KRAJ ENGELA, KRAJ PODRŠKE KOSOVU? Glavni albanski lobista više neće sedeti u Kongresu SAD, ali bi ponovo mogao da se DOHVATI BALKANA

Eliot Engel, kongresmen američkih demokrata i najžustriji abanski lobista i zagovornik nezavisnosti Kosova odlazi sa te funkcije posle gotovo tri decenije.

Možda ovo i ne bi bila tako značajna vest da se ne radi o čoveku koji se maltene "proslavio", naročito među Albancima, upravo zbog svog nepokolebljivog stava kada je u pitanju nezavisnost južne srpske pokrajine, koji je "prištinsku stvar" branio na svakom koraku i koji, ne krijući, jednostavno drugu stranu nije želeo ni da vidi ni da čuje.

Priština bi bez Eliota Engela u Kongresu, gde je nebrojano puta otvoreno stajao na njenu stranu, mogla da ostane bez stamene podrške u američkom Kongresu, bez glasa koji je za nju govorio i bez onoga ko je za njen račun skupljao podršku za kosovsku nezavisnost.

Engel je 30 godina otvoreno lobirao za Prištinu a, iako je tvrdio da je bio vođen tek dobrom namerom, za te tri decenije se od svoje misije, spekuliše se, dobro okoristio - skućio se a zahvaljujući novcu Albanaca sa Kosova, a u isto vreme nije morao da brine ni o finansiranju svojih kampanja.

Ovoga puta mu, međutim, to nije pomoglo jer je u delu Njujorka gde se i kandidovao na demokratskim predizborima u leto 2020. godine, izgubio od direktora jedne tamošnje škole.

Engel (73) je, inače, predstavljao delove Bronksa, dela Njujorka sa velikim brojem i politički aktivnim albanskim stanovništvom, a od 1989. godine bio je glavni u Kongresu za prikupljanje podrške za priznavanje nezavisnosti Kosova od Srbije koja se i desila 2008. godine.

Prištinske "nagrade"

Upravo ta podrška tokom proteklih decenija učinila ga je slavnim na Kosovu, gde je dobio i ulicu koja nosi njegovo, pa i poštansku marku sa svojim likom, piše "Radio slobodna Evropa" (RSE).

Sa druge strane, u Srbiji je zbog svega toga, očekivano i opravdano, zaradio lošu reputaciju. To nije ni bilo naročito teško, jer se zalagao da SAD bude oštrija sa Beogradom, i da više izlazi u susret interesima Kosova.

Međutim, iako odlazi iz Kongresa, gde je bio i predsedavajući Odbrora za spoljne poslove, upitno je da li pralnira i da se potpuno povuče iz političkog života.

On sam je otkrio da su ga pitali da li želi da bude ambasador ili podsekretar u administraciji Džoa Bajdena, rekavši da razmatra svoje mogućnosti.

- Postoji puno različitih stvari koje bih mogao raditi... Trenutno neću donositi nikakve odluke, ali, znate, razmišljam o tome. Možda da radim nešto u administraciji.... Neki ljudi su predložili da bi možda mogao biti ambasador - rekao je on početkom prošlog meseca za "Vašington Egzeminer".

Iako Engel ne otkriva karte u vezi sa svojim budućim planovima, nedavno je pokazao gde su interesi njegove politike tokom jednog od njegovih poslednjih saslušanja u Odboru za spoljne poslove.

- Nisam znao da ću razviti strast prema malom kutku Evrope zvanom Balkan - rekao je Engel 8. decembra, na početku saslušanja koje je sazvao kako bi dao preporuke dolaznoj Bajdenovoj administraciji o politici u regiji.

"Kosovo je dirnulo moje srce"

Kazao je tada da je nekoliko puta putovao u sve zemlje Zapadnog Balkana, susreo se sa toliko vođa sa raznih strana i, kako je rekao, "zavoleo bogatu raznolikost kultura, etničkih grupa i religija".

- Ali, nijedno mesto nije dirnulo moje srce više od Kosova - rekao je u uvodu izlaganja koje se često doticalo njegove vodeće uloge u američkoj politici prema Balkanu tokom decenija.

Ali, kako je "Blic" već pisao, za to je imao materijalne razloge poput onog da je zajedno sa albanskim biznismenima ulagao i u izgradnju zgrada, a kreditirali su mu i kupovinu stana u Njujorku.

Engel je ušao u Kongres baš u trenutku kad se Jugoslavija raspadala po etničkim linijama i kroz svoje mesto u Odboru za spoljne poslove uronio je u brojne regionalne sporove, stekavši na kraju reputaciju balkanskog stručnjaka.

Ambasador na Balkanu?

Bio je među prvim američkim zakonodavcima koji su 1998. godine pozvali administraciju Bila Klintona da interveniše kako bi zaustavili jugoslovenske i srpske snage na Kosovu i bio je najistaknutiji zagovornik u Kongresu za američko priznanje nezavisnosti zemlje deceniju kasnije.

Nakon toga, nastavlja da se bori za braću Bitići, trojicu Amerikanaca albanskog porekla čija smrt do danas nije rasvetljena, i koja će se pokazati u godinama koje dolaze pa sve do danas jedan od kamena spoticanja u odnosima Srbije i SAD.

FOTO: VALDRIN XHEMAJ / EPA;Sahrana braće Bitići

- Kao što svi znate, Eliot je bio najveći borac za Kosovo u Kongresu SAD - rekao je predstavnik Kevin Mek Karti, republikanac iz Kalifornije, pripadnik manjine u Odboru za spoljne poslove, na saslušanju Predstavničkog doma 8. decembra.

Obzirom da Engel verovatno gleda na mesto ambasadora, neki su nagađali da li bi balkanska uloga mogla biti među kartama odlazećem zakonodavcu.

Postavljanje na Balkanu verovatno će se otvoriti početkom 2022. godine, dok američki ambasadori na Kosovu i u Bosni i Hercegovini završe svoje trogodišnje službe u nekoj zemlji.

Loša vest za Srbiju

Bajdenova administracija, takođe, može da imenuje posebne izaslanike u regionu, uključujući i onog za za pregovore između Beograda i Prištine, što je u Trampovoj administraciji bio Ričard Grenel.

Iz Engelovog kabineta, inače, nisu odgovorili na pitanje RSE da li je zainteresovan za mesto ambasadora i da li je imenovan za specijalnog izaslanika na Balkanu.

Ronald Nojman, predsednik Američke akademije za diplomatiju i bivši američki ambasador, rekao je da je izglednije da će neko u rangu Engelovog ugleda biti postavljen da vodi veliku ambasadu u zapadno-evropskoj prijestonici poput Londona ili Berlina, nego na nižu poziciju u balkanskom regionu.

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije u Beogradu, rekla je da će Srbija na to gledati kao na neuspeh, ako Engel bude uključen u mirovne pregovore Beograda i Prištine, upravo zbog njegovih bliskih veza sa Prištinom. Iz istog razloga, ona takođe sumnja da će on pozitivno uticati na regionalna pitanja ako bude imenovan za ambasadora na Kosovu ili u Bosni i Hercegovini.

- Engel ne bi bio dobra vest za pregovore između Prištine i Beograda. Postao je previše pristrasan, previše jednostran i potpuno je van veze sa onim što se događa na terenu u Srbiji. I dalje gleda na Srbiju kroz prizmu devedesetih - rekla je Milić.

Januš Bugajski , stručnjak za Balkan iz fondacije Džejmstaun u Vašingtonu, rekao je da bi Engel i dalje mogao obavljati posao u administraciji Bajdena na Balkanu koji nije vezan za dijalog Beograda i Prištine, poput rada sa Evropljanima na borbi protiv ruskog i kineskog uticaja u regionu, s obzirom na to da ima veliko iskustvo su transatlantskim odnosima.

- Postoji mnogo mogućnosti za Engela u Bajdenovoj administraciji, od kojih bi neke bile osjetljivije prema Beogradu - rekao je Bugajski.

Ima li gubitaka za Kosovo?

Tanja Domi, ekspert za Balkan sa Univerziteta Kolumbija, koja je prethodno radila na politici za balkan za Organizaciju za evropsku sigurnost i saradnju (OEBS), rekla je da ne očekuje da će Engelov odlazak oslabiti američku podršku Kosovu.

Engel je, kaže, možda postao toliko glasan prema pitanju Kosova i drugim balkanskim pitanjima, delom i zato što je pažnja Bele kuće prema regionu opala tokom tokom godina.

To se promenilo na kraju administracije Donalda Trampa imenovanjem Ričarda Grenela 2019. godine za specijalnog izaslanika za pregovore između Beograda i Prištine, i potpisivanjem međusobnog sporazuma u septembru o normalizaciji ekonomskih odnosa.

Domi predviđa da će se Bajden verovatno agresivnije zauzeti za pitanja u regionu Balkana od prethodnih predsednika.

- Eliot je bio jedini borac za Kosovo. Niko mu nije bio ravan. Ali, to ne znači da nema drugih koji će se pojaviti u Kongresu. Taj će gubitak nadoknaditi Bajdenov Stejt Department koji će se značajno usredsrediti na Balkan - rekla je Domi.

Engela će na mestu predsedavajućeg Odbora za spoljne poslove Doma zamijeniti Gregori Miks, demokrata iz Njujorka , koji će preuzeti predsedavanje 6. januara, kada se prvi put sastaje Kongres koji je izabran 3. novembra. 2020. godine.

Milić :EU podbacila, trebalo da bude popustljivija prema Zapadnom Balkanu

Evropska unija je pogotovo pod predsedavanjem Nemačke,''ozbiljno podbacila'' kada su u pitanju evrointegacije na Zapadnom Balkanu, izjavila je danas predsednica Centra za evroatalntske studije (CEAS) Jelena Milić uz ocenu da je EU trebalo da bude popustljivija prema tom regionu, prenosi T a n  j u g.

Milić je kazala da EU kao izgovor za blokadu proširenja koristi to što Bugarska navodno blokira Severnu Makedoniju, a da se krivica da nema pomaka u evrointegracijama ''svaljuje'' na države Zapadnog Balkana i neuspeh reformi.

''Ne znam kako su države Zapadnog Balkana mogle da utiču na to što se još uvek ne zna način na koji se implementira nova metodologija pristupanja, što je veoma važno'', rekla je Milić za TV Pink.

Ona smatra da je u slučaju Srbije i napretka u reformama trebalo imati u vidu da je prošla godina bila izborna.

''Kad imate izbornu godinu, ne ulazi se u reformske promene kao u godinama kada nisu izbori. Sem toga ovo je za sve bila godina pandemije'', kazala je Milić.

Komentarišući izjavu državnog sekretara za Evropu u ministarstvu spoljnih poslova Nemačke, Mihaela Rota da će, ako EU ostavi vakuum na Zapadnom Balkanu, u taj vakuum iz geostrateških razloga uleteti druge sile koje ne dele demokratske vrednosti EU, Milić je navela da u međunarodnim odnosima nema vakuma, ali da je ''logično'' da će se, ako nema EU i SAD, pojaviti Rusija i Kina.

''Postoji i pojačano prisustvo Turske i arapskih zemalja u BiH, koje može da bude problematično. Iskreno se nadam da će zemlje EU poslušati ocenu Rota'', rekla je Milić.

Milić je primetila da se govori o dvopolarnom svetu Kina-SAD uz ocenu da je to neprecizno i da mnogo zavisi od toga da li će se transatlantski odnosi ''oporaviti od Trampove administracije, kao i da ostaje da se vidi da li će Rusija biti regionalna sila ili će zbog nuklearnog arsenala igrati ''globalnu ulogu''.

''Čini mi se da je Evropa ta koja sada 'luta', mnogi su se ponadali posle Bajdenove pobede da će evropsko-američki odnosi biti mnogo sinhronizovaniji, ali ne mora nužno da bude tako'', rekla je Milić.

Dodala je da ostaje da se vidi da li će SAD nastaviti sa ubrzanim povlačenjem trupa iz Avganista i kakav će to odijum imati u NATO-u.

Podsetila je i na investicioni sporazum koji je EU postigla sa Kinom, a koji je, kako kaže, izazvao ljutnju pojedinih članica koje tvrde da nisu bile pitane.

''Nova američka adminstracija izrazila je stav da je trebalo sačekati sa tim sporazumom, tvrdi se da su ga progurali Angela Merkel i Emanuel Makron. Od svega toga će zavisiti kako će izgledati odnosi sila u narednom periodu'', zaključila je Milić.

Milić: EU podbacila, trebalo da bude popustljivija prema Zapadnom Balkanu

BEOGRAD: Evropska unija je, pogotovo pod predsedavanjem Nemačke, “ozbiljno podbacila” kada su u pitanju evrointegacije na Zapadnom Balkanu, izjavila je danas predsednica Centra za evroatalntske studije (CEAS) Jelena Milić uz ocenu da je EU trebalo da bude popustljivija prema tom regionu.

Nastavak

Milić:EU podbacila, trebalo da bude popustljivija prema ZB

BEOGRAD, 2. januara (Tanjug) - Evropska unija je, pogotovo pod predsedavanjem Nemačke, "ozbiljno podbacila" kada su u pitanju evrointegacije na Zapadnom Balkanu, izjavila je danas predsednica Centra za evroatalntske studije (CEAS) Jelena Milić uz ocenu da je EU trebalo da bude popustljivija prema tom regionu.

Nastavak