16.12.2011, RFE, Ruski konvoj stigao na Kosovo

Radio Slobodna Evropa, 16.12.2011.
piše: Miloš Teodorović

Nakon skoro tri dana čekanja 27 kamiona sa humanitarnom pomoći Rusije za kosovske Srbe stiglo je na severno Kosovo do magacina Crvenog krsta kod Zvečana.
U međuvremenu šoferi su spavali u samim vozilima, a ruski ambasador Aleksandar Konuzin je išao sa sastanka na sastanak sa lokalnim liderima, dok su sve glasniji bili oni koji upozoravaju da se u utovarenoj robi nalaze i pošiljke koje teško da imaju humanitarni karakter.
Naime, kako u humanitarnu svrhu upotrebiti kamp opremu?
Kako prenosi ruska agencija Itar-Tas među 284 tone pomoći koju Rusija šalje na Kosovo, i to baš preko prelaza koji je od 16. septembra u blokadi, mogu se pronaći: hrana, ćebad, kuhinjsko posuđe, ali i agregati za struju, kao i poljska oprema.
Novinar ruskog servisa Radija Slobodna Evropa Andrej Šari se pita: “Šta je u tovaru. Da li šator ili bilo šta slično može da bude iskorišćeno u stvarima koje nisu potpuno humanitarne”.
Prve sumnje pojavile su se zapravo onog trenutka kada su otvorene komplikacije vezano za pregledanje tovara od strane nadležnih na ulazu na Kosovo. Tada se, kako nam je rekla, zamislila i predsednica Centra za evro-atlanske studijeJelena Milić:
“Iskreno da kažem nisam nešto o tome mnogo razmišljala do trenutka kada su Rusi tako energično odbili da EULEX pregleda šta se unutra nalazi. Onda čoveku zaista na pamet padnu različite stvari.”
Glasine su se proširile i do Brisela. Portparolku Ketrin Ešton, komesarke za spoljne posloveMaju Kocijančić smo pitali da li ima saznanju o sumnjivoj sadržini zaustavljenog konvoja.
„Ne mogu potvrditi šta je sadžaj koji kamioni prevoze. Oni su prijavljeni kao humanitarna pomoć. Mada po našim procenama nema humanitarne krize na severu Kosova, mi podržavamo njihovo pristizanje na konačnu destinaciju. Sve što se događa preduzimamo kako bi i za svaki sledeći konvoj bili sigurni da je čist", rekla nam je Kocijančić.
Okružen pripadnicima ekstremnih desničarskih organizacija, što se jasno vidi na televizijskim snimcima sa lica mesta, ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Konuzin pokušavao je na Jarinju čitavog dana da izdejstvuje propuštanje konvoja.
Snagom svog autoriteta, poslednjeg meseci građenog i na više incidenata u kojima je javno Srbiji delo packe zbog po njegovom mišljenju nedovoljnog angažmana u borbi sa Kosovo, sa Jarinja je objašnjavao i da nadležnost ruskog ambasadora u Srbiji obuhvata i Kosovo, odgovarajući tako na kritike međunarodnog civilnog predstavnika Pitera Fejta.
“Mi drugačije gledamo na stvari od gospodina Fejta. Kao prvo ja sam dobio pismo od Srba koji žive na Kosovu i koji su molili za humanitarnu pomoć. Kada smo pokazali spremnost da je pošaljemo vlast u Srbiji nam se za to zahvalila”, kazao je Konuzin.

Kampovanje u kriznoj zoni
Andrej Šari upozorava da severnokosovsku avanturu ruskog ambasadora ne treba posmatrati nezavisno od ruskih izbornih igara, sve u susret glasanju za predsednika države u martu naredne godine. U tu svrhu, dodaje naš novinar, Kosovo i Srbija uvek dobro dođu:
“U sklopu tih okolnosti jasno je da čitav ovaj karavan ima neku političku pozadinu. Sigurno da efekta ima i čitava situacija koja je nastala vezano za zahteve dvadestak hiljada Srba da dobiju rusko državljanstvo. Državljanstvo nisu dobili ali je bilo rečeno sa visokih mesta u Rusiji da će Srbe pomagati”, kaže Šari.
Hoće li humanitarna pomoć biti dovoljna kompenzacija za više od 20.000 građana severnog Kosova koji su, čini se organizovano, zatražili rusko državljanstvo. Kada je 1. decembra objavljeno mišljenje predsednika Dmitrija Medvedeva da za to nema osnova, obećano je da će Rusija umesto državljanstva poslati sve vidove humanitarne pomoći.
Kamp opremu niko nije spominjao, a to svakako nije uobičajeno, mada bi se svrha i tom vidu pomaganja može pronaći, rekao nam je predsednik Crvenog krsta doktorMilan Pirnat:
“Proveo sam toliko puno vremena po zbegovima da me više ništa ne zbunjuje. Nisam upoznat da se nešto sprema. Ja znam da su oni izjavili da će drugi konvoj biti istovaren u Nišu i da će se preko Crvenog krsta to dalje distribuirati.”
No, šta je u prvom konvoju nije dopušteno ni EULEX-u da utvrdi. Pregovori su stigli i do Brisela pa su vođeni na liniji Vlada Rusije – Evropska komisija. Ali ni na adresi evropskih partnera za sada nije poznato šta je sve u tovaru. Istovremeno se ne razmišlja o njegovom preusmeravanju konvoja na neki od prohodnih prelaza.
„Verujemo da slučajevi ovako velikih konvoja, kakav je ovaj, sa toliko velikim kamionima, mora biti propisno prekontrolisan kao što je slučaj u svim sličnim situacijama. U stalnom smo kontaktu s njima kako bi rešenje bilo primenjeno“, navodi Maja Kocijančić.
Dragiša Milović je predsednik opštine Zvečan. Tu je smešteno oko 3 500 izbeglih lica i nema sumnje da je njima pomoć potrebna, podseća Milović. Pitali smo za pomenutu kamp opremu.
“Ja zaista ne znam šta sve ima u toj humanitranoj pomoći, da li ima poljskih kreveta i sličnog. Nisam, pravo da vam kažem, gledao pažljivo. Ljudima na barikadama kreveti nisu potrebni. Oni su prisutni svojim telima. Čekaju da se reši situacija, pogotovu sada kada ulazimo u zimu i kada su temperature izuzetno niske”, navodi Milović.
Rizika te vrste možda ne bi bilo kada bi poslušali savet koji je pre tri sedmice uputio Boris Tadić i povukli barikade. Ali taj apel ne samo da nije naišao na plodno tlo na terenu, nego bi se moglo sumnjati da je miniran i od strane Rusije. Kako drugačije gledati na slanje opreme za kampovanje u kriznu zonu, pita se Jelena Milić, uz konstataciju da se radi o čistoj provokaciji.
“Ti ljudi većinom imaju svoje kuće na severu Kosova tako da ne vidim čemu bi im drugo trebala kamp oprema osim da mogu da ostaju duže i udobnije na barikadama za koje je čak i zvanična država Srbija rekla da su ispunile svoje i da su dalje nepotrebne. Sada Rusija podrškom učešću na barikadama direktno radi protiv onoga što je od strane državnog vrha Srbije artikulisano kao novi prioriteti i taktika u ostvarivanju ciljeva”, uverena je Jelena Milić.

15.12.2011, VoA, Milić: Srbija da jasno artikuliše ciljeve

Glas Amerike, 15.12.2011.
piše: Aleksandra Živković

Direktorka beogradskog Centra za evroatlantske studije Jelena Milić održala je u sredu izlaganje na temu „Nepotpuna reforma sektora bezbednosti u Srbiji, lekcije za demokratsku tranziciju”: u Školi za medjunarodne studije (SAIS) univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu. Zamolili smo je da nam kaže šta je suština njene analize.
„Umesto da sada krivi Angelu Merkel, da sebe predstavlja kao žrtvu i da tvrdi da je Nemačka sada uskratila Srbiji status postavljajući nove uslove, Srbija bi trebalo jasno da artikuliše šta su očekivanja i da proba da ih ostvari.
Milić: „Suština je da je dosta toga učinjeno, ali da ima još dosta toga što mora de učini i da jednostavno - propusti u reformi sektora bezbednosti u Srbiji definišu i našu politiku prema Kosovu i prema Bosni i Hercegovini i ostatku regiona, kao i naše evropske integracije i saradnju sa NATO-om. Sada se možda više ne radi o tome da li je u pitanju kokoška ili jaje već o tome da je sada trenutak kada treba da se fokusiramo i zatvorimo ta pitanja kao zemlja koja smatra da je blizu statusa kandidata za dalje pregovore o članstvu o EU. Sada je vreme da možda po prvi put stavimo reformu sektora bezbednosti sveobuhvatno na visoko mesto na agendi, možda čak i predizbornoj. Ni zapadna medjunarodna zajednica koja je zaista pomogla Srbiji u mnogim oblastima nije nikada jasno artikulisala to pitanje kao konkretan prioritet. Činjenica da je Srbija ispunila obaveze prema Haškom tribunalu je jako dobra vest. Zato što smo, da tako kažem, pročistili naše redove, bez čega možda ni ovoliki pomak ne bi bio moguć. Medjutim, ima još otvorenih pitanja, poput toga koliko je zista bitna uloga parlamentarnog odbora za bezbednost – zašto se do sada ovlašćenja koja taj odbor ima nisu u potpunosti koristila – da li postoji višepartijska kontrola ili se radi o instucionalnoj i demokratskoj kontroli.“
Glas Amerike: Kako ocenjujete nedavnu odluku Evropskog saveta o odlaganju kandidature Srbije za februar, odnosno mart sledeće godine? Vezano za to je i pitanje priznanja nezavisnosti Kosova kao uslova za kandidaturu o čemu se ovih dana vodi debata na relaciji Beograd - Brisel.
Milić: „Centar ze evroatlantske studije je poslednjih meseci vrlo intenzivno lobirao kod pojedinih zemalja članica Evropske unije za to da se Srbiji sada da status kandidata i da se jasno artikulišu uslovi koje bi Srbija trebalo da ispuni kako bi mogla da otvori pregovore sa unijom. Jedan od naših argumenata je bio da je politika uslovljavanja, ali i nagradjivanja, do sada bila najbolji metod saradnje, da je Ratko Mladić uhapšen i da je Evropska komisija dala povoljno mišljenje o kandidaturi. Ja razumem nezadovoljstvo nemačkih vlasti izazvano činjenicom da je došlo do oružanih sukoba na severu Kosova, ali naš najvažniji argument za davanje statusa kandidata sada je da se ne izgubi taj zamah ka EU koji se polako topi u srpskoj javnosti i da se ne izgube one dobre tekovine koje su ostvarene poslednjih godina, a koje ponekad padnu u zasenak zbog svakodnevnih dešavanja u vezi sa Kosovom. Jedna od tih tekovina je da su članovi parlamenta odnedavno i vlasnici svojih mandata i da ćemo sa novim sazivom parlamenta dobiti i nešto ojačan sastav odbora za bezbednost. Dakle, stekli su se neki uslovi za jačanje te parlamentarne i civilne kontrole nad sektorom bezbednosti, popravljaju se greške neuspele reforme pravosudja... Kada pričamo o sektoru bezbednosti ne mislimo samo na oružane snage, već i na policiju, carinu, obaveštajne službe, kao i pravosudje. Zaista mislim da je sada bio momenat da se Srbiji da status kandidata kako bi se podstakla da ide dalje.“
Glas Amerike: Vaš centar je nedavno izdao saopštenje o situaciji na severu Kosova. Šta bi po vašem mišljenju Beograd i Priština, kao i medjuanrodna zajednica trebalo da učine u cilju rešavanja te situacije?
Milić: „Umesto da sada krivi Angelu Merkel, da sebe predstavlja kao žrtvu i da tvrdi da je Nemačka sada uskratila Srbiji status postavljajući nove uslove, Srbija bi trebalo jasno da artikuliše šta su očekivanja i da proba da ih ostvari. Takodje bi trebalo javno objasniti da rezolucija 1244, kao što je Vuk Draškovič nedavno napisao, nije rezolucija koja Srbiji daje tapiju na Kosovo zauvek i da su u nju inkorporirani i elementi odluka iz Rambujea, naime da ako se jednom udje u proces deliberacije o statusu i ako on ne bude zadovoljavajući, Kosovo ima pravo da se osamostali. Takodje trebalo bi da prestanemo sa retorikom da je Euleks izašao iz mandata neutralnosti. Euleks je od samog početka dobio podršku svih 27 članica EU, i onih koje jesu i koje nisu priznale nezavisnost Kosova, da sprovodi vladavinu prava na celoj teritoriji Kosova. To je i ono što je gospodja Merkel rekla letos - da bi Srbija trebalo da preseče one institucije koje sprečavaju sprovodjenje vladavine prava i zakona, dakle policiju, sudstvo i carine, a da verovatno postoji još prostor da se održe institucije koje pružaju zdravstvene, socijalne i obrazovne usluge. Zaista je apsurdno da želimo da idemo ka Evropskoj uniji, a da miniramo najveću civilnu misiju koju zajednička evropska spoljna i bezbednosna politika ima na svetu, a to to je Euleks na Kosovu.“

12.12.2011, DW, Šta posle odlaganja odluke o kandidaturi?

DW, 12.12.2011.
Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Srbija je razočarana odlaganjem odluke o kandidaturi za članstvo u EU za proleće sledeće godine. U srpskoj javnosti stvara se odijum prema Nemačkoj, koja se vidi kao glavni krivac za odlaganje kandidature.
Srbija nasukana, razočarana, pomalo i ljuta, samo su neke od emocija u srpskoj političkoj javnosti nakon odluke Saveta Evropske unije da odloži konačan stav o srpskoj kandidaturi za prvu polovinu naredne godine. Gomila emotivnih i manje emotivnih reakcija preplavila je srpske medije, u kojima političari sada pokušavaju da svaki na svoj način nekako uteše javnost zbog negativnih vesti iz Brisela. Pored izliva malodušnosti, ipak je još uvek dosta onih glasova koji upozoravaju da ovo nije kraj evropskih integracija Srbije i da će Srbija nastaviti taj proces.
Vlasti sada pokušavaju da koliko god mogu umanje političku štetu, koju je proizvela odluka Evropske unije, ocenjuje za Dojчe vele Vladan Marjanović, glavni urednik diplomatskog biltena VIP. Međutim, ako je to neka uteha, mora se reći da je odlaganje roka za odluku o kandidaturi Srbije na neki način nusproizvod problema u kojima se našla sama Evropska unija. S druge strane, postavlja se pitanje šta se do februara ili marta može sve ispuniti sa spiska zahteva, koji se pre svega odnose na poboljšanje odnosa sa Prištinom, kaže Marjanović:
„Gledajući taj spisak zahteva, nekako mogu da zamislim da se pre ili kasnije skoro sve sa tog spiska reši, izuzev jedne stvari, a to je zahtev koji je letos u Beogradu iznela Angela Merkel, a to je da se raspuste sve institucije Srbije na severu Kosova. Ja prosto ne vidim kako to ova, ili bilo koja druga vlada, može da uradi. Jer, to već prevazilazi granice odnosa sa EU i to je nešto što bi značilo da država sama sebi oduzima suverenitet na jednom delu teritorije, bez obzira na realno stanje koje znamo kakvo je. Tako da mislim da ćemo se februaru ili martu, ponovo naći u vrlo sličnoj situaciji kakvu imamo već sada, i da će ponovo biti problema za Srbiju.“

Šta se može ispuniti?

Srbija do marta mora da pokuša da se koncentriše na sve ono što sama može da uradi i ispuni od zahteva Evropske unije, smatra Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlnatske studije. U tom smislu, trebalo bi prekinuti sa oštrom i prilično neprimerenom kritikom, pre svega Nemačke i sa pravdanjem javnosti kako je u pitanju smišljanje novih uslova za Srbiju, kaže Milićeva:
„Mislim da bi to što pre trebalo zaustaviti. Pre svega, taj jedan talas oštre kritike i razočarenja prema Nemačkoj, a fokusirati se na to kako je i zašto u interesu Srbije da se implementira ono što je do sada dogovoreno i zašto je zaista glupo getoizirati kosovske institucije, koje smo i mi prepoznali činjenicom da smo sa njima u tehničkim pregovorima oko toga“.
Vladan Marjanović smatra da je odijum koji se sada pojavljuje u srpskoj javnosti prema nemačkoj politici, sličan onome koji je do pre nekoliko meseci imala Holandija, zbog prepreka koje je postavljala zbog Haga. To i nije tako neočekivano, jer je teško da ostane neprimećeno kako je Nemačka od ovog leta postala izrazito zahtevna prema Beogradu, kaže Marjanović:
„Ali, ne verujem da će to imati bilo kakve praktične negativne posledice po naše odnose. Najpre, oni su već dovoljno hladni u političkom smislu i teško da mogu da budu lošiji od toga koliko već jesu. Što se tiče ekonomskog aspekta, koji je za nas naročito važan, ne mislim da će bilo koja nemačka firma koja je već u Srbiji, preispitati razloge za svoj ostanak ovde, ili će neka koja se odlučila da dođe odustati od toga zbog političkih odnosa Berlina i Beograda.“

Lopta u dvorištu Demokratske stranke
Lopta je sada u dvorištu Beograda, ili još preciznije, u dvorištu Demokratske stranke, ocenjuje Jelena Milić. U tom smislu, i Ahtisarijev plan, pa i predlog Karla Bilta, zaista su jedan maksimum koji bi Srbija i Srbi sa severa Kosova mogli da dobiju u datim uslovima, zaključuje Milićeva:
„Mislim da tu nema mnogo prostora za uključivanje Srba sa severa kao treće strane. Mislim da to još uvek spada u nadležnost i dogovor Beograda i Prištine, i međunarodne zajednice. Srbija stoga mora da razume da to što sada stoji kao ponuda, koja će takođe možda teško da se realizuje, može da nam izmakne ako pokažemo tvrdoglavost i neracionalnost.“

5.12.2011, SETimes, Kosovo, Serbia agreement on IBM draws doubts

SETimes, 5.12.2011
By Linda Karadaku and Ivana Jovanovic for Southeast European Times in Pristina and Belgrade - 05/12/11

This content was commissioned for SETimes.com


Kosovo and Serbia agreed on the Integrated Borders Management, but many groups are questioning the arrangement.

During resuscitated talks between Belgrade and Pristina last week, an agreement was reached on the Integrated Borders Management (IBM) that deals with the crossings between Serbia and Kosovo.
"Having in mind that the parties will be required to gradually harmonise their legislation with the EU acquis, the parties reached an agreement on the EU-developed concept of integrated management for crossing points (IBM)," the EU, which facilitated the dialogue, said.
This means that the parties "will gradually set up the joint, integrated, single and secure posts at all their common crossing points" and EULEX will be present. "The IBM concept will be gradually implemented as soon as practically possible," the Union said.
EU facilitator Robert Cooper said the agreement on IBM is "an integrated management of all the things you have -- customs posts, police posts, frontiers posts."
"All these things are brought together," Cooper said. He said that EULEX is already present at the gates -- in accordance with its mandate -- and that will continue with the arrangements, "except that the gates instead of being gates in one side of the line, will be sort of double gates, including people from both sides of the line".
"So there will be Serb police and Kosovo police and EULEX … The idea of these agreements is that in a single space, you have all the different services from Kosovo and Serbia working together to control the crossing points," Cooper said.
The head of the Kosovo delegation in the talks, Edita Tahiri, said that the agreement on the IBM is in full accordance with the laws and the constitution of Kosovo.
She said the IBM agreement should be signed by both sides, and by the EU facilitator.
EU spokesperson Maja Kocijancic, told SETimes that the Union is proceeding with this agreement in the same way it has done with the rest of the agreements in the dialogue. None of the previously reached agreements, however, has been signed.
"I expect this will be the case. I expect the same system that we have established during the dialogue," Kocijancic said. He underlined the expectation of the EU for implementation of this agreement as soon as possible.
MP of Unique Serbian List in the Kosovo Parliament, Rada Trajkovic, told SETimes that she is satisfied by the agreement. Any change is better than status "quo" which has been in effect too long, she said.
"I would like that we accept this decision … without any changes in the ethnic structure of population. Everything that is agreed and everything that is done, I see as a chance for a normal life. As much as Serbs are living normal that much Serbia will be present on Kosovo," Trajkovic told SETimes.
"I think that for Serbs from the north, it is essential to adopt this Integrated Border Management, or Administrative Lines Management, because we are hearing about crime in northern Kosovo and how the whole north is criminalised. This acceptance is the best way to separate the part of Serbs from the north who are not engaged in any illegal trade or any other forms of crime from those who are making profit there," Belgrade-based Centre for Euro-Atlantic Integration Executive Director Jelena Milic told SETimes.
"If we are interested in what is happening in Kosovo, then it [is in our] interest that Kosovo is part of the new trends, not to be a black hole."
Although the agreement is being heralded as a breakthrough in light of the continuing tensions at the northern crossings in Kosovo, some are questioning the specifics.
Kosovo opposition party Movement Vetevendosje points out that the agreement uses the terminology "crossing points" -- while the abbreviation is IBM. "Which does not show what is meant by B -- border or boundary?" the party asks
"This letter is the initial in English for both -- the word border and the word for the administrative line. Edita Tahiri interprets that it is border. The success is based on one letter," Dardan Molliqaj, organising secretary for the Movement, told SETimes.
"Kosovo can not make an agreement for integrated border management with a state that does not recognise its border," he says.
Kosovo Serbs, who have been barricading the border crossings for almost six months, are not happy with the agreement.
"We will insist that the Constitutional Court give its opinion about constitutionality and legality of the achieved agreements, and we expect that [Serbia representative Borislav] Stefanovic will submit a written version of the agreement to the Serb representatives in Kosovo," Mitrovica Mayor Krstomir Pantic told SETimes.Kosovo analyst Avni Zogiani says integrated border management is about technical rules, which can be implemented in practice only when the sides consent.
"I think the current negotiations do not intend anything else, but to facilitate Serbia's way to integration. Kosovo, by agreeing today, is helping Serbia in its integration, without forcing it to recognise Kosovo border as an inter-state border," Zogiani told SETimes.
Shaban Guda, assistant director for Kosovo Border Police, who was part of the Kosovo delegation in the Brussels talks, told SETimes that the IBM is the most advanced form for the control and supervision of the border.
The implementation of the IBM will make it possible to have a faster circulation of people and goods and increases a lot the level of security and control of the border," Guda told SETimes.

4.12.2011, Danas, Ukinite radnu obavezu

Danas, 4.12.2011.

Poziv predsednika Tadića Srbima sa severa Kosova da uklone barikade neophodna je ali ne i dovoljna mera. Imajući u vidu težinu situacije na severu Kosova, kao i predstojeću odluku Evropskog saveta o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, bilo bi dobro da zapadna međunarodna zajednica sugeriše srpskim vlastima da se građani severnog Kosova oslobode obaveznog prisustva na barikadama, maskiranog u takozvanu radnu obavezu.
Taj gest države bio bi potvrda iskrenosti poziva Borisa Tadića. Poznato je da na severu Kosova važi radna obaveza nametnuta opštinskim i državnim službenicima kao i zaposlenima u privatnim preduzećima, u okviru koje su oni dužni da učestvuju u blokadama puteva.
Država Srbija nije prestala, i ne treba da prestane, sa finansiranjem postojećih institucija na severu Kosova koje brinu o zdravstvu, socijalnoj zaštiti i obrazovanju. One ne mogu, bar ne još, da se smatraju "paralelnim" institucijama. Ali činjenica da država Srbija daje plate u tim ili drugim institucijama ne znači da poseduje i ovlašćenja da ljude dovodi u sukob sa KFOR-om kao najmoćnijim vojnim savezom na svetu, sve u formi radne obaveze. Ako je državi do provociranja oružanog sukoba sa KFOR-om, onda neka za to koristi profesionalne vojnike koji su plaćeni i obučeni za to.
Političari u Srbiji (prvenstveno ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić) morali bi odmah da obustave predstavljanje tenzija sa KFOR-om kao sukob sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem, što polako postaje deo njihove sve neodgovornije predizborne retorike.
Tek kada Srbija ukine radnu obavezu koja služi sukobljavanju sa KFOR-om, i kada se prestane sa neformalnim pritiscima na građane severa Kosova, koji dolaze od strane pripadnika srpskih službi bezbednosti, biće moguće jasno artikulisati probleme sa kojim se Srbi suočavaju i racionalno razmotriti moguće mehanizme za njihovo rešenje. Ukidanjem radne obaveze biće moguće i jasnije razlučiti da li je pobuna iskrena i slobodna artikulacija nezadovoljstva Srba sa severa, ili je i kombinacija opasnih manipulacija koje ne dolaze samo iz centralne Srbije već, sve je očitije, i iz Rusije. Posebno zabrinjava prisustvo ekstremnih nacionalista i nasilnih "patriotskih" organizacija na barikadama koji dolaze iz centralne Srbije, Republike Srpske i Crne Gore. One su korišćene za provokacije i širenje nasilja i sukoba po raznim osnovama (etničkim, seksualnim, sportskim...), od strane delova tajnih službi, kako tokom devedesetih po regionu tako i posle petooktobarskih promena u Srbiji (za vreme Parade ponosa 2010, na primer).
S druge strane, Vlada Kosova, u kojoj izabrani predstavnici Srba aktivno učestvuju, ne primorava Srbe južno od Ibra da se izlažu takvim opasnostima. Korak po korak, obe strane doprinose poboljšanju situacije. Dugo očekivana obnova srpskog groblja u Prištini, na primer, u Srbiji je prošla neprimećeno.
Srbi sa severa Kosova moraju razumeti da je Srbija u teškom ekonomskom stanju, i da im ni smrzavanje i ranjavanje na barikadama neće pomoći da zaustave skorašnju drugačiju preraspodelu sredstava koju Srbija ubira od PTT i drugih usluga na Kosovu. Bez primirja i dijaloga, i opcija da deo od tih prihoda ubuduće ostane, ne u sve tanjem budžetu RS, već i direktno na severu Kosova ostaje mala. Srpski budžet, koji i dalje treba da bude izvor finansiranja određenih institucija na severu Kosova (obrazovanje, socijalna zaštita, zdravstvo), biće sve tanji bez dalje podrške, bespovratne i u vidu kredita, koja dolazi sa Zapada. Srbija je, zbog svog stava prema situaciji na severu Kosova, došla na korak od oružanog sukoba sa tim istim Zapadom. U međuvremenu, obećane finansijske pomoći od Ruske Federacije nema nigde na vidiku.
Država Srbija i građani na severu Kosova treba da budu svesni da zapadna međunarodna zajednica gubi strpljenje i da će u dogledno vreme, u cilju održavanja svog kredibiliteta, verovatno pribeći i oštrijim merama. Najnoviji predlog Karla Bilta, švedskog ministra spoljnih poslova, o dodatnim razgovorima za sever Kosova, koji nije oberučke dočekan ni na samom Zapadu, nećemo moći ni da razmotrimo ako se sadašnja situacija hitno ne promeni.

Autorka je direktorka Centra za evroatlanske studije iz Beograda

2.12.2011. VoA, Milić: Bez obaveze izlaska na barikade

Glas Amerike, 2.12.2011.
Piše: Jela de Frančeski, Vašington
Centar za evroatlantske studije u Beogradu izdao je ovih dana saopštenje povodom situacije na severu Kosova. Centar apeluje na državne organe Srbije da intervenišu da bi se na severu Kosova ukinula radna obaveza izlaska na barikade.
U razgovoru za Glas Amerike, direktorka Centra Jelena Milić je pre svega rekla da Srbija to može da učini jer finansira opštine na severu Kosova preko kojih ostvaruje svoj uticaj u tom području.
„Potpuno je legitimno što Srbija održava institucije, pogotovo u oblasti zdravstva, školstva i prosvete, jer tamo na severu nema drugih institucija koje mogu da pruže tu vrstu usluga građanima. Međutim, mislim da ta institucionalna podrška s jedne strane, a s druge strane prinuda građana da učestvuju na barikadama mora pod hitno da se ukloni. Mislim da nije dozvoljeno da ljudi budu ucenjivani ili maltretirani da idu u gotovo otvoreni sukob sa Kforom. Ako neko već želi da provocira Kfor do oružanog sukoba, onda neka za to koristi obučene vojnike koji su za to plaćeni.“
Naša sagovornica kaže da tvrdnja Beograda da nema uticaj na severu Kosova predstavlja indirektno priznanje nezavisnosti Kosova.
„Ukoliko država Srbije ustvrdi da nema uticaja na delu teritorije na kome je organizovala lokalne izbore, i čiji pobednici sad žitelje severa koriste kao oružje protiv suzavca i gumenih metaka u nedostatnu konzistentnije politike, ona je onda de facto priznala nezavisnost jednog dela Kosova.“
Delimičnu odgovornost za postojeću bezbednosnu i složenu međunarodnopravnu situaciju na Kosovu snosi i međunarodna zajednica, dodaje Jelena Milić.
„Međunarodna zajednica je ostala dosta nedorečena u presudi Srbiji da je izgubila pravo nad Kosovom. Ona je pre svega dopustila da toliko godina sever funkcioniše u jednom posebnom režimu. Međutim, međunarodna zajednica je pokazala i dosta strpljenja i dalje nudi ozbiljne predloge, koji neće moći da budu razmotreni ako se sadašnja situacija ne promeni.“
Po mišljenju naše sagovornice, srpska javnost nije dovoljno objektivno informisana o zbivanjima na Kosovu.
„Mediji u Srbiji su pod potpunom kontrolom vladajućeg režima, verujem više nego što je bio slučaj za vreme Miloševića. Naravno ovaj režim ne može da se poredi sa Miloševićevim režimom. Ali, za vreme Miloševića bilo je zaista nezavisnih medija, kao što su Borba, Danas i B-92, u kojima ste mogli nešto drugo da kažete. Sada su svi mediji u Srbiji 'avatari' vlade Srbije. Ako bi vlada Srbije htela javnosti iskreno da objasni o čemu se radi, to bi mogla lako da uradi.“
Upitana kakvi su izgledi na uspeh apela Centra za evroatlantske studije, Jelena Milić je rekla.
„Ukoliko apel ne bude uspeo i ako srpska vlada ne bude prestala da tretira te ljude kao živi štit i kao instrument za provokaciju Kfora, naćićemo se u istoj situaciji kao pod Miloševićem koji je tako lako žrtvovao ljudske živote za svoje nerazumne političke ciljeve.“