29.1.2013. CEDEM, Istraživač CEDEM-a na međunarodnoj konferenciji Centra za evroatlantske studije u Beogradu

CEDEM, 29.1.2013.

cedem

Istraživač bezbjednosne politike u CEDEM-u, Emir Kalač, učestvovao je na međunarodnoj konferenciji pod nazivom "Srbija, Zapadni Balkan i EU: šta nam je zajedničko u oblastima bezbednosti i odbrane i kako to maksimalno iskoristiti za jačanje stabilnosti i napretka u regionu".

   

Konferenciju je organizovao Centar za evro-atlantske studije, 28. januara u Beogradu. Održana su 4 panela, na kojima je bilo riječi o različitim pitanjima: iskustvima država članica u oblasti Zajedničke bezbjednosne i odbrambene politike (ZSBP); uticaju ZSBP na zemlje Zapadnog Balkana; odnosu tranzicione pravde i reforme sektora bezbjednosti (RSB); izazovima zemalja u oblasti RSB, etnički-zasnovanim i drugim bezbjednosnim izazovima u Srbiji, itd. CEAS je takođe predstavnik „Novi vek" – onlajn-časopis koji objavljuje na tromjesečnom nivou.

Istraživač CEDEM-a je govorio o dostignućima Crne Gore u oblasti evropskih integracija, s posebnim fokusom na bezbjednosnu i odbrambenu politiku. Takođe, predstavljena su dostignuća i izazovi u oblasti reforme sektora bezbjednosti, čijim se praćenjem CEDEM bavi u poslednjih nekoliko godina. Tom prilikom je predstavljen Regionalni Konzorcijum, nastao uvezivanjem nezavisnih istraživačkih organizacija sa Zapadnog Balkana, u okviru projekta „Mapiranje i praćenje reforme sektora bezbjednosti na Zapadnom Balkanu", vođenog od strane DCAF-a iz Ženeve. S obzirom na centralnu temu konferencije, istraživač CEDEM-a je predstavio pravce mogućeg doprinosa Evropske unije u preostalim izazovima u RSB.

Centralni zaključak ove vrlo uspješne konferencije jeste taj da će Evropska unija, bez obzira na to što acquis (pravna tekovina) u oblasti RSB ne postoji, nastaviti da bude značajan akter u pogledu opštih bezbjednosti izazova sa kojim se suočava svaka država ponaosob, ali i region kao cjelina.

29.1.2013. RFE, Zašto Beograd i Priština različito vide dogovor o dažbinama

Radio Slobodna Evropa, 29.1.2013.

radio-slobodna-evropa

Iz Beograda poručuju da će nejasnoće o sporazumu o upravljanju prelazima morati da budu razjašnjene na sastanku srpskog i kosovskog premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija. Srpski zvaničnici insistiraju na tome da je u Briselu dogovoreno da novac od dažbina sa prelaza na severu Kosova ne ide u kosovski budžet.

U čemu je misterija puteva kojima će se slivati novac od dažbina sa prelaza između Srbije i Kosova? Dok Beograd tvrdi da će ta sredstva ići u fond za sever Kosova, ali ne i u kosovski budžet iz Prištine poručuju da će sredstva iz tog fonda biti uključena u budžet Kosova. Za to vreme na prelazima je i dalje na snazi dosadašnji režim. Direktor Uprave carina Tihomir Bogićević kaže da se ništa nije promenilo u odnosu na prošlu godinu i napominje da još nije u potpunosti postignuta saglasnost kuda će ići novac od plaćanja dažbina.

Beograd će se držati onoga što je dogovoreno u Briselu, kaže Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo Skupštine Srbije, tvrdeći da se u dogovoru o naplati dažbina na prelazima na severu Kosova ne pominje kosovski budžet.

“Ja pred sobom imam zaključke sa sastanka koji je održan od 10. do 17. januara i u tim zaključcima potpuno jasno sve piše. Prvo, da je režim na administrativnim prelazima na severu u skladu sa CEFTA sporazumom, drugo, da će biti formiran poseban fond, i da će biti otvoren poseban račun u komercijalnoj banci u Prištini koju odredi EU, i da će biti tripartitnog upravljanja i kontrole tim fondom, i da će se taj fond koristiti za razvoj, odnosno infrastrukturne projekte na severu Kosova. Nema ni reči da će taj fond biti u budžetu tzv. Vlade Kosova, ali je uobičajena taktika Prištine da pokušava da obesmisli sve ono što njoj ne ide u prilog. Ne znam kako Hašim Tači zamišlja da se realizuje bilo kakav dogovor na severu ako se tome protivi srpski narod koji tamo živi i ako to nije u skladu sa onim što se dogovori na relaciji Beograd – Priština uz pokroviterljstvo EU”, kaže Drecun.

Kosovski premijer Hašim Tači je, kako su preneli beogradski mediji, rekao da je formiran poseban fond za razvoj severa, u koji će se slivati svi prihodi od carine i poreza koji se ubiraju na prelazima Brnjak i Jarinje na severu Kosova, a da će ta sredstva biti uključena u kosovski budžet. Međutim, Beograd insistira na tome da je dogovoreno da ta sredstva ne idu u kosovski budžet. Predstavnici Srba sa severa Kosova poručuju da neće prihvatiti dogovor o naplati dažbina ukoliko novac bude išao Prištini.

Miniranje osnovnih demokratskih procesa

Direktor vladine Kancelarije za Kosovo Aleksandar Vulin uz ocenu da će nejasnoće o sporazumu o upravljanju prelazima morati da budu razjašnjene na sastanku srpskog i kosovskog premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija poručuje da Vlada Srbije nikada ne bi tražila od kosovskih Srba da učestvuju u sporazumu o naplati carina na prelazima Brnjak i Jarinje ukoliko bi se i jedan prikupljen dinar uplaćivao u kosovski budžet.

“Ja razumem nezadovoljstvo Srba, odnosno sumnju ja uvek razumem. Postoje stvari koje moramo da uradimo i koje ćemo uraditi kao ozbiljna i odgovorna država, ali sigurno nećemo uraditi ništa što će naterati Srbe na severu Kosova da priznaju državu koju ne žele da priznaju i državu koja, u krajnjoj liniji, ne postoji ni za Republiku Srbiju”, rekao je Vulin.

Nakon nedavnog susreta Dačića i Tačija u Briselu iz kabineta Ketrin Ešton je u pisanom saopštenju potvrđeno da su dvojica premijera zaključila privremeni dogovor o naplati dažbina na prelazima. Dačić je tada rekao da je to rešenje privremenog karaktera i da tek treba utvrditi neke tehničke detalje, ali da je dogovor u skladu sa nacionalnim interesom i stavom kosovskih Srba da ne plaćaju carine prištinskim institucijama.

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije ocenjuje da je reč o kompromisnom, ali lošem rešenju EU da pušta oba premijera da tumače sporazum kako hoće zato što njih dvojica “nemaju političku podršku u svojim zemljama za njega”.

“Postoji opozicija i u Srbiji da se takvo neko rešenje prihvati, postoji jaka opozicija i na Kosovu da se takvo rešenje prihvati i onda je EU ostavila prostor i jednom i drugom premijeru da na različite načine tumače šta su se u stvari dogovorili. To, po meni, na duge staze nije dobro jer minira osnovne demokratske procese u obe zemlje”, ocenjuje Milić.

Na premijerima Srbije i Kosova je da svojoj javnosti predstave dogovore postignute u okviru dijaloga u Briselu - poruka je Brisela povodom različitih tumačenja dogovora o naplati carine za robu koja ide na sever Kosova.

28.1.2013. NSPM, Centar za evroatlantske studije: Budućnost Srbije leži u uključivanju u EU i NATO

NSPM, 28.1.2013.

NSPMlogo

BEOGRAD - Centar za evroatlantske studije javno se zauzima za uključivanje Srbije, ne samo u Evropsku uniju (EU) već i u NATO, ali građani moraju biti svesni da od pristupanja EU neće biti ništa dok se ne reši pitanje odnosa sa Kosovom, izjavila je u ponedeljak direktorka Centra Jelena Milić.

   

Ona je u Beogradu prilikom otvaranja međunarodne konferencije o bezbednosnim izazovima i mogućnostima saradnje Srbije, zemalja Zapadnog Balkana i EU u toj oblasti, istakla da iskustva drugih država u procesu evro-atlantskih integracija mogu doprineti efikasnijem suočavanju sa bezbednosnim rizicima koji danas postoje u Srbiji.

Profesorka Fakulteta političkih nauka Tanja Miščević rekla je da će Srbija u daljem toku procesa evropskih integracija morati da se prilagodi Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU.

"Prošlo je vreme kad se o Srbiji razmišljalo kao o ostrvu, samodovoljnoj sredini kad je reč o bezbednosti. Savremeni koncept bezbednosti mora se posmatrati u širem, regionalnom, evroatlantskom i globalnom kontekstu. Danas je spektar bezbednosnih izazova i rizika znatno širi nego što je bio pre 20 godina", kazala je Tanja Miščević.

Šef političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Luka Bjankini rekao je da su sukobi na prostoru nekadašnje Jugoslavije ukazali na potrebu razvijanja drugačijeg pristupa EU u rešavanju takvih konflikata.

"Danas pored rata, postoje i brojni drugi bezbednosni izazovi, u koje spada i zaštita ljudskih i manjinskih prava. Na bezbednost svake zemlje utiču faktori kao što su vladavina prava, borba protiv kriminala i korupcije, razvijanje institucionalnog okvira i implementacija propisa o zaštiti ljudskih prava", kazao je Bjankini.

Prema njegovim rečima, Srbija je u poslednje tri godine potpisala više sporazuma iz oblasti bezbednosti sa EU, među kojima su i sporazum o učešću predstavnika Srbije u bezbednosnim misijama EU, kao i sporazum o razmeni informacija.

28.1.2013. Tanjug, Konferencija "Srbija, Zapadni Balkan i EU"

Tanjug, 28.1.2013.

tanjug

Centar za evroatlantske studije organizovao je međunarodnu konferenciju "Srbija, Zapadni Balkan i EU: Šta nam je zajedničko u oblastima bezbednosti i odbrane i kako to maksimalno iskoristiti za jačanje napretka i stabilnosti u regionu".

28.1.2013. Beta, Budućnost Srbije leži u uključivanju u EU i NATO

Beta, 28.1.2013.

beta-oms

BEOGRAD, 28. januara 2013. (Beta) - Centar za evroatlantske studije javno se zauzima za uključivanje Srbije, ne samo u Evropsku uniju (EU) već i u NATO, ali gradjani moraju biti svesni da od pristupanja EU neće biti ništa dok se ne reši pitanje odnosa sa Kosovom, izjavila je u ponedeljak direktorka Centra Jelena Milić.

Ona je u Beogradu prilikom otvaranja medjunarodne konferencije o bezbednosnim izazovima i mogućnostima saradnje Srbije, zemalja Zapadnog Balkana i EU u toj oblasti, istakla da iskustva drugih država u procesu evro-atlantskih integracija mogu doprineti efikasnijem suočavanju sa bezbednosnim rizicima koji danas postoje u Srbiji.

Profesorka Fakulteta političkih nauka Tanja Mišćević rekla je da će Srbija u daljem toku procesa evropskih integracija morati da se prilagodi Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU.

"Prošlo je vreme kad se o Srbiji razmišljalo kao o ostrvu, samodovoljnoj sredini kad je reč o bezbednosti. Savremeni koncept bezbednosti mora se posmatrati u širem, regionalnom, evroatlantskom i globalnom kontekstu. Danas je spektar bezbednosnih izazova i rizika znatno širi nego što je bio pre 20 godina", kazala je Tanja Miščević.

Šef političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Luka Bjankini rekao je da su sukobi na prostoru nekadašnje Jugoslavije ukazali na potrebu razvijanja drugačijeg pristupa EU u rešavanju takvih konflikata.

"Danas pored rata, postoje i brojni drugi bezbednosni izazovi, u koje spada i zaštita ljudskih i manjinskih prava. Na bezbednost svake zemlje utiču faktori kao što su vladavina prava, borba protiv kriminala i korupcije, razvijanje institucionalnog okvira i implementacija propisa o zaštiti ljudskih prava", kazao je Bjankini.

Prema njegovim rečima, Srbija je u poslednje tri godine potpisala više sporazuma iz oblasti bezbednosti sa EU, medju kojima su i sporazum o učešću predstavnika Srbije u bezbednosnim misijama EU, kao i sporazum o razmeni informacija.

24.1.2013, RTV - Komisija da istražuje i pogibiju radnika RTS-a

RTV, 24.1.2013.

RTV

Centar za evroatlanske studije i predstavnica porodica radnika RTS-a poginulih u bombardovanju 1999. godine Žanka Stojanović zatražili su danas da se međunarodne komisija za ispitivanje ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, nakon formiranja, bavi i slučajem pogibije 16 radnika RTS-a

Odluka o formiranju komisije za ispitivanje ubistava novinara Vujasinovićeve, Ćuruvije i Pantića biće doneta na sledećoj sednici Vlade Srbije, rečeno je juče Tanjugu u MUP-u Srbije.

Direktor Fonda B92 Veran Matić rekao je Tanjugu da su, prema njegovim saznanjima, sva ministarstva, osim MUP-a, dala mišljenje o formiranju te komisije.

Matić, koji je pokretač inicijativa o formiranju te komisije, kazao je da je iz kabineta prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića dobio informaciju da su sva neophodna ministarstva, poput Ministarstva finansija i privrede i Ministarstva pravde, dala mišljenje o formiranju te komisije, a da to jedino nije učinio MUP.

Kako je rečeno u MUP-u, što se tiče tog ministarstva nema nikakvih problema oko formiranja te komisije i o tome će se razgovarati na sledećoj sednici vlade.

Centar za evroatlanske studije (CEAS) i porodice žrtava su pozvali Matića, Vučića i nadležna ministarstva da odmah u mandat međunarodne komisije, koja treba da bude formirana, uvrste i slučaj ubijenih radnika RTS.

Kako se dodaje u saopštenju, po opšteprihvaćenoj metodologiji, koju koristi i Komitet za zaštitu novinara u Njujorku kad vodi evidenciju o napadima na novinare, pod sintagmom "medijski radnici" podrazumevaju se i tehnička lica, što su u slučaju RTS-a bili svi stradali.

"Posao komisije, za koju Matić kaže da bi za prvi cilj imala analizu dosadašnjih istraga i dokumentaciju o njima kako bi utvrdila gde su napravljeni propusti, kako se došlo u situaciju da nijedno ubistvo do sada nije razrešeno i počinioci kažnjeni, biće olakšan činjenicom da su porodice i neke organizacije civilnog društva prikupile obiman dokazni materijal, a da za ono što same nemaju precizno znaju gde se nalazi", navodi se u saopštenju.

Kako se podseća u saopštenju, za smrt 16 medijskih radnika, do sada je "lakše nego što je trebalo" osuđen samo bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović, a kako tvrde, po zahtevu za proširenje optužnice koje su porodice podnele 30. aprila 2009. godine nadležnim državnim organima još se ne postupa.

CEAS i porodice žrtava su zatražili od nadležnih za formiranje komisije da im daju javni odgovor u vezi sa zahtevom, koji su do sada podržali NUNS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Žene u crnom, "YUCOM", Građanske inicijative, Centar za praktičnu politiku, Inicijativa mladih za ljudska prava...

Inicijativu su podržali i Centar za regionalizam, Međunarodna mreža IAN, Centar modernih veština, Akcija za slobodne komunikacije, "Astra", Medijski arhiv Ebart, Fondacija Balkanski fond za lokalne inicijative, kao i brojni novinari.