29.4.2013. B92, "SNS nastavlja politiku Tadića"

B92, 29.4.2013.

b92

Beograd -- Potvrdilo se ono što smo govorili, da SNS nastavlja politiku Borisa Tadića, rekao je Vladan Glišić aludirajući na izjavu Tomislava Nikolića u Sarajevu.

Glišić, koji je član starešinstva Dveri, u emisiji "Između dve vatre" na B92 rekao je da je sama njegova izjava bila prilično nespretna, a ono što je potreslo ljude tamo je izjava da su Srbi Bosanci, da je u kampanji rekao da će se izvinjavati sigurno ne bi dobio toliko glasova.

Naša istorija ima mnogo više razolga da se izvinjava građanima Republike Srpske, rekao je Glišić.

Jelena Milić, direktorka centra za Evroatlantske studije, za istu izjavu predsednika Nikolića kaže da je došla "bolje ikad nego nikad", ali i dodala da je skeptična.

"Ja sam skeptična, imajući u vidu što on sedi u studiju i kaže klečim. Aleksandar Vulin je sam rekao "bolje da se ponizi predsednik nego ceo narod". Čini mi se da međunarodna zajednica želi da "smandrlja" celu ovu priču. Imam strah koliko su čvrste osnove Briselskog sporazuma. Ne verujem većinu strvari SNS-u, nije mi jasno da oni koji su palili Jarinje, ambasade, da su se sada promenili. Mislim da je moglo i drugačije, Srbija i region su mali i neke stvari su se mogle isterati do kraja. Meni je SNS neuverljiv, suviše toga im se omane", navodi Milićeva.

Glišić je rekao da nije bilo potrebe za izvinjenjem Nikolića.

"Da je nastavio sa svojim predizbornim obećanjima, on bi morao da zahteva da se nijedan čovek više ne izruči Hagu. Vrlo je sporno šta se u Srebrenici desilo, genocida nije bilo, ali je bilo ratnog zločina. Stav Dveri je da se nijedan građanin Srbije više ne izruči Hagu".

Sa druge strane, Milićeva je rekla da prihvata odluke tih sudova, ali i da aktivno učestvuje u kritici istih i dodala da joj se ne sviđa kaznena politika haškog tribunala.

Glišić je rekao da je podneo krivične prijave protiv premijera Ivice Dačića i prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića jer su prekršili Ustav.

"Ljudi dole će imati strašne posledice, jer su oni učinili krivično delo za koje će jednog dana, kada siđu sa vlasti, odgovarati. Oni su izvukli naše građane iz našeg pravnog sistema i predali ih Tačiju. Ništa nisu postigli, čak ni to što pričaju da će zaustaviti Kosovo ka UN, Tačijevo Kosovo će biti država kada krene ka EU. A Srbija? Srbija će biti ostatak, otvara se niz problema, imaćemo sada gomilu problema i u Vojvodini i u Raškoj", naveo je Glišić.

Jelena Milić je rekla da pozdravlja sporozum potpisan u Briselu.

"Ta normalizaca je jako važna, to je veliki korak napred, ostaje sada pitanje sadrzaja tog sporazuma, ostaje pitanje oblasti koje nisu pokrivene sporazumom i ostaje pitanje implementacije. Recimo, Rada Trajković smatra da nije "palo nebo", ali zivot ide dalje, rekle je jednu dobru stvar, da su zakoni u skludu sa evropskim standardima", rekla je Milićeva.

Gosti emisije prokomentarisali su i seks-aferu koja potresa SPC, sa vladikom Kačavendom.

Glišić je rekao da ne želi da učestvuje u medijskoj podmetačni i da se ovaj skandal aktivirao po potpisivanju sporazuma u Briselu.

"Crkva će to rešiti na pravi način. To je osveta države, jer crkva neće da bude deo onoga sto Brisel i Vašington traže od Srbije. Kritika prema crkvi se ne sprovodi u medijima, nego na jedan sasvim drugačiji način", kaže Glišić.

Jelena Milić je na isto pitanje rekla: "Razočarana sam".

29.4.2013. SETimes, Analysts say Nikolic's Srebrenica apology is significant

SETimes, 29.4.2013.

setimes-com

Serbia President Tomislav Nikolic's apology to the Bosnian people for war crimes, including the deaths at Srebrenica, is seen as a notable step toward regional peace and stability.

"This is quite big think at this moment and I'm convinced it is sincere no matter what he was saying in the past when he was Serbian Radical Party member. Especially because of his past, this is really big. We can't live in the past and we should look into the future, joint future to which this apology contributes since it will contribute to return of confidence between BiH and Serbia. We have to trust each other and this is only way for overcoming the past," Selim Sacirovic, professor at Nis and Belgrade universities, told SETimes.

Fahrudin Kladicanin, co-ordinator at the Forum 10 academic initiative in Novi Pazar, said Nikolic's apology on Thursday (April 25th) was heartfelt.

"This is first time that Bosniaks in Serbia could hear such thing from President Nikolic since they still see him as Seseljs party member and it will, for sure, improve relations between Serbs and Bosniaks not only on Bosnia and Serbia, also through the whole region. This is, for sure, a step ahead for this authority and it should be respected," Kladicanin told SETimes.

Nikolic, a former deputy prime minister of Serbia in 1998 and of Yugoslavia in 1999 under Slobodan Milosevic, angered many in the region shortly after taking office last year by rejecting that the Srebrenica massacre was genocide and referring to the Croatian city of Vukovar as "a Serbian city" where displaced Croats should not return.

He made his apology in an interview on the Bosnian TV station BHRT. He apologised for all war crimes committed in the name of the Serbian people and Serbia by any individual during war days in Bosnia.

"I am on my knees because of that, here I'm on my knees and begging for a pardon for Serbia because of the crime committed in Srebrenica. I apologise for all crimes committed by any individual in the name of our state and our people," he said.

27.4.2013. Al Jazeera Balkans, Mogućnost provedbe sporazuma iz Brisela

Al Jazeera Balkans, 27.4.2013.

aljazeera

Gostovanje Jelene Milić, direktorke CEAS-a na Al Jazeera Balkans možete pogledati ovde.

Parlament u Srbiji usvojio je 'Briselski sporazum' čime je, sa srpske strane, zaokružen prvi, politički, korak u provedbi dogovora Beograda i Prištine. Slijedi proces implementacije. Hoće li provedba biti moguća i na terenu, istraživao je Đorđe Kostić.

26.4.2013. Al Jazeera Balkans, Velika razlika između Kosova i RS-a

Jelena Milić, Al Jazeera Balkans, 26.4.2013.

aljazeera

Predsjednik Predsjedništva BiH Nebojša Radmanović zaboravlja da je Kosovo proglasilo nezavisnost u skladu s međunarodnim pravom.

Poseta dva člana Predsedništva BiH, predsedavajućeg Nebojše Radmanovića i člana Predsedništva Bakira Izetbegovića Beogradu, kojom prilikom su se susreli sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, u Srbiji je ostala u medijskoj senci nedavno postignutog sporazuma između Beograda i Prištine.

Izgleda da je tako samo na površini, da će spomenuti sporazum itekako uticati na odnose Srbije i BiH i to na jedan, nadajmo se, pozitivan način – suzdržanijom politikom Srbije prema Republici Srpskoj i poboljšanjem regionalne saradnje.

Ovo se videlo već dan posle posete i mlake reakcije Srbije na Radmanovićeve pretnje da će se RS odlučiti na odvajanje od BiH, upravo na osnovu paralela između RS-a i Kosova.

U posetu Beogradu nije došao treći član Predsedništva, iz redova hrvatskog naroda, Željko Komšić, jer je, kako je rekao, nezadovoljan nedavnim učešćem predsednika Srbije u debati o Haškom tribunalu u Generalnoj skupštini UN-a, tokom koje je, kako tvrdi, prizivao raspad BiH.

Konfuzna politička situacija

Vladajuća većina u Srbiji jeste, naime, načinila značajan iskorak parafirajući sporazum sa Prištinom. Još veći je načinilo srpsko društvo, koje je na sporazum velikom većinom reagovalo mirno i razborito.

Ali, Vlada tek treba da dokaže svoju spremnost i snagu tokom implementacije dogovorenog, gde se mogu očekivati problemi i opstrukcije i postizanja dogovora o važnim temama koje sporazumom nisu obuhvaćene, pre svega pitanja platnog prometa i rada srpskih javnih preduzeća na Kosovu.

Ostaju otvorena i pitanja odnosa prema Srbima na severu Kosova i prema predstojećim lokalnim izborima na Kosovu, kao i daljnja uloga Rusije.

Za sada se čini da su Rusi namireni. Srbija će od njih kupiti šest novih Migova 29, a Rusija će od Srbije verovatno vrlo povoljno kupiti i elektroprivredni sistem. EU će, ako Srbiji da datum za početak pregovora, biti u problemu, jer gubi ključni motivacioni faktor pred osetljivu fazu implementacije, a ako ga ne da rizikuje da Srbija i ne počne primenu dogovorenog.

Imajući u vidu konfuznu situaciju na srpskoj političkoj sceni, na kojoj čelnici Srpske napredne stranke, kojoj pripada i Nikolić, čas premijera Kosova Hashima Thacija zovu teroristom, a čas s njim parafiraju sporazum, pa nedavni Nikolićev skandalozni nastup na debati u Generalnoj skupštini UN-a o radu međunarodnih krivičnih tribunala, te njegove izjave datu BHT-u - da se izvinjava za sve zločine koje su počinili Srbi iz Srbije u BiH, ali da “genocid tek treba dokazati”, te da će doći u Srebrenicu - mogu se razumeti i Komšićev čvrst i skeptičan stav i Izetbegovićev pomirljivi i optimistični pristup u vezi s budućim odnosima Srbije i BiH. Ali kao razumeti Radmanovića?

Dan po poseti Srbiji Radmanović je najavio da će Republika Srpska, kada polovina članica UN-a prizna kosovsku nezavisnost, smatrati da je promenjen međunarodni sistem i da će tada i Srpska imati pravo da se odvoji od BiH.

Uloga međunarodne zajednice

Ovome je indirektno doprinela i zapadna međunarodna zajednica. Odustala je, makar javno, od svojih prvobitnih argumenta za intervenciju NATO-a protiv SR Jugoslavije i od principa suverenosti ljudskih prava nad teritorijalnim integritetom stavljanjem pitanja statusa Kosova u ravan nastavka procesa rasformiravanja SFRJ. Objašnjavaju da će Srbiji biti lakše bez Kosova u budućnosti, praveći se nevešti da kažu da je ona kažnjena gubitkom Kosova zbog masovnih zločina koje su srpske snage bezbednosti počinile na Kosovu, pre svega protiv albanskog civilnog stanovništva, ali i pobunjenika.

Masovne grobnice u Batajnici su zaboravljene. Na čelu generalštaba Vojske Srbije je čovek čije su jedinice na Kosovu činile zločine. Izuzev Evropskog parlamenta niko drugi otvoreno ne poziva preostalih pet članica EU-a da priznaju Kosovo, iako njihovi strahovi od secesionizma nemaju veze sa statusom Kosova i onim što se na Kosovu dešavalo 1998-1999.

Između NATO intervencije, koja je došla posle genocida u Ruandi i Srebrenici, za koje je odgovorna i zapadna međunarodna zajednica, zbog nemanja mehanizama reakcije te pitanja novog statusa Kosova, desili su se teroristički napadi na SAD i intervencije u Avganistanu i Iraku, koje su bacile u senku značaj razvijanja mehanizama prevencije genocida i kolektivnog delovanja za njegovo sprečavanje.

Odgovornost da se zaštiti humanitarno-bezbednosna norma, čiji je razvoj krenuo upravo posle rata na Kosovu, pala je u senku pitanja o opravdanosti i legitimitetu vojnih intervencija kao mehanizma preventivnog delovanja u borbi protiv terorizma i promena nedemokratskih režima.

Da, Radmanović je upravu kad kaže da je međunarodni sistem promenjen, ali ne shvata u koju stranu ta promena, ipak, ide. Ne zaboravimo da je Stalni sud pravde rekao da je Kosovo poseban slučaj i da je Kosovo proglasilo nezavisnost u skladu sa međunarodnim pravom.

Veliki Vojin Dimitrijević uporno je upozoravao da se Rezolucija Saveta bezbednosti UN-a 1244 u Srbiji tumači na pogrešan način. Govorio je da ona u sebi ima element kaznene prirode prema Srbiji, jer spominje masovno kršenje ljudskih prava na Kosovu, te da spominjanjem Rambujea ona i odredbe iz tog sporazuma - uključujući i pravo izjašnjavanja naroda Kosova o svom novom statusu ako pregovori propadnu - diže na nivo međunarodnog prava, jer su odluke Saveta bezbednosti jedan od njegovih izvora.

A RS? Nastala iz nužde da se zaustavi krvavi sukob, stvorena je na temeljima genocida u Srebrenici i strahovitih etničkih čišćenja u drugim delovima koje su njene snage počinile, dakle, upravo suprotno od onoga kako je i zašto Kosovo, kako Radmanović s pravom primećuje, skoro kod polovine članica UN-a steklo pravo na svoju nezavisnost.

Zemlje koje su priznale Kosovo, a koje tako nešto osporavaju RS-u su zemlje sa najhumanijim unutrašnjim uređenjima, stabilne, bogate demokratske zemlje u kojima je duboko etablirana vladavina prava, podela vlasti i zaštita ljudskih prava.

To su zemlje koje šalju najveću količinu humanitarne i druge pomoći nerazvijenima i ugroženima, koje na međunarodnom planu čine poteze koji nisu uvek u skladu sa odlukama Saveta bezbednosti UN-a.

Problem je što su sastav i ovlašćenja SB UN-a relikt prošlosti, koji nije u stanju da uvek adekvatno odgovori na namere ili početak užasa genocida, te na stravične patnje naroda u Siriji.

Nadamo se da će promene u međunarodnim odnosima ići u pravcu da se takve blokade otklone, makar i po cenu dublje podele unutar međunarodne zajednice, te da je i Zapadni Blakan na putu da se primakne delu sveta koji je za to spreman.

25.4.2013. Slobodna Bosna, Srpsko priznanje Kosova u desetoj rundi

Slobodna Bosna, 25.4.2013.

slobodna bosna-logo

Jelena Milić, direktorka CEAS-a, dala je izjavu za nezavisnu informativnu reviju Slobodne Bosne, broj 859, povodom Briselskog sporazuma.

KOSOVSKI RASPLET : PREDAJA "SVETE ZEMLJE"
SRPSKO PRIZNANJE KOSOVA U DESETOJ RUNDI
Sporazum Beograda i Prištine, postignut u Briselu, po prvi put ujedinio je stavove kosovskog premijera Hashima Thaçija sa stavovima Srba sa sjevera Kosova, koji smatraju da sporazum obezbjeđuje suverenitet Kosova na cijeloj teritoriji i znači ukidanje paralelnih srpskih struktura na sjeveru; naš list donosi ključne tačke ovog sporazuma i otkriva šta se dešavalo iza kulisa u završnici pregovora između srbijanskog i kosovskog rukovodstva
Mirha Dedić

Reviji možete pristupiti ovde.