20.4.2011, Kurir, Porodice poginulih radnika RTS traže proširenje postupka

Kurir, 20.4.2011.

BEOGRAD- Porodice radnika Radio televizije Srbije, poginulih u NATO bombardovanju 1999. godine, ponovo su ukazale na neophodnost obnove i proširenje postupka, kako bi se utvrdila potpuna odgovornost za taj zločin.
- Već godinama porodice poginulih nastoje da utvrde sve okolnosti pod kojima se desio taj događaj, ali nailaze na brojne prepreke', navela je direktor Centra za evroatlantske studije Jelena Milić na okrugom stolu "Slučaj RTS 12 godina kasnije - žrtvovanje koje se nastavlja".
Milić je rekla da iako se "stiče utisak da je presudom tadašnjem direktoru RTS Dragoljubu Milanoviću završen taj slučaj, za porodice poginulih nije završen, jer i dalje ne znaju pravi razlog zašto se sve to desilo", kazala je Milić.
Prema njenim rečima, porodice poginulih radnika uputile su 2009. godine zahtev Tužilaštvu za organizovani kriminal "za obnovu i proširenje postupka u slučaju mogućeg žrtvovanja 16 radnika RTS".
U odgovoru koji je krajem prošle godine stigao od Tužilaštva, navedeno je da je Ministarstvu odbrane uputilo zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja, dokumentacije i obavljanje određenih provera, ali da na taj zahtev još nije u potpunosti odgovoreno, kazala je Milićeva.
Pravni zastupnik majke poginulog radnika Žanke Stojanović, Dragoljub Todorović, ukazao je da je ceo taj slučaj vođen na "skandalozan način" i da se postupak, sa 10 optuženih na početku, sveo samo na jednog osuđenog čoveka.
- Tadašnji direktor državne televizije osuđen je za delo protiv opšte sigurnosti, što je neprihvatljivo, ali ta presuda je konačna, naveo je on, ukazujući da je "osnovni problem što ne postoji volja da se taj slučaj reši".
U vazdušnom napadu NATO avijacije na zgradu državne televizije u noći između 22. i 23. aprila poginulo je 16 radnika RTS-a. U junu 2002. godine, bivši direktor Radio-televizije Srbije Dragoljub Milanovic osuđen je na 10 godina zatvora zbog odgovornosti za njihovu pogibiju.

14.4.2011, RFE, Napredak u poštovanju ljudskih prava u vojsci

Radio Slobodna Evropa, 14.4.2011.
“Naređenje-izvršenje!” stara vojnička parola važi i danas u Vojci Srbije ali su vremena u kojima vojnici i oficiri nisu ni znali šta su to ljudska prava, kako tvrde najviši državni zvaničnici, samo ružna prošlost.
Dragan Šutanovac, ministar odbrane Srbije, kaže da je kroz reformu srpske vojske od 2003. do danas podignuta i zaštita prava pripadnika oružanih snaga.
“Strukturne reforme sprovode se zbog obezbeđivanja nesmetanog uživanja prava za sve građane. Kada je reč o Ministarstvu odbrane, njima se utvrđuju i garantuju prava svim pripadnicima, a lica koja nose oružje imaju ista prava i osnovne slobode kao i svaki drugi građanin Srbije”, navodi Šutanovac.
Za pripadnike vojske, poslednjih godina uspostavljen je niz zakonskih načina ka ostvarivanju prava, a jedna od mogućnosti je žalba ombudsmanu. Međutim, prema podacima iz Kancelarije zaštitnika građana, oni ih ili nerado koriste ili je situacija u vojničkim redovima skoro idealna: Samo 70 pritužbi pripadnika vojske stiglo je na tu adresu, i one se uglavnom odnose na ekonomske i socijalne probleme.

Na skupu u Beogradu posvećenom ljudskim pravima u oružanim snagama tim pitanjem pozabavio se i predsednik države Boris Tadić, koji je rekao da vojska više nije izolovan i zatvoren sistem.
“Učešće žena u vojsci izuzetno pozitivno utiče na sastav i borbene sposobnosti naših oružanih snaga. I na taj način se pokazuje da predrasude nemaju nikakvog opravdanja”, ocenio je Tadić.
Profesionalizacija vojske dovela je do momenta u kom se na jedno vojničko mesto javi po tri kandidata, što se tumači stalnim porastom poverenja građana u vojsku, ali i time da je u vreme ekonomske krize vojska najbolji poslodavac jer nudi sigurnu službu i solidnu platu.

Nipodaštavanje pojedinaca
Uz sve to ide i veće poštovanje ljudskih prava, kaže analitičar Aleksandar Radić, urednik biltena “Defence and security”.
“Devedesetih godina prošlog veka u ovdašnjoj vojsci postojao je jedan mehanizam nipodaštavanja pojedinaca. Najčešće je to bilo u situacijama u kojima kakvo god naređenje vojnici i oficiri dobiju - moraju da ga izvrše, i nisu imali izbora nego da igraju po zadatim pravilima igre. Sada imaju pravo da postave pitanje zaštite svog interesa”, kaže Radić.
Analitičar Aleksandar Radić upozorava da je po nivou ljudskih prava u oružanim snagama Srbija još daleko od država Skandinavije ili Beneluksa koje mogu da posluže za primer.
Ali, upozorava Radić, po nivou ljudskih prava u oružanim snagama Srbija je još daleko od država Skandinavije ili Beneluksa koje mogu da posluže za primer.
“Ljudska prava u vojsci ne mogu da se razdvoje od stanja ljudskih prava u društvu u kom ta vojska nastaje. Onoliko koliko je društvo zaista spremno, ne na rečima nego na delima, da štiti ljudska prava utoliko će ih i prilike u vojsci pratiti”, smatra Radić.
Najveću senku na vojsku proteklih godina bacili su događaji u kojima su, kako u javnosti već dugo tvrde njihovi roditelji, pod nerazjašnjenim okolnostima stradala petorica vojnika. U 2004. i 2005. nastradala su trojica vojnika u kasarni u Leskovcu, dok su dvojica gardista ubijena u tajnom vojnom objektu “Karaš” na beogradskom Topčideru.

Sakrivanje istine
Jelena Milić, iz Centra za evroatlantske studije, podseća da su ljudska prava na život i fer istragu u slučaju nasilne smrti neotuđiva i sumnja da neko krije istinu.
Jelena Milić na skupu o ljudskim pravima u Vojsci Srbije, april 2011
“U svih pet slučajeva vojni istražni organi tvrdili su da se radi o samoubistvima. Ekspertiza američkog FBi pokazala je da su gardisti ubijeni, dok postoje dokazi da se i ostaloj trojici to desilo. Recimo, postoje prostrelne rane na leđima vojnika Kostića i sigurno je da tako nije mogao da izvrši samoubistvo. U slučaju vojnika Ivanovića stoji da se predozirao heroinom poslednjeg dana vojnog roka, ali to je skoro nemoguće jer je bio zvanični vozač komandanta Treće armije i to znači da je morao da ima redovne zdravstvene provere”, kaže Jelena Milić.
Da bi se došlo do pune istine o stradanju tih vojnika, kaže Jelena Milić, neophodna je jasna politička volja
“Što više vreme prolazi to, na žalost, više imamo pravo da kažemo da su svi ti ljudi najverovatnije žrtve jer su videli ogromne propuste u vojsci, najverovatnije boravak haškog begunca Ratka Mladića u tim vojnim objektima”, ocenjuje Jelena Milić.
Iako kao zaštitnik ljudskih prava ne može da se bavi istragama, ombudsman Saša Jankovićje siguran da je za sistem odbrane i čitavo društvo bitno da se otkloni svaka sumnja sa ovih slučajeva.
"I to tako da se otkrije istina i identifikuju svi odgovorni. To je na pravosudnim organima. Krajnje je značajno da roditelji i porodice onih koji su izgubili život u uniformi do kraja, i bez ikakvih protivrečnosti, saznaju sudbinu svojih najbližih”, zaključuje Janković.
Vojska Srbije tradicionalno je jedna od najpopularnijih institucija u državi. Sa 73 odsto podrške građana nedavno je dospela na prvo mesto poverenja, odakle je na drugu poziciju potisnula Srpsku pravoslavnu crkvu.

24.3.2011, Novi Standard, Nemački radio: Putin zavrće ruku Srbiji

Novi Standard, 24.3.2011.
Izvor DW, 24. 03. 2011.
Autor Ivica Petrović

Poseta ruskog premijera Vladimira Putina Srbiji zvanično protekla u znaku privredne saradnje dve zemlje. Da li se iza priča o ekonomiji krije politički pritisak na Beograd?
Ruski premijer Vladimir Putin i srpski predsednik Boris Tadić u izjavama nakon susreta svojski su se trudili da uklone čak i naznake razmimoilaženja u stavovima. Saradnja dveju zemalja ocenjena je kao pozitivna, rečeno je da Srbija i Rusija imaju istovetne stavove po mnogim pitanjima, i zaključeno da postoji prostor za dalje širenje saradnje.
Uglavnom se govorilo o saradnji u oblasti energetike i infrastrukture, a političke teme su donekle bile u drugom planu. Rusija je ponovila svoju podršku srpskom stavu oko Kosova, a Srbija najavila da će sa Rusijom narednih meseci potpisati sporazum o strateškom partnerstvu. Boris Tadić je naglasio da je strateški cilj Srbije članstvo u Evropskoj uniji, ali da to ne znači da će prenebegnuti saradnju sa Rusijom.

Srbiji nije lako s Rusijom
Trenutna ruska spoljna politika je na tragu povratka modelima geostrategije, i u tom smislu je energetska ekonomija deo ruske spoljne politike, kaže za Dojče vele Aleksandar Fatić, direktor Centra za bezbednosne studije. U tom smislu se čak može reći da je Srbija potrebnija Rusiji nego obrnuto, smatra Fatić. Rusija je izgubila sve strateške saveznike vezane za proširenje NATO, i Srbija je ostala jedini saveznik preko koga Rusija može da projektuje svoje energetske, političke i odbrambene interese prema Evropi, ističe Fatić.
„Srbija je pod ogromnim pritiskom Moskve. Srbiji nimalo nije lako što je Putin došao. Putin je došao da zavrće ruke u Srbiji. I on je došao da obezbedi da se potpisani sporazumi sprovode, da se ostvaruje jedan faktički monopolski položaj ’Gaspromnjefta’, preko svojih ćerki firmi kroz vlasništvo u energetskoj industriji Srbije. I on je došao da obezbedi da Srbija ne uđe u NATO. To je njegov glavni cilj“, smatra Fatić.

Može li i NATO i EU i Rusija?
Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, podseća na izjave ruskih zvaničnika, koji su naveli da će u beogradskim razgovorima dominirati tema ruskog predloga o novoj bezbednosnoj arhitekturi u Evropi. To je predlog koji je već odbačen od strane Evropske unije (EU), ističe Milićeva, koja svoju bezbednosnu politiku bazira na NATO-u. Srbija, ukoliko zaista iskreno želi članstvo u EU, o tome mora voditi računa, kaže Jelena Milić.
„I sada Rusija ucenjuje Srbiju da se o tome izjasni. Ja mislim da to može da se pretpostavi iz činjenice da je razgovor sa Tadićem trajao mnogo duže nego što je planirano. I ne samo da se Rusija buni protiv članstva Srbije u NATO, nego ona ide i korak dalje. Tako se ambasador Rusije u Srbiji Vladimir Konuzin pre nekoliko dana javno pobunio protiv toga što se ta ideja uopšte razmatra u srpskoj javnosti“, kaže direktorka Centra za evroatlantske studije.

Republika Srpska i Srbija zavrću ruke Federaciji BiH?
Vest da se sa Putinom u Beogradu sastao i predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izazvala je pažnju i u Sarajevu.
Aleksandar Fatić ocenjuje da susret Putina i Dodika sam po sebi ne bi trebalo da brine sarajevske političare, ali da ima razloga za razmišljanje šta će biti kada Južni tok stigne u Republiku Srpsku, i onda preko nje dođe do Sarajeva. Energija je tu deo dila Rusije i Srbije, kaže Fatić.
„Što znači da se faktički ceo taj geostrateški srpski prostor stavlja pod energetsko sponzorstvo Rusije. I bosansko- hercegovačka federacija će faktički zavisiti od dobre saradnje sa Republikom Srpskom i Srbijom za nesmetano dopremanje tog gasa na njenu teritoriju“, ukazuje Fatić.

Srbija pravi alternativu EU?
Čitav niz dogovora Srbije i Rusije, kao i najava potpisivanja strateškog sporazuma između dve zemlje, Jelenu Milić podseća na kreiranje alternative u slučaju da bude dovedena u pitanje evropska orijentacija Srbije:
„A evropska orijentacija Srbije nije dovedena u pitanje od strane EU. Poziv i uslovi su i dalje tu. Ta orijentacija je ugrožena zato što vladajuća elita u Srbiji ne čini sve, u stvari čini mnogo toga da sama podrije naš evropski put“.
Očigledno je da je sadašnja strategija Vlade Srbije, pred izbore, okrenuta nacionalnoj solidarnosti sa Srbima u Bosni, ocenjuje Fatić. To je sa jedne strane prirodno, ako se ima u vidu sporazum o specijalnim vezama RS i Srbije, kaže on. Ali, sa druge strane je pitanje koliko je to pametno, koliko je provokativno za Zapad, i koliko je to fer prema bosansko-hercegovačkoj državi, zaključuje Fatić.
Jelena Milić smatra da će lakmus papir za Srbiju biti potpisivanje bezbednosnog sporazuma sa EU. To bi značilo da je Srbija praktično odbila ruski predlog, i prihvatila ono što je evropski sistem bezbednosti, ocenjuje Milićeva.

24.3.2011, RFE, Korak dalje u srpsko-ruskim odnosima

Radio Slobodna Evropa – 24.3.2011.
Ognjen Zorić

Beograd oblepljen slikama Vladimira Putina i poruke koje su ruski premijer i srpski zvaničnici razmenili tokom njegove posete, potvrdili su već poznatu privrženost Srbije, zemlje koja je na putu evropskih integracija, čvrstim ekonomskim i političkim vezama sa Moskovom.
Ti odnosi će uskoro, kako to vole da kažu srpski zvaničnici, biti „krunisani" stavljanjem potpisa na Sporazum o strateškom partnerstvu. Mada se na tom dokumentu još radi i srpski čelnici nisu potpuno upoznati sa njegovim sadržajem, potpredsednik vlade i ministar policije Ivica Dačić, siguran je da će on predstavljati korak dalje u srpsko – ruskim odnosima
„Sa Kinom smo takođe potpisali takav Sporazum. Takav Sporazum je u pripremi i sa nekim zapadnim zemljama. Kada imate Sporazum o strateškom partnerstvu, znači da vi, na celokupnom planu, razvijate dobre odnose. To znači da se te dve zemlje smatraju partnerima, bez obzira što su u pitanu zemlje sa veoma različitim političkim uticajem, veličinom i ekonomskom snagom. To je simbolički važno, da Srbija ima takve sporazume sa najvažnijim zemljama, koje, na neki način, vode međunarodnu politiku", rekao je Dačić, nekada bliski saradnik Slobodana Miloševića, koji dodaje da je uveren da Sporazumom neće biti ugrožen put Srbije ka Evropi.
„Srbija je odredila svoj strateški prioritet i to je priključivanje EU. Na tom putu, Srbija svakako nema razloga da povlači poteze koji bi ugrožavali taj put, niti mislim da partnerstvo sa Rusijom na bilo koji način može biti nešto što bi ugrozilo ostvarenje tog cilja", kaže Kolundžija.

Rusija će pratiti evropske integracije
Zvaničnici Evropske unije, za sada, ne žele da se izjašnjavaju o uticaju Sporazuma na dalji put Srbije ka Evropi. Putin je, s druge strane, u Beogradu rekao da će Rusija, zajedno sa Srbijom pratiti njene evropske integracije.
Takav stav je Jeleni Milić iz Centra za evroatlanske studije, privukao najviše pažnje od svega rečenog tokom boravka ruskog premijera u Srbiji.
„Mislim da je za to pre svega nadležna EU, ne Rusija, čak ne ni Srbija. Mislim da nikako ne smemo zaboraviti izjavu ambasadora Rusije u Beogradu Aleksandra Konuzina, da se svi aspekti razgovora, pogotovu politički, odvijaju pod kišobranom ruskog predloga o novoj bezbednosnoj arhitekturi i da se od Srbije očekuje da iznese svoj stav o tome", ocenila je Jelena Milić.
Uz političke i ekonomske, Srbija sa Rusijom jača i vojne odnose. Ministar odbrane Dragan Šutanovac smatra da je saradnja sa ruskom vojskom potrebna kako bi se pratili politički odnosi, koji su, kako je ocenio, tokom Putinove posete uzdignuti na viši nivo. On je rekao i da ne postoje nikakva uslovljavanja od strane Rusije o tome koliko ćemo imati prijatelja na vojnom nivou.
„Nismo imali nikakva uslovljavanja od strane naših partnera, a o vojnoj saradnji ćemo razgovarati, očekujem da ćemo u ovoj godini imati direktan kontakt sa ministrom odbrane Ruske Federacije i tada ćemo konačno uobličiti potrebu za svim onim što je neophodno u saradnji. Mi smo potpisali plan bilateralne vojne saradnje sa vojskom Ruske Federacije i on će se ralizovati ove godine", kaže srpski ministar odbrane.
Vladimir Putin je, tokom boravka u Beogradu, rekao da bi eventualni ulazak Srbije u NATO, bio protivan interesima Rusije. Član Političkog saveta opozicione Liberalno demokratske partije, Bojan Đurić, siguran je da bi odluka da se ne pristupi NATO usporila i evropske integracije zemlje.
„Ključna pitanja vezana za naše evropske integracije zahtevaju i odgovore na pitanje kakvi su naši strateški odnosi sa Rusijom, per svega mislim na neophodnost da se donese odluka o ulasku u NATO. Nikada, ili bar ne u dogledno vreme, neće doći takav direktan zahtev prema Srbije iz Brisela, ali je sasvim očigledno da će put Srbije prema EU trajati dvostruko ili trostruko duže ukoliko se ne donese odluka o ulasku u NATO. Svako odugovlačenje Srbije da donese takvu odluku biće, neminovno, i u Briselu posmatrano kao posledica činjenice da Beograd želi da ima sa Moskvom nekakve odnose koji nisu legitimni sa stanovišta naših evro-integracija, ili da, sa druge strane Moskva vrši pritisak prema Srbiji koji nije karakterističan za druge zemlje", rekao je poslanik LDP-a Bojan Đurić.
Odnos Rusije prema ulasku Srbije u NATO, Jelena Milić iz Centra za evroatlanske studije, tumači kao mešanje u unutrašnje poslove druge države.
„Ovo je sada jedna nova doza, ako smem tako da kažem, političke agresivnosti kojom Rusija svoju zonu uticaja proširuje i na Zapadni Balkan. Smatram da je to mešanje u unutrašnje poslove jedne druge suverene i nezavisne zemlje", ocenila je Jelena Milić.

7.3.2011, FoNet, CEAS protiv imenovanja Stankovića

FoNet, 7.3.2011, 14:21

BEOGRAD - Centar za evroatlantske studije (CEAS) smatra da bi imenovanje bivšeg ministra odbrane Zorana Stankovića, "koji je imao vrlo kompleksan odnos sa haškim beguncem Ratkom Mladićem i ambivalentan stav prema njegovom hapšenju", na mesto ministra zdravlja bio vrlo štetan politički potez.

7.3.2011, Danas, Srbija ne čini sve da locira i uhapsi begunce

Danas, 7.3.2011.
Autor: Snežana Čongradin

Ukoliko Srbija ne ispuni obaveze prema Haškom tribunalu u narednih nekoliko meseci, nerealno je nadati se sticanju kandidature za članstvo u Evropskoj uniji, odnosno, ispunjenju proklamovanog cilja aktuelne Vlade Republike Srbije, uoči isteka četvorogodišnjeg mandata, početkom sledeće godine. Takođe, teško je zamislivo da status kandidata za članstvo u Uniji ne bude uslovljeno hapšenjem i isporučenjem Ratka Mladića, s obzirom na niz dokaza koji su u poslednjih nekoliko meseci izašli u javnost o tome kako je optuženi, za najteže zločine u modernoj istoriji Evrope, uživao zaštitu vlade Vojislava Koštunice i njegovih tajnih službi.
S obzirom na činjenicu da niko od njih još nije pozvan na odgovornost, uveravanja koja Srbija može da pruži u kontekstu tvrdnji da čini sve kako bi locirala i uhapsila Ratka Mladića izvesno ne mogu delovati nesumnjivo i zadovoljavajuće za specijalnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca.
Nakon njegove prošlonedeljne posete, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević preneo je domaćoj javnosti da je Bramerc rekao da je saradnja Srbije sa Tribunalom u Hagu dobra. Vukčević je novinarima, nakon razgovora sa Bramercom, rekao da će haški tužilac ponovo doći u Srbiji, pre podnošenja izveštaja Savetu bezbednosti UN u junu, i izrazio nadu da će saradnja Beograda sa Haškim tribunalom u tom izveštaju biti ocenjena kao dobra. Vukčević iznosi ovakve tvrdnje kao ishod susreta sa Bramercom, godinama unazad. I za vreme vlade Vojislava Koštunice, „zaštitnika" Mladića. Zbog toga su one u statusu fraza, iza kojih, opravdano je sumnjati, stoji prikrivanje prave istine. On je čak odbacio Bramercove navode iz razgovara s evropskim poslanicima da je nedovoljan broj ljudi u Srbiji uključen u potragu za Mladićem i Hadžićem i dodao da je 10.000 ljudi faktički zaduženo za potragu za Ratkom Mladićem. „Svaki policajac na ulici, između ostalog, ima obavezu da kada primeti lice koje iole liči na bilo kojeg haškog optuženika, da to proveri, da legitimiše lice. Svakog momenta 10.000 ljudi u Srbiji traga za haškim optuženicima", rekao je Vukčević.
„Tužilaštvo za ratne zločine jeste dobilo mandat da procesuira jatake, kao i generalnog inspektora službi, ali to sve navodi na zaključak da je u pitanju ispunjavanje forme a ne suštine", ocenjuje za Plave strane Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije.
Ona podseća na nedavno penzionisanje zamenika načelnika GS VS Mladena Ćirkovića, bez profesionalne odgovornosti, iako se on dovodi u vezu sa smrću vojnika u Leskovcu, što, kako tvrdi, ni on ni VS ni ministar odbrane Dragan Šutanovac, nikad nisu demantovali.
„Srpska vlada sada je očito slabija ako ne i u rasulu. Teško je u takvim okolnostima verovati da Srbija čini sve da locira i uhapsi begunce. Ako nije u stanju da pod kontrolu stavi javna preduzeća poput Kolubare, teško je verovati da je u stanju da stavi pod kontrolu vojsku i službe koje su, u najmanju ruku, institucije opstrukcije nalaženja ako ne i institucije skrivanja begunaca", naglašava Milićeva.
Ona podseća da je Srbija dodatno devalvirala svoju reputaciju predlogom G17 plus da Zorana Stankovića, čoveka koji je rekao da ne bi prijavio Ratka Mladića, predloži za ministra.
„Poražavajuće je licemerje državnog vrha, koji posle Bramercove posete tvrdi da i dalje čini sve, a s druge strane mlako reaguje, i to tek posle nezadovoljstva EU ambasadora, na ovakav potez koalicionog partnera. Bode oči i odsustvo reakcije LDP na taj sramni predlog, ili ga ja nisam videla. Stanković je na mesto ministra odbrane došao neposredno posle ubistva vojnika u Topčideru. On je roditeljima umesto istraga, nudio izmirenje računa za struju", naglašava Jelena Milić.
Ona tvrdi da ministar Šutanovac, kroz „skoro totalnu kontrolu medija koju DS sprovodi u Srbiji uspeva da u fokus sve više stavi profesionalizaciju vojske, koja zaista jeste neupitno velika stvar".
„To je razlog zbog kojeg se i civilni sektor usteže da njega i to ministarstvo poveže sa problemima skrivanja jataka i odgovornosti za ubistva vojnika u Topčideru i Leskovcu. Šutanovcu i civilni sektor i reformska opozicija daju card blansh zbog navodne NATO retorike koja istinski nikad neće proći sa ovakvom politikom prema Kosovu, koji takođe kreira DS, a čiji je Šutanovac istaknuti funkcioner, što se izgleda zaboravlja. Postoji suviše tragova koji upućuju da su vojska i službe glavni žaštitnici begunaca i jataka. Diskvalifikacije CEAS koje kreira ministar Šutanovac u Skupštini Srbije, pre neki dan, ne vode rešenju ubistava vojnika. Podsećam, on nikad nije izneo nijednu korekciju onoga što dokazujemo, već je u nedostatku argumenata pribegao diskreditaciji organizacije civilnog društva u najboljem Miloševićevom maniru. Srbija ne kontroliše vojsku i službe, i o tome se mora govoriti da bi se to prevazišlo. Ovo je važno zato što nam Brisel poručuje da će prilikom utvrđivanja šta tačno znači puna saradnja sa Hagom, Bramerc uzimati u obzir upravljanje bezbednosnim strukturama, njihovu transparentnost i dostavljanje potrebne dokumentacije Hagu", zaključuje Jelena Milić, direktorka CEAS.