Građani ne veruju privatnom obezbeđenju

Danas, 1.8.2013.

danas

Beograd - Srbija je jedina zemlja u jugoistočnoj Evropi koja još uvek nije zakonski regulisala privatni sektor bezbednosti. Do sada je bilo više pokušaja da se usvoji Zakon o privatnom obezbeđenju, ali do njegovog usvajanja nije došlo. Ipak, Predlog zakona je trenutno u skupštinskoj proceduri, te se može očekivati skoro usvajanje. Koliko je važno zakonski regulisati ovu oblast, možda najbolje pokazuje činjenica da nema preciznih podataka o broju zaposlenih u ovom sektoru. Prema procenama Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), u sektoru privatnog obezbeđenja ima oko 3.000 firmi, koje zapošljavaju od 30.000 do 60.000 ljudi, i to bez menadžmenta i administrativnog osoblja u preduzećima. Takođe, prema istim podacima, zaposleni u tim kompanijama poseduju oko 50.000 komada oružja.

Nedavno su i predstavnici ovog sektora, najpre Udruženje za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije apelovali na hitno usvajanje zakona, što je, prema njihovom mišljenju, prvi korak u smanjivanju prostora za zloupotrebe, malverzacije u javnim nabavkama, kao i neregulacije tržišta. Ipak, ostaje otvoreno pitanje zašto se toliko dugo čekalo na donošenje zakona.

Marko Milošević, istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, kaže za Danas da je teško reći zašto zakon nije donet ranije, jer se ne radi o transparentnom procesu. Kao primer, on navodi da su javne rasprave održane krajem 2010, a da se Zakon u Skupštini pojavio tek prošle godine, da bi potom, zbog smene Vlade, ponovo bio povučen.

- Donošenje Zakona će srediti haos u ovoj oblasti, povećati kvalitet usluge, ali uticati i na rast cene obezbeđenja. Iako se može spekulisati o različitim uticajima i rezervisanim domenima - kome nije u interesu donošenje Zakona - najpreciznije je reći da MUP piše nacrt zakona, Vlada ga „aminuje“ kao predlog i šalje Skupštini na usvajanje. Do sada je bilo nekoliko nacrta - MUP-ov iz 2003. godine, koji je stigao do skupštine, pa je povučen na doradu i više se nikada nije pojavio, zatim LEX-ov nacrt, pa nacrt Udruženja za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije, kao i nacrt koji je uradio Centar za civilno-vojne odnose. Svi ovi nacrti su iz prve polovine prošle decenije. Ako je gledati po ovlašćenjima, ona se najbolje mogu ispratiti po proceduri za usvajanje, a to je pošlo za rukom samo MUP-ovim nacrtima - 2003, 2010. i poslednji, prerađeni, iz ove godine - kaže Milošević i dodaje da, iako je popularno govoriti o uticajima biznisa, policije i kriminala na dalju neuređenost ovog sektora, izvršna i zakonodavna vlast imaju odlučujuću ulogu i svoj legitimitet crpe iz izbora, te da tu treba tražiti odgovorne za stanje u ovom sektoru.

Zanimljivo je i da je percepcija javnog mnjenja o radu privatnog obezbeđenja veoma negativna, čemu, svakako, doprinose i slučajevi poput prošlonedeljnog kada je obezbeđenje jednog beogradskog splava na smrt pretuklo mladića. Prema jednom od poslednjih istraživanja, koje je uradio CeSID, tek 25 odsto građana ima poverenje u privatno obezbeđenje, dok 44 odsto smatra da ove kompanije doprinose opštoj nebezbednosti u zemlji.

Milošević kaže da privatno obezbeđenje, za razliku od javnog, i nema za misiju povećanje bezbednosti građana, već samo svojih klijenata. Kako naglašava, ako bi se radila anketa sa privrednim društvima, bankama i školama, onda bi se dobili drugačiji rezultati, jer kada se govori o privatnom obezbeđenju, najčešće se misli na mišićave momke koji vrebaju ispred kafića i splavova, a previđaju se službenici u bankama i školama koje građani svakodnevno viđaju.

- U našem istraživanju iz 2011, u pogledu poverenja u aktere sektora bezbednosti u Srbiji, ocenjivano od jedan do pet, građani su izrazili zadovoljstvo radom privatnog obezbeđenja ocenom 2,81. Iznad su bili BIA, VOA, VBA, policija i vojska, dok su manje ocene dobili predsednik Srbije (2,72), sudstvo (2,40), Vlada (2,26), Skupština (2,07) i političke partije (2,01), navodi Milošević.

***

Licenca za rad

Govoreći o poverenju građana u privatni sektor bezbednosti, Dragiša Jovanović iz Udruženja za privatno obezbeđenje kaže za Danas da „kada je oblast neuređena, ne može ni postojati poverenje građana“, te da se oni već 13 godina zalažu za zakonsko uređenje ove oblasti. Na taj način bi ovaj sektor postao pravno vidljiv, ukinula bi se „siva zona“, ali bi se i, kaže on, sprečili incidenti poput prošlonedeljnog. „Zakon će propisati da se privatnim obezbeđenjem ne mogu baviti ljudi bez licence, odnosno oni koji nisu završili obuku“, kaže Jovanović.

***

Sukob interesa

Zakon o privatnom obezbeđenju trebalo bi da reguliše i eventualne probleme sukoba interesa, odnosno zapošljavanja aktivnih službenika MUP-a i drugih državnih službi sektora bezbednosti u privatnom sektoru. Marko Milošević za Danas navodi da Zakon o policiji zabranjuje rad policajaca na drugim mestima. „Praksa ipak pokazuje da policija ne vrši efikasnu kontrolu nad svojim pripadnicima. I pored predloga da se odredbe o sukobu interesa uvrste u Zakon o privatnom obezbeđenju, ostao je krut stav da je to regulisano Zakonom o policiji, koji se u ovom slučaju pokazao kao mrtvo slovo na papiru“, objašnjava Milošević.