22.5.2012, Danas, Pitanje dana

Danas, 22.5.2012.

Zagovarajući glasanje za Nikolića, a pre toga belih listića kao kazne za pro EU opcije, Vesna Pešić je na ovim izborima pre svega porazila sebe. Šta bi bilo danas da je pre četiri godine pobedio Nikolić, da li bismo imali status kandidata, da li bi na Kosovu izbore organizovao OEBS, da li bismo imali insitucionalni dijalog sa Prištinom, da li bi vojska bila profesionalizovana, da li bi Dačić bio pod kakvom takvom kontrolom, da li bi radili Ombudsman i Poverenik, a pre svega da li bi bili uhapšeni i Hagu isporučeni Mladić, Karadžić i Hadžić. Nažalost, stanje u Srbiji je takvo da nije bilo za očekivati da to prepoznaju i cene prosečni DS birači, koji imaju puno drugih razloga da kritikuju DS, to je bilo na Drugoj Srbiji LDP-u da urade, zbog čega nas je Pešićka optužila da smo postali deo režima.

21.5.2012, BETA, Zabrinutost izborom Nikolića

Beta, 21.5.2012.
BEOGRAD, 21. maja 2012. (Beta) - Centar za evroatlantske studije izražio je u ponedeljak zabrinutost povodom izbora Tomislava Nikolića za predsednika Srbije, uz ocenu da to može usporiti procese tranzicione pravde i reforme sektora bezbednosti.
"Nikolić sa sobom nosi ogroman teret koji se sada prevaljuje i na državu i pred njim je velika obaveza da, ako je išta od onoga što je u kampanji govorio iskreno, ne dopusti da procesi tranzicione pravde i reforme sektora bezbednosti potpuno stanu", navodi organizacija u saopštenju.
Centar evroatlantske studije naveo je da je Srpska napredna stranka, čiji je Nikolić predsednik, stvorena "kradjom mandata Srpske radikalne stranke, uz aminovanje Demokratske stranke" kao i da je "Nikolić do samo pre par godina u parlamentu nosio majicu sa likom haškog optuženika Ratka Mladića".
Organizacija navodi i da ne bi trebalo da se ponovi situacija slična "istorijskom pomirenju Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije iz 2008.", koji je postignut, kako se navodi, zbog njihovog dolaska na vlast, a bez javnog osvrta i osude onoga što je SPS zagovarao i radio.

21.5.2012, Press, Centar za evroatlantske studije izrazio zabrinutost oko Nikolića

Press, 21.5.2012.

Centar za evroatlantske studije izražio je danas zabrinutost povodom izbora Tomislava Nikolića za predsednika Srbije, uz ocenu da to može usporiti procese tranzicione pravde i reforme sektora bezbednosti.
"Nikolić sa sobom nosi ogroman teret koji se sada prevaljuje i na državu i pred njim je velika obaveza da, ako je išta od onoga što je u kampanji govorio iskreno, ne dopusti da procesi tranzicione pravde i reforme sektora bezbednosti potpuno stanu", navodi organizacija u saopštenju.
Centar evroatlantske studije naveo je da je Srpska napredna stranka, čiji je Nikolić predsednik, stvorena "krađom mandata Srpske radikalne stranke, uz aminovanje Demokratske stranke" kao i da je "Nikolić do samo pre par godina u parlamentu nosio majicu sa likom haškog optuženika Ratka Mladića".
Organizacija navodi i da ne bi trebalo da se ponovi situacija slična "istorijskom pomirenju Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije iz 2008.", koji je postignut, kako se navodi, zbog njihovog dolaska na vlast, a bez javnog osvrta i osude onoga što je SPS zagovarao i radio.
"Zapadna međunarodna zajednica ne bi smela da bude ravnodušna prema tom eventualnom scenariju", navodi se u saopštenju.

21.5.2012, DW, Izbor Nikolića ne ugrožavava formiranje vlade?

DW, 21.5.2012.
Autor: IVICA PETROVIĆ

Tomislav Nikolić pobedom nad Borisom Tadićem postao je novi predsednik Srbije. Da li pobeda Nikolića izaziva period političke nestabilnosti ili napredak demokratije u Srbiji?
Uprkos svim prognozama, koje su blagu prednost davale bivšem predsedniku Srbije Borisu Tadiću, pobednik srpskih predsedničkih izbora je Tomislav Nikolić. Nikolić je Tadića pobedio sa relativno tesnom razlikom na izborima, i na taj način pokrenuo dalje kalkulacije oko formiranje buduće srpske vlade. Iako su dosadašnji koalicioni partneri Demokratska stranka (DS) i Socijalistička partija Srbija (SPS) već postigli dogovor o formiranju nove vlade, ovakav ishod izbora možda zakomplikuje takve dogovore; međutim, na osnovu prvih izjava lidera dosadašnje vlasti, oni su svejevedno privrženi postojećim dogovorima i ističu da izbor Nikolića neće ugroziti formiranje vlade.
Ako se analiziraju rezultati izbora, vidljivo je šta je odredilo konačnog pobednika, kaže za DW Andrej Nosov, direktor Heartefact fonda. Imali smo nisku izlaznost birača, bilo je dosta belih listića, i političke stranke koje su mlako podržale Tadića i okrenule se nekim svojim pozicijama u budućoj vladi, ocenjuje Nosov:
„Tako da zapravo mislim da je ova pobeda Tomislava Nikolića rezultat tog nedostatka jedne jake i jasne politike koju je DS, odnosno sam Boris Tadić trebalo da vodi u nekom prethodnom periodu. I ovo je izvesna vrsta kazne demokratski orijentisanih birača za sve one kompromise i greške koje je sam Boris Tadića pravio“.

Tadić će sada biti premijer?
SPS svakako neće ostaviti svog koalicionog partnera i pored ovog gubitka, smatra Nosov:
„To će svakako umanjiti nekakve pozicije DS, ali isto tako i dovesti u pitanje činjenicu da je Ivica Dačić sebe video kao premijera. Ja prosto mislim da će u ovoj poziciji Boris Tadić sada radije ići na to premijersko mesto. I mi ćemo u naredne četiri godine, ili videćemo već koliko ako vlada izgura čitav mandat, zapravo gledati jedan politički rat između kabineta predsednika i premijera“.
Bez obzira na to što je pobeda Nikolića izvesno iznenađenje, pa i neželjeni razvoj događaja za mnoge, Andrej Nosov kaže da ovaj ishod i ne mora značiti ništa loše, i da čak može pozitivno uticati na razvoj demokratije u Srbiji:
„Ma koliko mnogima sada delovala strašno pobeda Nikolića, ja ću samo podsetiti da je Ivica Dačić prethodne četiri godine praktično vodio vladu Srbije, odnosno bio njen potpredsednik i bio neko ko je bio najglasniji u toj vladi, u kontekstu i evropskih integracija i nekog demokratskog napretka koji ovde mora da se dogodi“.

Poremećeni početni dogovori?
Pitanje koje se nametnulo nakon ovakvih rezultata je koliko je stabilna koalicija oko SPS, ističe za DW Jelena Milić, direktor Centra za evroatlanstke studije:
„Mislim da sada postoji velika verovatnoća da se ovi preliminarni dogovori između DS i SPS zaljuljaju, ako mogu tako da kažem. Tomislav Nikolić sada kao predsednik Srbije ima pravo da mandat za sastav nove vlade stranci koja je dobila najviše glasova, a to je SNS. I mislim da je to u ovom prvom trenutku to najzanimljivije pitanje koje je dao ovaj rezultat izbora“.
Brojni intelektualci, koje čak spadaju i u čvrste političke protivnike Nikolića, pozvali su građane da glasaju za Nikolića, jer bi se po njima na taj način uspostavila neka ravnoteža vlasti, i da bi to pozitivno uticalo na razvoj demokratije u Srbiji. Jelena Milić ocenjuje da je to pogrešna argumentacija:
„Demokratije se ne može braniti nedemokratskim sredstvima. Za mene je Tomislav Nikolić, imajući u vidu njegovu političku karijeru, i za šta se zalagao devedesetih, i činjenice da je nosio majice sa Ratkom Mladićem do pre par godina, vrlo problematičan izbor“.

Gorak ukus pobede
Jelena Milić smatra da će Zapad i Evropska unija rezulat izbora prihvatiti u diplomatskim rukavicama, i da će sve svesti na formulacije o poštovanju volje građana Srbije. Sve to zajedno ostavlja gorak ukus, kaže Milićeva:
„Dakle, na čelo Srbije je došao čovek iz političke stranke koja je nastala na direktnoj krađi mandata Srpske radikalne stranke (SRS), i da je to čovek koji je od početka bio u toj stranci. Na žalost, ili na sreću, ide suđenje Šešelju i dovoljno je čuti šta su ti ljudi radili po regionu. Kakve će to posledice imati na regionalnu saradnju, pre svega na odnose sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, ostaje da se vidi. Ali čini mi se da ćemo za nekim stvarima, bez obzira na svu kritiku, a za to zaista ima puno prostora, žaliti za predsednikom Tadićem“.

5.5.2012, RFE, Negativan odnos prema Americi zbog Kosova i bombardovanja

Radio Slobodna Evropa, 5.5.2012.
Autor: BRANKA TRIVIĆ
Prenosimo tekst sa sajta RSE, 05.05.2012.


Srbija je prešla put od ljubavi prema Americi do zemlje čijih samo 8 odsto građana daje pozitivnu ocenu za SAD. Izrazito negativan odnos prema svetskoj super sili broj jedan, objašnjava se uglavnom vizurom Srbije prema 90’-tim i odnosom SAD prema ratovima u bivšoj Jugoslaviji, tu je bombardovanje SRJ 1999., i nezavisnost Kosova.
Antiamerikanizam su raspirivale političke elite i mediji, umesto da objasne domaćoj javnosti da je intervencija na SRJ posledica onoga što su srpske snage bezbednosti činile na Kosovu, pa su velike sile predvođene SAD ovoga puta reagovale ne čekajući da se ponovi Srebrenica.
Anketa našeg radija u Užicu, iako nije reprezentativna, pokazuje i negativne i pozitivne stavove o Sjedinjenim Državama:
„Obožavam njihovu istoriju, muziku, sport. Ja nemam nikakve predrasude što se tiče Amerike. Najjači su i može im se.“
„Ja ne mrzim Ameriku a ko je mrzi· ne znam.“
„Najgori narod na svetu. Oni svakome sole pamet a sami svašta rade.“
„Omraženi za to što su nas bombardovali. Ko te išamara teško se to zaboravlja.“
„Zato što Amerika potpomaže Veliku Albaniju a ukida Srbiju.“
„Oni su velika sila. Komanduju svetom.“
„Za nekoga je omražena za nekoga je dobra, ali zaguljena jeste. Treba da imamo dobre i fine odnose sa njima jer to su ljudi kao i mi.“
„Moramo sarađivati. Ne možeš zakuhavati celog života. Mora narod da se miri, da se sjedinjujemo. Nemamo mi kud. Pa i Nemci su nam radili nedela pa imamo prijateljske odnose.“

Kad se uzme u obzir ranije dugotrajno nasleđe amerikanofilije u Srba, dominantno osećanje da je to zemlja perspektive i slobode, lako se dolazi do zaključka da je takav generalno pozitivan stav prema Americi doživeo radikalnu promenu u vreme ratova devedesetih godina, ali i zbog američkog odnosa prema ovom delu Zapadnog Balkana pre samo nekoliko godina.
Ilija Vujačić, bivši ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama, navodi da negativan odnos srpskog javnog mnenja prema Americi...:
„Svakako ima veze sa bombardovanjem. Pod dva, postoji percepcija da su Sjedinjene Američke države vodile glavnu ulogu u forsiranju priznanja i priznanju jednoglasne deklaracije o nezavisnosti Kosova. A to nije bilo tako davno, to je bilo 2008. godine.“
Postoje, dodaje Vujačić, i neki drugi faktori koji utiču na negativnu percepciju Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, ali i šire:
„To su dva rata u Iraku i Afganistanu i naravno Wall street i kriza koja je nastupila u Americi i da mnogi smatraju da su oni izazvali ovu svetsku krizu.“

Otopljavanje političkih odnosa
Negativan odnos prema Americi, nažalost, samo je odraz površnosti srpskog javnog mnenja i uticaja koji kontrolisani mediji imaju na kreiranje tog mnjenja, ocenjuje, s druge strane,·Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije.
„Verovatno je najveći razlog za ovako nizak procenat stav o nezavisnosti Kosova. Verujem da bi sitaucija bila mnogo bolja da je naša javnost imala hrabrosti da se iskrenije suoči sa činjenicom da su mnogi zločini na Kosovu počinjeni od strane naših zvaničnih službi bezbednosti i da je to upravo bio razlog što je međunarodna zajednica, koja je samo par godina pre toga dopustila da se desi Srebrenica, tada efikasno i na vreme reagovala da se tako nešto ne ponovi. Da je u srpskoj javnosti bilo hrabrosti da se time objasni razlog zašto Kosovo odlazi od Srbije mislim da bi već do sada situacija, što se tiče percepcije SAD-a u javnosti, bila drugačija“, kaže Jelena Milić.
Posle niza godina u kojima su odnosi Beograda i Vašingtona bili na veoma niskom nivou, 2009. stiže izvesno otopljavanje. Došlo je sa posetom Srbiji američkog potpredsednika Josepha Bidena, tokom koje je pritisnuo dugme za resetovanje odnosa između dveju zemalja, uz prihvatanje razlika u politikama prema Kosovu, što je kristalisao lapidarnom formulom „slažemo se da se ne slažemo“.
Godinu dana kasnije i američka šefica spoljne politikeHilary Clinton doneće duh takve poruke odlučivši da poseti Srbiju. U Beogradu su zvaničnici prihvatili taj novi ton Vašingtona, ali se on još uvek nije spustio u mase.
Upućuje li to, onda, na distancu između vlasti i građana kad je reč o percepciji Sjedinjenih Država? Na to pitanje Ilija Vujačić daje odrečan odgovor:
„Ja ne bih rekao da postoji distanca između vlasti i građana. Mislim da građani shvataju da je neophodno imati normalne odnose sa SAD-om. Ako već ne mogu biti sjajni mogu biti normalizovani i mislim da je to vlast uspela da učini i mislim da je to, što se građana tiče, dobro, ali to ne znači da imaju pozitivno mišljenje o svim državama. Mislim da s jedne strane postoji racionalno osećanje da je neophodno neimati SAD kao neprijatelja i imati normalne odnose, a druga je stvar imati izuzetno pogodno mišljenje o tome.“
Uprkos ovakvim rezultatima istraživanja, odnos prema Sjedinjenim Državama kompleksniji je, ili protivrečniji, nego što su srpski ispitanici, pre svih oni mlađi, svesni.
Iako će anketarima pre nekoliko godina 64 odsto građana reći da ne voli američku kulturu i način života, isto toliko će odgovoriti da sluša američku muziku, a čak 88 posto da gleda američke filmove.
Otuda Jelena Milić kaže da nije zabrinuta zbog sadašnje situacije.
„Mislim da je Srbija dovoljno kulturno „imperijalizovana“ onim što je američki soft power i možda ljudi kada daju odgovore na ovakva istraživanja i ne razmišljaju i nemaju ih u vidu, ali ona postoje. Ja ozbiljno tvrdim da su FOX live i FOX crime, kablovski programi u Srbiji, izvršili jedan vrlo dobar uticaj na javnost u Srbiji tako da sad imamo generacije mladih ljudi koji hoće da budu policajci, doktori, istražitelji, da svi oni pretežito slušaju američku muziku, prate američku modu, prate sportove. Znači te zabave koje dolaze dominantno od američke pop kulture. Teško da znam bilo koga ko zna ijednog savremenog ruskog izvođača, pisca ili glumca. To je jednostavno realnost koju također treba imati u vidu“, zaključuje Jelena Milić.