18.6.2011, Blic, Protiv Evropske Unije samo zbog lične koristi

Blic, 18.6.2011.

BEOGRAD - Organizovani kriminal, monopolisti, privatni trgovci oružjem, privatne službe bezbednosti, tajkuni, grupe koje su učestvovale u skrivanju ratnih zločinaca...
Oni čine sve da Srbija nikada ne uđe u Evropsku uniju jer uvođenje pravila, kontrole, zakona uređenog tržišta onemogućava njihovo bogaćenje i sputava njihove interese, kažu sagovornici “Blica”. Koliko su protivnici Evrope jaki pokazuje sporost srpskog napredovanja ka EU.
Najlakše je po ponašanju otkriti protivnike Evrope i evropskih vrednosti: huligane na utakmicama, pripadnike neonacističkih pokreta koji razbijaju grad da bi sprečili održavanje gej parade, visoke predstavnike crkve koji prete drugima i drugačijima, slavne pevačice koje se bave kriminalom...
Mladi ljudi kojih je najviše i u tim ekstremnim grupama poput “Nacionalnog stroja”, “Obraza” ili “Naši 1389”, kao i među onima koji podržavaju EU, najčešće su ipak samo instrument u rukama najopasnijih profitera protivljenja ulasku u Evropu.

Štefan File: Nema novih uslova za članstvo Srbije
Nema novih uslova na putu Srbije ka EU, rekao je juče komesar Unije za proširenje Štefan File i dodao da postoji mogućnost da Srbija dobije i datum za otpočinjanje pregovora o članstvu u Uniji. File je, međutim, istakao da “to ne može da garantuje” jer je “sve u rukama Srbije”. On je istakao da je neophodno puno ispunjenje Akcionog plana koji je ranije usvojila srpska vlada kako bi Srbija dobila status kandidata.
- Najopasniji protivnici EU su oni koji će izgubiti priključenjem Srbije EU, uvođenjem reda, jasnih uslova poslovanja, ukidanja monopola. To je pre svega organizovani kriminal, pojedinci ili firme koje se bogate na korupciji, netransparentnim javnim nabavkama, oni kojima tržišni, fer uslovi poslovanja ograničavaju dobit. Ne treba ih mešati sa evroskepticima koji imaju drugačije stavove, strahove, pitanja ili argumente od takozvanih evroentuzijasta. Misliti drugačije i suprotstavljati se argumentima je u tradiciji evropskih vrednosti - kaže za “Blic” Maja Bobić, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji.
Evroskepticizam iz ekonomskih ili političkih razloga nije problem ni za najvatrenije zagovornike evro-atlantskih integracija.
Jelena Milić, direktorka Centra za evro-atlantske studije, ističe da je “hapšenje Ratka Mladića bio svojevrstan referendum vlasti za EU”, ali upozorava da politika prema Kosovu koju vlast vodi u samoj suštini ometa evrospke integracije jer je dovodi u apsurdne situacije u kojima se ponaša suprotno svojim evropskim interesima.
Primer za to je da predsednik Srbije gotovo u istom danu traži status i datum pregovora od EU, a zbog dolaska kosovske predsednice ne ode u Poljsku koja upravo preuzima predsedavanje EU.
- Najveći protivnici ulaska Srbije u EU su tajkuni, profiteri tranzicije, čitav ešalon od 40.000 ljudi koji rade u privatnom sektoru bezbednosti koji je potpuno neregulisan zakonima i kome ne ide u prilog da prihvati standarde EU. Takođe, trgovci oružjem će morati da prihvate evropske standarde i nezavisnu kontrolu i znaju da će im to ograničiti profit koji sada imaju. Činjenica da do sada nismo istražili ko je krio Radovana Karadžića snaži antievropske snage - ističe za “Blic” Jelena Milić i upozorava da je sadašnja vlast predizbornom retorikom “izlizala glavni motor razvoja Srbije - evropske integracije”.
Miljenko Dereta iz Građanskih inicijativa kaže za “Blic” da se grupe, institucije, stranke i pojedinci koji se protive Evropi vešto i rado kriju iza tradicionalnih vrednosti nacije i zloupotrebljavaju ih.
- Naravno da su tajkuni glavni protivnici Evrope jer u uređenom tržištu vide prepreku za svioje velike profite. Deo antievropskih snaga krije se iza tradicionalnih nacionalnih vrednosti a u suštini je u pitanju protivljenje svakoj vrsti modernizacije - kaže dereta za “Blic”.
Predstavnici evropskih institucija u Srbiji slažu se da na ideološkoj osnovi, među strankama nema više značajnih protivnika ulaska Srbije u EU. Jedino su radikali otvoreno protiv, dok se Demokratska stranka Srbije uporno drži evroskepticizma zbog pitanja Kosova.
I mada bi na prvi pogled DSS lako bilo svrstati u protivnike učlanjenja u EU, Vladimir Todorić, član Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova, ističe da je “evropski blok u Srbiji pobedio jer su svi osim SRS ostali van njega”, a “evroskepticizam je legitiman evropski stav prisutan u mnogim članicama EU”.
- Pravi evroskepticizam je protivljenje daljem prenošenju nadležnosti koje imaju države članice na EU. Takva struja se kod nas još nije iskristalisala - kaže Todorić.

18.6.2011, Politika, Srbija rizična za ruske diplomate

Politika, 18.6.2011.
B. B.

Zašto je naša zemlja, po kategorizaciji ruskog Ministarstva inostranih poslova, svrstana u države sa „složenom društveno-političkom situacijom”?
Novinska agencija Beta prenela je u vest u kojoj stoji da je Vlada Ruske Federacije uvrstila Srbiju s Kosovom u spisak država s, takozvanom, složenom društveno-političkom situacijom. Zbog toga će, kaže se u informaciji čiji se izvor ne navodi, ruske diplomate koji rade na teritoriji naše zemlje ubuduće imati plate veće za 20 odsto i – beneficirani radni staž.
Malo je reći da je Betina informacija izazvala zbunjenost u Beogradu. Jer, odlukom Moskve, Srbija je svrstana u istu ravan s Gruzijom, Abhazijom, Gvatemalom, Izraelom, Iranom, Severnom Korejom, Sudanom, Tadžikistanom i Čadom. Ono što najviše zbunjuje je objašnjenje po kojem je reč o zemljama u kojima postoji „eksplozivna društveno-politička situacija kao rezultat neefikasnosti centralne vlasti, zaostalog ekonomskog ustrojstva, energetske zavisnosti, niskog standarda stanovništva, rasta kriminaliteta”.
Proverili smo, inicijativu za povišenje plate i redefinisanje radnog staža službenicima koji rade u zemljama u kojima svakodnevni posao zahteva, u najmanju ruku, posebnu pažnju i posebno angažovanje, daje Ministarstvo inostranih poslova RF. Pomenuta inicijativa se uobličava na osnovu informacija koje ambasade svakodnevno dobijaju s terena. U slučaju Srbije to se, svakako, odnosi i na Kosovo, kao najdelikatniji deo srpskog prostora za rad diplomatskih službenika. Konačnu odluku po ovom pitanju, naravno, donosi Vlada.
A da je Betina vest izazvala ne malu zabunu u srpskoj javnosti svedoči, pre svega, reakcija Centra za evropske studije iz Beograda, koji postavlja pitanje: šta to Rusija zna što Srbija, EU, SAD i NATO ne znaju, i šta se podrazumeva pod „eksplozivnom društveno-političkom situacijom”.
Pravo mesto za sva objašnjenja u vezi sa ovom informacijom svakako je ambasada Ruske Federacije u Beogradu. Ali, kako nam je juče saopšteno iz kabineta ambasadora Aleksandra Konuzina, vest koju je prenela Beta mogla bi se pokazati i kao preuranjena. Naime, pomenuto povećanje plata ruskom diplomatskom osoblju u Beogradu, za sada, ne sleduje, kratko nam je saopšteno u Službi protokola. Za bilo kakva dalja objašnjenja, prema rečima predstavnika ambasade, trenutno – nema mesta.
U potrazi za pravim uzrokom stavljanja Srbije na listu zemalja sa „otežanim uslovima rada”, obratili smo se i ruskim predstavnicima štampe koji rade u Beogradu. Kako nam je rekao Nikolaj Sokolov, dopisnik agencije RIA Novosti, ovakva praksa nije neuobičajena i primenjuje se u svim zemljama s kojima Ruska Federacija održava diplomatske odnose. Po njegovim rečima, Srbija je i do sada spadala u zemlje u kojima se od diplomatskog osoblja zahteva „posebno angažovanje”, ali svakako nije spadala u kategoriju koja obezbeđuje za petinu veće plate od onih koje dobijaju službenici koji rade na „mirnim terenima”.
Da je odluka o svrstavanju diplomata koji žive i rade u Srbiji isključivo stvar ruske diplomatske službe i da se ne odnosi na ostale ruske građane angažovane na poslovima van domovine potvrdio nam je i Aleksandar Beljčenko, dopisnik i politički analitičar nedeljnika „Tribuna”, glasila kompanije „Gasprom”. Kako navodi Beljčenko, novinari „Tribune” koji rade u inostranstvu prilagođavaju se situaciji na terenu i, u tom smislu, nikakva posebna kategorizacija među njima ne postoji. Ipak, treba imati u vidu da sve ovo važi za zemlje za koje vanredne odluke nisu ni neophodne, objašnjava on.
Da li će ruski diplomatski službenici angažovani u Srbiji, zaista, dobiti veće plate nema nekog posebnog značaja. Ipak, ukoliko je tačnainformacija o svrstavanju naše zemlje u kategoriju država sa „složenom društveno-političkom situacijom”, i to svega nekoliko dana posle održavanja Strategijske vojne konferencije partnera NATO u Beogradu, pa još i u predizbornoj godini, mnogo šta dobija poseban značaj.

Slobodan Samardžija

Kosovo i socijalne tenzije faktori rizika
Politički analitičar Dragomir Anđelković objašnjava za „Politiku” da je većina zapadnih zemalja, od Evropske unije do Kanade i SAD, već odavno klasifikovala Srbiju u grupu zemalja s povišenim rizikom. „Zapravo, mnoge od njih nisu nas nikada ni deklasifikovale iz te grupe, od ratnih 1990-ih naovamo, pa smo tako i ostali u toj zoni”, navodi Anđelković.
Rizik objektivno kod nas jeste povećan, jer Rusija tretira Kosovo kao deo Srbije i pokrajina jeste faktor moguće nestabilnosti, pa Rusija ima potpuno prirodan razlog da tretira našu zemlju kao zonu povećanog rizika, dodaje ovaj analitičar. „Zapadne zemlje koje Kosovo ne tretiraju kao deo Srbije tu vrstu izgovora nemaju, pa ipak se kod njih povećanje plate za službovanje u Srbiji kreće od 15 do 25 odsto, u zavisnosti od zemlje do zemlje. Ako posmatramo Kosovo kao deo Srbije, onda smo mi i te kako uporedivi s Gruzijom, Iranom, Izraelom, Tadžikistanom i ostalima. Jer, ne može Rusija, kao zemlja koja priznaje integritet Srbije, da izdvoji Kosovo i da kaže da njihove diplomate koje rade u pokrajini imaju veće plate nego one u Beogradu. Jedan od kriterijuma povišenog rizika je i siromaštvo jer postoji mogućnost da dođe do socijalnih turbulencija, pa bismo i iz tog ugla mogli da se svrstamo u kategoriju rizičnih zemalja”, kaže Anđelković.

17.6.2011, FoNet, Osuda Rusije

FoNet, 17.6.2011.

BEOGRAD - Centar za evroatlantske studije (CEAS) najoštrije je danas osudio potez Vlade Rusije, koja je Srbiju svrstala u grupu zemalja "u kojima postoji eksplozivna društveno-politička situacija", zajedno sa Iranom i Severnom Korejom.

17.6.2011, RFE, Beograd ne reaguje na ruski diplomatski šamar

Radio Slobodna Evropa, 17.06.2011
Branka Trivić, Iva Martinović

Iran, Severna Koreja, Sudan, Gruzija, Abhazija, Tadzikistan, Čad, Izrael, Gvatemala. Ovo je grupa zemalja u koju je Ruska Federacija smestila Srbiju sa Kosovom.
Zajednički imenitelj im je, kako je opisalo rusko ministarstvo spoljnih poslova, eksplozivna politička situacija, neefikasnost centralne vlasti, zaostala ekonomija, energetska zavisnost, nizak standard i rast kriminaliteta.
Ruski diplomati će zbog povećanog stresa obavljanja funkcija u Srbiji dobijati beneficirani radni staž i 20 odsto uvećanu platu.
Tako je Srbija, koja će na jesen najverovatnije dobiti status zemlje-kandidata za Evropsku uniju, od strane svog tradicionalnog prijatelja Rusije, svrstana u grupu otpadničkih država.
Uprkos ovako uvredljivom vrednovanju svoje zemlje, srpski politički vrh ćuti kao zaliven. Reagovao je jedino zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ali tek pošto što ga je Radio Slobodna Evropa zamolio za reakciju.
„Tu je reč pre svega o platama i beneficijama ljudi koji rade u diplomatiji, tako da ja ne bih previše politizovao sva ta pitanja. Verovatno i druge države imaju takve kriterijume kad je reč o našem području“.
RSE: Ovo je, dakle, po vama, odluka birokratske a ne političke prirode?
Dačić: Ja sam ubeđen u to. Ove države o kojima ste govorili su u mnogo goroj situaciji nego što je Srbija, ali treba odvojiti šta su to birokratski, a šta su politički razlozi. Ako postoje politički, o tome treba otvoreno da se razgovara.
O ovakvoj odluci Moskve i njenim razlozima za naš program govori Andrej Šari iz ruskog servisa RSE:
„Svaka država, pa tako i Rusija, ima svoju birokratiju, a u svakoj birokratskoj organizaciji imaju nekakve rejtinge kriterijuma za visinu plata. Ako pogledate, recimo, Abhaziju, to je teritorija u kojoj, teoretski, može lakše doći do izbijanja konflikata, pa diplomati po tom osnovu očekuju veće plate.“
RSE: Da li to znači da Moskva na Srbiju gleda kao na potencijalno konfliktnu zemlju?

Korak dalje u srpsko-ruskim odnosima
Šari: Srbija je država koja ima otvoreni teritorijalni problem, kako na to gledaju i u Beogradu i u Moskvi. Zbog toga se smatra da je ona država u kojoj je puno veća mogućnost konflikta nego u zemljama koje uopšte nemaju takve probleme. Ako govorimo o Abhaziji ili Južnoj Osetiji, situacija je, sa gledišta ruske diplomatije, ista.
RSE: Mislite li da će ovo uticati na odnose Moskve i Beograda?
Šari: Siguran sam da neće.

Šematski pristup
I domaće diplomate smatraju da ovo neće poremetiti odnose Beograda i Moskve, ali navode da je neprihvatljivo svrstavati Srbiju u grupu sa pobrojanim zemljama.
Ministar Vuk Jeremić boravi u Sankt Peterburgu gde će se, pored ostalih, sastati i sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovim, a bivši diplomata Simeon Pobulić smatra da bi od zvanične Moskve trebalo tražiti pojašnjenje za ovakvu odluku.
„Ja bih pitao rusku vladu šta to znači, bez obzira da li je to njihov interni dokument ili nije. Jer ako uporedite nas sa tim zemljama – a reč je o zemljama koje imaju ili ogromne unutrašnje ili bezbednosne probleme, u smislu da im, bukvalno govoreći, preti neka spoljna opasnost - ja ne mogu da svrstam nas u istu kategoriju sa tim zemljama. Mi jesmo u teškoj situaciji, ali to ne znači da nas treba smestiti na takav nivo, posebno ako ste u normalnim odnosima sa zemljom koja to radi. Moguće je, doduše, da velike administracije, i to se ne odnosi samo na Rusiju, pate od nekih šematskih pristupa. Imate neku šemu koja je propisana ko zna kad i onda po toj šemi radite“, kaže Pobulić.
Spisak na koji je Rusija stavila Srbiju veoma podseća na takozvani američki spisak rogue countries na kojem je Srbija davno bila, ali to je bila Miloševićeva Srbija. Sa tog spiska je zemlja odavno skinuta, podseća Aleksandra Joksimović iz Foruma Evropskog pokreta za međunarodne odnose i dodaje da je veoma čudno da se u današnjem kontekstu, kada je prevazišla fazu krize i konflikata, Srbija ponovo nalazi na bilo čijem spisku takve vrste.
Sagovornica Radija Slobodna Evropa ocenjuje da ovo pokazuje da Rusija Srbiju percipira kao veoma krizno područje. Iako ne veruje da će reagovati na ovakvu rusku klasifikaciju Srbije, srpska diplomatija bi, kaže ona, morala jasnije mapirati svoje međunarodne prioritete.

Srbija na uskom koloseku: U Brisel preko Moskve
„Da bi Srbija normalno funkcionisala u medjunarodnom okruženju, ona mora doneti preciznije i jasnije spoljnopolitičke ciljeve. I to nema nikakve veze sa Rusijom. Bojim se da ovo nije način na koji će se Srbija privoleti da se opredeli. Ili možda upravo jeste“, kaže Joksimović.
Ako se Srbija našla pored zemalja kao što su Sudan, Iran i Severna Koreja, da li to znači da Evropska unija koja će joj za koji mesec dodeliti status kandidata za svoje redove ne vidi nešto što Rusija vidi – pita se Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, i nastavlja:
„Šta to Rusija zna što Srbija, što EU koja će nam možda dati status kandidata, što SAD koje vojnu saradnju sa Srbijom smatraju najboljim delom bilateralnih odnosa, i što NATO, koji poziva Srbiju na saradnju, ne znaju? Upravo su uticaji Rusije, vidljivi i nevidljivi, jedni od glavnih faktora usporenijeg kretanja Srbije ka EU, pa nas ubrzano približavanje EU jedino može spasiti od „zaostalog ekonomskog ustrojstva, energetske zavisnosti, neefikasnosti centralne vlasti i niskog standarda stanovništva."
Ovakav rejting Srbije, stoji u saopštenju Centra za evroatlantske studije, došao je pošto je Srbija bez velikih potresa uhapsila i isporučila Ratka Mladića. Da li Rusija zna nešto i o tome gde se i kako skrivao, ko mu je sve pomagao, te šta su sad njihove namere?
U izjavi Centra podseća se da su Ministarstvo i Vojnobezbednosna agencija posle kratke interne istrage, uprkos brojnim indicijama i dokazima, navodno utvrdili da oni nisu Mladiću pomagali od 2002. godine.
Imajući u vidu da neki donedavno očito jesu, ostaje pitanje šta oni dalje nameravaju i kolika im je moć. Srpski mediji su, navodi se u saopštenju, čak spekulisali da je jedan od ruskih diplomata u Srbiji, koji ju je nedavno napustio, bio čovek za vezu sa Ratkom Mladićem.

16.6.2011, Tačno, Srbija se izvukla, i ostavila RS da bude sama genocidna

Tačno, 16.6.2011
Datum i vrijeme: 16.6.2011. u 16:34h
By: Snežana Čongradin, Matja Stojanović

Upravo sam se vratila sa velike konferencije u Sarajevu, u organizaciji Centra za transatlantske odnose Jons Hopkins univerziteta iz SAD. Niko iz Republike srpske nije došao, namerno, niko od RS medija nije preneo, kaže u intervjuu za tacno.net Jelena Milić, direktorka Centra za Evroatlanske studije u Srbiji.
*Kako komentarišete izjavu Milorada Dodika da BiH neće ući u EU, ukoliko RS ne dobije autonomiju?
-Razumem je kao poslednje trzaje njegove ucenjivačke politike, koji su kulminirali nešto pre hapšenja Mladića. To mi, inače, govori da je on bio obavešten da će Srbija biti prinuđena da isporuči Mladića, i da sada reducira štetu kako zna i ume. Ne zaboravite, Srbija se izvukla, i ostavila RS da bude sama genocidna, s ozbirom na način na koji se odnosila prema stalnom sudu pravde, i na koji način je tamo delovala. Istovremeno, političarima se šalje poruka da se mora komunicirati u BiH.
*U intervju za agenciju AP Milorad Dodik je rekao da su bosanski Srbi žrtve u BiH.
-Izjava da je RS žrtva BiH, zaista je neprimerena u kontekstu što se u BiH dešavalo, i ko je podneo najveće civilne žrtve. Ne zaboraviti 33.000 stradalih Bošnjaka, kao ni da je RS nastala nakon genocida u Srebrenici. Dalje ne bih kometarisala.
*Kako se onda ispostavilo da Dodik, koji negira genocid u Srebrenici, dolazi u priliku da ucenjuje EU, odnosno da evropski put cele BiH zavisi od političara kakav je Dodik?
-Evropski put zavisi pre svega od građana BiH. Oni moraju, kao i mi u Srbiji, da budu svesni "geografske sreće", da imamo mogućnost evroatlantskih integracija. Vidite da reforme širom sveta ne idu tako lako i uspešno, kao što je to bilo u istočnoj Evropi koja je takodje imala istu sreću, i pametno je iskoristila. Zavisi i od političara u Federaciji. Zavisi i od RS. Ali, i od same EU. Ali stiče se utisak zaista da je Dodik žestoko preterao. Vlada RS tri godine finasira takozvani istorijski projekat Srebrenica, koji negira prirodu i razmere srebreničkog genocida! A ovamo se kune u Dejton koji traži saradnju sa Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, koji je već sedmorici presudio baš za genocid.
*Da li je, po vašem mišljenju, pristup Ketrin Ešton u rešavanju problema vezanih za odluku o raspisivanju refenduma u RS, razgovorima sa Dodikom, bio dobar, odnosno da li bi bilo efikasnije da je EU primenila mere za sankcionisanje političara u BiH, koje je usvojila u martu?
-“Soft power” Evropske unije je dobra stvar. Ponekada, strpljenje i sporost su najbolje mere, ako rezultiraju temeljnim promenama, a bez potresa. Razumem potrebu da se, toliko godina posle rata, stvari ne rešavaju drastičnim metodama. No, izgleda mi da je Gospođa Ešton bila pogrešno informisana, od strane Lajčaka, o stvarnoj situaciji. Nekako je i ona ponovila grešku koju su učinili i Rusi i Italijani i Srbi, tretirajući Dodika kao državnika, a ne kao predsednika jednog. Pitanje je - zašto ga nije primila u delegaciji EU u Sarajevu? Ipak, može se čuti da sve više zapadnih diplomata Sarajevu i Beogradu poručuje kako treba zaboraviti prošlost, i okrenuti se budućnosti. To je pogrešno, sve dok se ne utvrdi i prepozna šta se to dešavalo, i dok se ne identifikuju ne samo krivi pojedinci, već i odgovorne institucije i vlade. Šta to inače znači, da Tadić zaboravi Hadžića? Zbog čega je onda Mladić bio uslov? Ne bi trebalo žuriti sa pomirenjem, bez neupitne istine. A sve dok je Dodik tako brutalno negira, ja razumem što u Sarajevu postoji rezignacija.
* Kako vidite odnos Borisa Tadića prema problemima u BiH? Mnogi ocenjuju njegov pristup kao kontradiktoran. Da li Tadić podržava celovitost BiH, kako deklarativno tvrdi, ili je njegov cilj samostalna RS, koja bi se kasnije pripojila Srbiji?
Gledala sam sinoć (15.6.2011) intervju sa Borisom Tadićem na RTS. Taman sam pomislila kako je to odličan intervju – “ako neko misli da ću i ja isto kao Slobodan Milošević... neću isto kao Sloba…”, kad odjednom “velika Albanija je politička opcija i mi imamo alternativu”… Ipak, mislim da ne moraš da imaš alternativu ako je predlog loš. Kažeš, to ne dolazi u obzir i tačka. Dodika je, pre referenduma, bilo isuviše u srpskim medijima. Tretiraju ga kao državnika, energetske dilove sa Italija i Rusija prave s njim umesto sa predstavnicima višeg državnog nivoa BiH, tako da mu ja još uvek ne verujem. Ipak, nadam se da, ako hoćemo i datum, a ne samo kandidaturu, da će i odnos prema BiH biti postavljen kao uslov Evropske unije. EU ima problem u BiH, što se moglo videti u slučaju Ketrin Ešton. Njima ne treba dodatni problem koji Srbija stvara. Analogno, isto važi i za EULEX.
*Koliko je zastupanje ideje o podeli Kosova, koju najviše spominje Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar policije, i nezvanično zagovara kao najbolje rešenje za Srbiju, u vezi sa politikom Srbije prema BiH?
U vezi je i sa Kosovom, ali i sa činjenicom da Srbija vidi da u BiH postoji podela u Vijeću (Savetu) za implementaciju mira - Amerikanci, Japanci i Britanci na jednoj strani, a Rusi, Italijani i još neki na drugoj. Takođe, i sa činjenicom da pet zemalja EU nije priznalo Kosovo. Srbija igra i na one podele koje postoje unutar zapadne međunarodne zajednice, a ne samo one između zapada i Rusije, ne obraćajući pažnju na cenu po Srbiju. Modernu, zaokruženu Srbiju, sa EU perspektivom
* Da li se slažete sa predsednikom LSV, Nenadom Čankom da bi Dobrica Ćosić trebalo da odgovara zbog ratnohuškačke politike i širenja govora mržnje, kao i uloge koju je imao u ratnim sukobima?
-Potpuno se slažem sa takvim stavom.
* Da li je politika Borisa Tadića povezana sa ideologijom Dobrice Ćosića i u kojoj meri, odnosno na koji način?
Odgovor je – da i ne. Tadić igra i “na crveno” i “na crno”. To nije dobro na duge staze, jer mislim da je principijelnost najbolji saveznik malih država. “Crveno i crno” je igra za velike sile, a ne državice.
* Da li mislite da će aktuelna vlast u Srbiji zaista ostvariti ono što je najavila, a to je kažnjavanje svih onih koji su učestvovali u skrivanju Ratka Mladića?
-Nažalost mislim da neće. Ko se uopšte seća da je i Karadžić godinama uspešno bio na slobodi. Ali smatram da je to pitanje bitno, i nadam se da će zapadna međunarodna zajednica da insistira na tome. Takođe, nadam se da će i Serž Bramerc insistirati na tome. Šokirana sam drskošću Ministarstva odbrane koje je izjavilo kako smo sami sproveli svoju internu istragu, tvrdeći da vojska Srbije nije pomagala od 2002. godine, uprkos tolikim indicijama. Morala bi se sprovesti eksterna istraga o tome, a ne ovako - kadija te tuži, kadija ti sudi.
* Da li bi Vojislav Koštunica trebalo zbog toga da odgovara, i da li se to čini verovatnim?
-Mislim da bi Vojislav Koštunica trebalo da odgovara za to. Međutim, ministar odbrane Dragan Šutanoac i predsednik Srbije Boris Tadić ga upravo izjavama da je Srbija potpuno čista kada je to u pitanju, od zakona o saradnji sa Hagom, iz 2002. godine. Srbija traži da joj se po tom pitanju veruje na reč, dok za to vreme zapad ćuti.

13.6.2011, RFE, Porodice ubijenih gardista traže da se sasluša Mladić

Radio Slobodna Evropa, 13.6.2011.
Pravni zastupnici porodica gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića, koji su 5. otobra 2004. godine ubijeni u vojnom objektu Karaš u beogradskom naselju Topčider, predali su zahtev da se o tom slučaju sasluša haški optuženik Ratko Mladić.
Razlog su sumnje da se u vreme stradanja dvojice vojnika, u tom objektu krio upravo Mladić ili neki drugi haški optuženik, te da su gardisti ubijeni jer su videli nekoga ili nešto što nije trebalo.
Gotovo sedam godina traje agonija porodica Jakovljević i Milovanović, čija su deca pronađena kako sa prostrelnim ranama od vatrenog oružja, mrtva leže u ograđenom prostoru vojnog objekta Karaš, kasarni Gardijske brigade u Beogradu.
Pravni zastupnici porodica nadaju se da će istragu, koja i dalje tapka u mestu, pokrenuti hapšenje Ratka Mladića, za koga se sumnja da se u vreme njihovog ubistva krio upravo u objektu Karaš.
Advokat Čedomir Stojković, predao je zahtev Višem sudu i Tužilaštvu da Mladića sasluša i dobije odgovore na sledeća pitanja: „Da li je on bio u objektu „Karaš“ 2004. godine? Da li je neko drugi od haških optuženika, po njegovom saznanju, tamo bio i boravio? Da li je njegovo obezbeđenje tamo boravilo? Ako jeste boravilo, da li je boravilo sa znanjem Generalštaba ili bez tog znanja? Da li je on obavešten ili zna neke okolnosti povodom ubistva dvojice gardista?“
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Hagom, Rasim Ljajić, odgovara međutim da se Mladić, iako jeste bio skrivan u vojnim objektima, u Karašu
nije krio.

Da li će se ikada otkriti istina o ubistvu gardista
„Tačno je da je, u jednom periodu, dok se Mladić skrivao u svojoj kući i vojnim objektima, njegovo obezbeđenje, njih 40-ak, boravilo u samačkom hotelu u okviru kasarne "Topčider", ali ne i u okviru kasarne u "Karašu", gde se dogodio to ubistvo. To su zvanične informacije koje ja mogu da kažem. Da li je bilo nešto van toga, zaista nije u mom domenu niti imam takva saznanja", kaže Ljajić.
Od 5. oktobra 2004. godine do danas, javnost je uspela da iskroji barem deset različitih verzija o tome kako su Dragan i Dražen stradali. Porodice i deo javnosti najviše je naljutila ona izneta u saopštenju koje je potpisao kapetan Vuk Tufegdžić, istražni sudija Vojnog suda u Beogradu, a po kojoj su se vojnici poubijali međusobno.
“Smrt vojnika nastupila je kao posledica ranjavanja iz vatrenog oružja koje su dužili, bez učešća trećeg lica", saopštio je Tufegdžić 8. oktobra 2004. godine, tri dana nakon tragedije.

"Tražimo samo istinu"
Državna nezavisna komisija utvrdila je međutim da je vojnike ubila upravo treća osoba ili osobe, što je potvrđeno i u izveštaju forenzičara Ljubiše Dragovića i balističara FBI Stiva Kaspera.
Uprkos tome, slučaj nije mnogo odmakao, kaže Predrag Savić, jedan od advokata koji zastupaju porodice. On traži da se istraži zašto kasarna nije bila zaštićena, odnosno da se sazna kako su vojnici ubijeni u, kako se tvrdi, najbezbednijem vojnom objektu.
“Oni koji je trebalo da preduzmu mere i da rade svoj posao, nisu ga radili. Da su ga radili, vojnici bi danas verovatno bili živi, a ovi ljudi, koji stoje iza mene, danas bi verovatno gajili unučad, a ne posećivali grobove svoje dece”, rekao je Savić.
Roditelji ubijenih vojnika iscrpljeni su različitim teorijama i ogorčeni blaćenjem njihovih mrtvih sinova, te se očevi Janko Jakovljević i Petar Milovanović nadaju da će Ratko Mladić pomoći da se istina konačno sazna.
“Tražimo od Tužilaštva, a lično molimo i Ratka Mladića da pomogne u rasvetljavanju, da kaže sve što zna... Znamo da je veliki deo iz njegovog obezbeđenja radio u Topčiderskoj kasarni, znamo da kamere nisu radile na tom značajnom mestu na kome su vojnici ubijeni, imamo dosta saznanja koja vode ka tome da Ratko Mladić zna šta se desilo na Topčideru toga dana”, rekao je Janko Jakovljević.
Milovanović: Imamo sve dokaze, sve... Ali sudstvo i država ništa ne preduzimaju. Zato smo došli i tražimo da se ispita general Mladić.
„Mi tražimo samo istinu. Imamo sve dokaze, sve... Ali sudstvo i država ništa ne preduzimaju. Zato smo došli i tražimo da se ispita general Mladić i da saznamo istinu o tome kako su poginuli Dražen i Dragan“, kaže Petar Milovanović.
Slučaj Gardista sa Topčidera, snažno je odjeknuo u srpskoj javnosti, koja godinama apeluje da se ukloni misterija koja ga prati. Kako njihova smrt ne bi ostala nerazjašnjena, oformljen je i projekat “Stop zaboravu – Afera Topčider”.
Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije koji taj projekat sprovodi već pet godina, smatra da bi država morala da uvaži zahtev porodica.
“Mislim da, kada je skupila snage i političke zrelosti da uhapsi Mladića, da bi jako dobro bilo da se skupi snaga i ispitaju sve okolnosti tragedije u Topčideru, inače će zaista ispasti da je napravljen ili neki dil sa Mladićem ili sa samima sobom da se isporuči Mladić, ali ne i da se pročešlja Srbija i konačno razdvoji od tog kancerogenog tkiva koje je izjeda”, ocenila je Jelena Milić.
Predstavnici advokatskih kancelarija "Batić" i "Predrag Savić", koji zastupaju porodice, kažu da izručenje Mladića Hagu nema veze sa njihovim zahtevom za saslušanje i da bi to moglo da se obavi i u Sheveningenu.
U narednom periodu, najavljuju da će od Ustavnog suda tražiti da istraži propuste u dosadašnjoj istrazi, a da će se, u slučaju da taj zahtev bude odbijen, žaliti i sudu za ljudska prava u Strazburu.