25.4.2013. Novi Magazin, Briselski sporazum - korak prema NATO?

Ratko Femić, Novi Magazin, 25.4.2013.

novi-magazin

Bezbednost Srba na Kosovu zavisi od NATO, a u slučaju da Srbija u junu dobije datum za pregovore o članstvu u EU, otvoriće se i pitanje redefinisanja odnosa sa Severnoatlantskom alijansom

NM-104-5-1

NM-104-5-2

NM-104-5-3

NM-104-5-4

NM-104-5-5

23.4.2013. Press online, 14 godina od bombardovanja: Sećanje na poginule radnike RTS-a

Press online, 23.4.2013.

pressonline-logo

Rano jutros u 2.06 sati navršilo se 14 godina od napada NATO na RTS u noći 23. aprila 1999, u kojem je poginulo 16 radnika te medijske kuće.

Poginuli su Jelica Munitlak (28), šminker, Ksenija Banković (28), video mikser, Darko Stiomenovski (26), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (27), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (31), električar, Aleksandar Deletić (31), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (34), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa i Slobodan Jontić (54), monter.

U znak sećanja na poginule, u beogradskom Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a, podignut je spomenik "Zašto?", kojim porodice i prijatelji stradalih postavljaju pitanje zašto su oni poginuli.

Međunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč" je 2000. godine saopštila da nije bilo nikakvog opravdanja za bombardovanje zgrade televizije.

"Prvi put u istoriji ratovanja pogođena je jedna medijska kuća koja je prethodno proglašena za legitimni vojni cilj... I pored ratne propagande ovog medija, nije bilo nikakvog vojnog opravdanja za bombardovanje zgrade RTS-a. NATO nije upozorio civile. Zgrada je smeštena u gusto naseljenom gradskom jezgru. Osoblje u njoj nalazi se 24 časa dnevno. Bio je to potpuno nepotreban napad", navela je ta organizacija.

Čelnici NATO-a tvrdili su da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala, koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak.

Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović je, u Beogradu 2002. godine, osuđen na 10 godina zatvora, zbog toga što nije poštovao naređenje tadašnje savezne vlade i ljude i tehniku izmestio iz objekata RTS u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici. Milanoviću je kazna istekla 1. septembra 2012. godine.

Žanka Stojanović, majka poginulog radnika RTS-a tražila je u više navrata od Republičkog javnog tužilaštva da se procesuiraju svi odgovorni, pa i nekadašnji Vrhovni savet odbrane.

Miroslav Medić, čiji je brat Siniša jedan od radnika RTS-a poginulih u bombardovanju, rekao je 24. marta ove godine da će porodice žrtava svake godine obeležavati 23. mart kao godišnjicu početka bombardovanja i 23. april kao dan pogibije svojih najmilijih u nadi da se takav zločin više nikad neće ponoviti.

„Pogibija 16 ljudi unesrećila je njihove porodice", rekao je Medić novinarima 24. marta nakon polaganja venaca na spomenik „Zašto" i istakao da i dalje ostaje pitanje zašto se to moralo desiti.

Vlada Srbije formirala je početkom ove godine međunarodnu Komisiju za razmatranje činjenica do kojih se došlo u istragama koje su vođene povodom ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Churuvije i Milana Pantića, a mandat komisije je proširen i na slučaj ubistva medijskih radnika Radiotelevizije Srbije u bombardovanju 1999. godine.

Žanka Stojanović, predstavnica porodica poginulih radnika RTS-a i Centar za evroatlantske studije založili su se da im predstavnici državnih organa koji su i formirali komisiju daju javni odgovor u vezi sa zahtevom za proširenje optužnice. Taj zahrtev su podržali NUNS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Fond za humanitarno pravo...

U komisiji su pored predstavnika službi bezbednosti Srbije, tužilaštva i predstavnika medija i međunarodni istražitelji.

Kako je navedeno u saopštenju porodica i Centra za evroatlantske studije, za smrt 16 medijskih radnika, do sada je „lakše nego što je trebalo" osuđen samo bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović, a kako ističu, po zahtevu za proširenje optužnice, koji su porodice podnele 30. aprila 2009. godine nadležnim državnim organima, do dana formiarnja komisije, nije počelo postupati.

Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su 24. marta 1999. godine i u njima je u 78 dana ubijeno najmanje 2.500 a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi.

U proleće svake godine u znak uspomene na poginule medijske radnike RTS održava se memorijalni turnir u malom fudbalu pod nazivom "Igrajmo za 16".

23.4.2013. Beta OMS, Povodom 14 godina od NATO bombardovanja RTS-a

Beta OMS, 23.4.2013.

beta-oms

Centar za evroatlantske studije (CEAS) iz Beograda pozdravlja odluku Vlade Srbije da mandat Komisiji za razmatranje činjenica do kojih se došlo u istragama koje su vođene povodom ubistava novinara proširi i na slučaj ubistva tehničara Radio Televizije Srbije (RTS) u NATO bombardovanju 1999. godine.

CEAS ističe da ovaj potez vlade i Komisije predstavlja prvi organizovani pokušaj da se utvrde sve okolnosti pogibije 16 radnika RTS, u koji nisu uključene samo porodice poginulih i njihovi prijatelji, kao što je to bio slučaj u prethodnih sada već punih 14 godina.

CEAS smatra da javnost Srbije treba da pruži punu podršku radu Komisije jer je to prvi organizovani pokušaj rasvetljavanja ovih zločina, kao i zato što nijedan od slučajeva kojima se Komisija bavi do sada nema svoj puni epilog, i pored mnogih saznanja i dokaza.

CEAS podseća da su se ubistva radnika RTS-a desila u posebnim okolnostima kada je Srbija nedugo potom načinila hvale vredan izbor da Miloševićev režim smeni nenasilnim putem koji je podrazumevao mnoge teške kompromise sa njegovim glavnim akterima. Formiranje posebne Komisije u zemlji u kojoj ni lustracija nije sprovedena, u kojoj je broj evidentiranih ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti koje su počinili njeni državaljni mnogo veći od broja osuđenih, a koja polako zbog kompromisa oko Kosova postaje amnestirana i od strane Zapadne međunarodne zajednice da ne nastavi sa suštinskim suočavanjem sa svojom ratnozločinačkom i autoritarnom prošlošću, možda je još jedini preostali mehanizam da se ovi slučajevi rasvetle.

CEAS podseća da je za smrt 16 radnika RTS do sada osuđen samo bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović, i to za blaže krivično delo nego što je trebalo. Porodice poginulih tehničara RTS-a su još 30. aprila 2009. godine nadležnim državnim organima podnele Zahtev za proširenje optužnice, po kome se do formiranja Komisije nažalost nije počelo postupati. Za godinu dana će uslediti zastarelost ovog slučaja pa je odluka da se i slučaj RTS uvrsti u mandat Komisije time važnija.

CEAS se u potpunosti slaže sa sinoć iznešenom ocenom Dejana Gligorijevića, glavnog i odgovornog urednik Zabavnog programa RTS-a:
"Stradali su nevini od najveće vojne sile kojoj svet ni danas ne sme da sudi. Smrtonosnoj raketi, ljudsku metu podmetnuli su oni kojima je trebala neka tragedija u političkom obračunu sa svetom. Zajedno su ih ubili. Sada istinu kriju. Ne moraju na nam kažu Amnesti international i Međunarodna federacija novinara da je bombardovanje civilne mete ratni zločin i da je bombardovanje RTS-a otvorilo eru napada na medije u ratnim zonama celog sveta. Ono što ne znamo, ono što naše društvo i dalje duguje porodicama i javnosti je je odgovor na pitanje kome je u tadašnjoj vlasti bilo važno da bude poginulih u zgradi RTS-a... Neka im je večna slava".

23.4.2013. Politika, Navršilo se 14 godina od bombardovanja RTS i smrti 16 ljudi

Politika, 23.4.2013.

politika

BEOGRAD – Rano jutros u 2.06 sati navršilo se 14 godina od napada NATO na RTS u noći 23. aprila 1999, u kojem je poginulo 16 radnika te medijske kuće.

Poginuli su Jelica Munitlak (28), šminker, Ksenija Banković (28), video mikser, Darko Stiomenovski (26), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (27), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (31), električar, Aleksandar Deletić (31), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (34), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa i Slobodan Jontić (54), monter.

U znak sećanja na poginule, u beogradskom Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a, podignut je spomenik „Zašto?”, kojim porodice i prijatelji stradalih postavljaju pitanje zašto su oni poginuli.

Međunarodna organizacija za ljudska prava „Hjuman rajts voč” je 2000. godine saopštila da nije bilo nikakvog opravdanja za bombardovanje zgrade televizije.

„Prvi put u istoriji ratovanja pogođena je jedna medijska kuća koja je prethodno proglašena za legitimni vojni cilj... I pored ratne propagande ovog medija, nije bilo nikakvog vojnog opravdanja za bombardovanje zgrade RTS-a. NATO nije upozorio civile. Zgrada je smeštena u gusto naseljenom gradskom jezgru. Osoblje u njoj nalazi se 24 časa dnevno. Bio je to potpuno nepotreban napad”, navela je ta organizacija.

Čelnici NATO-a tvrdili su da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala, koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak.

Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović je, u Beogradu 2002. godine, osuđen na 10 godina zatvora, zbog toga što nije poštovao naređenje tadašnje savezne vlade i ljude i tehniku izmestio iz objekata RTS u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici. Milanoviću je kazna istekla 1. septembra 2012. godine.

Žanka Stojanović, majka poginulog radnika RTS-a tražila je u više navrata od Republičkog javnog tužilaštva da se procesuiraju svi odgovorni, pa i nekadašnji Vrhovni savet odbrane.

Miroslav Medić, čiji je brat Siniša jedan od radnika RTS-a poginulih u bombardovanju, rekao je 24. marta ove godine da će porodice žrtava svake godine obeležavati 23. mart kao godišnjicu početka bombardovanja i 23. april kao dan pogibije svojih najmilijih u nadi da se takav zločin više nikad neće ponoviti.

„Pogibija 16 ljudi unesrećila je njihove porodice”, rekao je Medić novinarima 24. marta nakon polaganja venaca na spomenik „Zašto” i istakao da i dalje ostaje pitanje zašto se to moralo desiti.

Vlada Srbije formirala je početkom ove godine međunarodnu Komisiju za razmatranje činjenica do kojih se došlo u istragama koje su vođene povodom ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, a mandat komisije je proširen i na slučaj ubistva medijskih radnika Radiotelevizije Srbije u bombardovanju 1999. godine.

Žanka Stojanović, predstavnica porodica poginulih radnika RTS-a i Centar za evroatlantske studije založili su se da im predstavnici državnih organa koji su i formirali komisiju daju javni odgovor u vezi sa zahtevom za proširenje optužnice. Taj zahrtev su podržali NUNS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Fond za humanitarno pravo...

U komisiji su pored predstavnika službi bezbednosti Srbije, tužilaštva i predstavnika medija i međunarodni istražitelji.

Kako je navedeno u saopštenju porodica i Centra za evroatlantske studije, za smrt 16 medijskih radnika, do sada je „lakše nego što je trebalo” osuđen samo bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović, a kako ističu, po zahtevu za proširenje optužnice, koji su porodice podnele 30. aprila 2009. godine nadležnim državnim organima, do dana formiarnja komisije, nije počelo postupati.

Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su 24. marta 1999. godine i u njima je u 78 dana ubijeno najmanje 2.500 a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi.

U proleće svake godine u znak uspomene na poginule medijske radnike RTS održava se memorijalni turnir u malom fudbalu pod nazivom „Igrajmo za 16”.

23.4.2013. Tanjug, Četnaest godina od bombardovanja RTS

Tanjug, 23.4.2013.

tanjug

BEOGRAD - Rano jutros u 2.06 sati navršilo se 14 godina od napada NATO na RTS u noći 23. aprila 1999, u kojem je poginulo 16 radnika te medijske kuće.

Poginuli su Jelica Munitlak (28), šminker, Ksenija Banković (28), video mikser, Darko Stiomenovski (26), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (27), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (31), električar, Aleksandar Deletić (31), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (34), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa i Slobodan Jontić (54), monter.

U znak sećanja na poginule, u beogradskom Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a, podignut je spomenik "Zašto?", kojim porodice i prijatelji stradalih postavljaju pitanje zašto su oni poginuli.

Međunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč" je 2000. godine saopštila da nije bilo nikakvog opravdanja za bombardovanje zgrade televizije.

"Prvi put u istoriji ratovanja pogođena je jedna medijska kuća koja je prethodno proglašena za legitimni vojni cilj... I pored ratne propagande ovog medija, nije bilo nikakvog vojnog opravdanja za bombardovanje zgrade RTS-a. NATO nije upozorio civile. Zgrada je smeštena u gusto naseljenom gradskom jezgru. Osoblje u njoj nalazi se 24 časa dnevno. Bio je to potpuno nepotreban napad", navela je ta organizacija.

Čelnici NATO-a tvrdili su da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala, koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak.

Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović je, u Beogradu 2002. godine, osuđen na 10 godina zatvora, zbog toga što nije poštovao naređenje tadašnje savezne vlade i ljude i tehniku izmestio iz objekata RTS u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici. Milanoviću je kazna istekla 1. septembra 2012. godine.

Žanka Stojanović, majka poginulog radnika RTS-a tražila je u više navrata od Republičkog javnog tužilaštva da se procesuiraju svi odgovorni, pa i nekadašnji Vrhovni savet odbrane.

Miroslav Medić, čiji je brat Siniša jedan od radnika RTS-a poginulih u bombardovanju, rekao je 24. marta ove godine da će porodice žrtava svake godine obeležavati 23. mart kao godišnjicu početka bombardovanja i 23. april kao dan pogibije svojih najmilijih u nadi da se takav zločin više nikad neće ponoviti. „Pogibija 16 ljudi unesrećila je njihove porodice“, rekao je Medić novinarima 24. marta nakon polaganja venaca na spomenik „Zašto“ i istakao da i dalje ostaje pitanje zašto se to moralo desiti.

Vlada Srbije formirala je početkom ove godine međunarodnu Komisiju za razmatranje činjenica do kojih se došlo u istragama koje su vođene povodom ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića a mandat komisije je proširen i na slučaj ubistva medijskih radnika Radiotelevizije Srbije u bombardovanju 1999. godine.

Žanka Stojanović, predstavnica porodica poginulih radnika RTS-a i Centar za evroatlantske studije založili su se da im predstavnici državnih organa koji su i formirali komisiju daju javni odgovor u vezi sa zahtevom za proširenje optužnice. Taj zahrtev su podržali NUNS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Fond za humanitarno pravo...

U komisiji su pored predstavnika službi bezbednosti Srbije, tužilaštva i predstavnika medija i međunarodni istražitelji.

Kako je navedeno u saopštenju porodica i Centra za evroatlantske studije, za smrt 16 medijskih radnika, do sada je „lakše nego što je trebalo“ osuđen samo bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović, a kako ističu, po zahtevu za proširenje optužnice, koji su porodice podnele 30. aprila 2009. godine nadležnim državnim organima, do dana formiarnja komisije, nije počelo postupati.

Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su 24. marta 1999. godine i u njima je u 78 dana ubijeno najmanje 2.500 a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi.

U proleće svake godine u znak uspomene na poginule medijske radnike RTS održava se memorijalni turnir u malom fudbalu pod nazivom "Igrajmo za 16".

23.4.2013. Večernje novosti, Godišnjica bombardovanja RTS

Večernje novosti, 23.4.2013.

vecernje novosti

BEOGRAD - Rano jutros u 2.06 sati navršilo se 14 godina od napada NATO na RTS u noći 23. aprila 1999. godine, u kojem je poginulo 16 radnika te medijske kuće.

Poginuli su Jelica Munitlak (28), šminker, Ksenija Banković (28), video mikser, Darko Stiomenovski (26), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (27), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (31), električar, Aleksandar Deletić (31), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (34), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa i Slobodan Jontić (54), monter.

U znak sećanja na poginule, u beogradskom Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a, podignut je spomenik "Zašto?", kojim porodice i prijatelji stradalih postavljaju pitanje zašto su oni poginuli.

Međunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč" je 2000. godine saopštila da nije bilo nikakvog opravdanja za bombardovanje zgrade televizije.

"Prvi put u istoriji ratovanja pogođena je jedna medijska kuća koja je prethodno proglašena za legitimni vojni cilj... I pored ratne propagande ovog medija, nije bilo nikakvog vojnog opravdanja za bombardovanje zgrade RTS-a. NATO nije upozorio civile. Zgrada je smeštena u gusto naseljenom gradskom jezgru. Osoblje u njoj nalazi se 24 časa dnevno. Bio je to potpuno nepotreban napad", navela je ta organizacija.

Čelnici NATO-a tvrdili su da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala, koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak.

Žanka Stojanović, majka poginulog radnika RTS-a tražila je u više navrata od Republičkog javnog tužilaštva da se procesuiraju svi odgovorni, pa i nekadašnji Vrhovni savet odbrane.

Miroslav Medić, čiji je brat Siniša jedan od radnika RTS-a poginulih u bombardovanju, rekao je 24. marta ove godine da će porodice žrtava svake godine obeležavati 23. mart kao godišnjicu početka bombardovanja i 23. april kao dan pogibije svojih najmilijih u nadi da se takav zločin više nikad neće ponoviti.

"Pogibija 16 ljudi unesrećila je njihove porodice", rekao je Medić novinarima 24. marta nakon polaganja venaca na spomenik "Zašto" i istakao da i dalje ostaje pitanje zašto se to moralo desiti.

Vlada Srbije formirala je početkom ove godine međunarodnu Komisiju za razmatranje činjenica do kojih se došlo u istragama koje su vođene povodom ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, a mandat komisije je proširen i na slučaj ubistva medijskih radnika Radiotelevizije Srbije u bombardovanju 1999. godine.

Žanka Stojanović, predstavnica porodica poginulih radnika RTS-a i Centar za evroatlantske studije založili su se da im predstavnici državnih organa koji su i formirali komisiju daju javni odgovor u vezi sa zahtevom za proširenje optužnice. Taj zahrtev su podržali NUNS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Fond za humanitarno pravo...

U komisiji su pored predstavnika službi bezbednosti Srbije, tužilaštva i predstavnika medija i međunarodni istražitelji.

Kako je navedeno u saopštenju porodica i Centra za evroatlantske studije, za smrt 16 medijskih radnika, do sada je "lakše nego što je trebalo" osuđen samo bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović, a kako ističu, po zahtevu za proširenje optužnice, koji su porodice podnele 30. aprila 2009. godine nadležnim državnim organima, do dana formiarnja komisije, nije počelo postupati.

***
MILANOVIĆ
Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović je, u Beogradu 2002. godine, osuđen na 10 godina zatvora, zbog toga što nije poštovao naređenje tadašnje savezne vlade i ljude i tehniku izmestio iz objekata RTS u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici. Milanoviću je kazna istekla 1. septembra 2012. godine.