22.5.2013. Naslovi.net, Centar za evroatlantske studije - Povodom oslobađanja petorice Srba u Libiji

Naslovi.net, 22.5.2013.

Naslovi net logo

Prema navodima srpskih medija petorica srpskih državljana koje su „pre devet meseci“ zarobili pobunjenici u Libiji pod optužbom da su se borili na strani Moamera Gadafija, danas su se vratili u Srbiju.

CEAS podseća da spomenuta lica nisu uhapšena pre devet meseci već 20. avgusta 2011. godine. Podsećamo, uhapšeni su se branili da su građevinski radnici koji su usred ratnih dejstava doputovali u Libiju kako bi popravljali puteve. Tvrdnje onih koji su ih uhapsili, da je kod njih pronađen optički snajperski nišan, uhapšeni su tada negirali. Njih su potom na aerodromuu Tripoliju, u improvizovanom zatvoru, navodno pronašli novinari ruske "Komsomoljskaje pravde" i o tome obavestili ambasadu Srbije u Libiji.

Inače, Zorana Nikolića iz Lazarevca, Milorada Đunića iz Loznice, Milića Martinovića iz Aranđelovca, Vojislava Nićiforovića iz Beograda i Nedeljka Milanovića iz Lazarevca u sedištu BIA dočekale su, između ostalih, porodice i prijatelji.

CEAS smatra indikativnim da je navodne građevinske radnike dočekao i prvi potpredsednik Vlade Srbije ali i ministar odbrane Aleksandar Vučić. On je prilikom dočeka izjavio da je država “samo radila svoj posao”, da je bilo teško i da su se svi nadali da će posao biti pre završen.

CEAS zahteva od državnih organa Republike Srbije da obelodani sve okolnosti pod kojima su građani Srbije otišli u Libiju, zato što postoje indicije da su oni u Libiju poslati 21. avgusta 2011. kao regruti firme za fizičko tehničko obezbeđene Avax, registrovane 2009. godine u Agenciji za privredne registre. CEAS takođe zahteva da se obelodani da li su spomenuti građani imali veze sa Vojskom Srbije u trenutku kada su otišli u Libiju.

CEAS podseća da je prethodni ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, posle objavljivanja vesti o hapšenju građana Srbije u Libiji, odbacio svaku eventualnu vezu petorice zarobljenika sa državom, vojskom ili bezbednosnim službama, naglašavajući da su zarobljeni Srbi u potpuno privatnom kapacitetu i da nemaju nikakve veze sa vlastima Srbije ili RS. Tadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac je još na početku libijskog konflikta, takođe, morao da demantuje spekulacije oko učešća srpskih vojnika u libijskom konfliktu na strani Moamera Gadafija. Posle uvođenja zone zabranjenog leta iznad Libije, u martu 2011., prestalo se sa polemikama o eventualnom angažmanu srpskih pilota u Gadafijevim vazdušnim snagama. No, Vučićev doček oslobođenih građana upućuje na suprotno.

CEAS podseća da su prema pisanju beogradskog lista „Alo", Srbi bili među prvim plaćenicima koji su stigli u Libiju da se bore na strani Gadafija po izbijanju sukoba između Gadafijevih snaga i pobunjenika. CEAS, takođe, podseća da je dnevni list „Blic" objavio fotografiju jednog od petorice oslobođenih, Milića Martinovića, sa pucačkog treninga. Sliku sa istom kapom i naočarima Milić Martinović objavio je i na web servisu „LinkedIn", na kome pojedinci i firme oglašavaju svoje usluge i traže poslove. Na ovom web servisu je Milić Martinović postavio oglas gdje je promovisao svoj "biznis".

Sa istom kapom i naočarima Milić Martinović se slikao i za „LinkedIn“, ovog puta u ratnoj pozi sa pištoljem usmerenim u metu. Na „LinkedIn" profilu koji je do 31. avgusta 2011. bio dostupan na web adresi http://www.rs.linkedin.com/pub/milic-martinovic/1b/102/7, Milić Martinović je kao svoje zanimanje naveo „profesionalac za sigurnost i istrage" (Security and Investigations Professional). Martinovićev profil je 31. avgusta 2011. ugašen.

CEAS podseća da je Srbija skoro jedina država u Evropi koja nema zakonom regulisanu oblast rada kompanija za fizičko tehničko obezbeđenje i private detektive.

Imajuću u vidu sve kontroverze ovog slučaja, ali i druge probleme koje izaziva zakonska neregulisanost ove široke i važne oblasti, u kojoj u Srbiji radi oko 40 000 ljudi, te sve optužbe o dodatnom radu u funkciji radnika fizičko tehničkog obezbeđenja koje po privatnim i državnim objektima pružaju čak i pripadnici MUP-a Srbije, a pogotovu Žandarmerije, smatramo da se zakonodavnom uređenju ove oblasti mora priustupiti po hitnom postupku.

22.5.2013. Alo!,Građevinci ili vojnici?!

Alo!, 22.5.2013

Alo

Građevinci ili vojnici?!

Povodom povratka u Srbiju petorice srpskih državljana, koji su od avgusta 2011. bili zarobljeni u Libiji pod optužbom da su se borili na strani Moamera Gadafija, Centar za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda juče je saopštio da „zahteva od državnih organa Srbije da obelodane sve okolnosti pod kojima su otišli u Libiju, zato što su postojale indicije da su u Libiju poslati 21. avgusta 2011. kao regruti firme za fizičko tehničko obezbeđene ‚Avax“‘.

Da podsetimo, porodicama su se prekjuče iz zarobljeništva u Libiji vratili Zoran Nikolić iz Lazarevca, Milorad Đunić iz Loznice, Milić Martinović iz Aranđelovca, Vojislav Nićiforović iz Beograda i Nedeljko Milanović iz Lazarevca.Među ovim radnicima, neobično je da je Martinović svojevremeno imao profil na internetu na kojem je kao svoje zanimanje navodio „profesionalac za sigurnost i istrage”, dok se Đunić može videti na nekoliko fotografija na zvaničnom sajtu pomenute firme za obezbeđenje „Avax”. Petoricu Srba pobunjenici su zarobili 20. avgusta 2011, od kada su bili u zatvoru u Tripoliju.

- Podsećamo, uhapšeni su se branili da su navodno građevinski radnici koji su usred ratnih dejstava doputovali u Libiju kako bi popravljali puteve. Negirali su i tvrdnje onih koji su ih uhapsili da je kod njih pronađen optički snajperski nišan - navodi CEAS.


Centar je, međutim, juče podsetio na pisanje „Alo!“ u vreme građanskog rata u Libiji da su Srbi bili među prvim plaćenicima koji su stigli da se bore na strani Gadafija. Kada je naš list počeo da izveštava o zarobljenoj petorici radnika, čije su porodice navele da su optužbe pobunjenika da su plaćenici besmislica, osvanuli su komentari čitalaca poput „ako su oni građevinci, onda sam ja kosmonaut“.


- Indikativno je da je „Blic” svojevremeno objavio fotografiju Milića Martinovića, jednog od pomenute petorice oslobođenih Srba, sa pucačkog treninga. Sliku sa istom kapom i naočarima Martinović je objavio i na servisu „LinkedIn”, u ratnoj pozi sa pištoljem usmerenim ka meti - navodi CEAS. Neregulisano obezbeđenje.
Na tom sajtu, na kojem pojedinci i firme oglašavaju svoje usluge i traže poslove, Martinović je postavio oglas u kojem je promovisao svoj „biznis”, odnosno kao zanimanje nije naveo građevinac, već „profesionalac za sigurnost i istrage”. Njegov profil ugašen je 31. avgusta 2011. U tekstu u „Blicu”, za Martinovića se navodi da je „poznat u Aranđelovcu kao predsednik kluba praktičnih strelaca ‚Target“‘.
Ova neobična disciplina, osim preciznosti u streljaštvu, podrazumeva i bezbednu upotrebu oružja, brzinu pucanja, ali i bezbedno pucanje iz automobila. S druge strane, Đunić je na fotografijama pomenute firme „Avax” u kompletnoj uniformi. „Alo!” je juče pokušao da dođe do komentara Đunića i Martinovića, ali se oni do zaključenja ovog broja nisu javljali na brojeve telefona koji su poznati redakciji.

Osvrćući se na spekulacije o firmi „Avax”, CEAS je juče podsetio da je Srbija skoro jedina država u Evropi koja nema zakonom regulisanu oblast rada kompanija za fizičko tehničko obezbeđenje i privatne detektive.
- Imajuću u vidu sve kontroverze u vezi s ovim slučajem, ali i druge probleme koje izaziva zakonska neregulisanost ove široke i važne oblasti, u kojoj u Srbiji radi oko 40.000 ljudi, sve optužbe o dodatnom radu u funkciji radnika fizičko-tehničkog obezbeđenja koje po privatnim i državnim objektima pružaju čak i pripadnici MUP-a Srbije, smatramo da se zakonodavnom uređenju ove oblasti mora pristupiti po hitnom postupku - navode u centru.


CEAS: Koje su veze sa VS?


Osvrćući se na doček oslobođenih Srba koje su porodice i prijatelji čekali u sedištu BIA, CEAS je juče zatražio i da se saopšti da li su imali veze sa Vojskom Srbije u trenutku kada su otišli u Libiju.
- Smatramo da je indikativno da je navodne građevinske radnike dočekao ministar odbrane Aleksandar Vučić - saopštili su iz CEAS-a. Oni su podsetili na to da su svojevremeno i Vuk Jeremić i Dragan Šutanovac negirali veze zarobljenika sa državom, Vojskom i bezbednosnim službama, ali kako navode, „Vučićev doček oslobođenih građana upućuje na suprotno“.

23.5.2013. Danas, CEAS traži istinu o našim građanima zarobljenim u Libiji

Danas, 23.4.2013.

danas

Centar za evroatlantske studije (CEAS) ukazuje danas u saopštenju na indicije da su petorica državljana Srbije, koji su nedavno oslobođeni iz libijskog zatvora, u tu zemlju "poslati 21. avgusta 2011. kao regruti firme za fizičko tehničko obezbeđene Avax, registrovane 2009. godine u Agenciji za privredne registre".

U saopštenju CEAS zato zahteva od državnih organa Srbije da obelodane sve okolnosti pod kojima su građani Srbije otišli u Libiju.

Osim toga, ova nevladina organizacija, u saopštenju "zahteva da se obelodani da li su spomenuti građani imali veze sa Vojskom Srbije u trenutku kada su otišli u Libiju".

Srbija je skoro jedina u Evropi nema zakonom regulisanu oblast rada kompanija za fizičko tehničko obezbeđenje i privatne detektive, podseća CEAS, koji smatra da se zakonodavnom uređenju ove oblasti mora pristupiti po hitnom postupku.

U saopštenju CEAS podseća da su se uhapšeni državljani Srbije branili da su građevinski radnici koji su doputovaliu Libiju kako bi popravljali puteve.

Centar za evroatlantske studije smatra, međutim,indikativnim da je petoricu državljana Srbije, posle oslobađanja iz libijskog zatvora, pored porodica i prijatelja, u sedištu BIA dočekao i prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Aleksandar Vučić.

22.5.2013. FoNet, CEAS: Obelodaniti okolnosti

FoNet, 22.5.2013

Fonet saopstenje Libija

BEOGRAD - Centar za evroatlantske studije (CEAS) ukazuje danas u saopštenju na indicije da su petorica državljana Srbije, koji su nedavno oslobođeni iz libijskog zatvora, u tu zemlju "poslati 21. avgusta 2011. kao regruti firme za fizičko tehničko obezbeđene Avax, registrovane 2009. godine u Agenciji za privredne registre

22.5.2013. Blic štampano izdanje, Najzad kraj mukama zatvorenika u Libiji

Blic štampano izdanje, 22.5.2013.

Autorka: Ivana Mastilović Jasnić

CEAS Libija

CEAS: Saopštiti zašto su otišli usred ratnih dejstava
Centar za evroatlantske studije podseća da su se uhapšeni branili da su građevinski radnici koji su usred ratnih dejstava doputovali u Libiju kako bi popravljali puteve. Tvrdnje onih koji su ih uhapsili, da je kod njih pronađen optički snajperski nišan, tada su negirali.

CEAS smatra indikativnim da je navodne građevinske radnike radnike dočekao i prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Aleksandar Vučić i zahteva od državnih organa da obelodane sve okolnosti pod kojima su građani Srbije otišli u Libiju, zato što postoje indicije da su oni u Libiju poslati kao regruti firme za fizičko-tehničko obezbeđenje ˝Avax˝. CEAS takođe zahteva da se obelodani da li su ovi građani imali veze sa Vojskom Srbije u trenutku kada su otišli u Libiju.

14.5.2013. Al Jazeera Balkans, Turska želi novi Balkan

Jelena Milić, Al Jazeera Balkans, 14.5.2013.

aljazeera

Turska želi - novi Balkan utemeljen na političkim vredostima, ekonomskoj međuzavisnosti, saradnji i kulturnoj harmoniji.

U Sarajevu je, u okviru priprema za trilateralni sastanak na nivou šefova država Turske, BiH i Srbije koji će biti održan u Ankari 14. i 15. maja, održan sastanak predsjedavajućeg Predsjedništva Bosne i Hercegovine Nebojše Radmanovića, članova Predsjedništva BiH Bakira Izetbegović i Željka Komšića, ministara spoljnih poslova BiH, Turske i Srbije Zlatka Lagumdžije, Ahmeta Davutoglua i Ivana Mrkića. Dogovoreno da se ministarski trilateralni sastanci održavaju dva puta godišnje, a predsjednički jednom. Ministri su najavili da će na sastanku u Ankari četiri oblasti biti u centru pažnje-ekonomija, obrazovanje, kulturna saradnja i turizam. Istaknuto je da postoje firme u sve tri zemlje koje su zainteresovane da rade zajednički u oblastima građevinarstva, energetike, infrastrukture i proizvodnje hrane, te da zajedno nastuaju na tržištima Bliskog istoka, Iraka i Afrike, gdje je Turska.

Nastavak inicijative

Pripreme za ovaj susret su nastavak inicijative započete još 2009. godine. Prvi neformalni sastanak je održan u Istanbulu 10. oktobra 2009, između ministara spoljnih poslova ove tri zemlje. Drugi sastanak ministara spoljnih poslova održan je u Ankari, 8. novembra 2009, kada se razgovaralo o značajnim pitanjima ustavnih izmena u BiH, a treći 14. decembra 2009. u Sarajevu.

Naredni sastanak ministara bio je u Beogradu, 15. januara 2010, kada je dogovoreno da BiH predloži svog ambasadora u Srbiji. Peti trilateralni sastanak održan je 9. februara 2010. godine u Istanbulu, kada su se sastali lideri ove tri zemlje u pratnji ministara spoljnih poslova. Ovaj sastanak je bio uvod u Balkanske samite i na njemu je usvojena Istanbulska deklaracija, čiji su ciljevi stvaranje trajnog mira, stabilnosti i dobrosusedskih odnosa. Drugi trilateralni Balkanski samit održan je u Karađorđevu 26. aprila 2011. Tada, zbog srpske vojne neutralnosti, nije usvojen turski predlog deklaracije zbog neslaganja oko termina „evroatlantske“ integracije. Zvanični Beograd i posle promene administracije 2012. godine nastavio je proces trilateralne komunikacije iako je Turska priznala Kosovo, zalaže se za celovitu BH, a i jedna je od velikih članica NATO-a.

Trend pojačane spoljnopolitičke aktivnosti Turske u regionu u potpunosti je saglasan sa spoljnopolitičkom doktrinom savremene Turske. Studija „Strategijska dubina – međunarodni položaj Turske“, čiji je autor sadašnji turski ministar inostranih poslova Ahmet Davutoglu, kao osnove nove turske multidimenzionalne spoljne politike postavlja delovanje na dva nivoa, globalnom, kroz jačanje saradnje i partnerskih odnosa sa NATO, EU, Rusijom, Kinom, i regionalnom, koji se odnosi na približavanje i produbljivanje odnosa sa zemljama na Bliskom istoku, Kavkazu i Balkanu.

Balkan se pominje kao jedan od prioriteta novog koncepta spoljnopolitičkog delovanja Turske, čiji je interes za takvo aktiviranje potkrepljen brojnim kulturnim, ekonomskim i geostrateškim razlozima.

Turska svoje aktivnosti na Balkanu formalno temelji na pet ključnih faktora. Prvi je zajednička istorija sa narodima Balkana, koja se temelji na već pomenutom Otomanskom nasleđu. Drugi faktor je ljudski, odnosno na Balkanu trenutno živi oko milion pripadnika turske manjine, a i druge muslimanske zajednice na Balkanu imaju formirane neraskidive veze sa Turskom. Geografski značaj Balkana za Tursku se ogleda u vezi između stabilnosti i mira na Balkanu sa daljim ekonomskim, kulturnim i političkim prosperitetom Turske, kao što i svaka nestabilnost ugrožava i dalji turski napredak. Iako ekonomska slika regiona nije na zavidnom nivou, Turska vidi interes u investicijama u infrastrukturu i učešću u privatizaciji još neprivatizovanih javnih preduzeća. Poslednji razlog, koji se u određenoj meri smatra i ključnim, je osiguravanje saveznika za buduće učešće Turske u EU.

Otvoreno pitanje

Inače, Turska je u poslednjih nekoliko godina aktivna i kao posrednik u smirivanju tenzija različitih frakcija Islamske zajednice u Srbiji.

Sam ministar Davotoglu rekao je da je ono što Turska želi - novi Balkan utemeljen na političkim vredostima, ekonomskoj međuzavisnosti, saradnji i kulturnoj harmoniji.

Sve ovo deluje vrlo logično, ali….

Da li je za region Zapadnog Balkana dobro da Turska ima sve veći uticaj, pogotovu kulturni i socijalni? Traženje detaljnijeg odgovor na ovo pitanje se neretko zbog lažne političke korektnosti izbegava.

Sa liberalnog stanovišta, proces integracija u EU mnogo je bolji za region, jer insitira na jasnoj sekularnosti, borbi protiv diskriminacije, ravnopravnosti žena, na slobodi izražavanja, poštovanju kolektivnih prava, ali samo do nivoa ako ona ne zadiru u inidividualna prava. Evropa se polako oslobađa totalitarnih elemenata multikulturalnosti. Turska, s druge strane u poslednjih nekoliko godina klizi ka konceptu suverene demokratije, ne obazirući se više toliko na kritike Zapada o stanju ljudskih, manjinskih i medijskih sloboda. Turska nije spremna ni na ozbiljnije suočavanja sa svojom genocidnom prošlošću, pa je i zato spremna smatrati da se ne trebamo mnogo natezati oko pojma genocida u Srebrenici, da je dovoljno izvinuti se za zločine i ići dalje. Ovakav pristup Turska je u ostalom demonstrirala i šire usvajanjem politike nula nesporazuma sa susedima, bez obzira na prirode režma koje u njima vladaju, te smanjenim interesovanjem za proces pridruživanja EU.

Ostaje otvoreno pitanje da li su EU i SAD svesno ili nesmotreno ostavile ovoliki prostor za Turski upliv u regiju, te da li prate koliko on umanjuje dostignuća, kakva takva, u demokratizaciji Zapadnog Bakana i uspostavljanju mehanizama tranzicione pravde, koja su upravo uz njihovu pomoć ostvarena. Nije nemoguće da im ovaj trend, ako će doneti stabilizaciju bez demokratizacije i ne smeta toliko, jer su obe sile zauzate mnogim drugim gorućim globalnim problemima. Pitanje je i da li bar Tursko pojačano prisustvo u regionu, njeno NATO članstvo, priznavanje Kosova i zalaganje za celovitu BH može biti kontrateža uticaju Rusije na Blakanu, pre svega u Srbiji i u Republici Srpskoj?

Čini se da će odnos prema Siriji, koji o tome smo već ovde pisali polako ponovo deli svet na pobornike staro-bizmarkovskog pristupa međunarodnim odnosima i na one druge koji smatraju da se nekad mora intervenisati iako to ne donosi direktan materijalni ineres, promeniti i politiku turskog nultog nesporazuma sa susedima. To bi moglo doprineti i rekalibraciji turske regionalne politike na način da saznamo šta su tačno političke vrednosti koje je Davutoglu spominjao.

Žestoke kritike

Turski premijer Tayip Erdogan sve žešće kritikuje sirijskog predsednika Bashara al-Assada , svog nekadašnjeg prijatelja, nazvavši ga i "mesarom". Erdogan ističe kako će sirijski predsednik "platiti za desetine hiljada mrtvih građana". Rusija i Kina sa druge strane, inače saveznici Srbije u nepriznavanju Kosova, i turski donedavni spoljnopolitički prioreteti postavljeni u istu ravan sa EU i NATO, još glasno ćute.

Iako se verovatno Sirija kao tema neće naći na agendi predstojećeg trilateralnog samita nije isključeno da sva tri druga relevatna aktera u regionu-EU, SAD i Rusija svoj odnos prema njemu pa i prema ulozi Turske, počnu da procenjuju i na osnovu odnosa prema stavu o načinu zaustavljanja sukoba u Siriji. Ako ni zbog čega drugog ono zbog neprijatnih sličnosti sa BiH, do posledica oduguvlačenja zbog komplikovanosti intervencije, dilema oko naoružavanja pobunjenika, broja civilnih žrtava do globalnih implikacija delovanja i nedelovanja.