10.4.2013. RFE, Kuda Srbiju vodi rasprava o Haškom tribunalu u UN

Radio Slobodna Evropa, 10.4.2013.

radio-slobodna-evropa

U sedištu UN u Njujorku 10. aprila će biti održana debata o radu međunarodnih tribunala za ratne zločine na kojoj će o radu Haškog tribunala govoriti predstavnici 50 država, među kojima nema predstavnika Haškog tribunala.

Raspravu na temu "Uloga međunarodnog krivičnog pravosuđa u ostvarivanju pomirenja" zakazao je predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić. Sve je spremno za početak rasprave, za reč se prijavile 82 države članice UN, što je nezapamćeno, rekao je Vuk Jeremić za B92:

"Ono što bude izrečeno u toj raspravi danas, stavovi država članica, postaće zvanični dokument UN i taj dokument će biti prosleđen državama članicama na dalje postupanje. Mislim da je ovo prilika da se predstavi izbalansirana slika događaja iz prošlosti koji su bili obuhvaćeni međunarodnim krivičnim tribunalima. Isto tako da se Međunaordna zajednica jasnije odredi prema nasleđu krivičnih tribunala“.

Prema do sada dostupnim podacima, učešće su od država najavili: Rusija, Kina, Japan, Australija, Švajcarska, Hrvatska, Indija. Takođe, na skupu će govoriti predstavnici Argentine, Urugvaja, Čilea, Venecuele, Albanije, Novog Zelanda, Bangladeša, Egipta, Južne Afrike, zajednički predstavnik Evropske unije, Turske, Brazila, Pakistana, Kolumbije, Palestine i drugi.

Skup će u 10 časova ujutro po njujorškom vremenu otvoriti predsednik Generalne skupštine Vuk Jeremić, a potom će se prisutnima obratiti generalni sekretar UN Ban Ki-mun.

Posle toga počinje debata, a prvi govornik je predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Kako je ranije rekao njegov savetnik Oliver Antić, Nikolić će izložiti analizu koja će ostati u arhivama UN i kojim će se, tvrdi Antić, dokazati da proces koji je prethodio formiranju i formiranje Haškog tribunala nisu u skladu s pravom.

Debatu je posle oslobađajućih haških presuda hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču zakazao predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić.

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, koja je na Tviteru vodila raspravu sa Vukom Jeremićem pred početak rasprave kaže da ova rasprava za pitanje tranzicione pravde i dometa ad hok tribunala i tome šta bi bila alternativa ne može da ima nikakvog značaja.

“Ako ni zbog čega drugog ono zato što je kratka jer je to jedna ozbiljna i mnogo duža tema, a ne može imati značaja ni zbog načina na koji je sazvana, a ni zbog toga što vrlo relevantni akteri neće u njoj učestvovati. Nažalost, ona itekako može da ima značaja u ovom vrlo teškom trenutku po Srbiju kada se borimo da ne ispustimo proces evropskih integracija, ako, a sva je prilika da će tako biti, predsednik Srbije Tomislav Nikolić po savetu Olivera Antića, koji je jedan od najvećih nipodaštavača celog koncepta tranzicione pravde i ad hoc sudova, bude izneo radikalne stavove, što će se nažalost, po svemu sudeći desiti”.

Na pitanje šta ova rasprava može doneti Srbiji na međunarodnom planu, sagovornica RSE odgovara:

"Nažalost, bojim se da ćemo još jednom pokazati da, iako se formalno bojimo da ostanemo u procesu evropskih integracija, ne shvatamo da taj proces znači i usvajanje vrednosti i politika i zemalja članica i EU i institucija EU koje su podržale rad Tribunala. Kritika Tribunala je jedna stvar, ali način na koji je ovu raspravu sazvao Jeremić, reakcija relevantnih svetskih faktora i pre svega što će Nikolić govoriti, što je najavio Antić, bojim se da će biti grdno štetno po državu Srbiju u ovom trenutku".

Raspravi u Ujedinjenim nacijama prisustvovaće i Majke Srebrenice, odnosno Munira Subašić, ali joj nije omogućeno da u raspravi učestvuje.

4.4.2013. CRNPS, X faktor Srbija

Centar za razvoj neprofitnog sektora, 4.4.2013.

crnpsLogo

Izveštaj Centra za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda: X faktor Srbija-bezbednosni i politički rizici za održivost dogovora sa Kosovom koje mogu izazvati srbija i zapadna međunarodna zajednica.
   

Ceo izveštaj možete naći i na Internet prezentaciji CEAS.

 

4.4.2013. Glas javnosti, CEAS izveštaj: X FAKTOR SRBIJA

Glas javnosti, 4.4.2013.

Glas-javnosti-logo

Ceo izveštaj možete naći i na našoj internet prezentaciji na adresi:

 

http://ceas-serbia.org/root/images/CEAS_IZVE%C5%A0TAJ_-_X_FAKTOR_SRBIJA.pdf

   

U zaključku i preporukama ističemo sledeće:

CEAS se nada da će Beograd i Priština uskoro postići sporazum o dugoročno održivom rešenju odnosa koji će ubrzati procese normalizacije međusobnih odnosa i evropskih integracija obe strane. Ipak, na osnovu svega navedenog, CEAS smatra da u Srbiji danas postoje ozbiljne prepreke i za njegovo eventulano usvajanje i primenu.

Slikovito rečeno, takmičenje za X faktor – Srbija još nije gotovo. Snagu, želju i „ono nešto posebno – faktor X” da Srbiju, iz ovih ili onih razloga, povedu na politički Istok ili na politički Zapad imaju različito grupisane i ne nužno međusobno ideološki povezane grupe u srpskom društvu, ali i državnim institucijama.

CEAS izražava bojazan da je Zapadna međunarodna zajednica, iako svesna većine spomenutih problema i izazova sa kojima se Srbija danas suočava ili koje dodatno kreira, pomalo neoprezno uložila veliki politički kredibilitet iskazivanjem podrške aktuelnoj vlasti u Srbiji, nadajući se da ona ima iskrenu želju, političku i institucionalnu snagu da prihvati i pomogne primenu održivog sporazuma.Cena tako velike podrške vladi koja tek treba da ispuni veliku većinu očekivanja i datih obećanja, već je previsoka za proces nastavka demokratizacije Srbije. CEAS strahuje da se može desiti da Srbija, u najboljem slučaju, dobije datum za početak pregovora a da pri tome bude ozbiljno putinizovana. To je ćorsokak iz koga će teško izaći i EU, kojoj će i dalje biti potebna makar uloga Srbije u normalizaciji odnosa sa Kosovom, i Srbija.

Nametanje političke volje kompromitovanim liderima sa obe strane, da bi se postigne kakvo takvo rešenje, pranjem biografija koje unose konfuziju u ceo region koji se još nije suštinski suočio sa svim dešavanjima tokom ratnih sukoba devedesetih, verovatnim ucenama koje diskredituju demokratske procese dokle god se takvi podržavaju ili održavaju na vlasti, dizanjem ruku od neupitnog zalaganja za nastavak procesa tranzicione pravde zarad postizanja kratkoročnih rešenja, ne može dati dugoročno održiv pozitivan rezultat stabilizacije i demokratizacije ni u Srbiji, ni na Kosovu, ni u regionu Zapadnog Balkana. Takav pristup, s druge strane, već ugrožava prethodno ostvarene pomake u pocesu stabilizacije i demokratizacije Srbije i regiona, u koji je Zapadna međunarodna zajednica već uložila puno vremena, velika finansijska sredstva i politički kredibilitet.

CEAS smatra da je upravo dosledno sprovođenje tranzicione pravde, a pre svega suđenja za rane zločine pred domaćim sudovima i Haškim trbunalom, najbolji, a ponekad i jedini mehanizam kreiranja suštinskih uslova za reformu sistema bezbednosti. Upravo je on, nereformisan i kriminalizovan, neretko glavna prepreka stabilizaciji i demokratizaciji u postkonfliktnim zemljama.

CEAS preporučuje da Zapadna međunarodna zajednica:

1. Češće spominje svoje inicijalno tumačenje prirode sukoba na Kosovu 1998-99. godine, i razmere zločina srpskih snaga bezbednosti na Kosovu pre i tokom NATO intervencije, razloge za NATO intervenciju, i činjenicu da Rezolucija SB UN 1244 ima ograničen, premda ne i definisan, rok trajanja;

2. intenzivira svoje interesovanje i podršku nastavku sprovođenja tranzicione pravde u celom regionu Zapadnog Balkana;

3. obrati više pažnje na stanje u sistemu bezbednosti u Srbiji i da se intenzivnije uključi u podršku i realizaciju nastavka reformi sistema bezbednosti u Srbiji, koji bi doprineo i uvećanju šansi za ostavrivanje i sprovođenje održive normalizacije odnosa sa Kosovom;

4. bude objektivnija u proceni rezultata dosadašnje borbe protiv korupcije, te istakne potrebu jačanja institucija sistema i uvođenja zakonskih mera koje bi bolje sprečavale uzroke korupcije, uključujući i one koje se odnose na sever Kosova;

5. nastupa sa nešto manje manje oportunizama u javnom ocenjivanju dešavanja u Srbiji danas. Sadašnja doza unosi dodatno konfuziju u srpsko društvo, teško pogođeno tranzicijom i ekonomskom krizom, i otežava rad stvarnih demokratskih pro EU orijentisanih snaga.

6. već sada obrati pažnju na postojanje parabezbednosnih jedinica Vade Srbije na Kosovu (jedinica civilne zaštite), koje imaju komandnu strukturu, logistiku, ciljeve i drugo. Ako one ne budu obuhvaćene razgovorima, i sve nedoumice oko njih ne budu na vreme otklonjene, postoji ozbiljna pretnja da naknadno jedna strana kaže "to znači da se one moraju rasformirati" a druga "to znači da tokom pregovora niko nije im primedbi, pa one dakle ostaju".

7. pokuša da učini sve sa svoje strane da ne uspori proces evropskih integracija Srbije, uključujući i podršku kosovskojstrani da napravi određene zakonske izmene radi postizanja održivog rešenja u cilju postizanja održivog sporazuma Beograda i Prištine. Ovo pod uslovom da Beograd pokaže jasnu spremnost da što pre rasformira takozvane paralelne bezbednosne i sudske strukture na severu Kosova, pozove Srbe na Kosovu da učestvuju na svim budućim izborima na Kosovu koji će se sprovoditi po zakonima Kosova, i unapred prihvati sve druge obaveze unapred definisane u cilju sprovođenja mirne tranzicije na severu Kosova. Usporavanje procesa evrointegracija Srbije bi dovelo do dodatnog pada podrške javnosti za njega i jačanja antizapadnih, nedemokratskih opcija u Srbiji. Ne treba zaboraviti da su za formalni evropski put Srbije i njene integracije, te za suočavanje sa nedavnom prošlošću i uspostavljanje tranzicione pravde u proteklih dvadesetak godina, na ovaj ili onaj način, naporno radile generacije građana Srbije, pripadnika organizacija civilnog društva i političkih stranka, neretko u vrlo rizičnim uslovima. Stiče se utisak da će, u slučaju izostanka sporazuma ili njegovog nefunkcionisanja u praksi, usled namere Zapadne međunarodne zajednice da stavi tačku na pitanje statusa Kosova u nedostaku adekvatnog „plana B”, upravo oni biti najveći gubitnici. U tom slučaju, vrlo je verovatno da će pobednici takmičenja X faktora Srbija biti izvođaći koji će na srpskoj sceni veomadobro izvoditi putinizaciju Srbije.

4.4.2013. Beta OMS, CEAS izveštaj: X FAKTOR SRBIJA-BEZBEDNOSNI I POLITIČKI RIZICI ZA ODRŽIVOST DOGOVORA SA KOSOVOM KOJE MOGU IZAZVATI SRBIJA I ZAPADNA MEĐUNARODNA ZAJEDNICA

Beta OMS, 4.4.2013.

beta-oms

Ceo izveštaj možete naći i na našoj internet prezentaciji na adresi

http://ceas-serbia.org/root/images/CEAS_IZVE%C5%A0TAJ_-_X_FAKTOR_SRBIJA.pdf

U zaključku i preporukama ističemo sledeće:

CEAS se nada da će Beograd i Priština uskoro postići sporazum o dugoročno održivom rešenju odnosa koji će ubrzati procese normalizacije međusobnih odnosa i evropskih integracija obe strane. Ipak, na osnovu svega navedenog, CEAS smatra da u Srbiji danas postoje ozbiljne prepreke i za njegovo eventulano usvajanje i primenu.

Slikovito rečeno, takmičenje za X faktor – Srbija još nije gotovo. Snagu, želju i „ono nešto posebno – faktor X” da Srbiju, iz ovih ili onih razloga, povedu na politički Istok ili na politički Zapad imaju različito grupisane i ne nužno međusobno ideološki povezane grupe u srpskom društvu, ali i državnim institucijama.

CEAS izražava bojazan da je Zapadna međunarodna zajednica, iako svesna većine spomenutih problema i izazova sa kojima se Srbija danas suočava ili koje dodatno kreira, pomalo neoprezno uložila veliki politički kredibilitet iskazivanjem podrške aktuelnoj vlasti u Srbiji, nadajući se da ona ima iskrenu želju, političku i institucionalnu snagu da prihvati i pomogne primenu održivog sporazuma.Cena tako velike podrške vladi koja tek treba da ispuni veliku većinu očekivanja i datih obećanja, već je previsoka za proces nastavka demokratizacije Srbije. CEAS strahuje da se može desiti da Srbija, u najboljem slučaju, dobije datum za početak pregovora a da pri tome bude ozbiljno putinizovana. To je ćorsokak iz koga će teško izaći i EU, kojoj će i dalje biti potebna makar uloga Srbije u normalizaciji odnosa sa Kosovom, i Srbija.

Nametanje političke volje kompromitovanim liderima sa obe strane, da bi se postigne kakvo takvo rešenje, pranjem biografija koje unose konfuziju u ceo region koji se još nije suštinski suočio sa svim dešavanjima tokom ratnih sukoba devedesetih, verovatnim ucenama koje diskredituju demokratske procese dokle god se takvi podržavaju ili održavaju na vlasti, dizanjem ruku od neupitnog zalaganja za nastavak procesa tranzicione pravde zarad postizanja kratkoročnih rešenja, ne može dati dugoročno održiv pozitivan rezultat stabilizacije i demokratizacije ni u Srbiji, ni na Kosovu, ni u regionu Zapadnog Balkana. Takav pristup, s druge strane, već ugrožava prethodno ostvarene pomake u pocesu stabilizacije i demokratizacije Srbije i regiona, u koji je Zapadna međunarodna zajednica već uložila puno vremena, velika finansijska sredstva i politički kredibilitet.

CEAS smatra da je upravo dosledno sprovođenje tranzicione pravde, a pre svega suđenja za rane zločine pred domaćim sudovima i Haškim trbunalom, najbolji, a ponekad i jedini mehanizam kreiranja suštinskih uslova za reformu sistema bezbednosti. Upravo je on, nereformisan i kriminalizovan, neretko glavna prepreka stabilizaciji i demokratizaciji u postkonfliktnim zemljama.

CEAS preporučuje da Zapadna međunarodna zajednica:

1. Češće spominje svoje inicijalno tumačenje prirode sukoba na Kosovu 1998-99. godine, i razmere zločina srpskih snaga bezbednosti na Kosovu pre i tokom NATO intervencije, razloge za NATO intervenciju, i činjenicu da Rezolucija SB UN 1244 ima ograničen, premda ne i definisan, rok trajanja;

2. intenzivira svoje interesovanje i podršku nastavku sprovođenja tranzicione pravde u celom regionu Zapadnog Balkana;

3. obrati više pažnje na stanje u sistemu bezbednosti u Srbiji i da se intenzivnije uključi u podršku i realizaciju nastavka reformi sistema bezbednosti u Srbiji, koji bi doprineo i uvećanju šansi za ostavrivanje i sprovođenje održive normalizacije odnosa sa Kosovom;

4. bude objektivnija u proceni rezultata dosadašnje borbe protiv korupcije, te istakne potrebu jačanja institucija sistema i uvođenja zakonskih mera koje bi bolje sprečavale uzroke korupcije, uključujući i one koje se odnose na sever Kosova;

5. nastupa sa nešto manje manje oportunizama u javnom ocenjivanju dešavanja u Srbiji danas. Sadašnja doza unosi dodatno konfuziju u srpsko društvo, teško pogođeno tranzicijom i ekonomskom krizom, i otežava rad stvarnih demokratskih pro EU orijentisanih snaga.

6. već sada obrati pažnju na postojanje parabezbednosnih jedinica Vade Srbije na Kosovu (jedinica civilne zaštite), koje imaju komandnu strukturu, logistiku, ciljeve i drugo. Ako one ne budu obuhvaćene razgovorima, i sve nedoumice oko njih ne budu na vreme otklonjene, postoji ozbiljna pretnja da naknadno jedna strana kaže "to znači da se one moraju rasformirati" a druga "to znači da tokom pregovora niko nije im primedbi, pa one dakle ostaju".

7. pokuša da učini sve sa svoje strane da ne uspori proces evropskih integracija Srbije, uključujući i podršku kosovskojstrani da napravi određene zakonske izmene radi postizanja održivog rešenja u cilju postizanja održivog sporazuma Beograda i Prištine. Ovo pod uslovom da Beograd pokaže jasnu spremnost da što pre rasformira takozvane paralelne bezbednosne i sudske strukture na severu Kosova, pozove Srbe na Kosovu da učestvuju na svim budućim izborima na Kosovu koji će se sprovoditi po zakonima Kosova, i unapred prihvati sve druge obaveze unapred definisane u cilju sprovođenja mirne tranzicije na severu Kosova. Usporavanje procesa evrointegracija Srbije bi dovelo do dodatnog pada podrške javnosti za njega i jačanja antizapadnih, nedemokratskih opcija u Srbiji. Ne treba zaboraviti da su za formalni evropski put Srbije i njene integracije, te za suočavanje sa nedavnom prošlošću i uspostavljanje tranzicione pravde u proteklih dvadesetak godina, na ovaj ili onaj način, naporno radile generacije građana Srbije, pripadnika organizacija civilnog društva i političkih stranka, neretko u vrlo rizičnim uslovima. Stiče se utisak da će, u slučaju izostanka sporazuma ili njegovog nefunkcionisanja u praksi, usled namere Zapadne međunarodne zajednice da stavi tačku na pitanje statusa Kosova u nedostaku adekvatnog „plana B”, upravo oni biti najveći gubitnici. U tom slučaju, vrlo je verovatno da će pobednici takmičenja X faktora Srbija biti izvođaći koji će na srpskoj sceni veomadobro izvoditi putinizaciju Srbije.

4.4.2013. Novi Standard, Kako to vide NATO lobisti: Ako ne bude dogovora sa Prištinom, sledi Putinizacija Srbije

Novi Standard, 4.4.2013.

NoviStandardLogo

Među glavnim preprekama održivom rešenju odnosa Beograda i Prištine jesu krupni propusti u sistemu državne i vojne bezbednosti

   

Mnoge generacije građana, koji su na razne načine radile na evropskom putu Srbije, biće najveći gubitnici ako ne dođe do sporazuma Beograda i Prištine, ili njegovog nefunkcionisanja u praksi usled namere zapadne međunarodne zajednice da što pre stavi tačku na pitanje statusa Kosova i u nedostatku adekvatnog „plana B”.

U tom slučaju, vrlo verovatno pobednici biće izvođači putinizacije Srbije - navedeno je u izveštaju Centra za evroatlanske studije, pod nazivom „X faktor Srbija - bezbednosni i politički rizici za održivost dogovora sa Kosovom koje mogu izazvati Srbija i zapadna međunarodna zajednica“, u koji je Danas prvi imao uvid.

Cilj izveštaja CEAS je da se ukaže na moguće, pre svega bezbednosne i političke, prepreke u realizaciji eventualnog skorog postizanja sporazuma, pogotovo ako sporazum bude plod pritiska i želje za kakvim-takvim rezultatom, a ne dobro osmišljena strategija s detaljno razrađenim planom implementacije i njenog nadzora.

Uz nadu da će Beograd i Priština uskoro postići sporazum o dugoročno održivom rešenju, CEAS upozorava da postoji opasnost da Srbija, u slučaju nepostizanja relativno brzog dogovora, izgubi sadašnju, makar formalnu i/ili iznuđenu zainteresovanost za nastavak zajedničkog nalaženja rešenja.

Među glavne prepreke uspostavljanju sveobuhvatnog rešenja odnosa Beograda i Prištine CEAS ubraja postojeće institucionalne i personalne propuste u sistemu bezbednosti. „Uprkos nekim bitnim organizacionim merama, sistem bezbednosti i 12 godina posle petooktobarskih promena nije u potpunosti reformisan, ni normativno ni personalno. I dalje, između ostalog, postoje ustavno-zakonske neusklađenosti koje pogoduju zloupotrebama, kao i loša zakonska rešenja. U sistemu bezbednosti i na rukovodećim i na drugim pozicijama još je veliki broj osoba čije su karijere kompromitovane tokom sukoba devedesetih, a pogotovo tokom sukoba na Kosovu 1998-99“, navodi se u izveštaju.

CEAS, između ostalog, preporučuje da se zapadna međunarodna zajednica intenzivnije uključi u podršku i realizaciju nastavka reformi sistema bezbednosti u Srbiji. Kao posebno bitno ističe se „da bi već sada bilo dobro da obrati pažnju na postojanje parabezbednosnih jedinica Vade Srbije na Kosovu (jedinica civilne zaštite), koje imaju komandnu strukturu, logistiku, ciljeve i drugo“. „Ako one ne budu obuhvaćene razgovorima, i sve nedoumice oko njih ne budu na vreme otklonjene, postoji ozbiljna pretnja da naknadno jedna strana kaže „to znači da se one moraju rasformirati“, a druga „to znači da tokom pregovora niko nije imao primedbi, pa one dakle ostaju“, navodi se u izveštaju.

U izveštaju se navodi da je „kontraproduktivna velika spremnost predstavnika zapadne međunarodne zajednice da, iako još suštinski ništa nisu postigli, čak ni u borbi protiv korupcije, vladajućoj garnituri u Srbiji zaboravi ili oprosti odnos prema nedavnoj ratnozločinačkoj prirodi Miloševićevog režima i njenu ulogu u toj prošlosti“.

CEAS poziva zapadnu međunarodnu zajednicu da pokuša da učini sve da Srbiji ne uspori proces evropskih integracija, uključujući i podršku kosovskoj strani da napravi određene zakonske izmene radi postizanja održivog rešenja, zato što Srbija nema unutrašnju snagu da sama završi proces demokratske konsolidacije. Prema mišljenju CEAS, usporavanje tog procesa dovelo bi do dodatnog opadanja podrške javnosti evrointegracijama Srbije i do jačanja antizapadnih nedemokratskih opcija.

***

Jelena Milić: Vučić i Dačić su nemoćni

Dogovor Beograda i Prištine je izostao jer Vučić i Dačić, kao ministri odbrane i unutrašnjih poslova i čelni ljudi svojih stranaka, nisu imali političku i institucionalnu snagu da sprovedu ono što je moglo realno da bude sprovedeno, ocenjuje za Danas Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlanske studije. Prema njenim rečima, otpor dogovoru je u delu sistema bezbednosti i stranačkim strukturama. „Pre svega mislim na SNS i Krstimira Pantića. Stiče se utisak da Srbija, verovatno pod patronatom Rusije, ide na to da dopusti pokušaj formiranja otcepljene teritorije severnog Kosova uz jedinicu civilne zaštite koja broji oko 500 pripadnika i pod kontrolom je Krstimira Pantića“, kaže Milićeva.