21.12.2009, RFE, Tadić: kandidatura u pravom trenutku

Radio Slobodna Evropa, 21.12.2009.
Iva Martinović, Branko Vučković

Dan pre nego što će predsedavajućoj Švedskoj podneti kandidaturu za članstvo u EU, predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je za Radio Slobodna Evropa da u Stokholm odlazi u pravom trenutku i da za ovaj potez ima 95 posto podrške u EU.
Ipak, kakav će odgovor stići iz Brisela niko ne želi da prognozira. Bez obzira na ishod, stručnjaci kao najpozitivniji efekat ovakve odluke ističu dokaz jasnog evropskog opredeljenja Srbije.
Retko kad u Srbiji možete čuti jedinstveno, pa još i pozitivno mišljenje o nekom pitanju. Ako je suditi po našoj anketi na ulicama Beograda, odluka o podnošenju kandidature za članstvo u EU dočekana je upravo tako:
Rok za odgovor iz Brisela nije precizno definisan i zavisi od zemlje kandidata. Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je za RSE da je Beograd ispunio sve uslove za ovakav potez, bez obzira na to što Ratko Mladić još nije u Hagu, te da u Stokholm odlazi u pravom trenutku:
“Da li ćemo mi dobiti status kandidata pre nego što potpuno dovršimo saradnju sa Haškim tribunalom, to je potpuno drugo pitanje. Za ovu fazu u koju ulazimo, mi smo potpuno završili proceduru i sačekali smo sve ono što je bio zahtev naših partnera i prijatelja iz Evropske unije. Nikada se u istoriji podnošenja kandidature za članstvo nije desilo da su sve zemlje članice sa istim nivoom odobravanja prihvatile nečiju kandidaturu. Mi to ni danas ne očekujemo, ali imamo izuzetno partnerske i otvorene odnose sa svim zemljama, čak i onima koje su pokazivale blagu rezervu prema podnošenju kandidature. Ogromna većina, 95 posto zemalja članica podstiču Srbiju da podnese kandidaturu.”

Nije solo akt
Mada su do nedavno poručivali da neće žuriti i da će ka Briselu ići korak po korak, vlasti u Srbiji su stav promenile posle posete šefa holandske diplomatije Maksima Ferhagena. Podsećamo da je, iako je ublažila odnos prema Srbiji, Holandija, a uz nju i Nemačka i Velika Britanija protiv podnošenja kandidature Beograda, jer insistiraju na tome da se nedavno odblokiran Trgovinski sporazum neko vreme i primenjuje. Holandija smatra da Srbija kandidaturu ne bi trebalo da podnosi pre juna, jer će tada glavni haški tužilac Serž Bramerc ponovo izvestiti o saradnji Srbije.
Milan Simurdić: Srbija podnošenjem kandidature jasno stavlja do znanja svojim partnerima u Evropskoj uniji gde želi da bude.
Ipak, odluka Beograda je koordinirana sa nizom drugih zemalja EU, koje su je u tome podržale. Ne želeći da prognozira kakav će odgovor biti, Milan Simurdić iz Foruma za međunarodne odnose ističe značaj samog poteza:
“Srbija podnošenjem kandidature jasno stavlja do znanja svojim partnerima u Evropskoj uniji gde želi da bude, a istovremeno se jasno pokazuje i sopstvenoj javnosti i drugim partnerima kojim putem će se Srbija kretati u narednom periodu.”
Nakon što stigne u Brisel, zahtev za kandidaturu za članstvo u EU treba da bude prosleđen Evropskoj komisiji na izradu mišljenja. Potom zemlja koja želi da postane kandidat dobija upitnik. Upravo na pitanja koja će se naći u ovom dokumentu, kao bitan uslov za pozitivan odgovor iz Brisela, uz mnoge druge, ukazuje Jelena Milić iz Centra za evroatlanske studije:

“Interesantna je opomena da će u upitnicima, ako ih dobije, Srbija morati da odgovori na pitanje kolika je njena teritorija i koliko ima stanovnika. Suština je kako će se Srbija odnositi prema regionalnoj saradnji, koja je ključ evropskih integracija, što mnogi ovde zaboravljaju. Ako Srbija hoće da joj neko razmotri kandidaturu i bez toga što je Mladić još uvek na slobodi, onda bi zaista bilo dobro da ima spreman odgovor na to kako će se ubuduće ponašati u vezi regionalne saradnje. Međutim, čini mi se da ovo nije solo akt naših zvaničnika, već da je koordinirano sa nizom zemalja Evropske unije.”


Niz poteza
Kao još jednu prepreku podnošenju kandidature, protivnici ovakvog poteza Beograda ističu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji još nije stupio na snagu, iako bi trebalo da prethodi kandidaturi. Simurdić, međutim, navodi da ovo nije zvanično pravilo, i da kandidatura neke zemlje ne mora nužno biti povezana sa njegovom ratifikacijom:
“Radi se o nizu poteza koje u narednom periodu treba doneti, neki će biti jednostavni, neki ne, ali u suštini, momenat za ovo je dobar i zbog dva druga razloga. Prvo, to je što je Evropska unija nakon Lisabonskog ugovora razrešila dileme oko proširenja, a drugo što je Srbija objektivno ipak dobila jednu ocenu povoljniju nego do sada iz haškog suda. Tako da treba očekivati da, kada ovaj drugi problem Haškog suda bude rešen, mnoge stvari idu mnogo brže nego što to možemo zamisliti.”
Od pet zemalja zapadnog Balkana obuhvaćenih Procesom stabilizacije i pridruživanja, status kandidata za članstvo u EU imaju za sada Hrvatska i Makedonija, dok su Crna Gora i Albanija podnele zahteve za kandidaturu na koje još nisu dobile konačan odgovor.
Koliko će na odgovor čekati Srbija i kada će i zvanično postati deo Evrope Beograđani nisu optimisti:
Koliko će proteći od podnošenja kandidature do punopravnog članstva u EU zavisi od zemlje kandidata. Dosadašnjim članicama za to je trebalo je između tri i 14 godina.

10.12.2009, DW, Srbija - BH: hronični problem regiona

DW, 10.12.2009.
Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Poruka Harisa Silajdžića da bi Srbija trebalo da se izvini Bosni i Hercegovini za genocid, naišla je na uzdržan stav zvaničnog Beograda. Teško je očekivati izvinjenje Srbije za genocid u Bosni, ocenjuju analitičari.
Potpredsednik Foruma za međunarodne odnose Simeon Pobulić kaže za Dojče vele da se srpski političari formalno drže presude Međunarodnog suda pravde, u kojoj stoji da Srbija nije počinila genocid. Zbog toga je i teško očekivati da će bilo ko učiniti taj gest izvinjenja, jer bi to sa sobom povuklo i neke druge zahteve. Pobulić ipak dodaje da Srbija ima veliku odgovornost da učini sve što može kako bi se popravili odnosi dve zemlje, jer oni postaju neka vrsta regionalne glavobolje.
„Da to preterano ugrožava stabilnost regiona, to ne bih smeo da kažem, jer jednostavno ne vidim za to dokaze. Ali, da je to jedna situacija, uporedimo je sa nekom hroničnom bolešću, stalno prisutna, i stalno vam pravi razne smetnje, to već jeste tako.“
Izvinjenje za genocid svakako ne bi štetilo, smatra Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, ali i ona ocenjuje da se to verovatno neće dogoditi. Umesto toga Srbija bi mogla da sledi preporuke Evropskog parlamenta, i da sama donese skupštinsku deklaraciju o Srebrenici.
Više nevladinih organizacija je tim povodom pisalo predsedniku Srbije Borisu Tadiću, ali nema nikakvog odgovora, kaže Jelena Milić za Dojče vele:
„Predsednik Tadić je u međuvremenu stigao da poseti i mesto snimanja serije ’Selo gori a baba se češlja’, ali nije našao za shodno da odgovori na zahtev velikog broja nevladinih organizacija na predlog da se ta rezolucija usvoji.“

„Turbo odnosi“ sa Republikom Srpskom
Pitanje genocida i ratnih zločina svakako još uvek opterećuje odnose dveju zemalja. Međutim, kada se govori o odnosima dve zemlje Jelena Milić primećuje da se i tu jasno vidi neiskrenost srpske politike. Srbija po njenom mišljenju zapravo nema nikakve odnose sa Bosnom i Hercegovinom, i to je jasna ilustracija njenog političkog stava:
„Postoje dobrosusedski odnosi, tačnije turbo dobrosusedski odnosi sa Republikom Srpskom, i ignorisanje činjenice da je Bosna unitarna država. Tako da je to zaista veliki problem. Srbija vam nikad neće reći da su to dobri odnosi sa Bosnom, to su ili odnosi sa Republikom Srpskom, ili sa Federacijom.“
Uporedo sa ovim izjavama stigli su i rezultati istraživanja koji pokazuju da je većina Srba protiv izručenja Ratka Mladića, kao i protiv Haškog tribunala.
Sve to govori da je u medijima i politici zavladao pragmatizam, smatraju stručnjaci, i da za proteklih desetak godina nije učinjeno ništa da nove generacije počnu da vrše pritisak za suočavanjem sa bliskom prošlošću.

12.11.2009, Blog Jasmine Tešanović - otvoreno pismo

Otvoreno pismo predsedniku Srbije Borisu Tadiću povodom rezolucije evropskog parlamenta o Srebrenici

Predsedniče Tadiću,
CEAS vas, u skladu sa vaši izjavama o posvećenosti saradnji sa Haškim tribunalom, evropskim integracijama Srbije i regionalnoj saradnji pozva da u svojstvu predsednika Srbije, ali i aktivnog predsednika Demokratske stranke, obratite pažnju na predlog velike grupe nevladinih organizacija koji vam je upućen još 11.2.2009, da po ugledu i na poziv Evropskog parlamenta zauzmete da i naš parlament usvoji rezoluciju o 11. julu kao danu sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.
CEAS vas podseća da se Rezolucijom Evropskog parlamenta države članice Unije, ali i države Zapadnog Balkana, pozivaju da ubuduće obeležavaju 11. juli kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici, a kao doprinos pravdi koja tek treba da stigne na Zapadni Balkan.
CEAS smatra da bi što skorije usvajanje ove Rezolucije u našem parlamentu, a za šta ne vidimo prepreke imajući u vidu skupštinsku većinu koja tvrdi da je potpuno posvećena i evropskim integracijama i saradnji sa Hagom, bilo višeznačno korisno za Srbiju. Srbiji je potrebna institucionalna podrška i podstrek u procesu suočavanja sa nedavnom prošlošću. Srbiji je potreban institucionalni čin koji bi porodicama i sunarodnicima žrtava genocida u Sreberenici pokazao da država Srbija razume razmere i prirodu zločina u Srebrenici. Takav gest bi nesumnjivo naišao na pozitivne reakcije u regionu, EU i u zemljama članicama. Moguće je da bi takav potez naišao na povoljne reakcije i u Holandiji koja se trenutno protivi odmrzavanju prelaznog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom.
Predsedniče Tadiću, EU će u decembru ove godine ponovo razmatrati mogućnost odmrzavanja spomenutog sporazuma, a za taj period se najavljuje i poseta holandskog ministra spoljnih poslova, Maksima Ferhagena Srbiji. CEAS vas podseća da ne postoje institucionalne prepreke da se spomenuta rezolucja do tada ne stavi na dnevni red Skupštine Srbije. Korist od ovakvog gesta bi bila velika, a vidljive prepreke za tako nešto ne postoje.
CEAS vas podseća da je odrednica genocid već korišćenja u presudi Haškog tribunala, sa kojim po ocenama naših zvaničnika Srbija u potpunosti sarađuje, generalu Krstiću. Genocid se jasno spominje i u presudi Međunarodnog suda pravde u sporu po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz februara 2007. godine. Sud je presudio da je Srbija prekršila svoje obaveze iz Konvencije tako što nije sprečila genocid, i što je propustila da Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju preda Ratka Mladića, optuzenog za genocid i saučesništvo u genocidu. Sud je, takođe, utvrdio da je Srbija prekršila i svoju obavezu da poštuje privremene mere koje je on naredio 1993. godine, utoliko što je propustila da preduzme sve mere u svojoj moći kako bi sprečila genocid u Srebrenici. U presudi iz 2007. se jasno navodi da Srbija mora "odmah da preduzme efektivne korake kako bi osigurala puno poštovanje obaveze da kažnjava izvršenje genocida, te da sve pojedince optužene za genocid prebaci u Haški tribunal i da u potpunosti sarađuje sa Tribunalom.“
Predsedniče Tadiću, CEAS vas podseća na izjavu vašeg tadašnjeg savetnika Jovana Simića da presuda Međunarodnog suda pravde obavezuje Srbiju da se jasno distancira od ratnih zločina te da Skupština mora da donese jasnu rezoluciju u kojoj osuđuje genocid u Srebrenici. Ako Srbija to ne bude uradila, prema njegovim rečima, ona neće moći da se poziva na međunarodno pravo u drugim slučajevima, a mogle bi da usledposledice. Indikativno, srpska vlada i vi lično ste u predhodnom periodu uložili ogromne vremenske i političke resurse da baš pred Međunarodnim sudom pravde obezbedite raspravu o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, ali do jeseni 2009. niste uspeli da ispunite obaveze prema tom sudu iz drugog spora, a kamo li da uhapsite i isporučite Ratka Mladića.
Predsedniče Tadiću, da li ćete dopustiti da se Srbija ogluši i o poziv Evropskog parlamenta, važnog tela Evropske unije, u trenucima kad najavljujete kandidaturu za članstvo Srbije u EU. Ako su vaše, i izjave zvaničnika naše vlade, iskrene i tačne vladajuća koalicija ne bi smela da ima problema da bar za usvajnje pomenute Rezolucije EP, ako ne i vlastite rezolucije, obezbedi potebnu većinu.
CEAS smatra da će lobiranje van granica Srbije za odmrzavanje prelaznog sporazuma biti smislenije i efikasnije ako se u samoj Srbiji učini nešto novo i konkretno što će pokazati da je, kad već nije moguće lociranje i isporučenje preostalih haških begunaca, moguće nekim drugim gestom doprineti pravdi i potvrditi posvećenost punoj saradnji sa Haškim tribunalom.

12.11.2009, Peščanik, Pismo Tadiću

Peščanik, 12.11.2009.

Predsedniče Tadiću,
CEAS vas, u skladu sa vašim izjavama o posvećenosti saradnji sa Haškim tribunalom, evropskim integracijama Srbije i regionalnoj saradnji poziva da u svojstvu predsednika Srbije, ali i aktivnog predsednika Demokratske stranke, obratite pažnju na predlog velike grupe nevladinih organizacija koji vam je upućen još 11.2.2009, da se po ugledu i na poziv Evropskog parlamenta zauzmete da i naš parlament usvoji rezoluciju o 11. julu kao danu sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.
CEAS vas podseća da se Rezolucijom Evropskog parlamenta države članice Unije, ali i države Zapadnog Balkana, pozivaju da ubuduće obeležavaju 11. juli Danom sećanja na genocid u Srebrenici, kao doprinos pravdi koja tek treba da stigne na Zapadni Balkan.
CEAS smatra da bi što skorije usvajanje ove Rezolucije u našem parlamentu, a za šta ne vidimo prepreke imajući u vidu skupštinsku većinu koja tvrdi da je potpuno posvećena i evropskim integracijama i saradnji sa Hagom, bilo višeznačno korisno za Srbiju. Srbiji je potrebna institucionalna podrška i podsterk u procesu suočavanja sa nedavnom prošlošću. Srbiji je potreban institucionalni čin koji bi porodicama i sunarodnicima žrtava genocida u Sreberenici pokazao da država Srbija razume razmere i prirodu zločina u Srebrenici. Takav gest bi nesumnjivo naišao na pozitivne reakcije u regionu, EU i u zemalja članicama. Moguće je da bi takav potez naišao na povoljne reakcije i u Holandiji koja se trenutno protivi odmrzavanju prelaznog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom.
Predsedniče Tadiću, EU će u decembru ove godine ponovo razmatrati mogućnost odmrzavanja spomenutog sporazuma, a za taj period se najavljuje i poseta holandskog ministra spoljnih poslova, Maksima Ferhagena Srbiji. CEAS vas podseća da ne postoje institucionalne prepreke da se spomenuta rezolucja do tada ne stavi na dnevni red skupštine Srbije. Korist od ovakvog gesta bi bila velika, a vidljive prepreke za tako nešto ne postoje.
CEAS vas podseća da je odrednica genocid već korišćena u presudi Haškog tribunala, sa kojim po ocenama naših zvaničnika Srbija u potpunosti sarađuje, generalu Krstiću. Genocid se jasno spominje i u presudi Međunarodnog suda pravde u sporu po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz februara 2007. godine. Sud je presudio da je Srbija prekršila svoje obaveze iz Konvencije tako što nije sprečila genocid, i što je propustila da Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju preda Ratka Mladića, optuženo za genocid i saučesništvo u genocidu. Sud je, takođe, utvrdio da je Srbija prekršila i svoju obavezu da poštuje privremene mere koje je on naredio 1993. godine, utoliko što je propustila da preduzme sve mere u svojoj moći kako bi sprečila genocid u Srebrenici. U presudi iz 2007. se jasno navodi da Srbija mora "odmah da preduzme efektivne korake kako bi osigurala puno poštovanje obaveze da kažnjava izvršenje genocida, te da sve pojedince optužene za genocid prebaci u Haški tribunal i da u potpunosti sarađuje sa Tribunalom.“
Predsedniče Tadiću, CEAS vas podseća na izjavu vašeg tadašnjeg savetnika Jovana Simića da presuda Međunarodnog suda pravde obavezuje Srbiju da se jasno distancira od ratnih zločina te da skupština mora da donese jasnu rezoluciju u kojoj osuđuje genocid u Srebrenici. Ako Srbija to ne bude uradila, prema njegovim rečima, ona neće moći da se poziva na međunarodno pravo u drugim slučajevima, a mogle bi da uslede i teže posledice. Indikativno, srpska vlada i vi lično ste u predhodnom periodu uložili ogromne vremenske i političke resurse da baš pred Međunarodnim sudom pravde obezbedite raspravu o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, ali do jeseni 2009. niste uspeli da ispunite obaveze prema tom sudu iz drugog spora, a kamo li da uhapsite i isporučite Ratka Mladića.
Predsedniče Tadiću, da li ćete dopustiti da se Srbija ogluši i o poziv Evropskog parlamenta, važnog tela Evropke unije, u trenutcima kad najavljujete kandidaturu za članstvo Srbije u EU. Ako su vaše, i izjave zvaničnika naše vlade, iskrene i tačne vladajuća koalicija ne bi smela da ima problema da bar za usvajnje spomenute Rezolucije EP, ako ne i vlastite rezolucije, obezbedi potebnu većinu.
CEAS smatra da će lobiranje van granica Srbije za odmrzavanje prelaznog sporazuma biti smislenije i efikasnije ako se u samoj Srbiji učini nešto novo i konkretno što će pokazati da je, kad već nije moguće lociranje i isporučenje preostalih haških begunca, moguće nekim drugim gestom doprineti pravdi i potvrditi posvećenosti punoj saradnji sa Haškim tribunalom.

Centar za evroatlantske studije, 11.11.2009.

11.11.2009, e-Novine, Predsedniče Tadiću, zaboravili ste Srebrenicu

e-Novine, 11.11.2009.

Otvoreno pismo Centra za evroatlantske studije

Predsedniče Tadiću, zaboravili ste Srebrenicu

Centar za evroatlantske studije obratio se u sredu predsedniku Srbije Borisu Tadiću otvorenim pismom kojim ga poziva da, „ u skladu sa izjavama o posvećenosti saradnji sa Haškim tribunalom, evropskim integracijama Srbije i regionalnoj saradnji“, obrati pažnju na predlog nevladinih organizacija koji mu je upućen 11. februara ove godine u kojem se zahteva da srbijanski parlament usvoji rezoluciju o 11. julu kao danu sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.
„CEAS vas podseća da se Rezolucijom Evropskog parlamenta države članice Unije, ali i države Zapadnog Balkana, pozivaju da ubuduće obeležavaju 11. juli kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici, kao doprinos pravdi koja tek treba da stigne na Zapadni Balkan. CEAS smatra da bi što skorije usvajanje ove Rezolucije u našem parlamentu, a za šta ne vidimo prepreke, imajući u vidu skupštinsku većinu koja tvrdi da je potpuno posvećena i evropskim integracijama i saradnji sa Hagom, bilo višeznačno korisno za Srbiju“, piše Centar.
Ova organizacija ukazuje predsedniku Tadiću da su Srbiji „potrebni institucionalna podrška i podsterk u procesu suočavanja sa nedavnom prošlošću“. „Srbiji je potreban institucionalni čin koji bi porodicama i sunarodnicima žrtava genocida u Sreberenici pokazao da država Srbija razume razmere i prirodu zločina u Srebrenici. Takav gest bi nesumnjivo naišao na pozitivne reakcije u regionu, EU i u zemalja članicama. Moguće je da bi takav potez naišao na povoljne reakcije i u Holandiji koja se trenutno protivi odmrzavanju prelaznog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom“, naglašava CEAS.
Centar podseća i na to „da ne postoje institucionalne prepreke da se pomenuta rezolucja do tada ne stavi na dnevni red skupštine Srbije“.
„Korist od ovakvog gesta bi bila velika, a vidljive prepreke za tako nešto ne postoje.Odrednica genocid već je korišćenja u presudi Haškog tribunala generalu Krstiću, a sa Tribunalom, po ocenama naših zvaničnika, Srbija u potpunosti sarađuje. Genocid se jasno spominje i u presudi Međunarodnog suda pravde u sporu po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz februara 2007. godine. Sud je presudio da je Srbija prekršila svoje obaveze iz Konvencije tako što nije sprečila genocid, i što je propustila da Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju preda Ratka Mladića, optuženog za genocid i saučesništvo u genocidu. Sud je, takođe, utvrdio da je Srbija prekršila i svoju obavezu da poštuje privremene mere koje je on naredio 1993. godine, utoliko što je propustila da preduzme sve mere u svojoj moći kako bi sprečila genocid u Srebrenici“, ističe se u otvorenom pismu.
Centar smatra i „da će lobiranje van granica Srbije za odmrzavanje prelaznog sporazuma biti smislenije i efikasnije ako se u Srbiji učini nešto novo i konkretno što će pokazati da je, kad već nije moguće lociranje i isporučenje preostalih haških begunca, moguće nekim drugim gestom doprineti pravdi i potvrditi posvećenosti punoj saradnji sa Haškim tribunalom“.

10.11.2009, RFE, Svi veruju Srbiji, a Holandija?

Radio Slobodna Evropa, 10.11.2009.
Autor: Nebojša Grabež

Da li se uskoro može očekivati odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma između Srbije i Evropske unije?
Ovo pitanje, kojem je glavna prepreka odlučan stav Holandije da Srbija mora da ostvari punu saradnju sa Haškim tribunalom, poslednji je aktuelizovao ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak, izjavom da postoje razlozi za "oprezni optimizam" u vezi sa mogućnošću skorog odmrzavanja Sporazuma. Koliko su realna ova očekivanja?
U odsustvu reakcija zvaničnog Beograda na “oprezni optimizam” Miroslava Lajčaka u pogledu odmrzavanja Prelaznog trgovinskog sporazuma, sagovornici Radija Slobodna Evropa slažu se u stavu, da je Srbija učinila dosta u savladavanju prepreka za ovaj značajan korak na evropskom putu, ali takođe, ne žele da kalkulišu o tome - kakva će biti konačna odluka.
Očekujuci najnoviji izveštaj glavnog tužioca Serža Bramerca, od koga će, svakako, zavisiti budući potezi, direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Milica Delević kaže:
“Ja mislim da je na strani Vlade Srbije da se trudi da uradi dovoljno da se uslovi ispune i da probudi optimizam i u glavnom tužiocu, i u gospodinu Lajčaku, i u drugim ministrima spoljnih poslova Evropske unije. Ja zaista mislim, da kada radite na ispunjavanju uslova, trenutak kada kapitalizujete taj napredak se, u svakom slučaju, jednom desi. Da li će se on desiti ranije, kasnije, u novembru, decembru… ili nekom drugom trenutku, lakše je prognozirati nekome ko je u Evropskoj uniji, nego nekome ko je u Vladi Srbije, ali na nama je da pokušamo da učinimo najviše da se uslovi ispune i da doprinesemo da do tog optimizma dođe, a na njima je da donesu odluku,” kaže Milica Delević, uz napomenu koju potencirao i Miroslav Lajčak:
“ Kao što je on i rekao – čekamo da vidimo izveštaj glavnog tužioca gospodina Bramerca!”

Uhapsiti begunce i rešiti stvar
Da li će tužilac Bramerc, u svom izveštaju, bez izručenja Mladića i Hadžića Tribunalu, upotrebiti dugo očekivanu formulaciju “puna sardnja”, što bi trebalo da bude i signal Holandiji da omekša svoj nepokebljiv stav, teško je predvideti.
U međuvremenu, predsednik savetodavnog odbora ISAC Fonda Milan Pajević predlaže vrlo konkretno rešenje:
“Da uhapsimo begunce! Odnosno, da odgovarajući državnmi organi urade onaj posao koji nije urađen poslednjih devet godina. Krajnje jednostavno. Da smo to uradili bez ikakvih pritisaka, imajući na umu našu sopstvenu potrebu da ne živimo u neredu, okruženi beguncima, kriminalcima, ili onima za koje se pretpostavlja da su izvršili, zaista, neviđeno teška dela protiv čovečnosti, ne bi bilo potrebno da pogubimo toliko vremena i ne bi bilo potrebe da izgubimo, u krajnjem slučaju, toliko dostojanstva u našim sopstvenim očima.”
U tom kontekstu, Pajević se osvrće i na brojne izjave koje govore da bi, ipak, trebalo vrednovati napore Srbije:
“Dakle, eto ipak, bi trebalo da nam se izađe u susret. Pa i ja mislim da bi trebalo da nam se izađe u susret, ali pokušavam da samom sebi objasnim zašto nam se već tako dugo ne izlazi u suset, i šta smo, možda, mogli da uradimo, a nismo?”
Jedan od načina koji bi mnogima, pa i Holandiji, pomogao da lakše shvati napore i dobru volju Srbije da okonča saradnju sa Haškim tribunalom je – po Jeleni Milić iz Centra za evroatlantske studije – otvaranje pitanja nedavne prošlosti na institucionalnom nivou:
“Da se pokaže razumevanje institucija Srbije prema onome što od nas očekuju Holandija i međunarodna zajednica, i da se, na jedan institucionalni način, ustvari, konačno otvori rasprava o našoj nedavnoj prošlosti. Mi smatramo da bi usvajanje skupštinske rezolucije o 11. julu kao danu sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, bilo višeznačno korisno za Srbiju.”
Osećanje potrebe za saradnjom sa Tribunalom u Hagu je suštinski element Sporazuma, podseća profesorka na Fakuletu političkih nauka u Beogradu i potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji Tanja Miščević:
“Čak i da se odmrzne Sporazum, ili počne da se primenjuje, a da se ne ispuni taj uslov, uslov ostaje u samom tekstu sporazuma – da je to, dakle, element zbog koga je, u svakom momentu, moguće suspendovati, čak, i Sporazum koji je u potpunosti stupio na snagu.”