27.5.2013. BIRN, Putinization of Serbia

BIRN, 27.5.2013.

BIRNlogo

The price of the Brussels agreement, the only significant step of the new authorities, which is yet to be implemented, is an intensive Putinization of Serbia

Judging by the content of most of the media in Serbia, statements of the new government’s representatives, estimates of the once relevant sociologists and politicians and, unfortunately, representatives of the western international community as well, one might reach a conclusion that for the past year Serbia has made a huge step in a good direction under the new authorities. The real picture is, unfortunately, different.

Institutions are being annihilated. The Minister of Defense coordinates the work of the working groups for the fight against corruption made up of members of the Interior Ministry. The alleged fight against corruption is glorified, although the roads in Serbia are lately asphalted only if they are alternative routes for the continued smuggling of goods to and from North Kosovo.

A cult of personality, unseen in the region since the Tito era, is being resurrected. Just as in Putin’s Russia.

The direct and indirect influence of uncontrolled security services is strengthening. With a delay of a few years, in a moment most suitable to the Government services, strongly incrementing evidence against Serbian Orthodox Bishops is being published, which should have been acted upon by the competent authorities a long time ago.

The state lets bishops Pahomije and Kacavenda down the drain only once the real reason for the loss of Kosovo, the mass murders of civilians of Albanian origin carried out by sections of the security system, had to be covered up and presented as a result of a wise statesman decision, in light of pressure by the Western international community. Instead of a systemic opening of secret files of the security services, which could have been coordinated by an independent democratic body, the services do this arbitrarily themselves. Just as in Putin’s Russia.

Even despite the unfounded estimates of the beginning of the end of nationalism in Serbia, pursued from different sides mainly for the purpose of laundering biographies of the current authorities, and often for the purpose of self-positioning, there is increasing evidence that the situation is directly the opposite.

Relevant organizations point to: the high level of homophobia; religious intolerance and xenophobia; negative trends in war crimes trials before national courts; enormous gaps in the security sector with which the new authorities has no strength or will to tackle; the numerous deficiencies in the fight against corruption… Just as in Putin’s Russia.

Violence at sports events is blossoming. The number of murders in Belgrade has doubled in the last six months. There is affair after affair and nearly none of them has a court epilogue.

No one has the courage to generally restore order in the Gendarmerie neither, despite increasing evidence of criminal acts committed by its members. It is becoming more obvious that it has deviated from the Interior Ministry, which uncomfortably resembles the position of the Special Operations Unit (JSO) after the fifth of October changes. At least then someone attempted to place matters under control, regardless of the price. Personal and political.

In Serbia in 2013 this is not yet the case. It is also questionable how the retreat of members of the Serbian Interior Ministry and the intelligence community from northern Kosovo will take place in such circumstances, regardless of reaching an agreement on the Brussels agreement implementation.

Our economy is in such a condition that even the Deputy Prime Minister, SNS President, Defense Minister, Coordinator of all the security services, shortly, the Serbian Putin – Aleksandar Vucic, admits he has nightmares because of it. The MMF estimates that Serbia will, unless it does anything on fiscal consolidation, wrap up the year with a budget deficit of 8 per cent of GDP and a public debt increase to over 65 per cent of GDP.

The question of responsibility of the individuals involved, opposition parties, non-governmental organizations and free media for such a situation in Serbia is still open.

Their uncoordinated action, caused by disappointments, antagonisms, vanity, irresponsibility, corruption, and primacy of personal and micro-group interests over the interest of modernizing Serbia, undoubtedly contributed to such as atmosphere in the society.

27.5.2013. Al Jazeera Balkans, Vaskrsava kult ličnosti

Jelena Milić, Al Jazeera Balkans, 25.5.2013.

aljazeera

U Srbiji vaskrsava kult ličnosti neviđen u regionu od Titovog doba, baš kao u Putinovoj Rusiji.

Sudeći po sadržajima većine medija u Srbiji, izjavama predstavnika novih vlasti, procenama nekad relevantnih sociologa i političara a, nažalost, i predstavnika zapadne međunarodne zajednice, moglo bi se zaključiti da je Srbija za godinu dana pod novim vlastima učinila veliki iskorak u dobrom pravcu. Stvarna slika je, nažalost, drugačija.

Cena Briselskog sporazuma, jedinog važnog koraka novih vlasti koji tek treba da se sprovede, intenzivna je putinizacija Srbije. Sve drugo je drastično lošije. Institucije se obesmišljavaju. Ministar odbrane koordinira radom radnih grupa za borbu protiv korupcije koje su sastavljene od aktivnih pripadnika MUP-a. Glorifikuje se navodna borba protiv korupcije, iako se putevi u Srbiji u poslednje vreme asfaltiraju samo ako su alternativni putni pravci za kontinuirani šverc robe na i sa severa Kosova.

Od Titovog doba...

Vaskrsava kult ličnosti neviđen u regionu od Titovog doba. Baš kao u Putinovoj Rusiji.

Jača direktni i indirektni uticaj demokratski nekontrolisanih službi bezbednosti. Sa par godina zakašnjenja, u trenutku kad to službama vlasti odgovora, objavljuju se teško optužujući dokazi protiv vladika SPC-a, po kojima su odavno morali postupati nadležni državni organi. Država Pahomija i Kačavendu pušta niz vodu tek onda kada je stvarni razlog gubitka Kosova, masovna ubistva civila albanskog porekla koje su činili delovi sistema bezbednosti, morao da se zataška i predstavi kao rezultat mudre državničke odluke, usled pritiska zapadne međunarodne zajednice. Umesto sistemskog otvaranja tajnih dosijea službi bezbednosti koje je morao koordinirati nezavisan demokratski organ, službe to rade arbitrano same. Baš kao u Putinovoj Rusiji.

Jača, mada to sada ne izgleda tako, i uticaj SPC. Kad smo “izgubili” Knin dobili smo školsku slavu u sekularnoj državi – Svetog Savu. Kad smo Miloševića izručili Hagu dobili smo versko obrazovanje u zvaničnom školskom sistemu sekularne države. Na prvi pogled oštra reakcija SPC na Briselski sporazum, puka je formalna prestava za vernike. SPC kroz istoriju reagovala i mnogo jače za mnogo manje. Zbog jednog sporazuma sa Vatikanom SPC je iz svojih redova izbacila sve tadašnje poslanike, Kneza Pavla i premijera Stojadinovića. Dugoročno, SPC će priznavanje gubljenja Kosova naplatiti kroz privilegovani status u odnosu na druge verske zajednice i pojačan uticaj na socijalna dešavanja gde će njeni stavovi o nekim društvenim pitanjima biti neupitno proglašavani jedinim ispravnim i time neupitnim bez obzira na njihov neretko diskriminatorski karakter. Baš kao u Putinovoj Rusiji.

Državna kulturna politika već radi na tome. Forsiraju se kvaziumetnički projekti koji promovišu značaj nametnutih i nasleđenih religijskih i etničkih identiteta. Ostali elementi identiteta, koji su mahom posledica sredine i vremena u kojima živimo, a pre svega stvar ličnog izbora, sa zvaničnih mesta se proglašavaju nepatriotskim. Uspon urednika nacionalističkog portala Vidovdan, Dragomira Anđelkovića je ilustrativan primer. Nakon što je spisak nepodobnih građana Srbije koji je sačinio zvaničnik novog Ministarstva kulture proglasio nepotpunim i proširio ga nevladinim organizacijama i nezavisnim medijma, pa onda sve po spisku proglasio najvećim neprijateljima Srbije kojima se hitno mora stati na put, postao je redovni kolumnista pro SNS-ovske Pravde i učesnik mnogih TV emisija. Baš kao u Putinovoj Rusiji.

I pored neutemeljenih procena o početku kraja nacionalizma u Srbiji, koje se forsiraju sa raznih strana mahom zbog pranja biografija sadašnjih vlasti, a neretko i funkciji vlastitog pozicioniranja, sve je više dokaza da je situacija direktno suprotna. Relevante organizacije ukazuju na: visok stepen homofobičnosti, verske netolerancije i ksenofobije; negativne trendove u suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima; ogromne propuste u sektoru bezbednosti, sa kojima nova vlast ili nema snage ili volje da se uhvati u koštac; mnoge manjkavosti navodne borbe protiv korupcije…..Baš kao u Putinovj Rusiji.

U svom nedavno objavljenom tekstu na Peščaniku “Kome/čemu je doista odzvonilo” Vesna Rakić Vodinelić hiruški precizno pobija neutemljene teze o pozitivnim društvenim trendovima u Srbiji za koji su navodno zaslužni predstavnici novih vlasti.

Nasilje na sportskim priredbama cveta. Broj ubistava u Beogradu se udvostručio u poslednih pola godine. Afera sustiže aferu, a skoro ni jedna još nema sudski epilog. Premijer Srbije smatra trivijalnim pitanje o katastrofalnom poslovanju Srbijagasa, tvrdi da pljačka Galenike nema veze sa politikom, iako su njome godinama upravljali kadrovi SPS-a, postavljeni tu po principu podele plena, još od prethodnih izbora.

Petoricu “građevinskih radnika”, nedavno oslobođenih iz zatvora u Libiji, koji su tamo otišli bez radne dozvole i vize pa bili uhapšeni pod sumnjom da su došli da se bore za Gadafijeve snage, dočekao je sa VIP tretmanom ministar odbrane u sedištu BIA! Imena četvorice od petorice “građevinaca” stoje na sajtu IDPA – Asocijacije praktičnih strelaca Srbije. Postoje indicije da su oni u Libiju poslati kao regruti firme za fizičko tehničko obezbeđenje.

Imajuću u vidu sve kontroverze ovog slučaja, ali i druge probleme izazvane činjenicom da ova oblast, u kojoj u Srbiji radi oko 40.000 ljudi, nije zakonom regulisana, te sve optužbe o dodatnom radu u funkciji radnika fizičko tehničkog obezbeđenja koje po privatnim i državnim objektima pružaju i pripadnici MUP-a Srbije, a pogotovu Žandarmerije, očito je da bi se uređenju ove oblasti moralo priustupiti po hitnom postupku. Nažalost, izgleda da je još jedan predlog zakona nedavno zaustavljen u Vladi Srbije.

Niko nema hrabrosti ni da generalno zavede red u Žandarmeriji i pored sve više dokaza o krivčnim delima koje su počinili njeni pripadnici. Postaje sve očitije da se ona odmetnula od MUP-a, što neprijatno podseća na položaj JSO-a posle petooktobarskih promena. Tada je bar neko pokušao da stvari stavi pod kontolu, bez obzira na cenu. Ličnu i političku. U Srbiji 2013. godine to još nije slučaj. Pitanje je kako će se i povlačenje pripadnika MUP-a i obaveštajne zajednice Srbije sa severa Kosova odvijati u ovakvim okolnostima, bez obzira na postizanje dogovora o implemantaciji Briselskog sporazuma.

Noćne more

Osobi koja, pošto vitla diplomatskim pasošem i ne dopušta policiji i Hitnoj pomoći da rade svoj posao, mrtva pijana i teško ranjena seda u kola rizikujući da ugrozi i svoj, ali i živote drugih, vrh države odlazi u VIP posetu u bolnicu. Kada su samo mesec dana pre “tradicionalne srpske tuče među prijateljima”, kako je kafansku tuču sa teškim povredama opisao premijer Srbije i ministar policije Ivica Dačić, huligani prebili narodnog poslanika, njegovu ženu, majku četvoro dece, i njegovog prijatelja, uglednog građanina i umetnika, državni vrh je orkestrano glasno ćutao.

Ekonomija nam je u takvom stanju da i prvi potpredsednik Vlade Srbije, predsednik SNS, ministar odbrane, koordinator rada službi bezbednosti, ukratko srpski Putin - Aleksandar Vučić, priznaje da zbog nje ima noćne more. MMF procenjuje da će Srbija ukoliko ne učini ništa na fiskalnoj konsolidaciji, godinu završiti završiti sa budžetskim deficitom od osam odsto BDP i rastom javnog duga na preko 65 odsto BDP.

Zato, ne iznenađuju rezultati istraživanja “Učešće građana u demokratskim procesima Srbije” koje su sproveli Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA i Ipsos Strategic Marketing. Oni pokazuju veoma nizak nivo građanske participacije i poverenja u institucije.

Otvoreno je pitanje odgovornosti angažovanih pojedinaca, opozicionih partija, nevladinih organizacija, slobodnih medija za ovakvu sliku stanja u Srbiji. Njihovo nekoordinirano delovanje, uzrokovano razočaranjima, antagonizmima, sujetama, neodgovornošću, korupcijom, primatom ličnih i mikrogrupnih interesa nad interesom modernizacje Srbije zasigurno su doprineli ovakoj atmosferi u društvu.

Imajući u vidu da je mogućnost građana da učestvuju u političkom životu od suštinske važnosti za demokratiju, važno je dobro razmisliti kako ponovo motivisati građane da se uključe u procese donošenja odluka.

Bez obzira na sve, samo te snage mogu pomeriti Srbiju iz sadašnjeg ćorsokaka, budu li u stanju da očito nezadovoljstvo koje se manifestuje političkom apatijom, kanališu u kolektivnu akciju koju neće brzo kompromitovati.

Ma kako vladajuća koalicija izgledala čvrsta, samo malo intenzivnija kritika koja je došla istovremeno od većine opozicionih patija u Parlamentu, oko loših zakonskih predloga izmena poreske politike, kojom je vlast očito htela brže bolje makar malo popuniti zjapeću rupu u budžetu, dovela je do odlaganja skupštinske rasprave.

Bilo je potrebno samo da DS prestane da sedi na dve stolice i konačno se drzne da kritikuje i poteze SNS-a. Posle višemesečne hibernacije i nepotrebnog preganjanja oko formalnog priznavanja Kosova, te insistiranja na stvarnosti neprimerenim zahteva o statusu Vojvodine, DS je kroz reči profesora Mićunovića konačno kratko i jasno definisala stanje u današnjoj Srbiji: “Hitno je potreban zakon koji će narod zaštiti od sadašnje vlasti”.

Taj zakon bi mogao biti i novi ustav. Promocija ideje i stvaranje uslova za ustavni patriotizam, oličen u poštovanju velike većine građana prema društvenom ugovoru koji bi državu Srbiju definisao kao pravednu, modernu, inkluzivnu, humanu zajednicu spremnu da se uhvati u koštac sa globalizacijom, bio bi najbolji odgovor na sadašnje stanje.

Možda bi se udruživanjem svih aktera koji su u stanju da interes Srbije izdignu iznad vlastitih interesa i neretko adekvatnih procena slabosti saboraca u tom poslu, mogla ispraviti jedna istorijska nepravda iz 2006. godine. Pokušaj sprečavanja usvajanja sadašnjeg Ustava, pre svega zbog načina njegovog nametanja ali i zbog niza problematičnih odredbi, bio je poslednji akt šire mobilizacije opozicionih stranka, organizacija civilnog društva i pojedinaca, koji zamalo nije dao rezultate, iako uopšte nije bio potpomognut spolja.

I tada, kao i sada, zapadna međunarodna zajednica je svoje interese u regionu stavila ispred interesa suštinske demokratizacije Srbije, pa je progledala kroz prste glasanju od dva dana i jedne noći, snimcima krađa sa izbornih mesta i drugom, sve u funkciji stvaranja široke koalicione vlasti u Srbiji sa kojom bi mogla pregovarati o novom statusu Kosova, koji je već ranije definisala.

Iako je građanska akcija zamalo uspela, njen poraz bio je početak kraja zajedničkog delovanja snaga koje, ako ništa drugo, u javni prostor nikad nisu ubacivale govor mržnje, promovisale i demonsrirale nasilje nad političkim, etničkim, verskim i drugim rivalima, i dovodile u pitanje potrebu demokratizacije i evropeizacije Srbije.

Imajući u vidu sastav nekadašnjeg DOS, od Perišića do Koštunice, i činjenicu da DOS jeste načino prvi ključni korak ka demontiranju Miloševićevog režima, sadašnji najmanji zajednički sadržalac razuđenih opozicionih snaga u Srbiji mnogo je viši.

Čini se i da ih je više. A, protivnik je mnogo slabiji. Ako uspemo da prvo pobedimo sebe, lako bi smo mogli i njega.

Jasni stavovi

LDP je spomenute razuđene snage još pre nekoliko meseci pozvao na zajedničko delovanje. Kao skoro jedini politički akter na društvenoj sceni koji o ključnim državnim i društvenim pitanjima, od svog nastanka do danas, ima jasne i nepromenjene stavove, čije delove iz ovih ili onih razloga konačno usvaja i vladajuća garnitura, LDP je na taj poziv imao puno pravo.

Imajući u vidu da od osnivanja LDP nije participirao u izvršnoj vlasti količina i obim korupcionaških afera koji mu se pripisuju, pre svega njegovom lideru Čedomiru Jovanoviću, skoro je potpuno neutemeljena.

Afere se, pritom, ne vezuju ni za jednog drugog pripadnika LDP, što se retko primećuje. I s tog aspekta LDP je imao i najveći legitimitet da takav poziv uputi. Nemušti odgovori koje je tada dobio, nadajmo se, mogu se pripisati konfuziji u DS, poziconiranju još formalno neformiranih stranka - Nove stranke Zorana Živkovića i Zajedno za Srbiju Dušana Petrovića, i zamoru civlnog društva.

Opisana situacija u Srbiji obavezuje. Ako se ne reguje vrlo brzo i što šire, i uslovi rada političkih stranaka, organizacija civilnog društva i slobodnih medija postaće u Srbiji baš kao i u Putinovoj Rusiji.

Serija zajedničkih akcija demokratskog opozicionog bloka protiv svih negativnih poteza sadašnje vlasti, koja bi na kraju mogla rezultirati i novim ustavom, pomogla bi biračima tih opcija da ne strahuju da će njihov glas nestati u razuđenosti, ali i EU da ne strahuje da bi usled smene vlasti u Srbiji dosadašnji napredak u odnosima sa Prištinom mogao da se zaustavi.

Formiranjem jakog demokrtskog bloka, sa jasnim sistemom vrednosti, setom prioriteta i vizijom spoljnopolitičke orijentacije Srbije ka aktivnom članstvu u EU i NATO-u, koje sadašnja vlast apsolutno nema, značajno bi olakšali i sutuaciju u kojoj je EU trenutno. Njoj, zasigurno, nije lako da zarad Kosova ovoliko progleda kroz prste sadašnjim vlastima.

25.5.2013. Danas, Srbija ušla među četrdeset strateških partnera Rusije

Danas, 25.5.2013.

danas

Predsednici Rusije i Srbije Vladimir Putin i Tomislav Nikolić potpisali su juče na sastanku u rezidenciji u Sočiju Deklaraciju o strateškom partnerstvu dve države. Ruska Federacija ima takve sporazume potpisane s većinom bivših sovjetskih republika, više članica Evropske unije, među kojima je Španija, ali i sa Kinom i Indijom.

Tokom jučerašnjeg dana Danas nije uspeo da dobije podatak od Ambasade Rusije u Beogradu, niti od Ministarstva spoljnih poslova u Moskvi, o tačnom broju i spisku država sa kojima Rusija ima strateško partnerstvo. Prema nezvaničnim saznanjima našeg lista, ovakve sporazume Moskva je potpisala sa oko 40 zemalja sveta.

Predsednici Rusije i Srbije su na zajedničkoj konferenciji za novinare poručili da odnosi dve države idu uzlaznom putanjom i najavili da će razgovarati o važnim zajedničkim projektima.

Nikolić se Putinu na ruskom jeziku zahvalio na odnosu koji Moskva ima prema Srbiji i "naročito na principijelnom stavu o KiM". "Naši odnosi su sve bolji. Zahvalni smo Rusiji što se u našem problemu na KiM nalazi na pravoj strani, na strani međunarodnog prava", kazao je predsednik Nikolić i pozvao ruskog kolegu da do kraja godine, u sklopu priprema za izgradnju deonice gasovoda Južni tok, poseti Srbiju.

Vladimir Putin je ocenio da se potpisivanjem Deklaracije saradnja dve države "podiže na novi, kvalitetniji nivo i daje impuls razvoju političkih odnosa", istakavši da Rusija ne menja stav o KiM.

"Podržavamo uzajamno prihvatljivo rešenje na bazi Rezolucije UN 1244 i, naravno, podržavamo srpske prijatelje koji vode pregovore sa Prištinom uz posredstvo Brisela", istakao je ruski predsednik.

Seška Stanojlović, spoljnopolitička novinarka, kaže za Danas da svakako nije loše da Srbija ima dobre odnose s Ruskom Federacijom, ali da "domaći zvaničnici precenjuju značaj potpisane Deklaracije". " Mada je Moskva zainteresovana za situaciju na Balkanu, Srbija nije na listi njenih prioriteta. Toga bi trebalo da bude svesna i aktuelna vlada", ocenjuje Stanojlovićeva.

Sagovornica Danasa smatra da to što su delegaciju Srbije činili isključivo zvaničnici iz redova naprednjaka ne treba tumačiti kao znak da su socijalisti izgubili naklonost Kremlja, već kao uspostavljanje ravnoteže u odnosu Moskve prema SNS i SPS. "Nedavna poseta Moskvi premijera i lidera SPS Ivice Dačića pokazala je da socijalisti i dalje imaju vrlo povoljan tretman ", komentariše Seška Stanojlović.

Jelena Milić, predsednica Centra za evroatlantske studije, ocenjuje za Danas da je potpisivanjem Deklaracije "kupljena mogućnost da idemo dalje u sprovođenju sporazuma iz Brisela".

"To nas je koštalo relativno povoljno, odnosno "svega" šest migova M29 kupljenih bez tendera i to u danima kad je ministar finansija priznao da smo pred bankrotom. Javnost Srbije bi bar na osnovu ovoga mogla da shvati kakvi su nam Rusi prijatelji. Sama Deklaracija nije problem, problem je putinizacija Srbije, jačanje kulta ličnosti, slabljenje institucija, tajkuna, tajnih službi i crkve, porast ksenofobije, homofobije, nacionalizma", kaže Milićeva.

***
Vučić: Računajte na nas

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio jeda Srbija želi najveću moguću saradnju sa Rusijom i istakao da ruskimzvaničnicima nikada nije smetao evropski put Srbije. "Rusija uvek može daračuna na Srbiju kao svog prijatelja", rekao je moskovskim medijima Vučić,koji je učestvovao i na Međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji.

23.5.2013. LDP, Javi se zapad

LDP, 23.5.2013.

ldpi

Cena Briselskog sporazuma, jedinog važnog koraka novih vlasti koji tek treba da se sprovede, je intenzivna putinizacija Srbije. Sve drugo je drastično lošije. Institucije se obesmišljavaju. Ministar odbrane koordinira radom radnih grupa za borbu protiv korupcije koje su sastavljene od aktivnih pripadnika MUP. Glorifikuje se navodna borba protiv korupcije, iako se putevi u Srbiji u poslednje vreme asfaltiraju samo ako su alternativni putni pravci za kontinuirani šverc robe na i sa Severa Kosova.
Vaskrsava kult ličnosti neviđen u regionu od Titovog doba. Baš kao u Putinovoj Rusiji.

Jača direktni i indirektni uticaj demokratski nekontrolisanih službi bezbednosti. Sa par godina zakašnjenja, u trenutku kad to službama vlasti odgovora, objavljuju se teško optužujući dokazi protiv vladika SPC, po kojima su odavno morali postupati nadležni državni organi. Država Pahomija i Kačavendu pušta niz vodu tek onda kada je stvarni razlog gubitka Kosova, masovna ubistva civila albanskog porekla koje su činili delovi sistema bezbednosti, morao da se zataška i predstavi kao rezultat mudre državničke odluke, usled pritiska zapadne međunarodne zajednice. Umesto sistemskog otvaranja tajnih dosijea službi bezbednosti koje je morao koordinirati nezavisan demokratski organ, službe to rade arbitrano same. Baš kao u Putinovoj Rusiji.
Jača, mada to sada ne izgleda tako, i uticaj SPC. Kad smo “izgubili” Knin dobili smo školsku slavu u sekularnoj državi - Svetog Savu. Kad smo Miloševića izručili Hagu dobili smo versko obrazovanje u zvaničnom školskom sistemu sekularne države. Na prvi pogled oštra reakcija SPC na Briselski sporazum, puka je formalna prestava za vernike. SPC kroz istoriju reagovala i mnogo jače za mnogo manje. Zbog jednog sporazuma sa Vatikanom SPC je iz svojih redova izbacila sve tadašnje poslanike, Kneza Pavla i premijera Stojadinovića. Dugoročno, SPC će priznavanje gubljenja Kosova naplatiti kroz privilegovani status u odnosu na druge verske zajednice i pojačan uticaj na socijalna dešavanja gde će njeni stavovi o nekim društvenim pitanjima biti neupitno proglašavani jedinim ispravnim i time neupitnim bez obzira na njihov neretko diskriminatorski karakter. Baš kao u Putinovoj Rusiji.
Državna kulturna politika već radi na tome. Forsiraju se kvaziumetnički projekti koji promovišu značaj nametnutih i nasleđenih religijskih i etničkih identiteta. Ostali elementi identiteta, koji su mahom posledica sredine i vremena u kojima živimo, a pre svega stvar ličnog izbora, se sa zvaničnih mesta proglašavaju nepatriotskim. Uspon urednika nacionalističkog potala Vidovdan, Dragomira Anđelkovića je ilustrativan primer. Nakon što je spisak nepodobnih građana Srbije koji je sačinio zvaničnik novog Ministarstva kulture proglasio nepotpunim i proširio ga nevladinim organizacijama i nezavisnim medijma, pa onda sve po spisku proglasio najvećim neprijateljima Srbije kojima se hitno mora stati na put, postao je redovni kolumnista pro SNS-ovske Pravde i učesnik mnogih TV emisija. Baš kao u Putinovoj Rusiji.
I pored neutemeljenih procena o početku kraja nacionalizma u Srbiji, koje se forsiraju sa raznih strana mahom zbog pranja biografija sadašnjih vlasti a neretko i funkciji vlastitog pozicioniranja, sve je više dokaza da je situacija direktno suprotna. Relevante organizacije ukazuju na: visok stepenhomofobičnosti, verske netolerancije i ksenofobije; negativne trendove u suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima; ogromne propuste u sektoru bezbednosti, sa kojima nova vlast ili nema snage ili volje da se uhvati u koštac; mnoge manjkavosti navodne borbe protiv korupcije…..Baš kao u Putinovj Rusiji.
U svom nedavno objavljenom tekstu na Peščaniku “Kome/čemu je doista odzvonilo” Vesna Rakić Vodinelić hiruški precizno pobija neutemljene teze o pozitivnim društvenim trendovima u Srbiji za koji su navodno zaslužni predstavnici novih vlasti.
Nasilje na sportskim priredbama cveta. Broj ubistava u Beogradu se udvostručio u poslednih pola godine. Afera sustiže aferu, a skoro ni jedna još nema sudski epilog. Premijer Srbije smatra trivijalnim pitanje o katastrofalnom poslovanju Srbijagasa, tvrdi da pljačka Galenike nema veze sa politikom, iako su njome godinama upravljali kadrovi SPS, postavljeni tu po principu podele plena, još od prethodnih izbora.
Pertoricu “građevinskih radnika”, nedavno oslobođenih iz zatvora u Libiji, koji su tamo otišli bez radne dozvole i vize pa bili uhapšeni pod sumnjom da su došli da se bore za Gadafijeve snage, dočekao je sa VIP tretmanom ministar odbrane u sedištu BIA! Imena četvorice od petorice “građevinaca” stoje na sajtu IDPA - Asocijacije praktičnih strelaca Srbije. Postoje indicije da su oni u Libiju poslati kao regruti firme za fizicko tehničko obezbeđene. Imajuću u vidu sve kontroverze ovog slučaja, ali i druge probleme izazvane činjenicom da ova oblast, u kojoj u Srbiji radi oko 40 000 ljudi, nije zakonom regulisana, te sve optužbe o dodatnom radu u funkciji radnika fizičko tehničkog obezbeđenja koje po privatnim i državnim objektima pružaju i pripadnici MUP-a Srbije, a pogotovu Žandarmerije, očito je da bi se uređenju ove oblasti moralo priustupiti po hitnom postupku. Nažalost, izgleda da je još jedan predlog zakona nedavno zaustavljen u Vladi Srbije.
Niko nema hrabrosti ni da generalno zavede red u Žandarmeriji i pored sve više dokaza o krivčnim delima koje su počinili njeni pripadnici. Postaje sve očitije da se ona odmetnula od MUP-a, što neprijatno podseća na položaj JSO-a posle petooktobarskih promena. Tada je bar neko pokušao da stvari stavi pod kontolu, bez obzira na cenu. Ličnu i političku. U Srbiji 2013. godine to još nije slučaj. Pitanje je kako će se i povlačenje pripadnika MUP-a i obaveštajne zajednice Srbije sa severa Kosova odvijati u ovakvim okolnostima, bez obzira na postizanje dogovora o implemantaciji Briselskog sporazuma.
Osobi koja, pošto vitla diplomatskim pasošem i ne dopušta policiji i Hitnoj pomoći da rade svoj posao, mrtva pijana i teško ranjena seda u kola rizikujući da ugrozi i svoj ali i živote drugih, vrh države odlazi u VIP posetu u bolnicu. Kada su samo mesec dana pre “tradicionalne srpske tuče među prijateljima”, kako je kafansku tuču sa teškim povredama opisao premijer Srbije i ministar policije Ivica Dačić, huligani prebili narodnog poslanika, njegovu ženu, majku četvoro dece, i njegovog prijatelja, uglednog građanina i umetnika, državni vrh je orkestrano glasno ćutao.
Ekonomija nam je u takvom stanju da i prvi potpredsednik Vlade Srbije, predsednik SNS, ministar odbrane, koordinator rada službi bezbednosti, ukratko srpski Putin - Aleksandar Vučić, priznaje da zbog nje ima noćne more. MMF procenjuje da će Srbija ukoliko ne učini ništa na fiskalnoj konsolidaciji, godinu završiti završiti sa budžetskim deficitom od osam odsto BDP i rastom javnog duga na preko 65 odsto BDP.
Zato, ne iznenađuju rezultati istraživanja “Učešće građana u demokratskim procesima Srbije” koje su sproveli Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA i Ipsos Strategic Marketing. Oni pokazuju veoma nizak nivo građanske participacije i poverenja u institucije.
Otvoreno je pitanje odgovornosti angažovanih pojedinaca, opozicionih partija, nevladinih organizacija, slobodnih medija za ovakvu sliku stanja u Srbiji. Njihovo nekoordinirano delovanje, uzrokovano razočaranjima, antagonizmima, sujetama, neodgovornošću, korupcijom, primatom ličnih i mikrogrupnih interesa nad interesom modernizacje Srbije zasigurno su doprineli ovakoj atmosferi u društvu. Imajući u vidu da je mogućnost građana da učestvuju u političkom životu od suštinske važnosti za demokratiju, važno je dobro razmisliti kako ponovo motivisati građane da se uključe u procese donošenja odluka. Bez obzira na sve, samo te snage mogu pomeriti Srbiju iz sadašnjeg ćorsokaka, budu li u stanju da očito nezadovoljstvo koje se manifestuje političkom apatijom, kanališu u kolektivnu akciju koju neće brzo kompromitovati.
Ma kako vladajuća koalicija izgledala čvrsta, samo malo intenzivnija kritika koja je došla istovremeno od većine opozicionih patija u Parlamentu, oko loših zakonskih predloga izmena poreske politike, kojom je vlast očito htela brže bolje makar malo popuniti zjapeću rupu u budžetu ,dovela je do odlaganja skupštinske rasprave. Bilo je potrebno samo da DS prestane da sedi na dve stolice i konačno se drzne da kritikuje i poteze SNS-a. Posle višemesečne hibernacije i nepotrebnog preganjanja oko formalnog priznavanja Kosova, te insistiranja na stvarnosti neprimerenim zahteva o statusu Vojvodine, DS je kroz reči profesora Mićunovića konačno kratko i jasno definisala stanje u današnjoj Srbiji: “Hitno je potreban zakon koji će narod zaštiti od sadašnje vlasti”.
Taj zakon bi mogao biti i novi ustav. Promocija ideje i stvaranje uslova za ustavni patriotizam, oličen u poštovanju velike većine građana prema društvenom ugovoru koji bi državu Srbiju definisao kao pravednu, modernu, inkluzivnu, humanu zajednicu spremnu da se uhvati u koštac sa globalizacijom, bio bi najbolji odgovor na sadašnje stanje.
Možda bi se udruživanjem svih aktera kojii su u stanju da interes Srbije izdignu iznad vlastitih interesa i neretko adekvatnih procena slabosti saboraca u tom poslu, mogla ispraviti jedna istorijska nepravda iz 2006. godine. Pokušaj sprečavanja usvajanja sadašnjeg Ustava, pre svega zbog načina njegovog nametanja ali i zbog niza problematičnih odredbi, bio je poslednji akt šire mobilizacije opozicionih stranka, organizacija civilnog društva i pojedinaca, koji zamalo nije dao rezultate, iako uopšte nije bio potpomognut spolja. I tada, kao i sada, zapadna međunarodna zajednica je svoje interese u regionu stavila ispred interesa suštinske demokratizacije Srbije, pa je progledala kroz prste glasanju od dva dana i jedne noći, snimcima krađa sa izbornih mesta i drugom, sve u funkciji stvaranja široke koalicione vlasti u Srbiji sa kojom bi mogla pregovarati o novom statusu Kosova, koji je već ranije definisala. Iako je građanska akcija zamalo uspela, njen poraz bio je početak kraja zajedničkog delovanja snaga koje, ako ništa drugo, u javni prostor nikad nisu ubacivale govor mržnje, promovisale i demonsrirale nasilje nad političkim, etničkim, verskim i drugim rivalima, i dovodile u pitanje potrebu demokratizacije i evropeizacije Srbije. Imajući u vidu sastav nekadašnjeg DOS, od Perišića do Koštunice, i činjenicu da DOS jeste načino prvi ključni korak ka demontiranju Miloševićevog režima, sadašnji najmanji zajednički sadržalac razuđenih opozicionih snaga u Srbiji mnogo je viši. Čini se i da ih je više. A protivnik je mnogo slabiji. Ako uspemo da prvo pobedimo sebe, lako bi smo mogli i njega.
LDP je spomenute razuđene snage još pre nekoliko meseci pozvao na zajedničko delovanje. Kao skoro jedini politički akter na društvenoj sceni koji o ključnim državnim i društvenim pitanjima, od svog nastanka do danas, ima jasne i nepromenjene stavove, čije delove iz ovih ili onih razloga konačno usvaja i vladajuća garnitura, LDP je na taj poziv imao puno pravo. Imajući u vidu da od osnivanja LDP nije participirao u izvršnoj vlasti količina i obim korupcionaških afera koji mu se pripisuju, pre svega njegovom lideru Čedomiru Jovanoviću, skoro je potpuno neutemeljena. Afere se, pritom, ne vezuju ni za jednog drugog pripadnika LDP, što se retko primećuje. I s tog aspekta LDP je imao i najveći legitimitet da takav poziv uputi. Nemušti odgovori koje je tada dobio, nadajmo se, mogu se pripisati konfuziji u DS, poziconiranju još formalno neformiranih stranka - Nove stranke Zorana Živkovića i Zajedno za Srbiju Dušana Petrovića, i zamoru civlnog društva. Opisana situacija u Srbiji obavezuje. Ako se ne reguje vrlo brzo i što šire i uslovi rada političkih stranaka, organizacija civilnog društva i slobodnih medija postaće u Srbiji baš kao i u Putinovoj Srbiji.
Serija zajedničkih akcija demokratskog opozicionog bloka protiv svih negativnih poteza sadašnje vlasti, koja bi na kraju mogla rezultirati i novim ustavom, pomogla bi biračima tih opcija da ne strahuju da će njihov glas nestati u razuđenosti, ali i EU da ne strahuje da bi usled smene vlasti u Srbiji dosadašnji napredak u odnosima sa Prištinom mogao da se zaustavi. Formiranjem jakog demokrtskog bloka, sa jasnim sistemom vrednosti, setom prioriteta i vizijom spoljnopolitičke orijentacije Srbije ka aktivnom članstvu u EU i NATO-u, koje sadašnja vlast apsolutno nema, značajno bi olakšali i sutuaciju u kojoj je EU trenutno. Njoj, zasigurno, nije lako da zarad Kosova ovoliko progleda kroz prste sadašnjim vlastima.

22.5.2013. Naslovi.net, Centar za evroatlantske studije - Povodom oslobađanja petorice Srba u Libiji

Naslovi.net, 22.5.2013.

Naslovi net logo

Prema navodima srpskih medija petorica srpskih državljana koje su „pre devet meseci“ zarobili pobunjenici u Libiji pod optužbom da su se borili na strani Moamera Gadafija, danas su se vratili u Srbiju.

CEAS podseća da spomenuta lica nisu uhapšena pre devet meseci već 20. avgusta 2011. godine. Podsećamo, uhapšeni su se branili da su građevinski radnici koji su usred ratnih dejstava doputovali u Libiju kako bi popravljali puteve. Tvrdnje onih koji su ih uhapsili, da je kod njih pronađen optički snajperski nišan, uhapšeni su tada negirali. Njih su potom na aerodromuu Tripoliju, u improvizovanom zatvoru, navodno pronašli novinari ruske "Komsomoljskaje pravde" i o tome obavestili ambasadu Srbije u Libiji.

Inače, Zorana Nikolića iz Lazarevca, Milorada Đunića iz Loznice, Milića Martinovića iz Aranđelovca, Vojislava Nićiforovića iz Beograda i Nedeljka Milanovića iz Lazarevca u sedištu BIA dočekale su, između ostalih, porodice i prijatelji.

CEAS smatra indikativnim da je navodne građevinske radnike dočekao i prvi potpredsednik Vlade Srbije ali i ministar odbrane Aleksandar Vučić. On je prilikom dočeka izjavio da je država “samo radila svoj posao”, da je bilo teško i da su se svi nadali da će posao biti pre završen.

CEAS zahteva od državnih organa Republike Srbije da obelodani sve okolnosti pod kojima su građani Srbije otišli u Libiju, zato što postoje indicije da su oni u Libiju poslati 21. avgusta 2011. kao regruti firme za fizičko tehničko obezbeđene Avax, registrovane 2009. godine u Agenciji za privredne registre. CEAS takođe zahteva da se obelodani da li su spomenuti građani imali veze sa Vojskom Srbije u trenutku kada su otišli u Libiju.

CEAS podseća da je prethodni ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, posle objavljivanja vesti o hapšenju građana Srbije u Libiji, odbacio svaku eventualnu vezu petorice zarobljenika sa državom, vojskom ili bezbednosnim službama, naglašavajući da su zarobljeni Srbi u potpuno privatnom kapacitetu i da nemaju nikakve veze sa vlastima Srbije ili RS. Tadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac je još na početku libijskog konflikta, takođe, morao da demantuje spekulacije oko učešća srpskih vojnika u libijskom konfliktu na strani Moamera Gadafija. Posle uvođenja zone zabranjenog leta iznad Libije, u martu 2011., prestalo se sa polemikama o eventualnom angažmanu srpskih pilota u Gadafijevim vazdušnim snagama. No, Vučićev doček oslobođenih građana upućuje na suprotno.

CEAS podseća da su prema pisanju beogradskog lista „Alo", Srbi bili među prvim plaćenicima koji su stigli u Libiju da se bore na strani Gadafija po izbijanju sukoba između Gadafijevih snaga i pobunjenika. CEAS, takođe, podseća da je dnevni list „Blic" objavio fotografiju jednog od petorice oslobođenih, Milića Martinovića, sa pucačkog treninga. Sliku sa istom kapom i naočarima Milić Martinović objavio je i na web servisu „LinkedIn", na kome pojedinci i firme oglašavaju svoje usluge i traže poslove. Na ovom web servisu je Milić Martinović postavio oglas gdje je promovisao svoj "biznis".

Sa istom kapom i naočarima Milić Martinović se slikao i za „LinkedIn“, ovog puta u ratnoj pozi sa pištoljem usmerenim u metu. Na „LinkedIn" profilu koji je do 31. avgusta 2011. bio dostupan na web adresi http://www.rs.linkedin.com/pub/milic-martinovic/1b/102/7, Milić Martinović je kao svoje zanimanje naveo „profesionalac za sigurnost i istrage" (Security and Investigations Professional). Martinovićev profil je 31. avgusta 2011. ugašen.

CEAS podseća da je Srbija skoro jedina država u Evropi koja nema zakonom regulisanu oblast rada kompanija za fizičko tehničko obezbeđenje i private detektive.

Imajuću u vidu sve kontroverze ovog slučaja, ali i druge probleme koje izaziva zakonska neregulisanost ove široke i važne oblasti, u kojoj u Srbiji radi oko 40 000 ljudi, te sve optužbe o dodatnom radu u funkciji radnika fizičko tehničkog obezbeđenja koje po privatnim i državnim objektima pružaju čak i pripadnici MUP-a Srbije, a pogotovu Žandarmerije, smatramo da se zakonodavnom uređenju ove oblasti mora priustupiti po hitnom postupku.

22.5.2013. Alo!,Građevinci ili vojnici?!

Alo!, 22.5.2013

Alo

Građevinci ili vojnici?!

Povodom povratka u Srbiju petorice srpskih državljana, koji su od avgusta 2011. bili zarobljeni u Libiji pod optužbom da su se borili na strani Moamera Gadafija, Centar za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda juče je saopštio da „zahteva od državnih organa Srbije da obelodane sve okolnosti pod kojima su otišli u Libiju, zato što su postojale indicije da su u Libiju poslati 21. avgusta 2011. kao regruti firme za fizičko tehničko obezbeđene ‚Avax“‘.

Da podsetimo, porodicama su se prekjuče iz zarobljeništva u Libiji vratili Zoran Nikolić iz Lazarevca, Milorad Đunić iz Loznice, Milić Martinović iz Aranđelovca, Vojislav Nićiforović iz Beograda i Nedeljko Milanović iz Lazarevca.Među ovim radnicima, neobično je da je Martinović svojevremeno imao profil na internetu na kojem je kao svoje zanimanje navodio „profesionalac za sigurnost i istrage”, dok se Đunić može videti na nekoliko fotografija na zvaničnom sajtu pomenute firme za obezbeđenje „Avax”. Petoricu Srba pobunjenici su zarobili 20. avgusta 2011, od kada su bili u zatvoru u Tripoliju.

- Podsećamo, uhapšeni su se branili da su navodno građevinski radnici koji su usred ratnih dejstava doputovali u Libiju kako bi popravljali puteve. Negirali su i tvrdnje onih koji su ih uhapsili da je kod njih pronađen optički snajperski nišan - navodi CEAS.


Centar je, međutim, juče podsetio na pisanje „Alo!“ u vreme građanskog rata u Libiji da su Srbi bili među prvim plaćenicima koji su stigli da se bore na strani Gadafija. Kada je naš list počeo da izveštava o zarobljenoj petorici radnika, čije su porodice navele da su optužbe pobunjenika da su plaćenici besmislica, osvanuli su komentari čitalaca poput „ako su oni građevinci, onda sam ja kosmonaut“.


- Indikativno je da je „Blic” svojevremeno objavio fotografiju Milića Martinovića, jednog od pomenute petorice oslobođenih Srba, sa pucačkog treninga. Sliku sa istom kapom i naočarima Martinović je objavio i na servisu „LinkedIn”, u ratnoj pozi sa pištoljem usmerenim ka meti - navodi CEAS. Neregulisano obezbeđenje.
Na tom sajtu, na kojem pojedinci i firme oglašavaju svoje usluge i traže poslove, Martinović je postavio oglas u kojem je promovisao svoj „biznis”, odnosno kao zanimanje nije naveo građevinac, već „profesionalac za sigurnost i istrage”. Njegov profil ugašen je 31. avgusta 2011. U tekstu u „Blicu”, za Martinovića se navodi da je „poznat u Aranđelovcu kao predsednik kluba praktičnih strelaca ‚Target“‘.
Ova neobična disciplina, osim preciznosti u streljaštvu, podrazumeva i bezbednu upotrebu oružja, brzinu pucanja, ali i bezbedno pucanje iz automobila. S druge strane, Đunić je na fotografijama pomenute firme „Avax” u kompletnoj uniformi. „Alo!” je juče pokušao da dođe do komentara Đunića i Martinovića, ali se oni do zaključenja ovog broja nisu javljali na brojeve telefona koji su poznati redakciji.

Osvrćući se na spekulacije o firmi „Avax”, CEAS je juče podsetio da je Srbija skoro jedina država u Evropi koja nema zakonom regulisanu oblast rada kompanija za fizičko tehničko obezbeđenje i privatne detektive.
- Imajuću u vidu sve kontroverze u vezi s ovim slučajem, ali i druge probleme koje izaziva zakonska neregulisanost ove široke i važne oblasti, u kojoj u Srbiji radi oko 40.000 ljudi, sve optužbe o dodatnom radu u funkciji radnika fizičko-tehničkog obezbeđenja koje po privatnim i državnim objektima pružaju čak i pripadnici MUP-a Srbije, smatramo da se zakonodavnom uređenju ove oblasti mora pristupiti po hitnom postupku - navode u centru.


CEAS: Koje su veze sa VS?


Osvrćući se na doček oslobođenih Srba koje su porodice i prijatelji čekali u sedištu BIA, CEAS je juče zatražio i da se saopšti da li su imali veze sa Vojskom Srbije u trenutku kada su otišli u Libiju.
- Smatramo da je indikativno da je navodne građevinske radnike dočekao ministar odbrane Aleksandar Vučić - saopštili su iz CEAS-a. Oni su podsetili na to da su svojevremeno i Vuk Jeremić i Dragan Šutanovac negirali veze zarobljenika sa državom, Vojskom i bezbednosnim službama, ali kako navode, „Vučićev doček oslobođenih građana upućuje na suprotno“.