15.3.2013. Glas javnosti, Izveštaj sa konferencije za štampu

Glas javnosti, 15.3.2013.

Glas-javnosti-logo

BEOGRAD, 15. marta 2013. (OMS) - Uz prisustvo stručnjaka, aktivista civilnog društva, predstavnika Ministarstva Odbrane, diplomatskog kora i predstavnika međunarodnih organizacija, u Beogradu je u četvrtak 14. marta 2013. godine u Medija Centru Beograd održana konferencija “Sektor bezbednosti kao prvi glas Srbije” na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja o medijskom izveštavanju o sektoru bezbednosti u Srbiji. Istraživanje je deo projekta “Sad je vreme: Javno zagovaranje nastavka sveobuhvatne reforme sektora bezbednosti u Srbiji”koji CEAS sprovodi uz podršku Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED) iz Vašingtona, SAD.

U uvodnom delu konferencije govorila je Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije. Ona je iznela stavove CEAS-a u vezi sa trenutnim stanjem u sektoru bezbednosti. Analizom izveštavanja izabranih medija u Srbiji o problematici sektora bezbednosti potvrđena je početna premisa o površnosti, neanalitičnosti, nedovoljnoj želji i ograničenim kapacitetima većine mainstream medija da kvalitetno prate ovu oblast. Uočen je trend sve većeg broja tabloidnih medija, koji formiraju javno mnjenje, za koje se više i ne krije da imaju direktnu komunikaciju sa delovima rukovodećeg kadra u pojedinim delovima sektora bezbednosti. Ni izborna kampanja - tokom koje demokratski običaji nalažu da se problematizuju sva bitna pitanja jedne države i društva - nije bila dovoljan povod za pojačano praćenje tematike stanja u sektoru bezbednosti u medijima u Srbiji. Disproporcija između analitičkog i tabloidnog pristupa izveštavanja je očigledna.

O tome, kao i o metodologiji istraživanja, govorila je istraživačica CEAS Irina Rizmal. Ona je istakla način na koji je medijski izveštaj rađen, metodologiju i istakla da su za istraživanje uzeti najčitaniji mediji, kao i oni za koje CEAS misli da su najprofesionalniji prilikom izveštavanja u sektoru bezbednosti. Izabrane su TV stanice poput RTS i B92, dnevne novine Politiku, Blic, Danas, Kurir, kao i portal E-novine, nedeljnike Novi magazin, Vreme i NIN, i određeni broj stranih medija koji izveštavaju u Srbiji. Dok je o načinu izveštavanja iz ugla medija i o tržištu koje je željno senzacionalističkih vesti, a ne preciznih analiza, govorio Ratko Femić iz Novog Magazina, ispred Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, o izveštavanju medija o stanju u sektoru bezbednosti i o stanju same bezbednosti građana Vojvodine govorila je Branislava Opranović. Njih dvoje su istakli da postoje određene specifičnosti sektora bezbednosti, poput toga da je zatvoreniji od nekih drugih sektora, ali i da postoje neupitini zahtevi tržišta o tome da se čitaju neke druge stvari koje su bombastično predstavljene. Novinari su tako primorani da nađu balans između interesa redakcije i javnog interesa. Najviše analitičkih tekstova je bilo u periodu 2003-2008 godine, i to kada je sektor bezbednosti prvi put, stidljivo iskoračio prema javnosti. Sa jedne strane postoje prigovori tabloidnom načinu izveštavanja, ali po Femiću, kada god on i njegove kolege rade ozbiljnije analize, uvek se trude da uključe i tabloidne medije, jer otvaraju brojne afere, i pokazuju koliko je sektor ispolitizovan. Najbolji primer je afera “Miša Banana”, i kako je ona otpočela ad hoc, tako se i završila ad hoc. Neki od objektivnih teškoća za bolje analitičko izveštavanje medija je i nedovoljan kapacitet i ljudski resursi samih redakcija. Ovakvo medijsko izveštavanje o sektoru bezbednosti doprinosi i konfuziji kod građana, povećava stepen nesigurnosti, te utiče na povećanje nebezbednosti i građana i države. Istaknuto je da ni građani ni društvo ne zaslužuju takvo izveštavanje, kao i da je potrebno više analitičkog, objektivnijeg i principijelnijeg novinarstva. U toku konferencije, su još jednom ponovljeni rezultati istraživanja sprovedenog neposredno pre ovog, “Za dinamičniju reformu sektora bezbednosti” o stanju u sektoru bezbednosti u Srbiji i daljim reformskim koracima u kom su učestovali narodni poslanici, državni službenici, stranački funkcioneri i civilno društvo. Rezultate istraživanja i analizu rezultata je predstavio saradnik CEAS Dušan Gamser. Celo istraživanje možete preuzeti ovde: http://ceas-serbia.org/root/images/CEAS_-_Rezultati_i_analiza_ankete__o_stanju_u_sektoru_bezbednosti_u_Srbiji_-_Za_dinami%C4%8Dniju_reformu_sektora_bezbednosti_i_preporuke_ceas_za_nastavak_reforme_sektora_bezbednosti_u_srbiji.pdf

Na kraju, stiče se utisak da urednici, pa i sami novinari veću pažnju posvećuju tome ko je od zvaničnika u sektoru bezbednosti s kim u kakvim odnosima, ko je protiv koga, ko kome radi o funkciji i zašto, koja je stranka preotela deo kog sistema - vrlo slično izveštavanju o emisijama estradno zabavnog karaktera, pre svega izveštavanju o mnogobrojnim takmičenjima u pevanju, te onima u kojima se iznosi prljav porodični veš, menjaju supružnici i drugim sličnim emisijama. Generalni zaključak CEAS konferencije o medijskom izveštavanju o sektoru bezbednosti je da i sektor bezbednosti i građani zaslužuju mnogo profesionalnije i sistematičnije izveštavanje o stanju u sektoru bezbednosti. Analiza i istraživanje su posebno obuhvatila preporuke dva državna organa koji posebno ukazuju na probleme koji postoje u sektoru bezbednosti, Ombudsmana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Između ostalog, zaključci u izveštaju do kojih je CEAS došao su:
- Kontradiktornosti u izveštavanju o prisustvu srpskih snaga bezbednosti na Severu Kosova;
- Površno i retko izveštavanje o transparentnosti javnih nabavki i tokovima budžetskih i drugih sredstava u sektoru bezbednosti, a pogotovu u jeku takozvane sveopšte borbe protiv korupcije koju vodi ministar odbrane;
- Oskudne medijske informacije o poslovima sklopljenim u oblasti namenske industrije;
- Odsustvo ozbiljnije analize efekata vojne neutralnosti Srbije na finansiranje sistema odbrane i njegove operativne kapacitete;
- Netačno izveštavanje o prirodi međunarodnih misija u kojima učestvuju srpski policajci i vojnici;
- Nezainteresovanost medija da kontinuirano prate istrage o nesrećama u vojsci;
- Nekritičke reklamerske intervjue u većini glasila sa čelnicima sektora bezbednosti;
- Nedovođenje u vezu suđenja za ratne zločine i mehanizama tranzicione pravde sa stanjem u sektoru bezbednosti;
- Neadekvatan izbor sagovornika i redovnih komentatora u većini tekstova i emisija;
- Kontinuirano promovisanje ideje da građani Srbije svoju bezbednost pripisuju aktivnostima policije i vojske u koje navodno imaju i najviše poverenja, dok istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) pokazuje drugačije;
- Pažnja medija skoro je potpuno presahla po pitanju ratne prošlosti načelnika Generalštaba VS Ljubiše Dikovića i u vezi sa tim pitanja njegove dostojnosti odnosno podobnosti za obavljanje te funkcije;
- Generalna medijska nezainteresovanost za delove izveštaja Evropske unije koji se tiču sektora bezbednosti i reforme sektora bezbednosti u Srbiji
- Velika većina medija se ustručava od toga da iznese sve detalje o saradnji Srbije sa NATO i uopšte zapadnom međunarodnom zajednicom, posebno tamo gde je njena pomoć Srbiji značajna, poput deminiranja i sličnog, a povremeno se, naprotiv, o tome šire i dezinformacije.
- Sve ćešće pominjanje bezbednosne saradnje s Rusijom, ali bez informacija o njenim glavnim značenjima, na primer, detaljima u vezi sa MHC u Nišu, pa taj prazan prostor popunjavaju neki strani državni mediji na srpskom jeziku koji su usmereni pre na propagandno nego na informativno delovanje prema građanima Srbije;
- Senzacionalističko izveštavanje o globalnim bezbednosnim izazovima i problemima;
- Malo analitičkih tekstova prenešenih iz relevantnih stranih izvora;
- Površno izveštavanje o aktivnostima organizacija civilnog društva, pogotovu onih koje nemaju indirektnih i direktnih veza sa akademskom zajednicom i državnim organima.

Analizu o izveštavanju medija: “Sektor bezbednosti kao Prvi glas Srbije” možete preuzeti na CEAS sajtu: http://ceas-serbia.org/root/prilozi/Izvestaj-sektor-bezbednosti-Srbije.pdf

Čitav snimak konferencije i okruglog stola možete pronaći na sajtu medija centra.

15.3.2013. Naslovi.net, Centar za evroatlanske studije - CEAS: Izveštaj sa konferencije za štampu Centra za evroatlantske studije

Naslovi.net, 15.3.2013.

Naslovi net logo

Uz prisustvo stručnjaka, aktivista civilnog društva, predstavnika Ministarstva Odbrane, diplomatskog kora i predstavnika međunarodnih organizacija, u Beogradu je u četvrtak 14. marta 2013. godine u Medija Centru Beograd održana konferencija „Sektor bezbednosti kao prvi glas Srbije“ na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja o medijskom izveštavanju o sektoru bezbednosti u Srbiji.

Istraživanje je deo projekta “Sad je vreme: Javno zagovaranje nastavka sveobuhvatne reforme sektora bezbednosti u Srbiji” koji CEAS sprovodi uz podršku Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED) iz Vašingtona, SAD.

U uvodnom delu konferencije govorila je Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije. Ona je iznela stavove CEAS-a u vezi sa trenutnim stanjem u sektoru bezbednosti. Analizom izveštavanja izabranih medija u Srbiji o problematici sektora bezbednosti potvrđena je početna premisa o površnosti, neanalitičnosti, nedovoljnoj želji i ograničenim kapacitetima većine mainstream medija da kvalitetno prate ovu oblast. Uočen je trend sve većeg broja tabloidnih medija, koji formiraju javno mnjenje, za koje se više i ne krije da imaju direktnu komunikaciju sa delovima rukovodećeg kadra u pojedinim delovima sektora bezbednosti. Ni izborna kampanja - tokom koje demokratski običaji nalažu da se problematizuju sva bitna pitanja jedne države i društva – nije bila dovoljan povod za pojačano praćenje tematike stanja u sektoru bezbednosti u medijima u Srbiji.

Disproporcija između analitičkog i tabloidnog pristupa izveštavanja je očigledna. O tome, kao i o metodologiji istraživanja, govorila je istraživačica CEAS Irina Rizmal. Ona je istakla način na koji je medijski izveštaj rađen, metodologiju i istakla da su za istraživanje uzeti najčitaniji mediji, kao i oni za koje CEAS misli da su najprofesionalniji prilikom izveštavanja u sektoru bezbednosti. Izabrane su TV stanice poput RTS i B92, dnevne novine Politiku, Blic, Danas, Kurir, kao i portal E-novine, nedeljnike Novi magazin, Vreme i NIN, i određeni broj stranih medija koji izveštavaju u Srbiji.

Dok je o načinu izveštavanja iz ugla medija i o tržištu koje je željno senzacionalističkih vesti, a ne preciznih analiza, govorio Ratko Femić iz Novog Magazina, ispred Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, o izveštavanju medija o stanju u sektoru bezbednosti i o stanju same bezbednosti građana Vojvodine govorila je Branislava Opranović.

Njih dvoje su istakli da postoje određene specifičnosti sektora bezbednosti, poput toga da je zatvoreniji od nekih drugih sektora, ali i da postoje neupitini zahtevi tržišta o tome da se čitaju neke druge stvari koje su bombastično predstavljene. Novinari su tako primorani da nađu balans između interesa redakcije i javnog interesa. Najviše analitičkih tekstova je bilo u periodu 2003 – 2008 godine, i to kada je sektor bezbednosti prvi put, stidljivo iskoračio prema javnosti. Sa jedne strane postoje prigovori tabloidnom načinu izveštavanja, ali po Femiću, kada god on i njegove kolege rade ozbiljnije analize, uvek se trude da uključe i tabloidne medije, jer otvaraju brojne afere, i pokazuju koliko je sektor ispolitizovan. Najbolji primer je afera „Miša Banana“, i kako je ona otpočela ad hoc, tako se i završila ad hoc. Neki od objektivnih teškoća za bolje analitičko izveštavanje medija je i nedovoljan kapacitet i ljudski resursi samih redakcija. Ovakvo medijsko izveštavanje o sektoru bezbednosti doprinosi i konfuziji kod građana, povećava stepen nesigurnosti, te utiče na povećanje nebezbednosti i građana i države. Istaknuto je da ni građani ni društvo ne zaslužuju takvo izveštavanje, kao i da je potrebno više analitičkog, objektivnijeg i principijelnijeg novinarstva.

U toku konferencije, su još jednom ponovljeni rezultati istraživanja sprovedenog neposredno pre ovog, “Za dinamičniju reformu sektora bezbednosti”, o stanju u sektoru bezbednosti u Srbiji i daljim reformskim koracima u kom su učestovali narodni poslanici, državni službenici, stranački funkcioneri i civilno društvo. Rezultate istraživanja i analizu rezultata je predstavio saradnik CEAS Dušan Gamser. Celo istraživanje „Za dinamičniju reformu sektora bezbednosti“ možete preuzeti ovde:

http://ceas-serbia.org/root/images/CEAS_-_Rezultati_i_analiza_ankete__o_stanju_u_sektoru_bezbednosti_u_Srbiji_-_Za_dinami%C4%8Dniju_reformu_sektora_bezbednosti_i_preporuke_ceas_za_nastavak_reforme_sektora_bezbednosti_u_srbiji.pdf

Na kraju, stiče se utisak da urednici, pa i sami novinari veću pažnju posvećuju tome ko je od zvaničnika u sektoru bezbednosti s kim u kakvim odnosima, ko je protiv koga, ko kome radi o funkciji i zašto, koja je stranka preotela deo kog sistema - vrlo slično izveštavanju o emisijama estradno zabavnog karaktera, pre svega izveštavanju o mnogobrojnim takmičenjima u pevanju, te onima u kojima se iznosi prljav porodični veš, menjaju supružnici i drugim sličnim emisijama.

Generalni zaključak CEAS konferencije o medijskom izveštavanju o sektoru bezbednosti je da i sektor bezbednosti i građani zaslužuju mnogo profesionalnije i sistematičnije izveštavanje o stanju u sektoru bezbednosti.

Analiza i istraživanje su posebno obuhvatila preporuke dva državna organa koji posebno ukazuju na probleme koji postoje u sektoru bezbednosti, Ombudsmana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Između ostalog, zaključci u izveštaju do kojih je CEAS došao su:

• Kontradiktornosti u izveštavanju o prisustvu srpskih snaga bezbednosti na Severu Kosova;
• Površno i retko izveštavanje o transparentnosti javnih nabavki i tokovima budžetskih i drugih sredstava u sektoru bezbednosti, a pogotovu u jeku takozvane sveopšte borbe protiv korupcije koju vodi ministar odbrane;
• Oskudne medijske informacije o poslovima sklopljenim u oblasti namenske industrije;
• Odsustvo ozbiljnije analize efekata vojne neutralnosti Srbije na finansiranje sistema odbrane i njegove operativne kapacitete;
• Netačno izveštavanje o prirodi međunarodnih misija u kojima učestvuju srpski policajci i vojnici;
• Nezainteresovanost medija da kontinuirano prate istrage o nesrećama u vojsci;
• Nekritičke reklamerske intervjue u većini glasila sa čelnicima sektora bezbednosti;
• Nedovođenje u vezu suđenja za ratne zločine i mehanizama tranzicione pravde sa stanjem u sektoru bezbednosti;
• Neadekvatan izbor sagovornika i redovnih komentatora u većini tekstova i emisija;
• Kontinuirano promovisanje ideje da građani Srbije svoju bezbednost pripisuju aktivnostima policije i vojske u koje navodno imaju i najviše poverenja, dok istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) pokazuje drugačije;
• Pažnja medija skoro je potpuno presahla po pitanju ratne prošlosti načelnika Generalštaba VS Ljubiše Dikovića i u vezi sa tim pitanja njegove dostojnosti odnosno podobnosti za obavljanje te funkcije;
• Generalna medijska nezainteresovanost za delove izveštaja Evropske unije koji se tiču sektora bezbednosti i reforme sektora bezbednosti u Srbiji • Velika većina medija se ustručava od toga da iznese sve detalje o saradnji Srbije sa NATO i uopšte zapadnom međunarodnom zajednicom, posebno tamo gde je njena pomoć Srbiji značajna, poput deminiranja i sličnog, a povremeno se, naprotiv, o tome šire i dezinformacije.
• Sve ćešće pominjanje bezbednosne saradnje s Rusijom, ali bez informacija o njenim glavnim značenjima, na primer, detaljima u vezi sa MHC u Nišu, pa taj prazan prostor popunjavaju neki strani državni mediji na srpskom jeziku koji su usmereni pre na propagandno nego na informativno delovanje prema građanima Srbije.
• Senzacionalističko izveštavanje o globalnim bezbednosnim izazovima i problemima;
• Malo analitičkih tekstova prenešenih iz relevantnih stranih izvora;
• Površno izveštavanje o aktivnostima organizacija civilnog društva, pogotovu onih koje nemaju indirektnih i direktnih veza sa akademskom zajednicom i državnim organima.

Analizu o izveštavanju medija: „Sektor bezbednosti kao Prvi glas Srbije“ možete preuzeti na CEAS sajtu:

http://ceas-serbia.org/root/prilozi/Izvestaj-sektor-bezbednosti-Srbije.pdf

Čitav snimak konferencije i okruglog stola možete pronaći na sajtu medija centra:

http://www.mc.rs/sektor-bezbednosti-kao-prvi-glas-srbije.4.html?eventId=8901

15.3.2013. Beta OMS, CEAS: Izveštaj sa konferencije za štampu Centra za evroatlantske studije

Beta OMS, 15.3.2013.

beta-oms

Uz prisustvo stručnjaka, aktivista civilnog društva, predstavnika Ministarstva Odbrane, diplomatskog kora i predstavnika međunarodnih organizacija, u Beogradu je u četvrtak 14. marta 2013. godine u Medija Centru Beograd održana konferencija „Sektor bezbednosti kao prvi glas Srbije“ na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja o medijskom izveštavanju o sektoru bezbednosti u Srbiji.

   

Istraživanje je deo projekta “Sad je vreme: Javno zagovaranje nastavka sveobuhvatne reforme sektora bezbednosti u Srbiji” koji CEAS sprovodi uz podršku Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED) iz Vašingtona, SAD.

U uvodnom delu konferencije govorila je Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije. Ona je iznela stavove CEAS-a u vezi sa trenutnim stanjem u sektoru bezbednosti. Analizom izveštavanja izabranih medija u Srbiji o problematici sektora bezbednosti potvrđena je početna premisa o površnosti, neanalitičnosti, nedovoljnoj želji i ograničenim kapacitetima većine mainstream medija da kvalitetno prate ovu oblast. Uočen je trend sve većeg broja tabloidnih medija, koji formiraju javno mnjenje, za koje se više i ne krije da imaju direktnu komunikaciju sa delovima rukovodećeg kadra u pojedinim delovima sektora bezbednosti. Ni izborna kampanja - tokom koje demokratski običaji nalažu da se problematizuju sva bitna pitanja jedne države i društva – nije bila dovoljan povod za pojačano praćenje tematike stanja u sektoru bezbednosti u medijima u Srbiji.

Disproporcija između analitičkog i tabloidnog pristupa izveštavanja je očigledna. O tome, kao i o metodologiji istraživanja, govorila je istraživačica CEAS Irina Rizmal. Ona je istakla način na koji je medijski izveštaj rađen, metodologiju i istakla da su za istraživanje uzeti najčitaniji mediji, kao i oni za koje CEAS misli da su najprofesionalniji prilikom izveštavanja u sektoru bezbednosti. Izabrane su TV stanice poput RTS i B92, dnevne novine Politiku, Blic, Danas, Kurir, kao i portal E-novine, nedeljnike Novi magazin, Vreme i NIN, i određeni broj stranih medija koji izveštavaju u Srbiji.

Dok je o načinu izveštavanja iz ugla medija i o tržištu koje je željno senzacionalističkih vesti, a ne preciznih analiza, govorio Ratko Femić iz Novog Magazina, ispred Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, o izveštavanju medija o stanju u sektoru bezbednosti i o stanju same bezbednosti građana Vojvodine govorila je Branislava Opranović.

Njih dvoje su istakli da postoje određene specifičnosti sektora bezbednosti, poput toga da je zatvoreniji od nekih drugih sektora, ali i da postoje neupitini zahtevi tržišta o tome da se čitaju neke druge stvari koje su bombastično predstavljene. Novinari su tako primorani da nađu balans između interesa redakcije i javnog interesa. Najviše analitičkih tekstova je bilo u periodu 2003 – 2008 godine, i to kada je sektor bezbednosti prvi put, stidljivo iskoračio prema javnosti. Sa jedne strane postoje prigovori tabloidnom načinu izveštavanja, ali po Femiću, kada god on i njegove kolege rade ozbiljnije analize, uvek se trude da uključe i tabloidne medije, jer otvaraju brojne afere, i pokazuju koliko je sektor ispolitizovan. Najbolji primer je afera „Miša Banana“, i kako je ona otpočela ad hoc, tako se i završila ad hoc. Neki od objektivnih teškoća za bolje analitičko izveštavanje medija je i nedovoljan kapacitet i ljudski resursi samih redakcija. Ovakvo medijsko izveštavanje o sektoru bezbednosti doprinosi i konfuziji kod građana, povećava stepen nesigurnosti, te utiče na povećanje nebezbednosti i građana i države. Istaknuto je da ni građani ni društvo ne zaslužuju takvo izveštavanje, kao i da je potrebno više analitičkog, objektivnijeg i principijelnijeg novinarstva.

U toku konferencije, su još jednom ponovljeni rezultati istraživanja sprovedenog neposredno pre ovog, “Za dinamičniju reformu sektora bezbednosti”, o stanju u sektoru bezbednosti u Srbiji i daljim reformskim koracima u kom su učestovali narodni poslanici, državni službenici, stranački funkcioneri i civilno društvo. Rezultate istraživanja i analizu rezultata je predstavio saradnik CEAS Dušan Gamser. Celo istraživanje „Za dinamičniju reformu sektora bezbednosti“ možete preuzeti ovde:

http://ceas-serbia.org/root/images/CEAS_-_Rezultati_i_analiza_ankete__o_stanju_u_sektoru_bezbednosti_u_Srbiji_-_Za_dinami%C4%8Dniju_reformu_sektora_bezbednosti_i_preporuke_ceas_za_nastavak_reforme_sektora_bezbednosti_u_srbiji.pdf

Na kraju, stiče se utisak da urednici, pa i sami novinari veću pažnju posvećuju tome ko je od zvaničnika u sektoru bezbednosti s kim u kakvim odnosima, ko je protiv koga, ko kome radi o funkciji i zašto, koja je stranka preotela deo kog sistema - vrlo slično izveštavanju o emisijama estradno zabavnog karaktera, pre svega izveštavanju o mnogobrojnim takmičenjima u pevanju, te onima u kojima se iznosi prljav porodični veš, menjaju supružnici i drugim sličnim emisijama.

Generalni zaključak CEAS konferencije o medijskom izveštavanju o sektoru bezbednosti je da i sektor bezbednosti i građani zaslužuju mnogo profesionalnije i sistematičnije izveštavanje o stanju u sektoru bezbednosti.

Analiza i istraživanje su posebno obuhvatila preporuke dva državna organa koji posebno ukazuju na probleme koji postoje u sektoru bezbednosti, Ombudsmana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Između ostalog, zaključci u izveštaju do kojih je CEAS došao su:

• Kontradiktornosti u izveštavanju o prisustvu srpskih snaga bezbednosti na Severu Kosova;
• Površno i retko izveštavanje o transparentnosti javnih nabavki i tokovima budžetskih i drugih sredstava u sektoru bezbednosti, a pogotovu u jeku takozvane sveopšte borbe protiv korupcije koju vodi ministar odbrane;
• Oskudne medijske informacije o poslovima sklopljenim u oblasti namenske industrije;
• Odsustvo ozbiljnije analize efekata vojne neutralnosti Srbije na finansiranje sistema odbrane i njegove operativne kapacitete;
• Netačno izveštavanje o prirodi međunarodnih misija u kojima učestvuju srpski policajci i vojnici;
• Nezainteresovanost medija da kontinuirano prate istrage o nesrećama u vojsci;
• Nekritičke reklamerske intervjue u većini glasila sa čelnicima sektora bezbednosti;
• Nedovođenje u vezu suđenja za ratne zločine i mehanizama tranzicione pravde sa stanjem u sektoru bezbednosti;
• Neadekvatan izbor sagovornika i redovnih komentatora u većini tekstova i emisija;
• Kontinuirano promovisanje ideje da građani Srbije svoju bezbednost pripisuju aktivnostima policije i vojske u koje navodno imaju i najviše poverenja, dok istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) pokazuje drugačije;
• Pažnja medija skoro je potpuno presahla po pitanju ratne prošlosti načelnika Generalštaba VS Ljubiše Dikovića i u vezi sa tim pitanja njegove dostojnosti odnosno podobnosti za obavljanje te funkcije;
• Generalna medijska nezainteresovanost za delove izveštaja Evropske unije koji se tiču sektora bezbednosti i reforme sektora bezbednosti u Srbiji • Velika većina medija se ustručava od toga da iznese sve detalje o saradnji Srbije sa NATO i uopšte zapadnom međunarodnom zajednicom, posebno tamo gde je njena pomoć Srbiji značajna, poput deminiranja i sličnog, a povremeno se, naprotiv, o tome šire i dezinformacije.
• Sve ćešće pominjanje bezbednosne saradnje s Rusijom, ali bez informacija o njenim glavnim značenjima, na primer, detaljima u vezi sa MHC u Nišu, pa taj prazan prostor popunjavaju neki strani državni mediji na srpskom jeziku koji su usmereni pre na propagandno nego na informativno delovanje prema građanima Srbije.
• Senzacionalističko izveštavanje o globalnim bezbednosnim izazovima i problemima;
• Malo analitičkih tekstova prenešenih iz relevantnih stranih izvora;
• Površno izveštavanje o aktivnostima organizacija civilnog društva, pogotovu onih koje nemaju indirektnih i direktnih veza sa akademskom zajednicom i državnim organima.

Analizu o izveštavanju medija: „Sektor bezbednosti kao Prvi glas Srbije“ možete preuzeti na CEAS sajtu:

http://ceas-serbia.org/root/prilozi/Izvestaj-sektor-bezbednosti-Srbije.pdf

Čitav snimak konferencije i okruglog stola možete pronaći na sajtu medija centra:

http://www.mc.rs/sektor-bezbednosti-kao-prvi-glas-srbije.4.html?eventId=8901

14.3.2013. Danas, Rizični smo za svet

Danas, 14.3.2013.

danas

Beograd - Korupcija ostaje ključni problem Srbije, a situaciju dodatno komplikuju prilično „neodlučna“ ekonomska politika i nedovoljna transparentnost u pojedinim domenima vlasti, ocenjuju za Danas stručnjaci za bezbednost i evropske integracije komentarišući rezultate nedavno objavljenog međunarodnog istraživanja o političkim rizicima, u kojem se Srbija sa koeficijentom 6,19 našla na 87. mestu od ukupno 197 zemalja sveta.

Nastavak

13.3.2013. Al Jazeera Balkans, Kusturičin razvod sa državom Srbijom

Jelena Milić, Al Jazeera Balkans, 13.3.2013.

aljazeera

"Do neprijatnog za mene slučaja došlo je zato što je došao novi talas političara u Srbiji. To čak nije krivica revizorske komisije, jer su oni uradili svoj posao i našli malu grešku. Problem je u čoveku koji je poslao revizora. Mnogo je kompanija radilo u parku, ali su samo meni poslali revizora. U parku hteli da traže nikl i unište ekologiju, a ja to nisam dozvoljavao."

Nemanja Kusturica


Nemanja Kusturica se kao direktor "Mokre Gore" našao na listi srpskog državnog revizora Radoslava Sretenovića, koji je predao zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog proceduralnih propusta u tom preduzeću, a nakon čega je srpska diva saopštila da podnosi ostavku na mesto direktora Parka prirode i predsednika Skijaškog saveza Srbije.

On je ostavku obrazložio rečima da ne želi da učestvuje u javnom životu u kojem su "saobraćajni prekršaji" na stubu srama javnosti, a da se prethodno nisu dokazali ni prekršaj ni zloupotreba položaja, kao ni nenamensko trošenje novca. 


"Odlučio sam da ne budem deo takvog javnog života, zbog čega podnosim naopozivu ostavku na te funkcije", naveo je Kusturica, iako je revizor Sretenović objasnio da Kusturica nije zloupotrebio službeni položaj i da na "Mokroj Gori" nije izvršena pronevera i nenamensko trošenje novca, već da se radi o prijavama zbog nepoštovanja procedura iz zakona o javnim nabavkama i računovodstvu i reviziji.

Zabrinjavajuća slika

Ovlasti državnog revizora u Srbiji i nisu neke, a i zakonom predviđene kazne koje se za dokazane prekršaje izriču su takve da ne sankcionišu, već podstiču neodgovornost u upravljanju društvenim i javnim resursima. Imajući u vidu mandat i praksu revizora, očito je da je srpska diva reagovala neubičajeno burno i da je spomenuti nalaz samo povod, a da su razlozi za razvod sa državom Srbijom pod ovim rukovodstvom negde drugde.

Priča o “Mokroj Gori”, kad je Srbija u pitanju, ovde ne bi trebala da bude gotova. I dalje ostaje pitanje kako je jedna osoba uopšte i dobila tako veliku teritoriju na javno upravljanje, tako brzo a i zašto tačno, i kako to da onda na jednom njenom delu ima i privatno vlasništvo. Ne zaboravimo da su team parks – zadužbine koje su velike estradne zvezde zapada poput Michale Jacksona i Elvisa Presleya pravile po SAD-u, naprimer, finansirane privatnim sredstvima i zidane na privatnoj svojini.

Konceptu koji estradnom levičaru Kusturici nije baš najmiliji, očito, ako može pre toga da se dokopa javnog dobra i s njim dalje ostvaruje problematična javno-privatna partnerstva. Ostaje i zabrinjavajuća slika o načinu eksproprijacije zemljišta od vlasnika malih privatnih poseda koji su se Kusturici našli na putu, divljanje njegovih “rendžera”, potpune marginalizacije lokalnih samouprava u procesu odlučivanja šta postaje park prirode i mnogo čega drugog.

Kusturici, levičaru, nažalost, izgleda ni koncept upravljanja javnim-državnim dobrom nije baš najjasniji ili najpogodniji njegovom senzibilitetu. Kako, inače, objasniti izjavu da ON nije dozvolio geološka istraživanja u javnom dobru? Ima li tu upravnog odbora, upravljačke skupštine, bilo kog kolektivnog tela koje upravlja i odlučuje?

Kusturica, antiglobalista, počeo je da se ponaša kao prava ne samo srpska već i holivudska šoubiz diva, koja očekuje da i za saobraćajne prekršaje, a i za druge, bude iznad zakona za običan svet, da dobije “oprost” od pola sata društveno korisnog rada, nanogicu sa dijamantima… Lindsay Lohan i Paris Hilton u najavi.

Po Kusturici je OK na ime dobiti privilegije, ali naravno nije OK zbog imena biti u žiži javnosti više nego NN upravnik obdaništa iz nekog zabačenog sela u Srbiji, a kamoli pod lupom nadležnog državnog organa.

Bilo mi je sasvim prihvatljivo kad je menjao ime i potpuno neshvatljiva rekcija tzv. građanske Srbije na taj isključivo privatni gest, bez obzira na to šta mu je pozadina, ali zahtev da se bude mimo i iznad zakona je nešto sasvim drugo.

O insitucionalnim problemima “Mokre Gore” ukazivao je još 2009. godine LDP u Skupštini Srbije: “Ništa opštinu Užice niko nije pitao kada je “Mokra Gora” proglašena parkom prirode, kada je osnovano javno preduzeće i postavljen direktor koji evo već pet godina upravlja tom teritorijom. Pod ovom vladom smo imali čak proširenje te teritorije za jedno 6.000 ha privatne imovine. S druge strane, ovlašćenja koja ima onaj koji upravlja u datim okolnostima su zaista ogromna, odnosno ne samo od uređenja i režima rada na toj određenoj teritoriji, režima parkiranja, nego bogme i do krajnje ozbiljnih građevinskih i urbanističkih ovlašćenja. Sve je to mimo i bez bilo kakve kontrole lokalne samouprave. Evo najprostijeg primera. Opština Užice je prošle godine na osnovu turističkih taksi od Parka "Mokra Gora" prihodovala negde 200.000 dinara. Zaista je smešna suma ako znamo promet koji se tamo dešava, dok je, s druge strane, Hotel "Omorika" na Tari, samo od taksi uplatio 4,5 miliona dinara. Znači, jedan hotel je na osnovu turističkih taksi prihodovao više od deset puta nego park prirode, koji kontroliše jedan čovek sa svojim tzv. preduzećem i koji kontroliše toliku količinu zemlje… Država je osnovala javno preduzeće, postavila iks-ipsilon čoveka da bude direktor tog preduzeća, a taj čovek na toj teritoriji ima privatnu imovinu. Ako je nešto sukob interesa, onda je to, svakako, iznad svega sukob interesa.”

'Zidovi na temeljima zločina'

Šta tek reći novo, a što Vladimir Arsenijević već nije brilijantno primetio u svom eseju "Zidovi na temeljima zločina" o Kusturici i Andrićgradu.

Verujem da će i tamo revizori, entitetski i državni, imati još puno posla. Kusturica i Dodik su, pravdajući ovaj projekat (sad apsolutno ne ulazim u estetiku ni jednog ni drugog, niti u Kusturičina umetnička dostignuća), spomenuli potrebu pacifikacije Višegrada, nijednom ne spominjući stravične zločine srpsko-RS paravojski i vojski u tom područiju tokom ratova devedesetih.

Stoga, kaže Arsenijević, hajde da podsetimo sve one kojima je podsećanje potrebno, a među njima svakako i Emira Kusturicu i Milorada Dodika. “Tokom leta i jeseni devedeset druge godine ovde su na najbrutalnije zamislive načine pobijene hiljade civila, stotine žena je okrutno silovano, deca i starci su mučeni, streljani, spaljivani, klani."

Kasarna Uzamnica, hotel Bikavac, Pionirska ulica, motel Vilina Vlas, hidrocentrala, sve su to mračni toponimi te “multikulturalnosti” o kojoj tako lirski i, oh, tako sociopatski blagoglagolje naš zaboravni junak i njegov još zaboravniji politički mentor i finansijer. Evo svega što je o svim tim mutnim i nejasnim događajima iz prošlosti Kusturica imao da kaže na konferenciji za štampu prilikom početaka radova na Andrićgradu:

“Ovaj grad treba da bude simbol pacifizma. A, ako su stradali ljudi tamo, ako su gubljeni životi upravo zbog tih različitih etničkih i religijskih pripadnosti, onda ovaj grad treba pacifikovati.”

13.3.2013. RFE, Neusaglašena politika Srbije: Raskorak između EU i Kosova

Radio Slobodna Evropa, 13.3.2013.

radio-slobodna-evropa

Srbija neće po svaku cenu nastojati da postane članica Evropske unije, rekao je predsednik Tomislav Nikolić tokom razgovora s predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom u Minsku. "Do sada se možda činilo da je Srbija spremna da učini sve da postane članica EU. I onda je apetit svih porastao. Danas kažem da ima stvari koje Srbija nije spremna da učini, čak iako je cena članstvo u EU", rekao je Nikolić.


Nije prvi put da političari u Srbiji istovremeno o EU govore kao o jednom od najvažnijih ciljeva i da istovremeno o njegovom ostvarenju pokazuju suzdržanost. Tako se premijer Ivica Dačić neretko može čuti da kaže da se od Kosova neće odustati „ni po cenu datuma“, a i potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzana Grubješić, nedavno je rekla da “neće pasti nebo na Srbiju”, ukoliko ne dobije datum.

Podsetimo da je tokom posete Beogradu, glavni pregovarač Hrvatske za pristupanje Evropskoj uniji posavetovao da u političkim izjavama, krajnji cilj – članstvo u Uniji, ne treba dovoditi u pitanje, i da je to, između ostalog, način i da se država izbori sa padom podrške procesu evrointegracija u društvu.

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, smatra da u državnom vrhu Srbije, po tom pitanju nema jedinstva.

“Imamo četiri različite spoljne politike ili bar četiri različita centra vode spoljnu politiku. To su, između ostalog, kabinet predsednika, kabinet ministra odbrane, kabinet premijera i kabinet potpredsednice vlade za evropske integracije. Apsurdno je, ali ne vidim spoljnu politiku koju bi trebalo da vodi Ministarstvo spoljnih poslova. Mora se priznati da je Srbija donekle u specifičnoj situaciji u odnosu na druge zemlje koje su pristupale Evropskoj uniji, ali Kosovo nije uobičajena situacija kroz koju je većina drugih zemalja prolazila.

Ove trenutno različite i nesinhronizovane poruke u svakom slučaju jesu opasne za opadajući trend podrške Evropskoj uniji, a mislim da im je uzrok sledeći: da čak i ako postoji politička volja u državnom vrhu da se ispune obaveze vezane za dijalog sa Briselom, da postoji svest među našim zvaničnicima da ili nemaju institucionalnu snagu da sprovedu ono što se od njih očekuje ili da čak nemaju određene stranke koje imaju jaka uporišta na severu Kosova i političku, unutarstranačku snagu da sprovedu odluke koje su obećali evropskim zvaničnicima. Takođe verujem da još uvek postoji neslaganje u samom državnom vrhu šta su to minimumi ispod kojih Srbija neće ići, a očito je da je kabinet predsednika Srbije nešto oštriji nego svi drugi”, smatra Jelena Milić.