B92, 24.1.2013.

Zahtev su predale Direktorka Centra za evroatlantske studije iz Beograda (CEAS) Jelena Milić i Žanka Stojanović, predstavnica porodica radnika RTS poginulih u NATO bombardovanju 1999. godine.

One su Vladi predale i spisak organizacija i pojedinaca koji su taj zahtev do sada podržali. O osnivanju komisije će se raspravljati na današnjoj sednici Vlade.
CEAS i predstavnici porodica radnika RTS prošle nedelje su pozdravili inicijativu za formiranje međunarodne komisije za ispitivanje ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića i izneli stav da komisija treba da radi i na slučaju pogibije 16 radnika RTS.

"Od nadležnih za formiranje komisije očekujemo javni odgovor u vezi sa našim zahtevom", navedeno je u zahtevu.

Zahtev su do sada, između ostalih, podržali: Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Žene u crnom, YUCOM, Civil Rights Defenders, Građanske inicijative, Centar za praktičnu politiku, Centar za razvoj civilnog društva, Inicijativa mladih za ljudska prava, Queeria centar, Medijski arhiv Ebart, Fond za otvoreno društvo i Balkanska istraživačka mreža za izveštavanje (BIRN).

Među novinarima koji su podržali zahtev su i Brankica Stanković, Snežana Čongradin, Tamara Kaliterna, Zoran Panović, Jelka Jovanović, Milica Jovanović, Biljana Pekušić, Miroslav Bojčić i drugi.

e-Novine, 24.1.2013.

CEAS i porodice žrtava pozvali su pokretače inicijative za osnivanje komisije Verana Matića i Aleksandra Vučića, koji je u vreme pogibije radnika RTS bio ministar informisanja, kao i nadležna ministarstva da u mandat ovog tela odmah uvrste i slučaj ubijenih radnika RTS. Zahtev su do sada podržali Nezavisno udruženje novinara Srbije - NUNS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine - NDNV, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija - ANEM, Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Žene u crnom, YUCOM, Civil Rights Defenders i još trideset nevladinih organizacija kao i više novinara i pojedinaca.

Po opšteprihvaćenoj metodologiji, koju koristi i Komitet za zaštitu novinara u Njujorku kad vodi evidenciju o napadima na novinare, sintagma “medijski radnici” odnosi se i na tehnička lica, što su u slučaju RTS bili svi pobijeni.

Posao komisije pre svega podrazumeva analizu svih dosadašnjih istraga i dokumentaciju o tim istragama kako bi utvrdila gde su napravljeni propusti te na koji način se došlo u situaciju da nijedno od ubistava do sada nije razrešeno a počinioci kažnjeni. Porodice ubijenih radnika RTS i organizacije civilnog društva ističu da su već prikupile obiman dokazni materijal, dok za ono što same nemaju precizno znaju gde se nalazi. Dosije Pravne uprave Ministarstva odbrane broj 466 iz 2001, na primer, nalazi se u arhivi Ministarstva odbrane. Takođe, za smrt ovih šesnaest medijskih radnika do sada je, i to za lakše delo nego što je trebalo, osuđen samo Dragoljub Milanović, bivši direktor RTS. Po zahtevu za proširenje optužnice koje su porodice podnele još 30. aprila 2009. godine nadležnim državnim organima, i pored neformalnih obećanja datih porodicama, još se ne postupa.

Pored predstavnika službi bezbednosti Srbije, tužilaštva i predstavnika medija, u radu komisije trebalo bi da učestvuju i ugledni međunarodni istražitelji.

Zahtev CEAS i porodica radnika RTS poginulih u NATO bombardovanju 1999. godine i dalje je otvoren za potpise podrške organizacija i pojedinaca.

Blic online, 18.1.2013.

Odluka o formiranju komisije za ispitivanje ubistava novinara Vujasinovićeve, Ćuruvije i Pantića biće doneta na sledećoj sednici Vlade Srbije, rečeno je juče Tanjugu u MUP-u Srbije.
Direktor Fonda B92 Veran Matić rekao je Tanjugu da su, prema njegovim saznanjima, sva ministarstva, osim MUP-a, dala mišljenje o formiranju te komisije.
Matić, koji je pokretač inicijativa o formiranju te komisije, kazao je da je iz kabineta prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića dobio informaciju da su sva neophodna ministarstva, poput Ministarstva finansija i privrede i Ministarstva pravde, dala mišljenje o formiranju te komisije, a da to jedino nije učinio MUP.

Kako je rečeno u MUP-u, što se tiče tog ministarstva nema nikakvih problema oko formiranja te komisije i o tome će se razgovarati na sledećoj sednici vlade.

Centar za evroatlanske studije (CEAS) i porodice žrtava su pozvali Matića, Vučića i nadležna ministarstva da odmah u mandat međunarodne komisije, koja treba da bude formirana, uvrste i slučaj ubijenih radnika RTS.

Kako se dodaje u saopštenju, po opšteprihvaćenoj metodologiji, koju koristi i Komitet za zaštitu novinara u Njujorku kad vodi evidenciju o napadima na novinare, pod sintagmom "medijski radnici" podrazumevaju se i tehnička lica, što su u slučaju RTS-a bili svi stradali.

"Posao komisije, za koju Matić kaže da bi za prvi cilj imala analizu dosadašnjih istraga i dokumentaciju o njima kako bi utvrdila gde su napravljeni propusti, kako se došlo u situaciju da nijedno ubistvo do sada nije razrešeno i počinioci kažnjeni, biće olakšan činjenicom da su porodice i neke organizacije civilnog društva prikupile obiman dokazni materijal, a da za ono što same nemaju precizno znaju gde se nalazi", navodi se u saopštenju.

Kako se podseća u saopštenju, za smrt 16 medijskih radnika, do sada je "lakše nego što je trebalo" osuđen samo bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović, a kako tvrde, po zahtevu za proširenje optužnice koje su porodice podnele 30. aprila 2009. godine nadležnim državnim organima još se ne postupa.

CEAS i porodice žrtava su zatražili od nadležnih za formiranje komisije da im daju javni odgovor u vezi sa zahtevom, koji su do sada podržali NUNS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Žene u crnom, "YUCOM", Građanske inicijative, Centar za praktičnu politiku, Inicijativa mladih za ljudska prava...

Inicijativu su podržali i Centar za regionalizam, Međunarodna mreža IAN, Centar modernih veština, Akcija za slobodne komunikacije, "Astra", Medijski arhiv Ebart, Fondacija Balkanski fond za lokalne inicijative, kao i brojni novinari.

Večernje Novosti, 18.1.2013.

BEOGRAD - Centar za evroatlanske studije i predstavnica porodica radnika RTS-a poginulih u bombardovanju 1999. godine Žanka Stojanović zatražili su danas da se međunarodne komisija za ispitivanje ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Churuvije i Milana Pantića, nakon formiranja, bavi i slučajem pogibije 16 radnika RTS-a

Odluka o formiranju komisije za ispitivanje ubistava novinara Vujasinovićeve, Ćuruvije i Pantića biće doneta na sledećoj sednici Vlade Srbije, rečeno je juče Tanjugu u MUP-u Srbije.

Direktor Fonda B92 Veran Matić rekao je Tanjugu da su, prema njegovim saznanjima, sva ministarstva, osim MUP-a, dala mišljenje o formiranju te komisije.

Matić, koji je pokretač inicijativa o formiranju te komisije, kazao je da je iz kabineta prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića dobio informaciju da su sva neophodna ministarstva, poput Ministarstva finansija i privrede i Ministarstva pravde, dala mišljenje o formiranju te komisije, a da to jedino nije učinio MUP.

Kako je rečeno u MUP-u, što se tiče tog ministarstva nema nikakvih problema oko formiranja te komisije i o tome će se razgovarati na sledećoj sednici vlade.

Centar za evroatlanske studije (CEAS) i porodice žrtava su pozvali Matića, Vučića i nadležna ministarstva da odmah u mandat međunarodne komisije, koja treba da bude formirana, uvrste i slučaj ubijenih radnika RTS.

Kako se dodaje u saopštenju, po opšteprihvaćenoj metodologiji, koju koristi i Komitet za zaštitu novinara u Njujorku kad vodi evidenciju o napadima na novinare, pod sintagmom "medijski radnici" podrazumevaju se i tehnička lica, što su u slučaju RTS-a bili svi stradali.

"Posao komisije, za koju Matić kaže da bi za prvi cilj imala analizu dosadašnjih istraga i dokumentaciju o njima kako bi utvrdila gde su napravljeni propusti, kako se došlo u situaciju da nijedno ubistvo do sada nije razrešeno i počinioci kažnjeni, biće olakšan činjenicom da su porodice i neke organizacije civilnog društva prikupile obiman dokazni materijal, a da za ono što same nemaju precizno znaju gde se nalazi", navodi se u saopštenju.

Kako se podseća u saopštenju, za smrt 16 medijskih radnika, do sada je "lakše nego što je trebalo" osuđen samo bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović, a kako tvrde, po zahtevu za proširenje optužnice koje su porodice podnele 30. aprila 2009. godine nadležnim državnim organima još se ne postupa.

CEAS i porodice žrtava su zatražili od nadležnih za formiranje komisije da im daju javni odgovor u vezi sa zahtevom, koji su do sada podržali NUNS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Žene u crnom, "YUCOM", Građanske inicijative, Centar za praktičnu politiku, Inicijativa mladih za ljudska prava...

Inicijativu su podržali i Centar za regionalizam, Međunarodna mreža IAN, Centar modernih veština, Akcija za slobodne komunikacije, "Astra", Medijski arhiv Ebart, Fondacija Balkanski fond za lokalne inicijative, kao i brojni novinari.

Danas, 18.1.2013.

Naime, Vlada Srbije je polovinom septembra 2012. donela odluku o formiranju međunarodne komisije koja će istražiti nerešena ubistva novinara u Srbiji, a odluka o tome biće doneta naredne sedmice na sednici Vlade Srbije. Pored predstavnika službi bezbednosti Srbije, tužilaštva i predstavnika medija, u radu komisije učestvovaće i međunarodni istražitelji.

B92, 18.1.2013.

Centar za evroatlanske studije i predstavnica porodica radnika RTS-a poginulih u bombardovanju 1999. Žanka Stojanović zatražili su danas da se međunarodne komisija za ispitivanje ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, nakon formiranja, bavi i slučajem pogibije 16 radnika RTS-a.

Odluka o formiranju komisije za ispitivanje ubistava novinara Vujasinovićeve, Ćuruvije i Pantića biće doneta na sledećoj sednici Vlade Srbije, rečeno je juče Tanjugu u MUP-u Srbije.

Direktor Fonda B92 Veran Matić rekao je Tanjugu da su, prema njegovim saznanjima, sva ministarstva, osim MUP-a, dala mišljenje o formiranju te komisije.

Matić, koji je pokretač inicijative o formiranju te komisije, kazao je da je iz kabineta prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića dobio informaciju da su sva neophodna ministarstva, poput Ministarstva finansija i privrede i Ministarstva pravde, dala mišljenje o formiranju te komisije, a da to jedino nije učinio MUP.

Kako je rečeno u MUP-u, što se tiče tog ministarstva nema nikakvih problema oko formiranja te komisije i o tome će se razgovarati na sledećoj sednici vlade.

Centar za evroatlanske studije (CEAS) i porodice žrtava su pozvali Matića, Vučića i nadležna ministarstva da odmah u mandat međunarodne komisije, koja treba da bude formirana, uvrste i slučaj ubijenih radnika RTS.

Kako se dodaje u saopštenju, po opšteprihvaćenoj metodologiji, koju koristi i Komitet za zaštitu novinara u Njujorku kad vodi evidenciju o napadima na novinare, pod sintagmom "medijski radnici" podrazumevaju se i tehnička lica, što su u slučaju RTS-a bili svi stradali.

"Posao komisije, za koju Matić kaže da bi za prvi cilj imala analizu dosadašnjih istraga i dokumentaciju o njima kako bi utvrdila gde su napravljeni propusti, kako se došlo u situaciju da nijedno ubistvo do sada nije razrešeno i počinioci kažnjeni, biće olakšan činjenicom da su porodice i neke organizacije civilnog društva prikupile obiman dokazni materijal, a da za ono što same nemaju precizno znaju gde se nalazi", navodi se u saopštenju.

Kako se podseća u saopštenju, za smrt 16 medijskih radnika, do sada je "lakše nego što je trebalo" osuđen samo bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović, a kako tvrde, po zahtevu za proširenje optužnice, koji su porodice podnele 30. aprila 2009. godine nadležnim državnim organima, još se ne postupa.

CEAS i porodice žrtava su zatražili od nadležnih za formiranje komisije da im daju javni odgovor u vezi sa zahtevom, koji su do sada podržali NUNS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Žene u crnom, Jukom, Građanske inicijative, Centar za praktičnu politiku, Inicijativa mladih za ljudska prava...

Inicijativu su podržali i Centar za regionalizam, Međunarodna mreža IAN, Centar modernih veština, Akcija za slobodne komunikacije, "Astra", Medijski arhiv Ebart, Fondacija Balkanski fond za lokalne inicijative, kao i brojni novinari.