28.6.2013. SETimes, Predsednik Srbije Nikolić pohvaljen za uspehe u prvoj godini rada

SETimes, 28.6.2013.

setimes-com

Srpski analitičari kažu da uspesi Tomislava Nikolića u prvoj godini njegovog rada uključuju uspešne mere protiv korupcije, rešavanje pitanja Kosova, izgradnju odnosa sa inostranstvom, privlačenje stranih investicija, smanjenje troškova kabineta, rad u okvirima Ustavnog zakona i održanje predizbornih obećanja.

„Da Nikolić nije izabran, ova vlada ne bi bila formirana, prethodna bi bila na vlasti i ne bismo imali nastojanja protiv korupcije“, rekao je za SETimeszamenik šefa informativne službe predsednika Srbije Vuk Fatić.

Vladimir Krulj, profesor beogradskog Univerziteta Singidunum i savetnik briselske konsultantske kompanije za komunikacije Kreab Gavin Anderson, slaže se sa tim.

„Nikolić je bezuslovno podržavao Aleksandra Vučića, prvog potpredsednika vlade Srbije, u borbi protiv korupcije, u kojoj je Vučić ostvario značajne i u javnosti dobro poznate rezultate, mada i dalje puno toga mora da se uradi na polju [krivičnih] istraga i pravosuđa, kao i ispunjavanja novih zahteva EU za otpočinjanje pregovora sa EU“, rekao je Krulj za SETimes.

Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i član Antikorupcijske agencije, rekao je da su Nikolićevi stvarni uspesi do sada njegov doprinos antikorupcijskim nastojanjima, ekonomskom razvoju, pitanje Kosova i pridržavanje Ustavnog zakona.

„On je raskinuo formalnu vezu između predsednika republike i predsednika Napredne stranke svojom [ostavkom u stranci], ograničavajući svoja ovlašćenja na ovlašćenja predsednika Srbije, što je izuzetan novitet u praksi srpskih predsednika“, rekao je Stojiljković za SETimes.

Nikolić strateški podržava vladu i pokazuje spremnost da promeni neke od svojih inicijativa, pokazujući otvorenost za prihvatanje sugestija, čak i kada je u pitanju državna politika, dodao je on.

Miljenko Dereta, poslanik Liberalno demokratske partije i direktor građanskih inicijativa, takođe je izneo mišljenje o Nikolićevoj ostavci u stranci.

„Drago mi je da Nikolić nije više predsednik svoje političke stranke, s obzirom da ga to isključuje iz političkog života. Očekujem da ostane unutar granica predsedničkih ovlašćenja, podalje od politike“, rekao je Dereta za SETimes.

On je, međutim, ukazao da Nikolić, kako se čini, dodeljuje priznanja nasumice, a ne na osnovu proverenih zasluga, te da je „amnestirao ogroman broj ljudi, izvinjavajući im se što su bili u zatvoru zbog počinjenih krivičnih dela, [što] je ogromna šteta“, rekao je Dereta.

Kada je reč o pitanju Kosova, Nikolić je pripremio rezoluciju o Kosovu, koju je usvojila skupština, i podržao pregovore vlade, uključujući implementaciju sporazuma iz Brisela.

„Njegov doprinos sporazumu iz Brisela bio je njegov sastanak sa kosovskom predsednicom Atifete Jahjagom i učešće na samitu regionalnih lidera u Bratislavi, na kojem je bila i Jahjaga. To je još jedan politički gest normalizacije između Beograda i zvaničnih institucija u Prištini“, rekao je Krulj.

Direktorka Centra za evroatlantske studije u Beogradu Jelena Milić rekla je da je Nikolić ostvario važne rezultate, ali i dalje ima puno toga da reši.

„Kao vrhovni komandant, Nikolić nije otvorio pitanje ustavne nedoslednosti Saveta za nacionalnu bezbednost i radio na nastavku demokratskog procesa kontrole nacionalne bezbednosti, umesto političke kontrole. On je izabran direktno i ima legitimitet da podseti javnost na pitanja koja nisu direktno pod njegovom kontrolom, kao što je sistemska rekonstrukcija javnih kompanija, koje su trenutno najveći gubitnici“, rekla je Milić. „Jedno takvo pitanje je rezolucija koja proizlazi iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU.“

Nikolićeva nastojanja u pravcu ekonomskog oporavka povezana su sa njegovom spoljnom politikom, navodi njegov kabinet. Tokom prve godine na funkciji sastao se sa zvaničnicima iz 45 zemalja, posetio 23 grada u 19 zemalja, sa ciljem da dobije datum početka pregovora o pridruživanju Srbije i ostvari mir i ekonomsku regionalnu stabilnost.

„[Nikolić] koristi spoljnopolitičke sastanke za promovisanje Srbije i privlačenje stranih investitora“, rekla je Stanislava Pak Stanković, šefica za odnose sa medijima u kabinetu predsednika, u izjavi za SETimes.

Prema Krulju, „Nikolićeva spoljna politika važna je za privlačenje novih investitora, ali takođe otvara nova tržišta srpskim kompanijama, kao što su ona na Bliskom istoku, u Aziji, severnoj i centralnoj Africi, te produbljivanje ekonomske saradnje sa Rusijom, Kinom, bivšim [Sovjetskim Savezom] i drugim ekonomijama koje brzo rastu“.

Krulj kaže da je Nikolić postigao rezultate u pogledu produbljivanja regionalnih odnosa i pomirenja, ali bi trebalo da nastavi izgradnju jake i odgovorne Srbije u regionu.

„Ostvareni su značajni rezultati na polju jačanja saradnje sa susednim zemljama, a posebno sa Crnom Gorom, Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom, ali i sa susednim zemljama članicama EU: Bugarskom, Mađarskom i Rumunijom“, rekao je on. „I u odnosima sa Hrvatskom, uprkos sporu iz prošlosti i nedavnim hapšenjima, postiže se napredak, a Nikolić će prisustvovati i svečanosti kojom se proslavlja pridruživanje Hrvatske EU.“

Građani takođe misle da Nikolić ide pravim putem.

„On nije konzervativan koliko je bio kada je bio u Šešeljevoj stranci i to mi je više nego u redu. Ako nastavi ovako mogao bih da glasam za njega na sledećim izborima“, navodi Slobodan Stanković (39), medicinski tehničar iz Beograda, u izjavi za SETimes.

27.6.2013. DW, Evropska unija i dalje nema alternativu

Deutsche Welle, 27.6.2013.

DW-logo

Evropska unija, sa svim svojim manama, i dalje je najbolji put kojim Srbija može da ide, saglasni su učesnici tribine koju su Dojče vele i B92 organizovali u Kulturnom centru Beograda.

Zapadnom Balkanu je mesto u Evropi – tako je pre deset godina glasila poruka Samita lidera EU koji je održan u Solunu. „Iz današnje perspektive radi se o velikom razočaranju, radikalnom produženju rokova za evropske integracije i Srbije i drugih zemalja“, rekao je Jovan Teokarević, profesor Fakulteta političkih nauka, na podijumskoj diskusiji koju su DW i B92 organizovali u Kulturnom centru Beograda. „Došlo je do razbijanja iluzija i, iako ceo proces nije stao, čekaćemo dugo na priliku kakvu će Hrvati dočekati u nedelju uveče, odnosno u ponedeljak ujutro“, smatra Teokarević.

Deset godina od solunskog obećanja Srbija ima principijelnu podršku da počne pregovore o pristupanju EU, ali će na konkretan datum – po svemu sudeći – morati da pričeka do januara i da do tada na terenu primeni ono što su na papir stavili Ivica Dačić i Hašim Tači. „Moramo da priznamo da mi i dalje nemamo primenjen sporazum sa Prištinom koji je potpisan u aprilu“, konstatuje Teokarević.

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlanstke studije, veruje da je, uz sve teškoće, deset godina bio realan okvir u kojem Srbija može da stigne do pregovora sa EU. Navodi prepreke u vidu pobune Albanaca na jugu Srbije, pitanja Crne Gore, ubistva prvog reformskog premijera i novog statusa Kosova. „Nije mi jasno zašto se ovih dana državni vrh buni protiv mogućnosti da se održi još jedan Samit EU i da Savet još jednom pogleda kako teče implementacija sporazuma Beograda i Prištine. Ako su srpske vlasti iskreno ušle u taj proces, ne bi trebalo da ima problema“, kaže Milićeva.

Nemci su danas „negativci“

„Nemci su skeptični dok ne vide rezultate i to možemo da zahvalimo ponašanju pojedinih političara iz Beograda“, smatra Dragoslav Dedović, glavni urednik redakcije DW na srpskom jeziku. On podseća da je Angeli Merkel još 2011. u Beogradu obećano ukidanje paralelnih struktura na Kosovu, ali da to administracija Borisa Tadića nije uradila.
Dedović smatra i da izbori koji u septembru čekaju Nemačku igraju značajnu ulogu – vlada Angele Merkel ne želi da se učini ranjivom u predizbornoj kampanji i konačnu odluku prebacuje na sledeći saziv Bundestaga. „Zato Berlin kaže ‘da, ali’ što znači da, ako sve bude u redu, u januaru novi Bundestag samo treba da kaže konačno ‘da’.“

Drugačiji stav izneo je pisac i kolumnista Vladimir Kecmanović koji se pita „kakva je to zajednica ravnopravnih naroda u kojoj o nekoj konkretnoj odluci – recimo o datumu za Srbiju – odlučuje parlament ili Bundestag jedne zemlje?“

Jelena Milić primećuje da je ovih dana u srpskoj javnosti Nemačka prikazana kao bad guy, ali podseća da je ranije i Holandija predstavljana kao kočničar zbog insistiranja na saradnji sa Hagom. „Videćemo kada na red dođe pitanje bugarske manjine ili rumunskih crkava, onda ćemo shvatiti da nije u pitanju Bundestag nego konsenzus svih zemalja“, navodi ona.

Vanredni izbori izvesni

Evropske integracije su poslednjih nedelja smeštene u jednu jedinu reč – datum. Učesnici diskusije saglasni su da je taj famozni datum tesno povezan sa raspisivanjem vanrednih izbora u Srbiji. „Ova vlada je uspešna i u tome koliko je menjala realnost – naročito u odnosima sa Kosovom – a još je uspešnija u prikazivanju svog uspeha“, kaže profesor Teokarević. Dodaje da srpska vlast traži neku vrstu medalje, koja bi konkretno mogla da predstavlja pobedu na sledećim izborima. „Zato mislim da su izbori mogući i pre i posle datuma“, kaže on.

Srpska vlast od potpisivanja briselskog sporazuma govori da je uradila sve što je u njenoj moći i da je zaslužila datum. Tako se stvara win-win situacija, primećuje Dragoslav Dedović. „Ako ne dobiju datum onda mogu da okrive Brisel i Berlin i da, poput Dačića, kažu da smo prevareni – i sa tim idu na nove izbore. Ako dobiju datum, onda će reći da su uspešni – i sa tim će ići na izbore. U svakom slučaju mogu da računaju sa podrškom biračkog tela“, dodaje Dedović.

Osim aktuelnih pitanja, diskusijom koju je moderirala autorka Kažiprsta B92 Suzana Trninić dominirale su i temeljne dileme – gde se to Srbija zaputila i kakva je ta Evropska unija kojoj se teži. Pisac Vladimir Kecmanović smatra da je evropska ideja sjajna na papiru, „ali da se praksa veoma udaljava od te ideje“. On je ostalim učesnicima diskusije rekao da sve njihove reči „imaju smisla u okviru zadatih tema, ali sve te zadate teme liče na kafkijansu grotesku“.

Kecmanović smatra da su istok i jugoistok Evrope nakon pada Berlinskog zida ekonomski devastirani i „dovedeni u kolonijalni status“ u čemu su „žestoko participirale i zemlje EU“. „Sada mi se čini da bi ulazak u EU značio verifikaciju kolonijalnog statusa, o čemu ne govori samo pozicija istočnih zemalja u Uniji, nego još bolje govore Grci, Španci, Portugalci i Italijani“, kaže Kecmanović, misleći na posledice ekonomske krize.

Teokarević je replicirao da je teza o kolonijalnom odnosu „potpuno pogrešna“ i sumirao tri doživljaja Evropske unije u Srbiji i drugim aspirantima: EU se vidi kao bankomat, reformsko sidro ili instrument kojim se pomaže rešavanje teških pitanja. „Nijedan od ovih elemenata EU nije zastario ni u vreme krize“, smatra Teokarević.

„Mi nećemo postati toliko uređena zemlja kao Nemačka – što je pošlo za rukom i nekim državama koje su ušle u EU mnogo posle Nemačke – ali hajde da postanemo bar kao baltičke zemlje koje su danas potpuno drugačije uređene nego što su bile u kolinijalnom odnosu kada su bile okupirane od Sovjetskog Saveza“, dodaje ovaj politikolog.

Nema pravih alternativa

Ima mnogo načina da se ilustruje zašto je Evropska unija dobar cilj za Srbiju, smatra Jelena Milić. Kaže da jezive slike zagađenja koje vidimo u Singapuru ili Pekingu ne mogu da se vide u Evropskoj uniji. „Slušamo stršne priče o femicidu u Indiji, o etničkim sukobima u Kini – danas je u sukobima stradalo 27 policajaca i Ujgura – to su stvari koje se ne čuju iz Evropske unije“, dodaje Milićeva.

Kecmanović je više puta naglasio da „Srbiju u EU ne čeka blagostanje“, ali je priznao da ne vidi bolji put za zemlju. Kako ni iz Brisela ne teku med i mleko, dodaje, nije bitno da li će pregovori o pristupu početi šest meseci pre ili kasnije.

Iako u javnosti saradnja sa istokom figurira kao alternativa evropskom putu, ona ne može da predstavlja ozbiljnu ponudu jer „Rusija nije u stanju da uredi ni samu sebe“, a „Kina je predaleko i želi da bude globalni igrač“, smatra profesor Teokarević. Dodaje da je veoma mala ponuda međunarodnih aktera koji bi bili korisni Srbiji sada i u budućnosti. „Kada se spoje ta slaba ponuda i preveliki problemi, mislim da osim Evropske unije nema drugog rešenja.“

Slično razmišlja i Dragoslav Dedović koji kaže da je Evropska unija od osnivanja uspešna na dva koloseka – ratovi u okviru te zajednice su postali nemogući, a doprinela je i razvoju ekonomije. On vidi način da se ubrza pregovarački proces Srbije. „Treba razviti strateško prijateljstvo i savezništvo sa Zagrebom i Ljubljanom koji su već prošli te procese. Ne bismo smeli da iz lažnog nacionalnog ponosa ponavljamo put majmuna kroz lavirint do banane, po sistemu pokušaja i pogrešaka“, zaključuje Dedović.

26.6.2013. Tanjug, Nije bitno kad će datum, važno je da smo "na pragu"

Tanjug, 26.6.2013.

tanjug

BEOGRAD - Nije najvažnije da li će Srbija otpočeti proces pregovora sa EU u oktobru, decembru ili januaru, već to što se naša zemlja nalazi "na pragu" Unije, smatraju učesnici skupa "Srbija i EU - 10 godina posle solunskog obećanja".

Na skupu - na kojem je povedena i polemika oko toga da li je pristupanje EU "kolonizacija" - učesnici su se saglasili i da će Srbija na punopravno članstvo u Uniji čekati bar deceniju.

Profesor Fakulteta političkih nauka Jovan Teokarević veruje da proces proširenja EU nije stao, ali da će Srbija dugo čekati priliku kakvu će Hrvatska dobiti 1. jula.
"EU je danas drugačija nego pre 10 godina, ona se brzo menja i Unija u kakvu ćemo mi ući za 10 i više godina, biće drugačija od one iz 2003. godine kada je i održan samit u Solunu", kazao je Teokarević.

Prema njegovim rečima, ulazak Hrvatske u EU ne treba shvatiti kao završetak proširenja, već kao novu šansu.

Predsednica Centra za evroatlanske studije Jelena Milić poručila je da se nije samo EU promenila u poslednjoj deceniji, već i ceo svet.

Ona je mišljenja da nije bitno da li će Srbija datum za početak pregovora dobiti danas, u oktobru, decembru ili u januaru, već kaže da na svaku odluku treba gledati kao na ohrabrenje.

Njoj, kako je objasnila, zato nije jasno zašto se srpska vlast toliko buni ako zbog naše zemlje bude organizovan još jedan samit na kome bi se videlo kako ide proces implementacije dogovora Beograda i Prištine, "ako se u taj proces ušlo iskreno".

Glavni urednik Dojče Velea Dragoslav Dedović takođe smatra da nije važno kada će tačno Srbija dobiti datum, već je važno to što je Srbija danas na "pragu pregovora sa EU".
"Datum je simboličan kapital kojim se ovde barata i on ne igra nikakvu bitnu ulogu već proces koji dolazi nakon njega", istakao je Davidović.

Na skupu se povela polemika oko toga da li je pristupanje EU ulazak u proces kolonizacije, što tvrdi pisac i kolumnista Vladimir Kecmanović.

On, naime, kaže da pristupanje EU "ne znači ništa do kolonizacije Srbije".
"EU je jedna neobična porodica u kojoj funkcionišu kolonijalna pravila", kaže Kecmanović i pita zašto odluka o srpskom datumu za priključenje EU zavisi samo od nemačkog Bundestaga.

Teokarević je odgovorio da ulazak u EU nije početak srpske kolonizacije i dodao da ne postoji drugi put osim ulaska u Uniju.
"Osim EU nema drugog rešenja i partnera", zaključio je Teokarević.

26.6.2013. Blic blog, Famozni datum na Vidovdan

Jelena Milić, Blic blog, 26.6.2013.

Blic blog

Famozni "datum" za početak pregovora sa Evropskom unijom je u Srbiji, kojoj preti velika budžetska kriza, koju drmaju skandali oko male mature i unutar Ministarstva unutrašnjih poslova, koja priznaje da nema više nijednu protivgradnu raketu, postao je u poslednjih mesec dana ključna tema. Nije, naravno, propušteno da se primeti da će Evropski savet o tome odlučivati 28. juna, na čuveni već Vidovdan.

Tokom prošle i pretprošle nedelje zvanični Beograd pojačao je kampanju relativno tvrdih izjava, u kojima se ocenjivalo da je Srbija učinila sve što se od nje očekivalo te da bi jedini pravi odgovor EU institucija i zemlja članica bio da se Srbiji već u junu odredi "tačan datum" za početak pregovora.

Premijer Srbije Ivica Dačić je u jednom momentu čak pripretio da bi u suprotnom bio doveden u pitanje i proces implementacije sporazuma iz Brisela. Tu je ocenu on kasnije nešto modifikovao, nadati se i posle prigovora koji su došli od analitičara i pripadnika civilnog društva da nije pametno pretiti EU, pre svega Nemačkoj, u ovakvim trenucima.

Pitanje odgovornosti

Na Evropa forumu u Austriji, Dačić je, u prisustvu ministara spoljnih poslova Austrije, Rumunije i Makedonije te kosovoskog premijera Hashima Thacija, ocenio da bi nedodeljivanje što skorijeg datuma Srbiji usporilo reformske procese u Srbiji.

Ovo je realističnija procena, ali se u oba slučaja otvara pitanje odgovornosti same Vlade u Beogradu - i za nesprovođenje sporazuma iz Brisela, i za ostale reformske procese. Da li ih je ona najavljivala i neke korake činila samo famoznog datuma radi, kao nečeg što bi učvrstilo njihovu vlast u Srbiji, a pre svega njihove koalicione odnose kao preduslov opstanka na vlasti, ili zbog značaja njih samih za dalji tok evropeizacije Srbije?

Aleksandar Vučić, suštinski prvi čovek Srbije, čak je rekao da je Srbija pretrpela tako mnogo poraza na Vodovdan, od Kosovske bitke do izručenja Slobodana Miloševića u Hag, da bi jedino pravično bilo da sad "pobedimo" i dobijemo datum. U Srbiji, na svu sreću, ima dosta nas koji smatramo da je izručenje Miloševića bila jedna od najvećih pobeda u procesu demokratizacije Srbije.

I dok su u utorak u Srbiji mnogi pomno pratili kakva će vest doći iz Luksemburga, gde su se susreli šefovi diplomatija i-ili evropskih poslova zemalja članica EU-a, kakvu će preporuku o određivanju datuma za početak pregovora Srbije o članstvu u EU dati šefovima država i vlada EU-a koji se u Briselu sastaju u petak, odgovor je stigao iz Berlina. Uticajni član vladajuće Demohrišćanske stranke Andreas Schockenhoff izjavio je da će većina u Bundestagu priznati napredak koji je Srbija učinila, ali da je za datum pregovora potrebno ispuniti još neke uslove.

"Zbog toga će Bundestag u četvrtak dati nalog nemačkoj Vladi da na zasedanju Evropskog saveta suštinski podrži pregovore sa Srbijom i time pošalje pozitivan signal Beogradu, ali da se o konkretnom datumu razgovara u januaru, i to onda kada sporazum o implementaciji dogovorenog bude u potpunosti sproveden. To znači da mi smatramo da pregovore sa Srbijom treba početi, ali tek onda kada bude realizovano ono što je sporazumom između Beograda i Prištine dogovoreno. Zbog toga verujemo u princip sprovođenja odluke u dva koraka", rekao je Schockenhoff.

Nešto pre Schockenhoffovog "šoka", u utorak je i nemački ministar spoljnih poslova Guido Westerwelle ponovio u pauzi sastanka u Luksemburgu stav Nemačke da pregovori sa Srbijom ne bi trebalo da počnu pre januara 2014. 
godine.

Opasna računica

Zvanični Beograd ovakva pokazna vežba nemačke diplomatije ne bi smela da iznenadi, još manje da razočara. Opasno je bilo igrati na emotivne ucene tipa "znamo da će vam biti neprijatno da nam kažete NE, jer bi to bilo NE i karijeri Catherina Ashton".

Podjednako je bilo opasno računati na podele u samoj nemačkoj administraciji oko toga gde se donose odluke o spoljnoj politici, da li u resornom ministarstvu ili ukabinetu kancelarke Angele Merkel, a izgleda da je to strategija koja je iz neke zapadne konsultantske kuće bila preporučena državnom vrhu Srbije. Bundestag je mesto broj jedan. Nemački dugoročni interesi su broj jedan.

Schockenhoff je prilikom nedavne posete Beogradu rekao da je preduslov za početak pregovora o članstvu Srbije u EU "jasno vidljiva volja za pravno obavezujućom normalizacijom odnosa sa Kosovom". Posle toga došlo je do niza susreta srpskih i nemačkih zvaničnika i za pretprostaviti je da je slična poruka prenošena i tada, bez obzira što su se srpski zvaničnici samoevoluirali, tvrdeći da su ispunili sve što se od njih očekivalo, iako je proces implementacije u nekim oblastima ide sporo.

Ne treba zaboraviti i da Nemačka na Kosovu i oko Kosova može najviše da izgubi ili dobije od svih članica EU-a. Komandant KFOR-a i šef velike misije EULEX-a su iz Nemačke. Nemačka je od SAD-a preuzela ulogu tough cop, što je za Srbiju na duge staze, u stvari, dobro. Nemačka je u poslednjih nekoliko godina najveći bilateralni donator u Srbiji, sa oko 1,3 milijardi evra bespovratne pomoći.

Najburnije je u utorak, na u suštini sasvim pozitivnu poruku EU-a o budućnosti evropskih integracija Srbije, reagovao predsednik Srbije Tomislav Nikolić. On smatra da je EU 28. juna na velikom ispitu, i to ispitu poštovanja sopstvenih pravila, i poručio da Srbiji nije potrebna milostinja i da je svojim zalaganjem zaslužila da dobije datum za otpočinjanje pregovora.

Ipak, biće da su zvanični Beograd, pre svega njegova "new born democrats" trojka Vučić, Dačić i Nikolić, na ispitu u narednom periodu, a ne EU. Januar, kao krajnji termin za održavanje međuvladine konferencije EU-Srbija, podrazumeva i nastavak implementacije sporazuma iz Brisela, održavanje evropskog kursa, to jest sprovođenje reformi, ali i to da Srbija ne uđe u vanredne parlamentarne, a možda i predsedničke izbore.

U jeku afere

Na testu će biti i analitičari, NVO sektor, opozicija, mediji i građani. Srbija je u poslednjih 13 godina prevalila dug put u pravom pravcu. Neretko se suretala sa izazovima sa kojima se ni jedna druga zemlja u tranziciji nije susretala, od ubistva prvog reformskog premijera nadalje.

Od petooktobarskih promena, početka demokratizacije Srbije, izbila je pobuna na jugu Srbije, koja je uspešno, u partnerstvu sa NATO-om, prevaziđena, završen je proces saradnje sa Hagom, mirno je okončan proces odvajanja Crne Gore iz Državne zajednice SCG, regionalna saradnja polako napreduje, krenuo je i porces normalizacije odnosa sa Kosovom. Većinu od spomenutih izazova i prepreka ostavila nam je u amanet upravo politička struktura kojoj su pripadali sadašnji čelnici u Srbiji. Užase te politike realizovao je ogromni sistem bezbednosti, koji ni danas nije pod demokratskom kontrolom.

Ne treba zaboraviti da je u načelu dobra vest o evropskoj budućnosti Srbije stigla u jeku afere "datum za Žandarmeriju", to jest da li je vrh MUP-a ili nije dao odobrenje za pokaznu vežbu te jedinice pod neposrednom komandom kompromitovanog Bratislava Dikića, nastale od pripadnika rasformirane notorne Jedinice za specijalne operacije, ili ne. Vežba je zakazana za 27. jun, dan ranije od Dana Žandarmerije, koji je na Vidovdan. Cela atmosfera vrlo neprijatno podseća na dane pre pobune JSO, koja je završila ubistvom premijera Zorana Đinđića.

Sada je trenutak

Ivica Dačić, ministar policije i premjer Srbije, tek je u utorak priznao da je dao saglasnost za spomenutu "pokaznu vežbu za građanstvo", dovodeći time u vrlo neprijatan položaj direktora policije Milorada Veljovića, koji danima tvrdi da takve saglasnosti nema. Dačić je ovim, nažalost po Srbiju, potvrdio i koliko je opasna situacija u MUP-u i policiji. Ne zaboravimo, upravo ove insitucije treba da obave veliki deo posla oko suzbijanja šverca ka Kosovu, ali i u realizaciji sporazuma iz Brisela.

Imajući sve ovo u vidu, Srbija je zaslužila datum, ali i EU ima pravo na dozu podozrenja i manevarski prostor da do kraja godine utiče politički na procese koji nisu deo pregovora po poglavljima. Radovati se "porazu" ove Vlade ako se datum ne dobije odmah biće radovanje porazu svih koji su ovih godina radili, u vrlo teškim uslovima, da Srbiju približe EU. To će dodatno demotivisati ionako umorno građanstvo.

Durenje na EU biće još štetnije. Odluku Evroskog saveta i Bundestaga treba tumačiti što optimističnije i samouverenije. Sada je trenutak da nove vasti u Srbiji pokažu da su zaista razumele značaj i ozbiljno se prihvate posla evropeizacije Srbije, koji zasigurno ne može da traje samo deset meseci. Vreme je, uostalom, da i Moskva vidi jednu jasnu i dugotrajnu pokaznu vežbu srpske posvećenosti evropskim integracijama.

*Tekst je originalno napisan za rubriku Mišljenja web portala Al Jazeera Blakans, objavljen je danas, 26.6.2013.

11.6.2013. e-Novine, Vrh, brate, ne može da čeka

e-Novine, 11.6.2013.

E-novine logo

Slučaj Akonkagva delovao je bizarno i ostavljao je bljutav liberalno-demokratski utisak nedelje u ustima. Javna ličnost, pa još i mladi, nekorumpirani, nezaposleni političar, iz zemlje korupcije, bede i očaja, u statusno-ekstremno skupom sportu, činilo se deplasirano i bahato obnašanje. Izložba autorskih fotografija Čedomira Jovanovića sa opasnih planinarskih avantura pokazala je, međutim, da je u pitanju nekontrolisana strast iz hobija, a ne puko palanačko razmetanje i adrenalinska adikcija

Čedomir Jovanović je, pokazale su fotografije, baš kao i u političkom radu und delovanju, zaljubljenik visina, riskantnih situacija i neosvojenih prostora. O tome svedoče sportski hroničari i predočene uspomene, ne samo sa osvajanja vrha Akonkagve (6962m) na Andima, već i sa svladavanje vrha K2 (8611m) u pakistanskom delu Himalaja i Monblana (4807m) na Alpima. Ako ovom impresivnom spisku osvojenih vrhova priključimo i planove za budućnost glede penjanja na masiv Vinson (4892), najviši vrh na Antarktiku (Južni spol) i vulkan Avačinski (2741m) na Kamčatki, jasno je da je ovde reč o strasti, a o njoj se, kao ni o ukusima, ne raspravlja, a još manje spočitava eventualno odsustvo solidarnosti spram sugrađana koji bi se možda i sami negde pentrali, ali su onemoćali od gladi.

O ovim nesvakidašnjim sportsko-demokratskim poduhvatima Lidera LDP najpodrobnije je izvestio Kurir, podrazumeva se, uz uplitanje u ovu alpinističku priču i nezaobilaznog Novaka Đokovića, čiji su lik i delo, navodno omiljeni kod lokalnog pakistanskog generala belog sporta, omogućili alpinističku logistiku za Čedomira Jovanovića.

“Jovanović je, naime, na osvajanje K2 krenuo u mešovitoj ekipi, s njim su bili alpinisti iz Rusije, Francuske, Azerbejdžana... Kada su, tokom uspona, stigli do pakistanske vojne baze, gde su zatražili kratki predah, komandant baze upitao ih je odakle dolaze. Jovanovićevi saputnici su pomenuli svoje zemlje, na šta ovaj general nije posebno reagovao, ali kad je iz Čedinih usta čuo reč Srbija, naprosto se oduševio i naredio potčinjenima da Čedi obezbede pratnju!”, piše Kurir, očito navučen na staru tlapnju o “geo-političkom položaju” važne Srbijice.

Kurir, međutim, nije znao, mogao ili hteo da uoči i vezu između politike i sporta. Naime, među imenima učesnika alpinističke ekspedicije, osim Jovanovića nije bilo nijednog Srbina, a još manje nekog funkcionera Liberalno-demokratske partije. A u tom detalju se krije sva politička veličina mudrog lidera i opreznog političara. Jer jedno je sedeti u skupštinskom restoranu i krkati jeftine ćevapčiće sa Zoranom Ostojićem, lasno je ćaskati sa Natašom Mićić u kafanskoj LDP bašti u Siminoj 41, zavodljivo je partijati sa Jelenom Milić, ali ko bi bio lud da se pouzda u Andrićev klin na 3500 metara ili uže Nenada Milića o kome vam visi život koji ne može da čeka?

Čedomir Jovanović zna zašto nije poveo nijednog visokog partijskog dužnosnika. Ti su se odavno već popeli svima.

31.5.2013. DW, Haški „pobednici“ i „gubitnici“

Deutsche Welle, 31.5.2013.

DW-logo

Oslobađajuća presuda za bivšeg načelnika državne bezbednosti Jovicu Stanišića i njegovog pomoćnika Franka Simatovića izazvala je zadovoljstvo u zvaničnim krugovima Beograda, ali i negativne reakcije nevladinog sektora.

Srpski premijer Ivica Dačić je tako u pisanoj izjavi pozdravio oslobađajuću presudu, i naveo da je ta presuda „od velikog značaja za Republiku Srbiju. Vlada Srbije se zalagala i zalaže se za fer suđenja pred Haškim tribunalom, jer je to jedini način da se utvrdi istina o zločinima i steknu uslovi za pomirenje i obezbeđivanje trajnog mira i stabilnosti u regionu”, saopštio je Dačić. S druge strane, bivša direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić je „zapanjena oslobađajućom presudom“, a tom presudom je iznenađena i predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko. To će po njenim rečima “ići na ruku onima koji su tvrdili da Srbija nije bila u ratu”.

Neprijatno iznenađenje

Oslobađajuće presude za Stanišića i Simatovića su veliko i neprijatno iznenađenje, ocenjuje za DW Jelena Milić, direktor Centra za evroatlantske studije:

„Radila sam u Helsinškom odboru tolike godine, čitala sam toliko knjiga o tome šta se dešavalo, živim na kraju u Srbiji i znam šta je Jedinica za specijalne operacije (JSO), slušala sam toliko oštećenih koji su bežali iz Bosne na sve strane, i prosto to mi je iznenađenje s tog aspekta. Ali, sa druge strane je u poslednjih godinu dana očito da su politički procesi u regionu i želja zapadne međunarodne zajednice da se pomeri dalje i da stavi tačku na suočavanje sa prošlošću veoma vidljivi, tako da to iz tog ugla i nije toliko iznenađenje“.

Zločini ostaju

Advokat i bivši koministar policije Božo Prelević smatra kako bi za političare u Srbiji bilo najbolje da ne likuju previše zbog ovih presuda, jer one svakako nisu dokaz da u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj nije bilo zločina, jer je to nesumnjivo dokazano:

„Dakle, da li su oni krivi je jedna stvar, a da li su sud i Tužilaštvo imali dokaze za njihovu krivicu je potpuno druga stvar, i na osnovu toga se donosi odluka“.

Hag više nije antisrpski?

Jelena Milić ističe da, ako bi se tražilo nešto pozitivno u ovim presudama, to bi mogla biti činjenica da se sada izbija argument onima koji su sve vreme tvrdili da je Haški tribunal antisrpski sud:

„Ako uzmemo u obzir jučerašnje i prekjučerašnje presude u Hagu, kao i ove Stanišiću i Simatoviću, onda se zaista ti argumenti da je Hag antisrpski sud sada gube. To bi onda moglo dati jednu zdraviju atmosferu u trenutku kada Haški tribunal izrekne presude Mladiću i Karadžiću. Mislim da u Srbiji više nema legitimiteta za takve tvrdnje, i neka to bude neka da tako kažem korist od ove iznenađujuće oslobađajuće presude“.

Bez pogoršanja odnosa

S obzirom da su Stanišić i Simatović bili optuženi za zločine počinjene u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, logično je da se u Srbiji prate i tamošnje reakcije na oslobađajuće presude. Aleksandra Bulatović, iz Centra za bezbednosne studije, za DW kaže kako ipak misli da to neće ugroziti odnose i već uspostavljenu komunikaciju između Srbije i BiH i Hrvatske:

„Ali, sigurno će biti onih koji će komentarisati presudu u kontekstu pobednika i gubitnika, kao i sve presude do sada. I znači voditi neku vrstu statistike koliko naših, koliko njihovih, šta sad to znači, šta bi trebalo da znači, i šta bi moglo da znači. Ali zaista ne očekujem pogoršanje odnosa niti neko stopiranje najavljenog povlačenja tužbi između Srbije i Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde“.

Tajne službe i dalje misterija

Jelena Milić kaže kako je teško da se na osnovu jedne ovakve presude amnestiraju srpske tajne službe za svoju ulogu u ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Bezbednosne službe su svakako imale ogromnu ulogu u podsticanju sukoba i sejanju straha tokom tih sukoba, ističe Milićeva. Božo Prelević smatra da ćemo morati puno da čekamo, i da je pitanje da li ćemo ikada saznati tačnu istinu šta su radile vojne i civilne službe bezbednosti tokom tih sukoba.

Autor: Ivica Petrović, Beograd