23.5.2013. Danas, CEAS traži istinu o našim građanima zarobljenim u Libiji

Danas, 23.4.2013.

danas

Centar za evroatlantske studije (CEAS) ukazuje danas u saopštenju na indicije da su petorica državljana Srbije, koji su nedavno oslobođeni iz libijskog zatvora, u tu zemlju "poslati 21. avgusta 2011. kao regruti firme za fizičko tehničko obezbeđene Avax, registrovane 2009. godine u Agenciji za privredne registre".

U saopštenju CEAS zato zahteva od državnih organa Srbije da obelodane sve okolnosti pod kojima su građani Srbije otišli u Libiju.

Osim toga, ova nevladina organizacija, u saopštenju "zahteva da se obelodani da li su spomenuti građani imali veze sa Vojskom Srbije u trenutku kada su otišli u Libiju".

Srbija je skoro jedina u Evropi nema zakonom regulisanu oblast rada kompanija za fizičko tehničko obezbeđenje i privatne detektive, podseća CEAS, koji smatra da se zakonodavnom uređenju ove oblasti mora pristupiti po hitnom postupku.

U saopštenju CEAS podseća da su se uhapšeni državljani Srbije branili da su građevinski radnici koji su doputovaliu Libiju kako bi popravljali puteve.

Centar za evroatlantske studije smatra, međutim,indikativnim da je petoricu državljana Srbije, posle oslobađanja iz libijskog zatvora, pored porodica i prijatelja, u sedištu BIA dočekao i prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Aleksandar Vučić.

22.5.2013. FoNet, CEAS: Obelodaniti okolnosti

FoNet, 22.5.2013

Fonet saopstenje Libija

BEOGRAD - Centar za evroatlantske studije (CEAS) ukazuje danas u saopštenju na indicije da su petorica državljana Srbije, koji su nedavno oslobođeni iz libijskog zatvora, u tu zemlju "poslati 21. avgusta 2011. kao regruti firme za fizičko tehničko obezbeđene Avax, registrovane 2009. godine u Agenciji za privredne registre

22.5.2013. Blic štampano izdanje, Najzad kraj mukama zatvorenika u Libiji

Blic štampano izdanje, 22.5.2013.

Autorka: Ivana Mastilović Jasnić

CEAS Libija

CEAS: Saopštiti zašto su otišli usred ratnih dejstava
Centar za evroatlantske studije podseća da su se uhapšeni branili da su građevinski radnici koji su usred ratnih dejstava doputovali u Libiju kako bi popravljali puteve. Tvrdnje onih koji su ih uhapsili, da je kod njih pronađen optički snajperski nišan, tada su negirali.

CEAS smatra indikativnim da je navodne građevinske radnike radnike dočekao i prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić i zahteva od državnih organa da obelodane sve okolnosti pod kojima su građani Srbije otišli u Libiju, zato što postoje indicije da su oni u Libiju poslati kao regruti firme za fizičko-tehničko obezbeđenje ˝Avax˝. CEAS takođe zahteva da se obelodani da li su ovi građani imali veze sa Vojskom Srbije u trenutku kada su otišli u Libiju.

14.5.2013. Al Jazeera Balkans, Turska želi novi Balkan

Jelena Milić, Al Jazeera Balkans, 14.5.2013.

aljazeera

Turska želi - novi Balkan utemeljen na političkim vredostima, ekonomskoj međuzavisnosti, saradnji i kulturnoj harmoniji.

U Sarajevu je, u okviru priprema za trilateralni sastanak na nivou šefova država Turske, BiH i Srbije koji će biti održan u Ankari 14. i 15. maja, održan sastanak predsjedavajućeg Predsjedništva Bosne i Hercegovine Nebojše Radmanovića, članova Predsjedništva BiH Bakira Izetbegović i Željka Komšića, ministara spoljnih poslova BiH, Turske i Srbije Zlatka Lagumdžije, Ahmeta Davutoglua i Ivana Mrkića. Dogovoreno da se ministarski trilateralni sastanci održavaju dva puta godišnje, a predsjednički jednom. Ministri su najavili da će na sastanku u Ankari četiri oblasti biti u centru pažnje-ekonomija, obrazovanje, kulturna saradnja i turizam. Istaknuto je da postoje firme u sve tri zemlje koje su zainteresovane da rade zajednički u oblastima građevinarstva, energetike, infrastrukture i proizvodnje hrane, te da zajedno nastuaju na tržištima Bliskog istoka, Iraka i Afrike, gdje je Turska.

Nastavak inicijative

Pripreme za ovaj susret su nastavak inicijative započete još 2009. godine. Prvi neformalni sastanak je održan u Istanbulu 10. oktobra 2009, između ministara spoljnih poslova ove tri zemlje. Drugi sastanak ministara spoljnih poslova održan je u Ankari, 8. novembra 2009, kada se razgovaralo o značajnim pitanjima ustavnih izmena u BiH, a treći 14. decembra 2009. u Sarajevu.

Naredni sastanak ministara bio je u Beogradu, 15. januara 2010, kada je dogovoreno da BiH predloži svog ambasadora u Srbiji. Peti trilateralni sastanak održan je 9. februara 2010. godine u Istanbulu, kada su se sastali lideri ove tri zemlje u pratnji ministara spoljnih poslova. Ovaj sastanak je bio uvod u Balkanske samite i na njemu je usvojena Istanbulska deklaracija, čiji su ciljevi stvaranje trajnog mira, stabilnosti i dobrosusedskih odnosa. Drugi trilateralni Balkanski samit održan je u Karađorđevu 26. aprila 2011. Tada, zbog srpske vojne neutralnosti, nije usvojen turski predlog deklaracije zbog neslaganja oko termina „evroatlantske“ integracije. Zvanični Beograd i posle promene administracije 2012. godine nastavio je proces trilateralne komunikacije iako je Turska priznala Kosovo, zalaže se za celovitu BH, a i jedna je od velikih članica NATO-a.

Trend pojačane spoljnopolitičke aktivnosti Turske u regionu u potpunosti je saglasan sa spoljnopolitičkom doktrinom savremene Turske. Studija „Strategijska dubina – međunarodni položaj Turske“, čiji je autor sadašnji turski ministar inostranih poslova Ahmet Davutoglu, kao osnove nove turske multidimenzionalne spoljne politike postavlja delovanje na dva nivoa, globalnom, kroz jačanje saradnje i partnerskih odnosa sa NATO, EU, Rusijom, Kinom, i regionalnom, koji se odnosi na približavanje i produbljivanje odnosa sa zemljama na Bliskom istoku, Kavkazu i Balkanu.

Balkan se pominje kao jedan od prioriteta novog koncepta spoljnopolitičkog delovanja Turske, čiji je interes za takvo aktiviranje potkrepljen brojnim kulturnim, ekonomskim i geostrateškim razlozima.

Turska svoje aktivnosti na Balkanu formalno temelji na pet ključnih faktora. Prvi je zajednička istorija sa narodima Balkana, koja se temelji na već pomenutom Otomanskom nasleđu. Drugi faktor je ljudski, odnosno na Balkanu trenutno živi oko milion pripadnika turske manjine, a i druge muslimanske zajednice na Balkanu imaju formirane neraskidive veze sa Turskom. Geografski značaj Balkana za Tursku se ogleda u vezi između stabilnosti i mira na Balkanu sa daljim ekonomskim, kulturnim i političkim prosperitetom Turske, kao što i svaka nestabilnost ugrožava i dalji turski napredak. Iako ekonomska slika regiona nije na zavidnom nivou, Turska vidi interes u investicijama u infrastrukturu i učešću u privatizaciji još neprivatizovanih javnih preduzeća. Poslednji razlog, koji se u određenoj meri smatra i ključnim, je osiguravanje saveznika za buduće učešće Turske u EU.

Otvoreno pitanje

Inače, Turska je u poslednjih nekoliko godina aktivna i kao posrednik u smirivanju tenzija različitih frakcija Islamske zajednice u Srbiji.

Sam ministar Davotoglu rekao je da je ono što Turska želi - novi Balkan utemeljen na političkim vredostima, ekonomskoj međuzavisnosti, saradnji i kulturnoj harmoniji.

Sve ovo deluje vrlo logično, ali….

Da li je za region Zapadnog Balkana dobro da Turska ima sve veći uticaj, pogotovu kulturni i socijalni? Traženje detaljnijeg odgovor na ovo pitanje se neretko zbog lažne političke korektnosti izbegava.

Sa liberalnog stanovišta, proces integracija u EU mnogo je bolji za region, jer insitira na jasnoj sekularnosti, borbi protiv diskriminacije, ravnopravnosti žena, na slobodi izražavanja, poštovanju kolektivnih prava, ali samo do nivoa ako ona ne zadiru u inidividualna prava. Evropa se polako oslobađa totalitarnih elemenata multikulturalnosti. Turska, s druge strane u poslednjih nekoliko godina klizi ka konceptu suverene demokratije, ne obazirući se više toliko na kritike Zapada o stanju ljudskih, manjinskih i medijskih sloboda. Turska nije spremna ni na ozbiljnije suočavanja sa svojom genocidnom prošlošću, pa je i zato spremna smatrati da se ne trebamo mnogo natezati oko pojma genocida u Srebrenici, da je dovoljno izvinuti se za zločine i ići dalje. Ovakav pristup Turska je u ostalom demonstrirala i šire usvajanjem politike nula nesporazuma sa susedima, bez obzira na prirode režma koje u njima vladaju, te smanjenim interesovanjem za proces pridruživanja EU.

Ostaje otvoreno pitanje da li su EU i SAD svesno ili nesmotreno ostavile ovoliki prostor za Turski upliv u regiju, te da li prate koliko on umanjuje dostignuća, kakva takva, u demokratizaciji Zapadnog Bakana i uspostavljanju mehanizama tranzicione pravde, koja su upravo uz njihovu pomoć ostvarena. Nije nemoguće da im ovaj trend, ako će doneti stabilizaciju bez demokratizacije i ne smeta toliko, jer su obe sile zauzate mnogim drugim gorućim globalnim problemima. Pitanje je i da li bar Tursko pojačano prisustvo u regionu, njeno NATO članstvo, priznavanje Kosova i zalaganje za celovitu BH može biti kontrateža uticaju Rusije na Blakanu, pre svega u Srbiji i u Republici Srpskoj?

Čini se da će odnos prema Siriji, koji o tome smo već ovde pisali polako ponovo deli svet na pobornike staro-bizmarkovskog pristupa međunarodnim odnosima i na one druge koji smatraju da se nekad mora intervenisati iako to ne donosi direktan materijalni ineres, promeniti i politiku turskog nultog nesporazuma sa susedima. To bi moglo doprineti i rekalibraciji turske regionalne politike na način da saznamo šta su tačno političke vrednosti koje je Davutoglu spominjao.

Žestoke kritike

Turski premijer Tayip Erdogan sve žešće kritikuje sirijskog predsednika Bashara al-Assada , svog nekadašnjeg prijatelja, nazvavši ga i "mesarom". Erdogan ističe kako će sirijski predsednik "platiti za desetine hiljada mrtvih građana". Rusija i Kina sa druge strane, inače saveznici Srbije u nepriznavanju Kosova, i turski donedavni spoljnopolitički prioreteti postavljeni u istu ravan sa EU i NATO, još glasno ćute.

Iako se verovatno Sirija kao tema neće naći na agendi predstojećeg trilateralnog samita nije isključeno da sva tri druga relevatna aktera u regionu-EU, SAD i Rusija svoj odnos prema njemu pa i prema ulozi Turske, počnu da procenjuju i na osnovu odnosa prema stavu o načinu zaustavljanja sukoba u Siriji. Ako ni zbog čega drugog ono zbog neprijatnih sličnosti sa BiH, do posledica oduguvlačenja zbog komplikovanosti intervencije, dilema oko naoružavanja pobunjenika, broja civilnih žrtava do globalnih implikacija delovanja i nedelovanja.

29.4.2013. B92, "SNS nastavlja politiku Tadića"

B92, 29.4.2013.

b92

Beograd -- Potvrdilo se ono što smo govorili, da SNS nastavlja politiku Borisa Tadića, rekao je Vladan Glišić aludirajući na izjavu Tomislava Nikolića u Sarajevu.

Glišić, koji je član starešinstva Dveri, u emisiji "Između dve vatre" na B92 rekao je da je sama njegova izjava bila prilično nespretna, a ono što je potreslo ljude tamo je izjava da su Srbi Bosanci, da je u kampanji rekao da će se izvinjavati sigurno ne bi dobio toliko glasova.

Naša istorija ima mnogo više razolga da se izvinjava građanima Republike Srpske, rekao je Glišić.

Jelena Milić, direktorka centra za Evroatlantske studije, za istu izjavu predsednika Nikolića kaže da je došla "bolje ikad nego nikad", ali i dodala da je skeptična.

"Ja sam skeptična, imajući u vidu što on sedi u studiju i kaže klečim. Aleksandar Vulin je sam rekao "bolje da se ponizi predsednik nego ceo narod". Čini mi se da međunarodna zajednica želi da "smandrlja" celu ovu priču. Imam strah koliko su čvrste osnove Briselskog sporazuma. Ne verujem većinu strvari SNS-u, nije mi jasno da oni koji su palili Jarinje, ambasade, da su se sada promenili. Mislim da je moglo i drugačije, Srbija i region su mali i neke stvari su se mogle isterati do kraja. Meni je SNS neuverljiv, suviše toga im se omane", navodi Milićeva.

Glišić je rekao da nije bilo potrebe za izvinjenjem Nikolića.

"Da je nastavio sa svojim predizbornim obećanjima, on bi morao da zahteva da se nijedan čovek više ne izruči Hagu. Vrlo je sporno šta se u Srebrenici desilo, genocida nije bilo, ali je bilo ratnog zločina. Stav Dveri je da se nijedan građanin Srbije više ne izruči Hagu".

Sa druge strane, Milićeva je rekla da prihvata odluke tih sudova, ali i da aktivno učestvuje u kritici istih i dodala da joj se ne sviđa kaznena politika haškog tribunala.

Glišić je rekao da je podneo krivične prijave protiv premijera Ivice Dačića i prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića jer su prekršili Ustav.

"Ljudi dole će imati strašne posledice, jer su oni učinili krivično delo za koje će jednog dana, kada siđu sa vlasti, odgovarati. Oni su izvukli naše građane iz našeg pravnog sistema i predali ih Tačiju. Ništa nisu postigli, čak ni to što pričaju da će zaustaviti Kosovo ka UN, Tačijevo Kosovo će biti država kada krene ka EU. A Srbija? Srbija će biti ostatak, otvara se niz problema, imaćemo sada gomilu problema i u Vojvodini i u Raškoj", naveo je Glišić.

Jelena Milić je rekla da pozdravlja sporozum potpisan u Briselu.

"Ta normalizaca je jako važna, to je veliki korak napred, ostaje sada pitanje sadrzaja tog sporazuma, ostaje pitanje oblasti koje nisu pokrivene sporazumom i ostaje pitanje implementacije. Recimo, Rada Trajković smatra da nije "palo nebo", ali zivot ide dalje, rekle je jednu dobru stvar, da su zakoni u skludu sa evropskim standardima", rekla je Milićeva.

Gosti emisije prokomentarisali su i seks-aferu koja potresa SPC, sa vladikom Kačavendom.

Glišić je rekao da ne želi da učestvuje u medijskoj podmetačni i da se ovaj skandal aktivirao po potpisivanju sporazuma u Briselu.

"Crkva će to rešiti na pravi način. To je osveta države, jer crkva neće da bude deo onoga sto Brisel i Vašington traže od Srbije. Kritika prema crkvi se ne sprovodi u medijima, nego na jedan sasvim drugačiji način", kaže Glišić.

Jelena Milić je na isto pitanje rekla: "Razočarana sam".