7.9.2011, e-Novine, Kosovo, najbliži i posebni sused

e-Novine, Beta - 7.9.2011.

Izjava direktorke CEAS-a Jelene Milić na skupu u organizaciji Helsinškog odbora
Srbija zarad sopstvenog opstanka i ulaska u EU mora korenito da promeni politiku, prihvati stvarnost na Kosovu i sa njim razvija partnerske odnose i uđe u NATO, ocenjeno je na skupu koji je organizovao Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.
"Bez slanja ambasadora u Prištinu, jer to niko i ne traži, treba prihvatiti Kosovo kao najbližeg i posebnog suseda, jer je Kosovo jedina država nastala odvajanjem od Srbije, i sa tim Kosovom razvijati ekonomske i kulturne odnose poput onih između dve Nemačke ili Kine i Tajvana", rekao je predsednik Srskog pokreta obnove Vuk Drašković na skupu u Aero-klubu u Beogradu.
Drašković je rekao i da Srbija mora da digne ruke od paralelnih institucija na Kosovu i očuvanja nepostojećeg teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta i okrene se zaštiti prava kosovskih Srba i očuvanju srpske duhovne baštine, kao i da prihvati nestatusni deo Ahtisarijevog plana.
"Ustav i njegova preambula o Kosovu kao delu Srbije nameću se kao prepreka da budemo razumni. Ja kažem, Ustav ne obavezuje, jer je preambula neprimenjiva pravna norma, a kao student prava na prvoj godini naučio sam da neprimenjiva pravna norma nikoga ne obavezuje. Preambula je kao kada bi doneli zakon u kojem piše 'Srbi imaju krila i moraju da lete'", rekao je Drašković.
Drašković je naveo i da Srbija godišnje za paralelne institucije izdvaja između 400 i 600 miliona evra, odnosno 4.000 evra godišnje za svakog Srbina na Kosovu, ali da taj novac ne dolazi do njih, i dodao da je sever Kosova postao raj za šverc koji organizuju ljudi iz tajnih službi Slobodana Miloševića.

Istoričarka Latinka Perović rekla je da je proces evropskih integracija pitanje istorijskog opstanka srpskog naroda i istakla da je zato potrebna potpuna promena politike koja se boji da preuzme vođstvo i u predizborno vreme povlađuje većinskom mišljenju.
"Kasnimo u mišljenju, razvitak nas ne čeka. Srbija mora da raščisti sa pristupom vremenu i izazovima modernizacije. Niko nas ne prisiljava, kažu da možemo da živimo u zbegu ako hoćemo, a oni će naći načina da se zaštite od nas. Zabluda je da je Srbija žrtva zavere i potrebno je napraviti obrt i reći da su uslovi za EU isti za sve i da su jednostavno duh vremena. Posebni uslovi za Srbiju su proistekli iz ratnih zločina", rekla je Latinka Perović.
Predsednik Liberalno demorkatske partije Čedomir Jovanović rekao je da je Srbiji potrebno otrežnjenje i ozbiljan pristup, i dodao da je u toku kraj epohe zabluda da je nacionalizam, a ne modernizacija, odgovor na probleme i da je bilo dovoljno ratosiljati se Miloševića i tako staviti tačku na njegovu politiku i sve ssto ona simbolizuje.
"Angela Merkel govori o novom stavu zapada o Srbiji. Oni su rešeni da naše probleme reše mimo nas jer naša vlast nije sposobna da ih reši. Izbor nije između Kosova i EU, nego između agonije i bede i društvenog preokreta u kojem bi Kosovo i Crna Gora postali šansa, a ne problem Srbije", rekao je Jovanović.
Jovanović je istakao i da niko nema prava da žonglira sa osnovnim vrednostima društva, kao što to čini predsednik Srbije kada na sebe preuzima odgovornost ako propadne kandidatura za članstvo u EU.
Analitičar Predrag Simić citirao je britanskog novinara Tima Džudu koji je u listu Ekonomist napisao da "Srbija može ući u EU bez Kosova ili može ne ući u EU bez Kosova".
"To je stav EU i SAD, poruka ne može biti jasnija. Situacija na severu Kosova će se vrlo brzo menjati, do kraja septembra Euleks će preuzeti sudove. Izgubili smo mnogo vremena, 11 godina, Evropom smo se bavili a la kart, birali smo šta hoćemo i šta nećemo. Iza neuspeha Srbije stoji činjenica da nijedna socijalisticcka zemlja nije stigla u EU bez ulaska u NATO", rekao je Simić.
Novinar Politike Boško Jakšić upitao je da li je u toku poraz politike građene na sopstvenim željama a ne na realnim procenama onih koji odlučuju da li će Srbija ući u EU ili ne.
"Čuju se glasovi da je moguće da Brisel pozove Kosovo pre Srbije u EU ako Beograd odluči da ostane pri stavu 'ili EU ili Kosovo'", rekao je Jakšić, i ocenio da vlast zbog predizbornog kalkulanstva neće imati hrabrosti da izađe pred narod i saopšti mu prioritete, nego će manipulisati njegovim nacionalnim osećanjima.
Direktorka Centra za evroatlanstke studije Jelena Milić rekla je da je Srbija već priznala princip na kojem su se samolegitimizovale institucije Kosova.
"Naši najveći partneri u vojnoj industriji su Irak i Avganistan, a vlasti u tim zemljama su došle na krilima međunarodnih intervencija, što sa podrškom Saveta bezbednosti UN, što bez podrsske, i mi smo te nove režime prihvatili. Kod nas je samo razlika što nam vođa nije ubijen u bombardovanju, nego nam je otcepljen deo teritorije", rekla je Jelena Milić.

****

Novi konsenzus o Kosovu – put u Evropu
Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Građanske inicijative, BKV Fond, FRACTAL, Komitet pravnika za ljudska prava, CZKD, Centar za praktičnu politiku, Centar za evroatlantske organizacije i Forum za bezbednost i demokratiju potpisnici su apela donosiocima političkih odluka naslovljenim "Novi konsenzus o Kosovu – put u Evropu":
"Imajući u vidu duboku ekonomsku i političku krizu u kojoj se Srbija nalazi, pozivamo donosioce političkih odluka da kao prioritet ispred svih ostalih postave ostvarivi cilj a to je nastavak procesa evropskih integracija. Sticanje statusa kandidatat i što brži početak pregovora jedini je način ne samo da se pokrene dugoročan ekonomski oporavak zemlje i tako stvore bolji uslovi života građana i građanki Srbije, već i da se na konstruktivni način normalizuju odnosi između Srbije i Kosova.
Lažni izbor Kosovo ili EU nametnut je od onog dela političke elite koji već 20 godina profitira od ekonomskog i društvenog propadanja Srbije. Ta politička opcija nameće Srbiji tenzije i konflikt kao regionalnu i širu spoljnu politiku i pritom sve čine da onemoguće započete pregovore Beograd – Priština koji jedini mogu obezbediti stabilnost u regionu i zaštititi prava Srba na Kosovu.
U cilji stabilizacije regiona, Beograd mora da saradjuje na ukidanju paralelnih srpskih institucija na severu Kosova, stavljanju cele teriotrije Kosova pod kontrolu EULEX-a , kao i da ohrabruje Srbe da se integrišu u kosovsko društvo i da se adekvatno brine o njima. Prihvatanje već ponudjenih rešenja koji predvidja široku autonomiju za Srbe na severu Kosova bilo bi značjan korak u tom pravcu.
Za članstvo u EU i jedinu demokratsku buducnost Srbije mora što pre da se gradi novi nacionalni konsenzus u odnosu na Kosovo. Odgovornost je onih koji su na vlasti da intenziviraju sve akcije koje vode ka dobijanju kandidaturte i početak pregovora sa Evropskom unijom i u taj proces mobiliše i aktivno uključe civilno društvo, medije, osvešteni deo političke elite i druge progresivne aktere. Pozivamo ih da se hrabro prihvate tog teškog posla", piše u apelu.

5.9.2011, RFE, Nesvrstani ponovo u Beogradu

Radio Slobodna Evropa, 5.9.2011.

Izjava direktorke CEAS-a, Jelene Milić za Radio Slobodna Evropa

U Beogradu u ponedeljak počinje dvodnevni ministarski sastanak Pokreta nesvrstanih na koji je dolazak potvrdilo 106 delegacija iz celog sveta.
Skup kojim se obeležava 50 godina od prvog samita nesvrstanih, održanog od 1. do 6. septembra 1961. godine u prestonici tadašnje SFRJ sa Titom, Nehruom, Naserom i Sukarnom kao osnivačima, biće najveći međunarodni politički događaj u Srbiji poslednjih decenija.
Osim šefova diplomatija članica Pokreta, skupu će prisustvovati zvaničnici zemalja EU, regiona i predstavnici međunarodnih organizacija.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da će ovo biti najveći skup koji se održava u svetu posle Generalne skupštine UN.
Uoči skupa čule su se ocene da tokom ove velike konferencije neće biti govora o nekim posebnim temama, kao ni o političkim pitanjima, jer je to bio i jedan od uslova za održavanje sastaka Nesvrstanih u zemlji koja formalno nije član.
"Uprkos problemima sa kojima se suočavamo i svim nerešenim pitanjima koje se trudimo da rešimo koristeći diplomatska sredstva, Srbija ima ime i ugled u svetu. Najbolji dokaz je činjenica da se ovaj skup održava u Beogradu", rekao je Jeremić.
Ambasador Srbije pri misiji UN u Njujorku Feodor Starčević kaže da na skupu neće biti govora o nekim posebnim temama niti o političkim pitanjima, jer je to bio jedan od uslova za održavanje sastanka Nesvrstanih u Srbiji koja nije formalno član ovog pokreta.
Pokret nesvrstanih danas okuplja 118 zemalja, sa oko dve milijarde stanovnika. Srbija ima status posmatrača i ponovo će, kao pre 50 godina, ugostiti delegacije u Domu Narodne skupštine.
Ovaj pokret, za razliku od vremena osnivanja, kad je imao pre svega političko-bezbednosni karakter, danas ima izrazito ekonomska obeležja.
Uoči skupa čule su se ocene da tokom ove velike konferencije neće biti govora o nekim posebnim temama, kao ni o političkim pitanjima, jer je to bio i jedan od uslova za održavanje sastaka Nesvrstanih u zemlji koja formalno nije član.
Inače, od 118 članica pokreta Nesvrstanih, nezavisnost Kosova priznale su 32 zemlje, a još je nepotvrđeno priznavanje Kosova od strane devet članica Zajednice Kariba.
Analititičar Vatroslav Vekarić govori za RSE kakve bi političke i druge efekte Beograd od skupa mogao da očekuje.
“Politički dometi ovog skupa smatram da će ostati relativno skromni, ne samo zbog toga što je pokret Nesvrstanih bitno promenio svoju ulogu, već i zbog činjenice da je zemlja u kojoj se to danas dešava više nije ona koja je bila osnivač tog pokreta. To će, zapravo, biti jedan svečarski skup,a za Beograd mogu postaojati i izvesni politički benefiti kao što je pozitivna slika o otvorensoti zemlje, ali i pozitivan inmpuls kod partnera u “trećem svetu”, ali što se tiče benefita koji bi se mogli odnosti na ključno pitanje spoljne politike Srbije, a to je – Kosovo, onda će taj benefit biti veoma ograničen”, kaže Vekarić.
Direktorku Centra za evro-atlantske studije, Jelenu Milić, govori za RSE koliko pokret Nesvrstanih pet decenija ima političku i ekonomsku težinu.
„Ono što mislim da je problem jeste činjenica da neke njene članice pojedinačno imaju veću težinu na međunarodnoj sceni nego čitav pokret zajedno. Mislim da je jako neodgovorno da zbog jednog partikularnog interesadrštva i ne rešavati ih na najbolji mogući način, koji je globalna prakasa već pokazala, a to su - regionalne inicijative“, kaže Milić.

30.8.2011, RFE, Jeremić u fotelji i pored diplomatskih gafova

Radio Slobodna Evropa, 30.8.2011.
Piše: Iva Martinović

Izjava direktorke CEAS za Radio slobodna Evropa

Samo dan pošto ga je predsednik Srbije javno kritikovao zbog retorike na račun hrvatske premijerke Jadranke Kosor, šef diplomatije Vuk Jeremić, kao da se ništa nije ni zbilo, predstavlja Srbiju u Njujorku na sednici najvažnijeg tela Ujedinjenih nacija, Saveta bezbednosti. Istražujemo zbog čega Jeremić, i pored brojnih ispada i nediplomatskih poteza kojima je, po mnogima, naneo štetu samo Srbiji, još uvek sedi u fotelji.
Retko je ko u Srbiji uočio nešto čudno u tome što predsednik Srbije i lider vladajućih Demokrata·Boris Tadić javno preko medija kori svog ministra Jeremića· zbog izjave koja je pre nekoliko dana ozbiljno zaoštrila odnose na liniji·Beograd-Zagreb. Kratko se oglasio samo predsednik Spoljnoplitičkog odbora Skupštine Srbije i funkcioner Demokratske stranke Dragoljub Mićunović, bez pominjanja konkretnih imena.
„To je, rekao bih, neka vrsta političke nezrelosti nekih aktera koji u tome učestvuju. Tako se ne razgovara među državnim funkcionerima“, kaže Mićunović.
Podsećamo, Tadić se nakon Jeremićeve izjave - „kome je Jadranka Kosor prijatelj, ne trebaju mu neprijatelji“, a povodom posete hrvatske premijerke Kosovu, ogradio od ovakve retorike srpskog šefa diplomatije.
„Za mene su određeni stavovi, odnosno izjave koje su u poslednjim danima izneli i ministar inostranih poslova Srbije i premijerka Hrvatske apsolutno neprihvatljivi“, rekao je Tadić.
Predsednik tako nije propustio da u isti kontekst smesti i Jadranku Kosor, koja je revolt srpskog ministra izazvala porukom da su Kosovo i hrvatski narod stari prijatelji. Legitimno je i demokratsko pravo predstavnice države koja je priznala Kosovo da sa tom zemljom gradi odnose kakve želi, podsetiće ga neki analitičari.
A Jeremić svojim izjavama šteti Srbiji i krajnje je vreme da zemlja ozbiljno preispita svoju spoljnu politiku, "ne samo sadržajno, već i personalno“, kaže predsednica Centra za evroatlanske studije Jelena Milić. Ona navodi i da šef diplomatije ne nastupa samostalno, a sve i da je tako, odgovornost vidi i u predsedniku Tadiću koji ga je na to mesto postavio.
„Ako je to krenulo sa klackalicom dobar – loš policajac, i ako je Tadić postavio Jeremića kao jednog mladog lava i jastreba u tom periodu, mislim da bi sada morao to da preseče jer zaista postaje zaista potpuno kontraproduktivno. Ako Srbija hoće da nastavi politiku i evropskih integracija i zaštite Srba na Kosovu, sada je trenutak da redefiniše svoju politiku, ne samo u smislu sadržaja, nego i u smislu toga ko je sprovodi“, ocenjuje Jelena Milić.

Zastrašivanje i zbunjivanje
Smena Vuka Jeremića česta je tema u javnosti, ali i pored brojnih nediplomatskih ispada, konktretnih mera protiv šefa diplomatije nije bilo. Spoljnopolitički analitičar Vatroslav Vekarićne veruje ni da će ih biti.
„Lično ne verujem da će ga Tadić smeniti zato da to neslaganje sa njim ne bi dobilo previše, da tako kažem, brutalni oblik. Ali, u svakom slučaju mislim da će on biti, kao što uostalom već jeste, potpuno marginalizovan u svim bitnim akcijama naše spoljne politike“, kaže Vekarić.
Ipak Vuk Jeremić predstavlja Srbiju na sednici najvažnijeg tela UN, Saveta bezbednosti, gde se raspravlja o stanju na Kosovu. Vekarić, međutim, navodi da je posao u Njujorku relativno rutinski, bez obzira na to što je tema značajna.
„Mislim da Jeremić neće imati nikakvu ulogu kada je reč o suštinskim razgovorima sa glavnim partnerima u Evropskoj uniji, Americi, pa i u Rusiji“, ocenjuje Vekarić.
Zbog čega ga onda Boris Tadić još uvek drži na tom mestu?
„Evolucija Vuka Jeremića govori da su razlozi zbog kojih ga Boris Tadić i dalje trpi, ili ga usmerava u tom pravcu, igranje na crveno i crno. Pored zastrašivanja zapadne međunarodne zajednice – ako ne mi, dobićete Tomu Nikolića - verujem da Tadić ima još jednu taktiku, a to je da svoje partnere plaši ili zbunjuje porukom – ako nećete umereno krilo DS-a, možete da dobijete i ovo oštrije. Vuk Jeremić nema rejting samo unutar tog tvrđeg krila stranke, već i među biračima koji bi tradicionalno pripadali DSS-u ili Srpskoj naprednoj stranci,“ kaže Jelena Milić.
Ako ništa drugo, Vuku Jeremiću je, kao retko kom političaru, uspelo da bude u centru svakodnevnih – može se reći i čaršijskih – rasprava. Sam je tome mnogo doprineo i time što se ne drži samo politike, od nedavno je na primer u centru rasprave vezane za čelna mesta u Teniskom savezu. On ignoriše kritike i udarce, očigledno spreman da tera po svome, u čemu, za sada, niko ni ne pokušava da ga spreči.

23.8.2011, DW, Merkel je u Beograd donela jasnu poruku

DW, 23.8.2011.
Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odg. urednik: Jakov Leon

Nemačka želi Srbiju u EU, ali je za dobijanje statusa kandidata za članstvo potrebno da se ostvari napredak u dijalogu sa Prištinom, izjavila je u Beogradu nemačka kancelarka Angela Merkel.
Poruke koje je Angela Merkel donela u Beograd, pre svega kada je reč o Kosovu, nisu iznenađenje, ocenjuje za DW Aleksandar Fatić, direktor Centra za bezbednosne studije.Poseta inače dolazi u trenutku odluke što se tiče evropskih integracija Srbije, i po svemu što se moglo čuti i ova poseta je vrsta konačnog pritiska na Srbiju da prizna Kosovo, smatra Fatić: „Dakle, potpuno je jasno svim posmatračima da sve ove promene o kojima govori Merkel podrazumevaju priznanje Kosova. Sada je jasno da je to novi uslov EU za dalji progres Srbije u procesu integracije. I prosto, njena težina kao nemačke kancelarke, i najuticajnije zemlje EU na Balkanu, šalje jednu konačnu poruku vlastima da će podrška EU postojećoj koaliciji, i postojećim partijama na vlasti u predizbornoj kampanji direktno zavisiti od spremnosti da se sa Kosovom razgovara kao sa nezavisnom državom“.

Odustajanje od EU?
Aleksandar Fatić kaže da to što traži Angela Merkel ne može ispuniti niko u Srbiji, i nijedna vlada: „Tražiti to od Tadića i DS znači zahtevati da oni izvrše političko samoubistvo pred naredne izbore. Ustav Srbije zabranjuje korake ka priznanju Kosova, raspoloženje javnosti je takođe protiv takvih koraka. Moje mišljenje je da Srbija neće uspeti dalje da napreduje u EU integracijama, i da će vlada morati da nastupi onako kako je više puta najavljivala, da ako bude postavljen uslov Evropa ili Kosovo, da će se ona opredeliti za jednu konzervativnu politiku prema Kosovu, i odustati bar za sada od daljih evropskih integracija“.

Jasne poruke za Beograd
Mislim da je dobro što je nemačka kancelarka Merkel donela jednu jasnu poruku u Beograd, kaže za DW Jelena Milić, direktor Centra za evroatlantske studije. To se pre svega odnosi na podršku Euleksu, i poruku o raspuštanju paralelnih struktura vlasti na severu Kosova, kaže Milićeva:
„Mislim da je Srbija i ovim porukama Merkelove dobila jednu lekciju da se ne radi o nekim unilateralnim potezima Prištine, iz prostog razloga što je misija Euleksa tamo da sprovodi vladavinu prava, da omogućava vladavinu prava, vrši monitoring, i edukaciju kosovskih vlasti da to urade, tako da to nisu nikakvi jednostrani potezi vlasti na Kosovu“.

Nisu ovo novi uslovi
U tom smislu sve što je poručila Merkelova nisu nikakvi novi uslovi, već deo kriterijuma iz Kopenhagena, skreće pažnju Milićeva. To znači i poštovanje i interese zajedničke politike EU, kaže Jelena Milić:
„Zajednička politika EU jeste da Kosovo ima evropsku perspektivu, i da na Kosovu postoji misija Euleks svih 27 zemalja EU. Ako se Srbija usprotivi nekim akcijama misije Euleks, Srbija na taj način minira ono što je očekivanje od kriterijuma iz Kopenhagena“.
Sada sve zavisi od Srbije, dodaje Milićeva. Vidljivo je da EU želi vladavinu prava na Kosovu, i da u tome želi da podrži kosovske vlasti. Ako su paralelne strukture vlasti na severu Kosova prepreka tome, srpski političari će ozbiljno morati da razmisle o daljim potezima, zaključuje Jelena Milić.

19.8.2011, NSPM, Centar za evroatlantske studije: Đilas i Dačić su veliki problemi Srbije

NSPM, 19.8.2011.
Centar za evroatlantske studije (CEAS) daje punu podršku organizatorima ovogodišnje Parade ponosa BEOGRAD. Pored svoje osnovne funkcije, ukazivanja na probleme sa kojima se suočavaju LGBT osobe i zahteva za poštovanje prava koja im se neretko uskraćuju iako su zakonom zagarantovana, organizovanje parade je i odličan test za društvo i državu. Tokom njene najave, pripreme i eventualnog održavanja, padaju maske kvazidemokratskih lidera, jasnije se vidi nivo tolerancije koje je društvo postiglo, kao i stepen volje i moći države da se suprotstavi paravojnim formacijama koje se nasilnički bune protiv održavanja mirnih skupova. Upravo su one te koje su prošle godine ugrožavale bezbednost učesnika parade, ostalih građana Beograda i pripadnika policije, a ne učesnici i organizatori parade, kao se to implicira u poslednjim sramnim izjavama ministra policije Ivice Dačića i gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa.
Ivica Dačić nije vlasnik privatne firme za obezbeđenje, kako bi se iz njegovih nedavnih izjava lako moglo zaključiti, već ministar policije, državne institucije za koju svi plaćaju porez da im pruži bezbednost bez diskriminacije u ostvarivanju prva koja su im ustavom zagarantovana.
CEAS podseća da je policija uhapsila 249 pripadnika paravojnih formacija koji su tokom prošle parade nasrtali na živote učesnika, od čega je njih 83 osuđeno. Mladena Obradovića, čiji je sudski postupak za učešće u neredima još u toku, policija i službe bezbednosti označile su kao glavnog vođu. Ako je tako, od koga se onda ove godine pribojavaju Dačić i Đilas? Umesto što lažnu brigu za bezbednost, kojom maskiraju svoju homofobiju i predizborni populizam, pretpostavljaju nasušnoj demokratizaciji društva u kome mora biti mesta za sve građane bez obzira na njihov identitet, Đilas i Dačić treba da se upitaju šta su oni kao važni funkcioneri svojih stranaka, države Srbije i grada Beograda, postigli u proteklom periodu na smanjenju verovatnoće da paravojne formacije opet haraju Beogradom, kao i nedavno Jarinjem.
CEAS, čija će direktorka Jelena Milić 29. septembra ove godine svedočiti pred Zajedničkim odborom za evropske poslove oba doma irskog parlamenta o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, slaže se sa gradonačelnikom Đilasom da Srbija ima većih problema od održavanja ovogodišnje Parade ponosa Beograd. Upravo su on i ministar Dačić, sa njihovim pervertiranim shvatanjima uloge države u zaštiti prava građana, primeri tih problema. Neodržavanjem parade ili sistemskim uskraćivanjem prava Romima i LGBT populaciji se ne rešavaju problem drugih, poput Srba na Kosovu, kako ti Đilas sugeriše.
CEAS smatra da je nereformisani sektor bezbednosti, koji nije u stanju da izvrši ili ima moć da odbije realizaciju datih naređenja koja su u skladu sa ustavom i međunarodnim sporazumima, najveći problem sa kojim se Srbija suočava. To se videlo i prošle godine u Beogradu i ove u Jarinju. Velika je verovatnoća da je upravo nereformisani sektor bezbednosti razlog što su se haški begunci tako dugo skrivali u Srbiji, te što nema sudske pravde za one koji su znali da će zgrada RTS biti bombardovana, za vojnike pobijene u Topčideru i Leskovcu. On je prepreka daljim integracijama Srbije u EU i mirnom rešavanju pitanja Kosova. Dalje nenapredovanje Srbije ka EU, koje podrazumeva bolju regulaciju tržišta, zaštitu konkurencije i borbu protiv korupcije, može da koristi samo malobrojnima sa monopolima na privatne i državne poslove u kojima ne prezaju ni od sukoba interesa. Njima EU, naravno, nije smisao života.

(NSPM)

19.8.2011, Danas, Beogradski URS bi podržao zabranu Prajda

Danas, 19.8.2011.
Autor: S. Čongradin


Stav prema Paradi ponosa još nemaju ni Vlada Srbije, ni Grad Beograd
Beogradski URS bi podržao zabranu Prajda

Beograd - Sastanak s gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom o pružanju podrške održavanju Parade ponosa imaćemo tokom vikenda. Njegove poslednje izjave o toj manifestaciji samo otežavaju problem, ali sačekaćemo ishod sastanka da bismo mogli da javnosti saopštimo zaključke - najavljuje za Danas Dejan Ranđić, predsednik odborničke grupe LDP u Skupštini grada Beograda.
Ranđić je ponovio da je stav LDP nedvosmislen, da Parada ponosa mora da se održi i da neće biti dopuštene nikakve rasprave o tome.
Miroslav Čučković, član Gradskog veća i predsednik URS u Beogradu, međutim, smatra da bi s predstavnicima seksualnih manjina trebalo razgovarati o tome da li je šetnja kroz grad jedini način da se ukaže na poštovanje prava ove populacije.
- Parada ponosa puno košta ovaj grad. Prošle godine je potrošeno čak 1,5 miliona evra za dnevnice pet hiljada policajaca i saniranje štete koju su na ulicama napravile grupe huligana. Zbog čega taj novac ne bismo potrošili na edukaciju, finansiranje nekog filma o homoseksualcima i slične stvari - kaže Čučković za Danas.
Upitan da li su gradska i republička vlast to trebalo da učine u proteklih godinu dana, pa sama Parada ponosa ne bi bila skup velikog rizika, Čučković odgovara da je činjenica da postoji mogućnost da ta manifestacija bude i zabranjena zbog visine bezbednosnog rizika. Na konstataciju da bi time bilo prekršen Ustav Srbije, koji garantuje slobodu okupljanja i izražavanja mišljenja, Čučković povlači paralelu s nedavnom zabranom štrajkova za koje je procenjeno da ugrožavaju funkcionisanje države.
- Nedavno smo zabranili blokadu puteva i štrajk radnika jer ugrožavaju državu. U sličnom kontekstu mogli bismo da zabranimo i Paradu ponosa. Mi podržavamo poštovanje zakona i potpuno je neprihvatljivo o primeni zakona polemisati. Postoji Zakon protiv diskriminacije, koji kaže da manjine ne smeju biti ugrožene - ističe Čučković.
Imajući u vidu da bi Parada ponosa trebalo da bude održana pre objavljivanja izveštaja Evropske komisije, kao i da bi zabrana njenog održavanja mogla da ugrozi strateški cilj države - sticanje statusa kandidata za članstvo u EU, pitali smo Čučkovića kako taj problem izgleda iz perspektive funkcionera proevropske stranke. „Potpuno je sigurno da ulazak Srbije u EU ne zavisi od Parade ponosa, već od mnogo ozbiljnijih uslova“, uveren je Miroslav Čučković.
Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, ocenjuje za Danas da je u predizbornoj 2011. godini „očigledno vrlo teško štititi ljudska prava“.
- Predstavnici vlasti idu linijom manjeg otpora i ne žele da govore o pravima manjina zbog predstojećih izbora. Međutim, grupe koje promovišu nasilje u Srbiji deluju s nekoliko mesta i očigledno je da su to spojeni sudovi. Izazivaće nasilje na utakmicama, Paradi ponosa, graničnim prelazima... Reč je o homogenoj grupi koja, po potrebi, menja mete - ističe Antonijević.
Milan Antonijević kaže da je o Paradi ponosa bilo reči i tokom prekjučerašnjeg susreta predstavnika civilnog društva iz Srbije s Filipom Rikerom, zvaničnikom Stejt departmenta. Rikerov stav je da se bilo kakvo ugrožavanje prava neće tolerisati, a da bi zabrana Parade predstavljala upravo takvo ugrožavanje.

CEAS kritikuje Đilasa i Dačića
Centar za evroatlantske studije kritikovao je juče stavove koje su u vezi s Paradom ponosa iznosili ministar Ivica Dačić i gradonačelnik Dragan Đilas. „Umesto što lažnu brigu za bezbednost, kojom maskiraju svoju homofobiju i predizborni populizam, pretpostavljaju nasušnoj demokratizaciji društva u kome mora biti mesta za sve građane bez obzira na njihov identitet, Đilas i Dačić treba da se upitaju šta su oni kao važni funkcioneri svojih stranaka, države Srbije i Grada Beograda postigli u proteklom periodu na smanjenju verovatnoće da paravojne formacije opet haraju Beogradom, kao i nedavno Jarinjem“, saopštio je CEAS.