16.7.2013. Danas, Veljović: Podneo sam zahtev za smenu Dikića

Danas, 16.7.2013.

danas

Beograd - Direktor policije Milorad Veljović prosledio je jutros zahtev za smenu komandanta Žandarmerije Bratislava Dikića posle hapšenja pripadnika Žandarmerije A.K. zbog sumnje da je ubio i spalio dva muškarca.

- Na terenu sam sa ljudima. Veljović me nije obavestio o zahtevu za mojim razrešenjem, niti o eventualnim razlozima za smenu. Nismo se danas čuli tako da ne mogu ništa više da kažem o tome - kaže za Danas komandant Žandarmerije Bratislav Dikić.

Veljović je na konferenciji za novinare rekao da je zahtev prosledio Vladi Srbije i da misli da je već potpisan, jer, kako je istakao, "odlaganje ne ide nikom u prilog posle ubistva mladića u Rekovcu".

"Taj čovek koji je to uradio nije predstavnik Žandarmerije. To su izrodi od policije i države. Predložio sam (predsedniku Vlade Srbije i ministru unutrašnjih poslova Ivici) Dačiću smenu Dikića i to je najmanje što mogu učiniti. Nemam reči. To se ne sme nikad ponoviti", rekao je Veljović u sedištu MUP-a.

Dikića su pojedini mediji ranije dovodili u vezu sa kriminalnim grupama. Pripadnik Žandarmerije A.K. uhapšen je jutros zbog sumnje da je ubio i spalio dva muškarca zbog duga.

Policija sumnja da su dvojica mladića ubijeni iz vatrenog oružja kod Kraljeva, a zatim dovezeni do sela Ratković, kod Rekovca, gde su njihova tela spaljena u audiju. Sumnja se da su ubijeni S.T. (28) i A.N. (29) iz Jagodine. Osumnjičeni je navodno dugovao novac A.N.

***
CEAS: Smena nužna

Centar za Evroatlantske studije iz Beograda (CEAS) smatra da je preko potrebno razrešiti dužnosti Bratislava Dikića sa funkcije komadanta Žandarmerije. Razloga za smenu bilo je i pre jučerašnjeg brutalnog ubistva dvojice mladića u koje je, izgleda, umešan i pripadnik Žandarmerije. Smena Dikića treba da predstavlja tek prvi korak u stavljanju Žandarmerije pod institucionalnu kontrolu. CEAS je i ranije ukazivao na odsustvo kontrole nad ovom jedinicom koja se ne može pravdati nedoličnim ponašanjem njenog komandanta ili drugih pripadnika. Takvo ponašanje je samo posledica ozbiljnijeg lošeg stanja u MUP - u Srbije, pa time i u celom sistemu bezbednosti Republike Srbije.

16.7.2013. Beta OMS, Smena Dikića nužna mera koju mora pratiti usklađivanje delovanja Žandarmerije sa novom politikom Republike Srbije

Beta OMS, 16.7.2013.

beta-oms

Centar za Evroatlantske studije iz Beograda (CEAS) smatra da je preko potrebno razrešiti dužnosti Bratislava Dikića sa funkcije komadanta Žandarmerije. Razloga za smenu bilo je i pre jučerašnjeg brutalnog ubistva dvojice mladića u koje je, izgleda, umešan i pripadnik Žandarmerije.

Smena Dikića treba da predstavlja tek prvi korak u stavljanju Žandarmerije pod institucionalnu kontrolu. CEAS je i ranije ukazivao na odsustvo kontrole nad ovom jedinicom koja se ne može pravdati nedoličnim ponašanjem njenog komandanta ili drugih pripadnika. Takvo ponašanje je samo posledica ozbiljnijeg lošeg stanja u MUP – u Srbije, pa time i u celom sistemu bezbednosti Republike Srbije.

CEAS još jednom podseća i na nedavni incident u selu Borovac kod Kuršumlije, kada se Žandarmerija oružano sukobila sa grupom Albanaca sa Kosova, koja je krala drva iz srpskih šuma. On je ogolio nekoliko okolnosti koje ukazuju da reakcija nadležnih, a pre svega Žandarmerije, nije uvek u skladu sa njihovim mandatom.

CEAS smatra da je i ovaj incident bio, kao nažalost i mnogi prethodni, povod da se Dikić razreši dužnosti, a pitanje kontrole nad Žandarmerijom ozbiljno javno razmotri.Nadležni državni organi se tada, nažalost, nisu javno ogradili od Dikićeve ocene da "ovo nije prvi događaj da naoružani albanski separatisti prelaze administrativnu liniju na tom području sa ciljem vršenja terorističkih napada ili drugih krivičnih dela", koja nikako nije u duhu Briselskog sporazuma.

Smena Dikića i jasnije definisane obaveze pripadnika Žandarmerije, kao i same Žandrmerije u svetlu Briselskog sporazuma i početka pregovora sa EU, predstavljali bi doprinos nastavku reformi sistema bezbednosti Srbije, bez koje nema ni evropeizacije, ni modernizacije Srbije.

16.7.2013. Al Jazeera Balkans, Test demokratizacije Srbije

Jelena Milić, Al Jazeera Balkans, 16.7.2013.

aljazeera

Ljudi sa profesionalnim integritetom prepoznatim u Srbiji i EU trebaju voditi pristupne pregovore, bez obzira da li su bliski sadašnjoj vlasti ili ne.

Evropska unija donela je strateški mudru odluku da sa Srbijom počne proces pregovora po poglavljima. EU je, time, pokazala da razume koliko su napora građani Srbije, proevropske političke opcije, državna administracija, civilno društvo, slobodni mediji i stručnjaci uložili da dovde dođu. A nije bilo lako.

Postpetooktobarska Srbija nasledila je neverovatna iskušenja, kroz koja nije morala da prođe nijedna druga tranziciona zemlja regiona: prelazna vlada puna Miloševićevih saradnika; pobuna na jugu Srbije dok su još na obe strane bile sveže rane krvavih sukoba na Kosovu uz stigmu nedopuštene prekomerne upotrebe sile srpskih snaga; obaveza saradnje sa Haškim tribunalom vlasti koja je nasledila skoro netaknut Miloševićev sistem bezbednosti iz koga je poticala većina onih koje je Tribunal potraživao; izvesnost pregovora o novom statusu Kosova za koji je još 1999. bilo jasno da više nikad neće biti upravljan iz Beograda iako se paradigma međunarodnih odnosa od 2001. znatno promenila, pa time i argumentacija zašto Kosova mora postati nezavisno; proces mirnog, ali organizaciono dugačkog i komplikovanog, razlaza sa Crnom Gorom koji je uzrokovao sporost u reformi važnih ministarstava poput odbrane i spoljnih poslova; ubistvo reformskog premijera; katastrofalni odnosi sa susedima; isključenje iz međunarodnih organizacija i devastirana ekonomija.

EU je postupajući hrabro, od trenutka kada je uložila svoj kredibilitet da poveruje i demokratizuje Vučiću i Dačiću, pa do najave otvaranja pregovora, osigurala i da se njen ogroman politički i finansijski kapital, koji je uložen u podršku i pomoć Srbiji i normalizaciji odnosa sa Kosovom, ovime obezbedila i da ne erodira podrška javnosti EU integracijama Srbije, usled rezignacije javnosti koja bi nastala da je odluka bila nešto nekonkretnija i manje povoljna po građane Srbije.

EU je, takođe, ovakvom odlukom odnose sa Srbijom, konačno, uvela u fazu kada će formalno pravni proces reformi, napredak u usaglašavanju zakona i postizanja saglasja u pregovorima po poglavljima nadvladati takozvane političke kriterijume.

Objektivna slika

Ukratko, Srbija će se konačno suočiti sa jednom vrlo objektivnom slikom o samoj sebi i izazovima koje joj predstoje ako hoće suštinski da se transformiše u stabilnu modernu demokratiju.

Pregovori sa EU, naravno, ne pokrivaju sve oblasti, i ne nude rešenja za sve, ali daju dodatnu društvenu dinamiku, snagu i ekspertizu, koje mogu pomoći i u drugim oblastima, od jačanja ekonomije do nastavka reforme sektora bezbednosti i odnosa prema tranzicionoj pravdi. Odnos prema pregovorima, od izbora glavnog pregovarača, preko izbora modela pregovora i državno administrativnog ustrojstva, sve do stepena uključenosti svih relevantnih aktera u proces pregovora biće, posle nesumnjivog postignuća-Briselskog sporazuma, novi, možda i teži test demokratizacije i modernizacije samog državnog vrha Srbije.

Pregovori o pristupanju Evropskoj uniji, kao ključni proces za budućnost društva, podrazumevaju i uključivanje svih aktera relevantnih u društvenom i političkom smislu. Ovo je pogotovo važno za Srbiju, čiji kapaciteti državne uprave nisu na “ više nego na zavidnom nivou”, kako se neretko tvrdi. Pohvale koje se spominju date su mahom, sa časnim izuzecima iz ove Vlade, ekspertima iz prethodnih admistracija.

U konsultativna tela pregovaračkih grupa u procesu pravljenje strategija, akcionih planova i drugih dokumenata iz kojih se zatim usvajaju stavovi za svaki od pregovaračkih poglavlja moraju od početka biti uključeni predstavnici NVO-a, think-tanks, akademske zajednice, sindikata, medija i profesionalnih asocijacija .

Biće interesantno pratiti i kako i gde same nevladine organizacije Srbije sebe vide u ovom procesu. Vladina kancelarija za EU integracije i Vladina kancelarija za saradanju sa civilnim društvom, već su održale jedan izuzetno posećen skup, a najavljeni su i novi skupovi na kojima će se dalje precizirati uloga NVO-a u procesu pregovora sa EU.

NVO ne treba da budu deo pregoovaračkih timova, kako se ovih dana sugeriše iz primera prakse Crne Gore, i zato što je uloga takvih organizacija, pored konsultativne, i da kontrolišu tok pregovora, prate ispunjavanje dogovorenog i vrše pritisak da se to čini. Tu je njihovo pravo mesto u procesu pregovora sa EU.

Inače, Profesorka Fakulteta političkih nauka Tanja Mišćević jedina je ovih dana spomenula i značaj uključivanja predstavnika lokalnih samouprava u ceo proces.

Andrej Engelman, jedan od autora izmene poslovnika Parlamenta Slovenije, kojima su rešena pitanja procesa pregovaranja i usaglašavanja zakona sa EU, ocenio je u izjavi za beogradski dnevnik Danas, koji je pokrenuo na svojim stranama odličnu raspravu o tome ko i kako treba da bude uključen u proces pregovora sa EU, da srpski poslanici treba da budu informisani o svim stavovima pre nego što Vlada usvoji pregovaračke pozicije.

„Predlažem dvofazni postupak - da pregovaračke pozicije najpre budu predmet diskusije u nadležnim odborima u Parlamentu i da ih ti odbori usvajaju. Takvi sastanci treba da budu zatvoreni za javnost, jer nije u redu da stranke sakupljaju poene na pitanjima evropske integracije, gde država treba da nastupi monolitno“, smatra Engelman. Ovo je vrlo važan poruka i bilo bi dobro da se razume i uvaži.

Opozicija svoje mesto u procesu pregovora ključno artikuliše kroz rad u Parlamentu, pre svega u Odboru za evropske integracije, koji obično i vodi. Odbor treba da bude konsultovan o pregovaračkoj platformi i da aktivno prati pregovore. Nažalost, Srbija je ovih dana doživela još jednu raspravu unutar inako nedopustivo fragmentirane parlamentarne proevropske opozicije, koja joj nikako ne treba u trenutku kada se Vučićev SNS širi kao gas.

Naime, na mesto nove predsednice Odbora za evropske integracije Skupštine izabrana je, umesto Milice Delević koja je otišla na funkciju u EBDR, Nataša Vučković, potpredsednica DS-a. Izboru izgleda nije prethodila adekvatna rasprava koja bi uzela u obzir i činjenicu da se poslanički klub DS-a od početka ovog skupštinskog saziva smanjio za 30 odsto, što je po Liberalno demokratskoj stranci razlog da se razmotri da li poslanici DS-a treba da i dalje budu na čelu istog broja skupštinskih odbora kao i na početku saziva.

Potpredsednik i narodni poslanik Liberalno-demokratske partije Ivan Andrić je istakao da je dogovor o izboru predsednika Odbora za evropske integracije očigledno postignut van institucija Skupštine, bez kolegijuma Skupštine i sastanka šefova poslaničkih grupa. On je rekao da je LDP zahtevao da se kolegijum Narodne skupštine izjasni o planu i načinu rada Odbora za evropske integracije, jer je to jedino mesto koje u formalnom smislu dopušta opoziciji da kontroliše proces evropskih integracija i samih pregovora.

“Za nas nije bila tema sam kandidat, nego način na koji su došli do tog izbora. Za nas je sasvim prirodno bilo da o tome razgovaraju šefovi poslaničkih grupa, jer se odnos snaga u Skupštini promenio. Srbija je otvorila proces pregovaranja s EU i uloga odbora mora da bude da kontroliše izvršnu vlast, odnosno, Vladu u tom procesu. Ako se sam predsednik odbora izabere na ovakav način, onda to jasno ukazuje kako će se ta stvar raditi daleko od očiju javnosti i bez prisustva prave opozicije.U ovom slučaju DS je očigledno imala podršku vladajuće koalicije i to nije sporno. Sporna je samo cena koju će platiti za to. Argument šefa poslaničke grupe DS koji smo na Odboru čuli, da u procesu evropskih integracija nema vlasti i opozicije, najbolje odslikava ovo o čemu govorim. Mi smatramo da ima vlasti i opozicije, kontrole procesa. Ako vi kažete da nema vlasti i opozicije, to znači da vi nećete da kontrolišete taj proces. Sabornost na koju se poziva je laž koja služi samo za ostvarenje uskopartijskih interesa i nema nikakve veze ni s interesom Skupštine, ni interesom građana Srbije”, izjavio je Andrić.

Za Srbiju bi bilo jako dobro da se ovaj spor što pre prevaziđe, da se prihvate argumenti LDP-a, zarad kvaliteta procesa EU integracija, ali i da predstavnici LDP-a u spomenutom odboru u potpunosti sarađuju sa Natašom Vučković, jer je ona definitvno najbolji izbor, imajući u vidu njeno iskustvo, posvećenost ali i hrabrost da objektivno proceni situaciju.

"Mi ćemo manevarski prostor utvrditi kada utvrdimo filozofiju pregovaranja, ali on nije širok. Mi ćemo moći da tražimo da odložimo primenu neke politike ili standarda, ali nećemo moći to široko da primenimo," kazala je Vučkovićeva neposredno po izboru. Ona je navela da će Odbor na čijem je čelu pratiti i kontrolisati rad Vlade i dodala da će sarađivati oko izrade pregovaračkog okvira i izbora šefa pregovaračkog tima.

Profesionalni integritet

Imajući u vidu da su Vlada i država ti koji pregovaraju sa EU, na čelo pregovaračkog tima i u pregovaračke timove bitno je izabrati ljude sa profesionalnim integritetom prepoznatim u Srbiji i EU, bez obzira da li su bliski sadašnjoj vlasti ili ne. Izbor takvih ljudi, poput profesorke Fakulteta političkih nauka u Beogradu Tanje Mišćević, bivše direktorke Vladine kacelarije za evropske integracije i državne sekretarke u Ministarstvu odbrane, pokazao bi EU da je Srbija ozbiljna u svojoj nameri i da poštuje EU.

U Beogradu se, u nedostatku šire javne i stručne rasprave, to jest transparentnijeg procesa, vodi makar medijska rasprava o izboru glavnog pregovarača i oko toga da li proces pregovora treba ključno voditi iz Ministarstva za EU integracije, za čije bi osnivanje bila potrebna izmena Zakona o Vladi, ili kroz postojeće strukture - Kancelariju potpredsednika Vlade i Kancelariju za evropske integracije Vlade, uz izbor glavnog pregovarača.

Upućeni tvrde da je druga opcije mnogo bolja, jer bi stvaranje Ministarstva za EU bilo stvaranje mastodonta kojim bi bilo teško koordinirati. Imajući u vidu da bi spomenuto ministarstvo hijerarhijski bilo na istom nivu kao i ostala ministarstva, bilo bi mu teško da koordinira rad i predlaže drugim ministarstvima šta da rade u procesu pregovora. Stručnjaci, takođe, smatraju i da se izborom drugog modela obezbeđuje da se u svakom resoru formira jako odeljenje za EU koje će pratiti pregovorei i kasnije usvajati i implementirati dogovoreno iz svoje oblasti.

Zvanični Beograd će ove odluke morati vrlo skoro da donese. I po njima će se videti da li je on spreman da maksimalno koristi sve raspoložive resurse srpskog društva, da bi što veći deo društva imao korist od evropskih integracija, ili će prevagnuti kratkoročni politički i privatni interesi, što bi bio vrlo loš znak.

7.7.2013. Danas, Država nije sveznajuća

Danas, 7.7.2013.

danas

Beograd - Predstavnici civilnog društva u Srbiji, u nastavku Danasovog serijala o transparentnosti i organizovanju predstojećih pregovora o pristupanju EU, saglasni su da država treba da u tom procesu iskoristi kapacitete nevladinog sektora, uključujući organizacije koje se niz godina bave evropskim integracijama, strukovna udruženja i akademske krugove. Ipak, imaju različita mišljenja o tome kakva bi precizno uloga organizacija civilnog društva (OCD) trebalo da bude.

Ivan Knežević iz Evropskog pokreta u Srbiji i Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije smatraju da u pregovarački proces i institucionalno treba uključiti što širi spektar ljudi, dok Miroslav Prokopijević iz Instituta za evropske studije zastupa stav da civilni sektor ne bi trebalo da ima mesto u direktnim pregovorima.

Knežević ukazuje za Danas da učešće civilnog društva u procesu pregovora sa EU nije jedan od formalnih uslova za njihov početak, ali da, poštujući principe inkluzivnosti i transparentnosti pregovaračkog procesa, uključivanje OCD u najširem smislu, dakle NVO, univerziteta, instituta, sindikata, profesionalnih asocijacija, privrednih komora, udruženja poslodavaca, udruženja poljoprivrednih proizvođača, u proces pregovora može imati višestruke koristi za Srbiju.

- Kancelarija za evropske integracije je prepoznala značaj uključivanja OCD u proces pregovora i trenutno, uz tehničku podršku nemačkog GIZ-a, preko projekta „Podrška procesu evropskih integracija u Srbiji“, radi na analizi i utvrđivanju mogućih modela i kriterijuma za njihovo uključivanje. Postoji nekoliko razloga zašto je važno uključiti organizacije civilnog društva u proces pregovora sa EU. Između ostalog, na taj način će se kreirati kvalitetnija pregovaračka pozicija zemlje u pojedinačnim pregovorima, odnosno argumentacija pregovaračkog tima za predlaganje određene dinamike preuzimanja pojedinih segmenata obimne pravne tekovine EU po pregovaračkim poglavljima dodatno će biti zasnovana na realnom stanju stvari na terenu – objašnjava Knežević.

Takođe, ukoliko u proces pripreme pregovora budu uključeni svi ključni činioci, kako u javnoj raspravi, tako i u civilnom društvu, proces primene dogovorenog biće mnogo efikasniji, a koristi od procesa za građane i društvo u celini biće veći. Najzad, tako se unapređuje informisanost građana o procesu pregovora i, „što je još važnije, o uticaju preuzetih obaveza u pojedinim poglavljima na svakodnevni život građana Srbije“, zaključuje Ivan Knežević.

Jelena Milić kaže za Danas da je uključivanje svih aktera relevantnih u društvenom i političkom smislu naročito značajno za Srbiju, čiji kapaciteti državne uprave „nisu na zavidnom nivou“.

- Na čelo pregovaračkog tima i u radne grupe bitno je izabrati ljude sa profesionalnim integritetom prepoznatim u Srbiji i EU, bez obzira na to da li su bliski vlasti ili ne. U konsultativna tela pregovaračkih grupa u procesu pravljenje strategija, akcionih planova i drugih dokumenata iz kojih se zatim usvajaju stavovi za svako od poglavlja moraju od početka biti uključeni predstavnici NVO, think tank-ova, akademske zajednice, sindikata, medija i profesionalnih asocijacija - smatra Milićeva.

Miroslav Prokopijević navodi za Danas da su pregovori o članstvu u EU „uglavnom samo na papiru pregovori, odnosno da je u stvarnosti to saobraćaj papirima u vezi sa svakim od 35 poglavlja“.

- U pregovorima treba da učestvuju isključivo predstavnici Vlade i oni koje Vlada odabere. Predstavnici NVO ili stručnih udruženja, poput udruženja ekonomista ili pravnika, nemaju šta da traže u pregovorima kao predstavnici tih organizacija i udruženja. Ako Vlada odabere nekog pojedinca zbog stručnosti, to je druga stvar, ali on će tu biti isključivo predstavnik države, a ne NVO - kategoričan je Prokopijević, koji zaključuje da ljudi iz civilnog društva „za svoj groš“ mogu posmatrati i proučavati proces pregovora, mogu ga hvaliti ili kuditi, kao i da „s te strane može ponekada doći i neki dobar predlog”.

***
Monitoring pregovora i izveštavanje javnosti

Prema mišljenju Ivana Kneževića iz EpuS, neophodno je da OCD sprovode i monitoring pregovora i kontinuirano zajedničko izveštavanje javnosti, uz ukazivanje na otvorena pitanja u konkretnim oblastima u kojima se vode pregovori. Jelena Milić naglašava da se CEAS već dve godine priprema da aktivno doprinese u delu pregovora koji se tiču unutrašnje bezbednosti, arhitekture demokratske kontrole sistema bezbednosti, te zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU.

3.7.2013. SETimes, Aktivisti nevladinih organizacija pridružili se zahtevima za matični broj u BIH

SETimes, 3.7.2013.

setimes-com

Aktivisti za ljudska prava iz 20 zemalja okupili su se u Istanbulu da podrže zahteve građana Bosne i Hercegovine (BiH) da se osigura izdavanje jedinstvenog matičnog broja za novorođenu decu, praveći foto album koji postavljaju na internetu.

Aktivisti koji su prisustvovali Drugom godišnjem globalnom skupu Neksus fonda za okončanje masovnih ratnih zločina predstavljali su organizacije specijalizovane za zaštitu od masovnih ratnih zločina.

Zbog nesuglasica između političkih stranaka u BiH oko kantonalnih granica, dopušteno je da zakon o matičnim brojevima istekne u februaru.

Ustavni sud BiH je 12. februara doneo odluku da je dodeljivanje jednog od brojeva, koji pokazuje mesto rođenja, neusaglašeno u nekoliko entitetskih opština.

Bosna i Hercegovina je podeljena na dva politička entiteta: Republiku Srpsku, čije je stanovništvo većinom srpsko, i Federaciju Bosne i Hercegovine, u kojoj većinom žive hrvatski i bošnjački građani. Zvaničnici Republike Srpske kažu da će usklađivanje tih brojeva na državnom nivou ojačati nadležnost centralne vlade i oslabiti nadležnost entiteta.

Kao rezultat blokiranog zakona, deca rođena posle februara 2013. nisu dobila matični broj i ne mogu da dobiju zdravstvene knjižice ili pasoše.

U središtu poziva na preduzimanje akcije nalazi se slučaj tromesečne Berine Hamidović, kojoj su uskraćena dokumenta za putovanje u Srbiju na hitan medicinski zahvat. Berina je preminula 16. juna.

Nevladina organizacija Amnesti internešenel je 27. juna objavila saopštenje u kojem se navodi da odugovlačenje sa usvajanjem novog zakona o dodeljivanju matičnog broja „predstavlja nezakoniti napad na osnovna ljudska prava građana zemlje“.

„Smrt bebe koja nije mogla da dobije pasoš da bi mogla da počne sa lečenjem u inostranstvu jedna je od posledica ove prakse“, rekla je Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije u Beogradu.

Građani BiH kažu da je važna podrška drugih zemalja, uključujući podršku istaknutih ličnosti kao što su glumci Nikola Kojo, Branislav Trifunović i Branko Đurić.

„Vrlo sam dirnuta činjenicom da dobijamo podršku za svoje bebe od brojnih slavnih ličnosti u regionu. Oni nam pružaju podršku u našoj borbi, koja nije ništa drugo nego apel političarima da rade svoj posao“, rekla je stanovnica Tuzle Mirela Mehović (37) za SETimes.

Učesnici su rekli da je podrška nevladinih organizacija važna, jer civilno društvo i slobodni mediji ostaju glavna sredstva za građane da artikulišu svoje zahteve i postignu vidljivost u komunikaciji sa vlastima.

„Stalna lična i kolektivna angažovanost i briga za našu društvenu i prirodnu sredinu jedini su načini za održivu podršku i aktivizam“, dodaje Milićeva. Jedna od glavnih funkcija grupa za propagiranje i institucija civilnog društva jeste da se poveća društvena svest u vezi sa antidemokratskim praksama, kaže Murat Čelikan, direktor instanbulskog Centra za istinu, pravdu i sećanje.

„Iako neke državne vlasti izjednačuju demokratiju sa glasačkom kutijom, postoji proces … za uspostavljanje učesničke demokratije i povećanje funkcionalnosti nekih demokratskih institucija“, rekao je Čelikan za SETimes.

Čelikan je izjavio da BiH, kao i Turska, ima dinamičan civilni pokret koji može da koristi socijalne proteste i otpor da zahteva ljudska prava.

„Zato je kritično izgraditi civilne mreže sa drugim društvima, kao što je tursko, kako bi se prevazišla latentnost koja proizlazi iz teškog i dugog procesa donošenja odluka“, dodao je on.

Neki političari BiH, kao što je Mladen Ivanić, srpski delegat u parlamentu BiH, kažu da je isključivo na političarima da reše problem matičnog broja.

Ivanić je pozvao sve političke stranke Republike Srpske da dođu u Sarajevo kako bi se rešilo to pitanje.

„Izabrani zvaničnici treba da obavljaju svoj posao“, rekao je Ivanić za SETimes.

3.7.2013. SETimes, NGO activists join demand for ID numbers in BiH

SETimes, 3.7.2013.

setimes-com

"Human rights activists from 20 countries voiced support for Bosnia and Herzegovina (BiH) citizens’ demands to secure unique personal identification numbers for newborn children by creating a photo album, which they are sharing on the Internet."

The activists were attending the Nexus Fund's 2nd Annual Global Convening to End Mass Atrocities, representing organisations specialising in protection from mass war crimes.

Due to a row between BiH political parties on canton borders, the law on ID numbers was left to expire in February.

On February 12th, the Constitutional Court of BiH ruled that the current allocation of one of the numbers, which shows the place of birth, is inconsistent in a few municipalities that are divided by entity.

Bosnia and Herzegovina is divided into two political entities: Republika Srpska, whose population is overwhelmingly Serb, and the Federation of Bosnia and Herzegovina, which is home to a mainly Croat and Bosniak population. Republika Srpska officials said that aligning these numbers at the federal level will strengthen the authority of the central government and weaken the authority of the entities.

As a result of the blocked legislation, children born after February 2013 are not granted an ID number and cannot obtain medical cards or passports.

At the forefront of the call to action is the case of 3-month-old Berina Hamidovic, who was denied papers to travel to Serbia for urgent medical treatment. Berina died on June 16th.

On June 27th, the NGO Amnesty International released a statement saying the delay in adopting a new law on assigning personal identification numbers "constitutes an illegal attack on the country's citizens' basic human rights."

"The death of a baby who could not get a passport to start medical treatment abroad is one of the consequences of this practice," said Jelena Milic, director of the Centre for Euro-Atlantic Studies in Belgrade.

BIH citizens said support from other countries, including from notables such as celebrities Nikola Kojo, Sergej Trifunovic and Branko Djuric, is important.

"I am very touched by the fact that we are getting support for our babies from numerous celebrities from the region. They give us support in our fight, which is nothing but an appeal to the politicians to do their jobs," Mirela Mehovic, 37, a Tuzla resident, told SETimes.

Participants said NGO support is important because civil society and free media remain the main tools for citizens to articulate their demands and gain visibility in communicating with authorities.

"Permanent personal and collective engagement and care for our social and natural environment are the only ways for sustainable support and activism," Milic added. One of the main functions of advocacy groups and civil society institutions is to increase social awareness regarding anti-democratic practices, according to Murat Celikkan, director of the Istanbul-based Centre for Truth, Justice, Memory.

"Although some state authorities equate democracy with the ballot box, there has been a process … to establish participatory democracy and increase the functionality of some democratic institutions," Celikkan told SETimes.

Celikkan said BiH, like Turkey, has a dynamic civil movement to use social protests and resistance to demand human rights.

"For this, it is critical to build civil networks with other societies, like Turkey, to overcome the latency deriving from hard and long decision-taking processes," he added.

Some BiH politicians, such as Mladen Ivanic, a Serb delegate in the BiH parliament, said it is squarely on the politicians to solve the ID number problem.

Ivanic called on all Republika Srpska political parties to come to Sarajevo to address the issue.

"The elected officials should do their jobs," Ivanic told SETimes.