAS.

Ovo nije prvi slučaj tesnog preplitanja politike i sporta.

U aprilu se, na primer, grupa pionira fudbalskog kluba Vojvodina slikala uz nacistički pozdrav. Novosadski klub i ministarstvo omladine i sporta osudilo je takav potez 14-togodišnjaka, uz objašnjenje da sport mora da uči decu pravim vrednostima.

Uostalom, raspad bivše Jugoslavije mogao je da se nasluti upravo po događajima na fudbalskim terenima: utakmica koja je odigrana 13. maja 1990. godine na zagrebačkom Maksimiru između Dinama i Crvene zvezde nagovestila je sve ono što se posle dešavalo na ratištima širom bivše države.

Već u septembru iste godine došlo je do novog, sličnog incidenta na splitskom stadionu Poljud gde su se sastali Hajduk i Partizan.

Grad Novi Sad: Nemamo nista sa utakmicom

Grad Novi Sad nije upoznat sa činjenicom de će se odigrati prijateljska fudbalska utakmica između Novog Sada i Luganska i smatra da međunarodnu politiku vodi Vlada Republike Srbije, saopšteno je iz kabineta gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića.

U saopštenju koje je stiglo nakon najave predsednika Novog Sada Tomislava Lovrekovića o gostovanju selekcije ukrajinske oblasti pod kontrolom proruskih snaga, naglašava se da svi oni koji su na javnim funkcijama, ukoliko se ne vode time i ne slede politiku Vlade Republike Srbije, treba da budu svesni da mogu snositi posledice.
"Grad Novi Sad kao lokalna samouprava nema nikakve veze sa ovim događajem, niti vodi međunarodnu politiku, jer je to posao Vlade Republike Srbije", kaže se u saopštenju.

Iz kabineta novosadskog gradonačelnika ističu da je zadatak svih onih koji se bave sportom i vode sportske klubove da oporave klubove čija je finansijska situacija ugrožena i da pokažu velikom broju navijača da su sposobni i da mogu klub izvući iz finansijske krize.
"Zvanične međunarodne utakmice, kao i prijateljske utakmice, se organizuju i odvijaju po pravilima FIFA i UEFA i tu nema mesta politici", stoji na kraju pomenutog saopštenja.

LSV: Vlada hitno da zabrani odigravanje utakmice

Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) zatražila je od Vlade Republike Srbije da zabrani odigravanje fudbalske utakmice između FK Novi Sad i reprezentacije samoproglašene Narodne republike Lugansk koja prema najavama treba da se odigra u Novom Sadu na stadionu na "Detelinari".
"LSV traži da Vlada Republike Srbije hitno zabrani najavljenu fudbalsku utakmicu između reprezentacije samoproglašene Narodne republike Lugansk i FK Novi Sad", kaže se u saopštenju Biroa za informisanje Lige socijaldemokrata Vojvodine.

U saopštenju, koje je potpisao generalni sekretar LSV, Bojan Kostreš, kaže se da bi odigravanje te fudbalske utakmice urušilo međunarodni ugled i položaj Republike Srbije, zbog čega, kako se naglašava, nadležni državni organi moraju hitno da reaguju.

21.8.2014. LDP, Jelena Milić za LDP: Deset razloga za ulazak u NATO

Jelena Milić, LDP, 21.8.2014


ldpi

1. Uvodna odredba Severnoatlanskog sporazuma definiše koje principe, uslove i standarde  država aspirant za članstvo treba da postigne kako bi postala članica NATO. Između ostalih od budućeg člana se očekuje da  je „odlučna čuvati slobodu, zajedničko nasledstvo i civilizaciju svojih naroda, zasnovanih na načelima demokratije, individualnih sloboda i prava, da žele podsticati stabilnost i blagostanje na severno-atlantskom području“, te da će „doprinositi daljem razvoju mirnih i prijateljskih međunarodnih odnosa jačajući svoje otvorene institucije, promovišući  bolje razumevanje načela na kojima su zasnovane te institucije,  stabilnost i blagostanje.“


Države članice NATO, ali i partneri, preuzimaju na sebe izvestan broj dalekosežnih političkih obaveza, kao što su: zaštita demokratskog karaktera društva, podržavanje i očuvanje principa međunarodnog prava, ispunjavanje obaveza koje proističu iz Povelje UN, Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Helsinškog završnog akta i međunarodnih sporazuma o razoružanju i kontroli naoružanja. Takođe, država se obavezuje na suzdržavanje od pretnji ili od upotrebe sile protiv drugih država, poštovanje postojećih granica, te rešavanje sporova mirnim putem.

Biti u društvu takvih zemalja i funkcionisati na domaćem i međunarodnom planu na ovim principima treba da bude glavni razlog zašto Srbija treba da postane punopravna članica NATO.

2. Do sad zemlje članice NATO-a nisu vodile međusobne ratove. Istorijsko iskustvo nam nudi jake dokaze da članstvo u NATO i njegovo proširenje vodi ka istorijskom pomirenju (Francuska, Nemačka) stabilnosti i demokratizaciji članica ( Španija, Grčka, Portugal..). Učestvovanje u funkcionisanju u NATO kroz sistem konsultacija ohrabruje strane koje su konfliktu ( Turska i Grčka, Mađarska i Rumunija), da pronađu rešenje mirnim putem. U uslovima za NATO proširenje definisanim nakon Hladnog rata uvedeno je da svaka zemlja prje nego što postane punopravna članica mora rešiti probleme sa susednim zemljama. Kad zemlja postane članica, međusobno poverenje se postiže kroz transparentnost vojnog planiranja i prilagođavanja vojnih snaga kolektivnoj odbrani. Podignuti su i neki drugi standardi za članstvo kao što su borba protiv korupcije, organizovanog kriminala, unapređenje pravosudnog sistema, unapređenje efikasnosti institucija, sposobnost učešća u NATO vođenim operacijama, transformacija oružanih snaga i sl. Ako se koristimo istorijskim analogijama, ubrzano proširenje NATO-a na post-jugoslovenske zemlje značajno bi doprinijelo dugoročnoj stabilizaciji i širenju demokratije u ovom regionu.

Imajući u vidu teško breme ratno-zločinačkog nasleđa, ekonomskih sankcija, komandne ekonomije, objektivno i subjektivno usporene demokratizacije, očito je da je za Srbiju proces evropskih integracija nužan ali ne i dovoljan da bi se sprovele sve potrebne reforme, pogotovu one iz sistema bezbednosti, kadrovske i organizacione. Zato je, takođe, potrebno da Srbija postane i članica NATO.

3. Mnoga relevantna uporedna istraživanja neupitno pokazuju da su na duge staze zemlje sa ovakvim unutrašnje-političkim ustrojstvom po pravilu najstabilnije ne samo društveno već i ekonomski, jer nezavisne insitucije, podela vlasti i vladavina prava i zaštita ljudskih prava na duge staze daju najbolje okruženje za stabilan privredni rast. Na svim listama najrazvijenijih zemalja sveta u vrhu su NATO članice ili njihove bliske saradnice iz ostatka sveta, uporedo sa zemljama sa enormnim prirodnim bogatstvima, koje velika većina NATO članica nema.

4. Punopravnim članstvom u NATO, zemlja postaje sastavni deo mehanizma donošenja odluka u NATO. Treba naglasiti da se sve odluke u NATO donose konsenzusom, što praktički znači da bez saglasnosti jedne od članica odluka NATO neće moći biti donešena. Ovim mehanizmom je članicama NATO garantovano da osiguraju svoju nezavisnost, te da se onemogući nametanje nečije tuđe volje ako se jedna država sa time ne slaže. Ovaj mehanizam u isto vreme ne znači da zemlja članica može i treba, bez razloga, da sprečava i bude konstantan razlog nedonošenja odluka NATO. U procesu donošenja odluka predstoji vrlo opsežan proces konsultacija i sučeljavanja argumenta, koji u većini slučajeva rezultira kreiranju odluke „po meri“ svih članica NATO.

Pored postizanja konsenzusa postoji jos jedan oblik podrške, a to je konstruktivna suzdržanost. Ona podrazumeva da država članica prilikom odlučivanja ne blokira donošenje odluke ali zadržava suvereno pravo te države da ne učestvuje u izvršenju te odluke jedanput kada se ona donese. Jedan od primjera je i NATO vođena operacija na Kosovu.

Srbija bi kao članica NATO bila ravnopravan subjekat odlučivanja o mnogim važnim geostrateškim i regionalnim pitanjima, a ne samo konzument i sprovodilac tih odluka. Ovo bi se svakako pozitivno odrazilo na njenu sveukupnu spoljnopolitičku poziciju.

5. Prva i najosnovnija direktna korist od članstva je uživanje prava, ali i obaveza, koja proizilaze iz člana 5. Severnoatlanskog sporazuma koji govori da će jedna od napadnutih članica biti branjena od čitavog saveza . Do sada je član 5. Sporazuma korišten smo jedanput, i to neposredno nakon terorističkog napada u SAD 11. Septembra 2001. godine, kada je ova država zatražila aktiviranje ovog mehanizma. Saveznici su odgovorili mobilizacijom određenih vojno-tehničkih kapaciteta, te potvrdili jedinstvo saveza i dokazali da je mehanizam sadržan u ovom članku itekako aktuelani da nije samo „mrtvo slovo na papiru“. Iako upotrebljen samo jedanput, važno je naglasiti da se prilikom svakog NATO samita, opredjeljenje sadržano u ovom članu nanovo potvrđivano.Smatra se da je upravo član 5. Sporazuma doprineo da se u protekle 64 godine održao mir u Evropi, te da je bio jedan od temelja odvraćanja od otpočinjanja vojnog sukoba izmedju dva vojna bloka za vreme trajanja Hladnog rata. Ulaskom u NATO zona koja „pokriva“ član 5. se širi i na teritoriju Srbije. Dakle, punopravno članstvo u NATO garantuje zemlji članici mehanizme kolektivne zaštite i druge vidove podrške koji se, iz opravdanih razloga, ne mogu garantovati čak ni NATO bliskim zemljama. Imajući u vidu sve širi i globalizovaniji spektar bezbednosnih izazova i pretnji sa kojima se pojedinačne zemlje, grupe zemalja i čitava planeta suočavaju, očito je da se na njih pojedinačno, osim u slučaju vrlo velikih globalnih sila, teško adekvatno može pojedinačno odgovoriti. NATO predstavlja funkcionalni okvir za kolektivnu bezbednost u evroatlantskom regionu kome Srbija geografski pripada. Srbija je mala zemlja bez dovoljno prirodnih i ljudskih resursa da bi na sve izazove i pretnje mogla sama da odgovori. Politika vojne neutralnosti, čak i adekvatno utemeljenje međunarodno priznata što sa Srbijom nije slučaj, nema adekvatan odgovor na potrebu brze reakcije na sve češće asimetrične globalizovane bezbednosne pretnje. Članstvom u NATO, Srbija bi sebi omogućila da bude strateški partner sa drugim zemljama iz bliskog geografskog okruženja sa kojima je jedino moguće adekvatno reagovati na veliki broj bezbednosnih pretnji i izazova, pogotovu onih izazvanih prirodnim katastrofama ili ljudskim faktorom.

6. Prema odredbama člana 4. Severnoatlanskog sporazuma, postoji pravo svake države da pozove na održavanje konsultacija kada god smatra za potrebnim a kada je prema njenoj oceni ugrožen njen teritorijalni integritet, politička nezavisnost ili sigurnost te članice NATO. Poslednje takve konsultacije sazvala je Turska povodom opasnosti od prelivanja sukoba iz Sirije na područje Turske. Tada su saveznici dali bezrezervnu podršku Turskoj, potvrdili jedinstvo NATO saveza i poslali Siriji, ali i svetu, jasnu poruku da napad na jednu državu članicu znači napad čitav savez.

Imajući u vidu rusku destabilizaciju Ukrajine, ali i tenzije u regionu Zapadnog Balkana, pad podrške osnovnim evropskim vrednostima u nekim zemljama članicama EU, jačanju identitetskih politika u njima, očito je da je Srbija i dalje izložena raznim vrstama bezbednosnih pretnji na koje se ne obraća adekvatna pažnja. S druge strane Kosovo se i dalje zvanično smatra najvećom bezbednosnom pretnjom iako je Srbija ušla u proces intenzivne normalizacije odnosa sa Kosovom. Stručnjaci smatraju da je i spisak drugih pretnji i izazova navedne u Nacionalnoj strategiji bezbednosti nerealan. Kosovo je, inače, većinski opredeljeno da postane član NATO. Srbija bi, dakle, kroz članstvo u NATO pomoću mehanizama člana 4. mogla da na vreme zatraži podršku za eventualne bezbednosne tenzije na koje ne može sama da odgovori, ali i da unapredi odnose sa Kosovom u oblasti bezbednosti. Imajući u vidu da je bezbednost nedeljiva, ovo je vrlo bitno.

7. Članice NATO imaju transparente odbrambene budžete. Trude se da zajedno strateškiplaniraju ta izdavanja, te formiraju mehanizme zajedničkog učešća u nabavci opeme i drugim izdatcima i zajedničkog korišćenja resursa. Srbija se bori sa velikim budžetskim deficitom koji je izazvan i dugogodišnjim nenamenskim trošenjem budžetskih sredstava ali i njihovim zloupotrebama. Članstvom u NATO ovo bi se smanjilo. Srbija bi za istu sumu novca koju izdvaja za bezbednsot i odbranu članstvom u NATO dobila mnogo više bezbednosti za isto sredstava. Ovo se neretko previđa kada se kao kontrarguzment za članstvo spomene famozna odredba o obevezi odvajanja 2% BDP na odbranu.

8. NATO u severnoatlantskomsvetu nema alternativu, kako se to neretko u Srbiji tvrdi. Ne postoji ni jedan drugi vojno-politički savez sa jasno definisanim načinom donošenja odluka i razvijenom zajedničkom komandnom strukturom. To nema ni Zajednička EU spoljna, bezbednosna i odbrambena politika a kamoli Organizacija sporazuma o kolektivnoj bezbednosti (OSKB). Ovo je takođe, razlog zašto Srbija pored napora da postane članicaEU treba da uloži napore da postanei članica NATO. Inače, većina zemalja članica EU su i članice NATO, a one koje to nisu sa NATO vrlo blisko sarađuju. One imaju značajno drugačiji istorijski kontekst od Srbije, uspele su u procesu demokratizacije te raspolažu većim budžetima.

9. Iako je teško detektovati tačan udeo koji samo članstvo u NATO donosi u ekonomskom smislu, sve nove zemlje članice su se saglasile da je u njima nakon ulaska postojao takozvani „NATO efekat“- od porasta BDP nadalje. Sigurnosti i stabilnosti utiču direktno na izvesnost koja vlada u poslovnom okruženju. Članstvom u NATO, smanjuje se politički rizik poslovanja, država postaje atraktivnija za ulaganja domaćih i stranih subjekata, što direktno utiče na donošenje poslovnih odluka za otpočinjanje poslovnog ciklusa. U psihološkom smislu, u poslovnom okruženju koje je sigurno, stabilno i izvesno, subjekti lakše donose odluke za ulazak u poslovni rizik. Ovo dovodi do poboljšanja investicione klime, rasta zaposlenosti, poboljšanja konkurentnosti, rasta izvoza, porasta unutrašnje potrošnje, što sve vodi ka rastu standarda građana.

Poljska, Češka i Mađarska, koje su u NATO ušle 1999. godine, neposredno pre ulaska su imale rast BDP, a zatim dolazi blagi pad do 2002 godine, od kada se konstantno beleži rast stope BDP. Ovo korespondira sa približavanjem ulaska u EU koje je usledilo 2004. godine. Za baltičke zemlje je malo teže proceniti direktan uticaj ulaska u NATO na rast BDP, jer su sve tri zemlje iste godine ušle i u NATO i EU. Bez obzira na to podaci pokazuju da su ove države zabeležile konstantan porast BDP u odnosu na protekle godine. Tako npr. u godini priključenja rast BDP u odnosu na 2003. godinu, u Estoniji je iznosio između 6 i 7%, dok je Letonijazabeležila rast BDP u iznosu od 8%. Ovakav trend snažnog rasta BDP zabilježen je i u narednim godinama. Isti slučaj je i sa Slovenijom i Slovačkom gdje je zabeležen značajan rast BDP nakon uključenja u NATO i EU, te u Rumuniji i Bugarskoj gdje je uspostavljeni trend rasta BDP nakon uključenja u NATO nastavio da se odvija i nakon uključenja u EU.

Sve one su uočile i da je članstvo u NATO uticalo i na porast stranih direktnih investicija (DSI). Mađarska, Poljska i Češka, koje su nakon priključenja NATO zabeležile značajan porast stranih direktnih investicija (prema nekima čak i udvostručile). U godini priključenja NATO savezu u Bugarskoj zabilježen rast DSIza 47,5% a u Rumuniji za čak 166,29% u odnosu na godinu ranije. Estonija je , iako je u godini priključenja 2004. zabilježila pad DSIod 5,72% u odnosu na godinu ranije već 2005. godine zabilježila je rast od 190,84%. U Litvaniji je u godini priključenja zabilježen rast DSI od 289,38%, a u Latviji za 90,07%. Slična je situacija i u Sloveniji i Slovačkoj koje su u NATO ušle 2004. godine, gde su već u godinama neposredno pre pristupanja zabilježene visoke stope rasta priliva DSI ( 2002. godine u odnosu na 2001. godinu priliv DSIu Slovačku je porastao za impresivnih 317,96% a u Sloveniji za 148,7%), a u godini priključenja u Slovačkoj je zabilježen pad DSI od 39,89% dok je u Sloveniji ova stopa porasla za 27,59%. Bitnio je naglasiti da su godinama koje su usledile ove dve države konstantno bilježile rast DSI.

Namenska industrija, na koju se odnosi proizvodnja uglavnom sve vojne opreme koja se izvozi iz Srbije, smatra se jednim od većih privrednih potencijala Srbije. Članstvo u NATO predstavlja izuzetnu priliku za razvijanje kapaciteta namenske industrije, da ona od potencijala pređe u relano jaku industrijsku granu, transparento vođenu. Ulaskom Srbije u NATO otvarila bi se mogućnost da domaće firme namenske industrije učestvuju na tenderima i programima NATO za isporuku naoružanja, materijala i vojne opreme.

Srbija je u izuzetno teškom ekonomskom položaju. Sadašnje mere su iznuđene i nisu strateške. Iskustvo susednih zemalja i zemalja sa sličnom nedavnom istorijom nam nedvosmisleno govore o ekonomskim prednostima koje donosi političko uređenje kakvo treba da ima članica NATO kao i samo članstvo. Nadalje, najveći deo NATO člance se putem pregovora o Transatlantskom trgovinskom i investicionom sporazumu između SAD i EU dodatno ekonomski integriše. Ovu integraciju, ma kako ona komplikovana bila, zasigurno olakšava članstvo u zajedničkim insitucijama. Regionalizacija se, inače, odavno nametnula kao najadekvatniji odgovor na globalizaciju. Ona maksimizira pozitvne efekte iste a absorbuje većinu negativinih. NATO je regionalna evro-atlantska organizacija i to će, verovatno, biti još vrlo dugo. Srbija, za razliku od nekih drugih zemalja u tranziciji u svetu, ima jedinstveno istorijsku i geografsku priliku da bude integralni deo te funkcionalne zajednice. Bilo bi državno neodgovorno ne iskoristiti je.

10. Zato u NATO.

7.8.2014, European Parliament encourages Balkans' EU integration

SETimes, 7.8.2014.


setimes

The European parliament will encourage Balkan countries to strengthen the EU integration process despite opposition by new EU-sceptic parties, experts said.

In the new parliament, far-right political parties that oppose EU integration -- such as Greece's Golden Dawn -- gained 141 seats out of 751 seats.

Nastavak

7.8.2014, Evropski parlament podstiče evropsku integraciju Balkana

SETimes, 7.8.2014.


setimes

Evropski parlament podstaći će balkanske zemlje da jačaju proces integracije u EU, uprkos protivljenju novih stranaka EU skeptika, kažu eksperti.

U novom parlamentu stranke krajnje desnice koje se protive integraciji u EU, poput grčke Zlatne zore, dobile su 141 od ukupno 751 mandata.

Nastavak