Kako do efikasnijeg sektora odbrane i bezbednosti u EU?

Mr Sanja Mešanović, CEAS istraživač, tekst za četvrti broj CEAS elektronskog časopisa Novi Vek

Sanja Mešanović

Pre gotovo pet godina na Evropskom koledžu u Brižu organizovana je debata o odnosu NATO i EU i o iskušenjima koje pred EU stavljaju za nju sve značajniji bezbednosni izazovi. Govoreći o Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, učesnici debate su kao izazove njenom uspešnom sprovođenju navodili veliki broj programa u oblasti odbrambene industrije i dupliranje kapaciteta koje smanjuje interoperabilnost.

Potreba integracije odbrambene industrije EU pominjala se kao imperativ jer su u tom trenutku postojala čak 82 različita programa za nabavku i proizvodnju opreme. Budžetska izdvajanja, u isključivoj nadležnosti država članica, već tada nisu bila velika, a u međuvremenu, sa svetskom ekonomskom krizom, smanjila su se. Kao moguća rešenja pominjani su jedinstven sistem nabavki, izbegavanje dupliranja kapaciteta i specijalizacija u oblasti istraživanja i razvoja, jačanje unutrašnjeg tržišta industrije u oblasti odbrane, povećanje njene konkurentnosti i na kraju multinacionalni pristup jačanju odbrambenih sposobnosti.

Čitava ova debata bila je još zanimljivija, jer je paralelno sa njom tekla procedura usvajanja Reformskog ugovora iz Lisabona, koji je u oblasti Zajedničke spoljne i bezbednosne politke i Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike doneo najveći broj novina. U poglavlju V, koje se odnosi na Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, Lisabon je stvorio normativne temelje koji će Evropskoj uniji omogućiti da unapređuje sopstveni identitet u svetu, gradi sopstveni sistem i odgovori na globalne i regionalne izazove, jačajući ulogu na svetskoj političkoj sceni. Ovo poglavlje je dopunjeno sa dva nova poglavlja, a naročito je značajno drugo koje, sa povećanim brojem članova, reguliše oblast Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike (Miščević, 2011: 13-25).

Izmene su povećale značaj odbrambene politike EU, intenzivirale debate o njoj, otvorile mnoga pitanja i definisale izazove koji se, pre svega, nalaze u političkim ograničenjima Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, u nekoherentnosti pristupa država članica pitanjima odbrane i u nedovoljno iskorišćenim kapacitetima za delovanje. Efikasnim odgovorima na otvorena pitanja i izazove meriće se napredak i uspešnost 28 članica Unije kada je reč o ovoj politici. Prva prilika jeste decembarski samit šefova država i vlada čija je važna tema povećanje efikasnosti i konkurentnosti evropskog sektora odbrane i bezbednosti u cilju što boljeg sprovođenja ciljeva Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.

Temu je aktualizovalo saopštenje Evropske komisije, objavljeno 24. jula, pod nazivom “Ka konkurentnijem i efikasnijem evropskom sektoru odbrane i bezbednosti” koje sadrži i Akcioni plan sa merama za njegovo unapređenje (Evropska komisija, 2013). Ono će biti predmet debate šefova država i vlada, u skladu sa Zaključcima Saveta ministara iz decembra 2012. godine. Saopštenje je rezultat napora radne grupe koju je Evropska komisija osnovala još 2011, sa ciljem da se razmotri mogućnost jačanja sektora odbrane i bezbednosti, mobilizacijom svih resursa koji stoje na raspolaganju u okviru politika EU. Tokom izrade saopštenja radna grupa je konsultovala sve relevantne činioce unutar institucija i agencija EU kao što su Evropska spoljnopolitička služba (EEAS) i Evropska odbrambena agencija (EDA).

Dva su razloga za razmatranje mogućnosti povećanja efikasnosti sektora odbrane i bezbednosti. Prvi je politički, jer je uticajnoj Evropi potrebna jaka i aktivna Zajednička spoljna i bezbednosna politika i Zajednička bezbednosna i odbrambena politka iza kojih stoji jak i efikasan sektor odbrane i bezbednosti.

„Svetu je potrebna Evropa koja je sposobna da pošalje vojne misije i stabilizuje situaciju u kriznim područjima... Potrebno nam je da osnažimo našu spoljnu i bezbednosnu politiku i zajednički pristup pitanjima odbrane, jer zajedno imamo dovoljno snage da pretvaramo svet u poštenije mesto za život u kome će vladati pravo i poštovanje ljudskih prava,“ reči su predsednika Evropske komisije Hozea Manuela Barosa (José Manuel Durão Barroso) iz septembra 2012. koje su našle mesta u govoru o stanju Unije.

I zaista, ako EU želi da bude kredibilan faktor bezbednosti u svetu potrebno je da stvori sveobuhvatni pristup koji koristi raznovrsne politke, instrumente i resurse ali iza koga stoji, u velikoj meri, integrisana industija u oblasti odbrane, koja je u stanju da podrži i unapredi vojne kapacitete i autonomne akcije EU.

Drugi razlog je ekonomski, a njegov je imperativ u vremenima ekonomske krize još veći. Stalno smanjenje budžeta za odbranu i usitnjenost tržišta u ovoj oblasti preti da uruši mogućnosti Evrope da održi i unapredi svoje vojne kapacitete i konkurentnost industrije odbrane. Razlog više za zabrinutost je činjenica da o smanjenju budžeta odlučuje svaka država članica u skladu sa svojim prioritetima, ne uzimajući u obzir zajedničke strateške ciljeve Unije. Od 2001. do 2010. budžet za odbranu u okviru EU se smanjio sa 251 milijardi evra na 194 milijarde. Smanjenje utiče kako na industriju tako i na smanjenje ulaganja u istraživanje i razvoj. Od 2005. do 2010. ulaganja u istraživanje i razvoj smanjena su za 14% i danas iznose 9 milijardi evra, dok SAD troše gotovo sedam puta više.

Da situacija bude još ozbiljnija, industrija odbrane ima neobično važno mesto u evropskoj ekonomiji i predstavlja najznačajniji industrijski sektor sa obrtom od 9 milijardi evra u 2012. godini. Ona je takođe generator inovacija i centar visoke tehnologije. Pozitivni efekti njenog razvoja prelivaju se i u druge oblasti kao što su elektronika ili civilna avijacija, a sve to doprinosi otvaranju novih radnih mesta za visokobrazovane kadrove. Danas odbrambena industrija Evrope zapošljava 400.000 ljudi i ima neposredan uticaj na još 960.000 radnih mesta.

Drugim rečima, održanje dobre i stabilne industrijske baze, tačnije onoga što EU naziva Odbrambeno-tehnološkom industrijskom bazom (DTIB), predstavlja neophodan preduslov bez koga EU ne može da obezbedi sigurnost svojih građana i zaštiti svoje vrednosti i interese, sprovede ciljeve u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike i Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, ali obezbedi i ekonomski prosperitet.

Faktori koji, u ovom trenutku, određuju ili potencijalno umanjuju efikasnost i konkurentnost industrijske baze su već pomenuto smanjenje budžeta i fragmenacija tržišta čiji je rezultat dupliranje kapaciteta, organizacije i zadataka. Činjenica da se 80% budžeta za nabavku opreme troši na nacionalnom nivou, govori o potrebi akcije na nivou dvadesetosmorice. Jer, ako je ekonomska kriza onemogućila da se troši više, uputno je trošiti pametnije. Evropska unija sa 1,6 miliona vojnika i 194 milijardi evra koje zajedno imaju države članice poseduje potencijal da ostvari stratešku ulogu na međunarodnoj sceni u skladu sa svojim principima i vrednostima. Uslov je naravno da budžetske prepreke prevaziđe aktivnijom saradnjom, koordinacijom, boljim upravljanjem resursima, specijalizacijom, zajedničkim projektima istraživanja, zajedničkim nabavkama, većom sinergijom civilnog i vojnog sektora, boljom standardizacijom, povećanjem interoperabilnosti kao i većim stepenom integracije tržišta.

Nedavno predstavljeno saopštenje Komisije mapira ove probleme i daje konkretne predloge za njihovo prevazilaženje u cilju stvaranja stabilne baze za sprovođenje Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike. Ne treba zaboraviti da su, kada je reč o Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici, nadležnosti u rukama država članica, tako da je Komisija koristeći svoja ograničena ovlašćenja, ponudila dokument koji predstavlja hibrid regulatornih i projektnih predloga i rešenja. Da bi se unapredila saradnja u oblasti bezbednosti i odbrane i omogućio opstanak efikasne industrijske baze, Komisija predlaže preduzimanje mera iz njene nadležnosti:

1. Jačanje unutrašnjeg tržišta u oblasti odbrane - kontrolom država članica kada je reč o primeni dve direktive koje se odnose na nabavke i transfere u oblasti odbrane (Directive 2009/43/EC i 2009/81/EC) i reagovanjem na bilo kakav poremećaj na tržištu; monitoringom koherentne primene člana 346 Ugovora iz Lisabona koji predviđa mogućnost da zemlje članice označe tajnim informacije koje se odnose na trgovinu u oblasti naoružanja iz razloga nacionalne bezbednosti; objavljivanjem Zelene knjige o izazovima industrijske bezbednosti kao i ustanovljavanje registra za transfere unutar EU.

2. Jačanje konkurentnosti industrije u oblasti odbrane – uspostavljanjem standardizacije za proizvode dvostruke namene, preciznim definisanjem osnovnih sirovina za ovu vrstu industrije, podržavanjem srednjih i malih preduzeća i njihovih klastera i korišćenjem Evropskog socijalnog fonda za jačanje ljudskih resursa.

3. Povećanje sinergije civilnog i vojnog sektora, naročito u oblasti razvoja i istraživanja.

4. Razvoj sposobnosti u oblasti Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike korišćenjem proizvoda dvostruke namene.

5. Povećanje civilno-vojne saradnje u oblasti razvoja satelitskih programa i projekata.

6. Razvoj Evropske strategije za upotrebu energije u sektoru odbrane kako bi se smanjila potrošnja tradicionalnih energenata i promovisala upotreba alternativnih izvora energije.

7. Jačanje međunarodne dimenzije ovog sektora njegovom integracijom u trgovinsku politiku EU.

Predložene mere bi svakako uštedele novac i vreme državama članicama. Evropske kompanije, koje su deo industrije u oblasti odbrane ili posredno vezene za nju, imale bi lakši pristup tržištima van EU a boljom standardizacijom bio bi im olakšan pristup evropskim fondovima. Naravno, tu je korist i za poreske obveznike čiji bi novac bio efikasnije iskorišćen, a primenom nove energetske strategije u oblasti odbrane smanjilo bi se zagađenje i unapredili ekološki standardi.

Prema izjavama evropskih zvaničnika decembarska debata se očekuje se velikim interesovanjem. Visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Ketrin Ešton (Catherine Ashton) rekla je: "Evropska unija želi da igra ulogu značajnog bezbednosnog faktora u svom neposrednom okruženju i globalno, kako bi zaštitila sopstvene interese i doprinela međunarodnom miru i bezbednosti. Da bi to mogli da ostvarimo potrebne su nam sposobnosti. Kako bismo posedovali sposobnosti neophodna nam je zdrava industrijska osnova. To je takođe važno kada govorimo o zapošljavanju, rastu i inovacijama. Evropski savet u decembru 2013. je važan trenutak u kome ćemo raspravljati o budućnosti bezbednosti i odbrane u Evropi, a Komisija je dala značajan doprinos zajedničkom naporu država članica, Spoljnopolitičke službe i Evropske odbrambene agencije.“

Teško je očekivati da će se na decembarskom samitu države članice bespogovorno odlučiti za predloge Komisije i složiti oko potrebe postojanja jasne i precizne evropske strategije u oblasti odbrambene industrije. Na kraju treba reći da ovo nije prvi put da se Evropska komisija bavi pitanjima evropske odbrane. Ona to čini bezmalo od 1996. a pred nama je njeno šesto saopštenje, koje ponavlja već postojeće inicijative ali pokreće i neka nova pitanja kao što su problemi korišćenja sirovina i naglašena potreba civilno-vojne saradnje kada je reč o sredstvima i proizvodima dvostruke namene (Fiott, 2013). Jedno je ipak jasno, da je u svetu ekonomske krize, smanjenja budžeta i povećanja konkurencije na svetskom tržištu državama članicama sve teže da teret podnose same. Tešnja saradnja sa Evropskom komisijom za mnoge će biti realna potreba. A mogućnosti njihove saglasnosti bar oko nekih pitanja koje je Komisija pokrenula odvešće ih korak napred u procesu produbljivanja saradnje i definisanju odbrambene politike.

Kada je reč o Srbiji, od 1. sepembra 2013. stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ona je postala pridružena članica EU. Prema odredbama Sporazuma, u obavezi je da u većoj meri usklađuje svoje civilne i vojne aktivnosti na međunarodnom planu sa EU. Međutim, Srbija se već, kao država kandidat, uključila u aktivnosti koje su deo Evropske bezbednosne i odbrambene politike. Od aprila 2012. aktivno učestvuje u misijama i operacijama EU za upravljanje krizama. Trenutno su pripadnici Vojske Srbije angažovani u operaciji pomorskih snaga „EUNAVFOR-ATALANTA“ na svim nivoima - od komandnog do zaštite brodova, prisutni su i u EUTM-Somalija, a pokrenuta je procedura za učešće u EUTM-Mali.

Takođe, ove godine Srbija je završila sve pripreme i spremna je da, kao prva i jedina zemlja u regionu, potpiše Administrativni aranžman sa Evropskom odbrambenom agencijom. Kada je reč o pragmatičnom i multinacionalnom pristupu povećanju odbrambenih sposobnosti, Agencija od osnivanja 2004, ima značajnu ulogu kao čvorište evropske saradnje u oblasti odbrane i kao međuvladino telo pomaže Savetu i državama članicama da unaprede odbrambene sposobnosti EU kao jedan od ključnih zadataka. Saradnja sa Agencijom i učešće u njenim projektima unaprediće interoperabilnost sa državama članicama EU, omogućiće jačanje domaće namenske industrije i istraživačkih potencijala, kao i tehnološku modernizaciju oružanih snaga i bolje pripremiti Srbiju za obaveze koje proističu iz punopravnog članstva. Proaktivan pristup Srbije u ovoj oblasti saradnje neće biti samo pozitivno ocenjen od strane njenih evopskih partnera, već će doneti i konkretne rezultate i dobit u unapređenju industrijskih i odbrambenih potencijala Srbije, uključujući zemlju u savremene tokove evropske odbrambene politike.

O autoru: Sanja Mešanović je bila savetnica u Kancelariji za evropske integracije, rukovodilac Grupe za evropske integracije i regionalne inicijative u Upravi za medjunarodnu vojnu saradnju, Sektor za politiku odbrane, Ministarstva odbrane Republike Srbije i viša savetnica i rukovodilac Grupe za evropske integracije u Kabinetu potpredsednice Vlade zadužene za evropske integracije. Pre profesionalnog angažmana u državnoj administraciji radila je u nevladinom sektoru. Održala je veliki broj predavanja na temu evropskih integracija u Centru za demokratiju, Beogradskom fondu za političku izuzetnost, Ženskim studijama u Novom sadu i na kursevima Zavoda za ravnopravnost polova u Novom Sadu. Članica je Foruma za medjunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.

Izvori:
Evropska komisija. 2013. Saopštenje “Ka konkurentnijem i efikasnijem evropskom sektoru odbrane i bezbednosti”. COM (2013) 542/final.

Fiott Daniel. 2013. More Competitive, More Efficient? The 2013 European Commission Defence Communication. Security Policy brief No.49. EGMONT Royal Institute for International Relations. Dostupno na http://www.egmontinstitute.be/papers/13/sec-gov/SPB49-Fiott.pdf/

Miščević Tanja. 2011. Izazovi za zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku. U Izazovi evropskih integracija 11. Službeni glasnik.