Dijalog o doktrini Odgovornosti da se zaštiti u Generalnoj skupštini UN

Izveštaj o petom neformalnom interaktivnom dijalogu u Generalnoj skupštini UN o doktrini Odgovornosti da se zaštiti (RtoP) za četvrti broj CEAS elektronskog časopisa Novi Vek

ceas-logo-116

U Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku 11. septembra održan je peti neformalni interaktivni dijalog o doktrini Odgovornost da se zaštiti (RtoP ili R2P). Dijalog se zasnivao na petom izveštaju generalnog sekretara UN i potpredsednika Generalne skupštine UN Ban Ki Muna (Ban Ki-Moon) „Državna prevencija i njeni kapaciteti“ i bio je fokusiran na prvom stubu norme RtoP, koji kaže da države imaju primarnu odgovornost da zaštite svoje građane od genocida, ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i etničkog čišćenja.

Taj izveštaj Ban Ki Muna analizira rizične faktore koji mogu dovesti do činjenja masovnih zločina i predlaže državama kako da jačaju svoje kapacitete da to spreče.

U uvodnom izlaganju generalni sekretar UN je podsetio delegacije da je usvajanje norme RtoP u Završnom dokumentu Svetskog samita iz 2005. godine i dalje „izuzetno dostignuće.“ On je naglasio da sama norma ne može biti kriva za inertnost međunarodne zajednice u sprečavanju zločina koji se i dan danas dešavaju u nekim delovima sveta. „Svrha doktirne RtoP i nije da se deluje u minut do dvanaest već da se pre svega spreči činjenje takvih zločina, a države podstaknu da razvijaju kapacitete za njihovu prevenciju“, naglasio je Ban Ki Mun.

Specijalni savetnik generalnog sekretara za preveciju genocida Adama Dieng moderirao je raspravu na panelu eksperata. U raspravi su učestvovali zamenik generalnog sekretara UN Jan Eliason (Jan Eliasson), nedavno postavljena specijalna savetnica generalnog sekretara UN za RtoP dr Dženifer Velš (Jennifer Welsh), Sesil Kienge (Cecile Kyenge), ministarka za integracije u Vladi Italije i ambasadorka Marija Kristina Perceval (Maria Cristina Perceval), stalna predstavnica Argentine u UN. Eliason je podsetio da međunarodna zajednica razume da su akcije rane prevencije efektnije i jeftinije od drugih mera, ali da ostaje problem generisanja političke volje da se one primene. Ministarka Kienge je istaka da se teški zločini (atrocity crimes) mogu desiti i u demokratskim zemljama, te da se zato države moraju fokusirati na to kako da smanje dva najveća rizika od takvih zločina u demokratskim državama: socijalnu ranjivost i segregaciju. Ambasadorka Perceval je podsetila na spektar teških zločina u prošlosti uključujući zločine protiv čovečnosti u Argentini i naglasila kritični značaj istorijskog sećanja u prevenciji masovnih zločina. Doktorka Velš je naglasila da zemlje članice UN i nevladine organizacije moraju učiniti još više na razumevanju veze između zaštite ljudskih prava i prevencije zločina, imajući u vidu razlike koje među njima postoje. Ona je podsetila da se teški zločini mogu desiti i u vreme mira, te i kada nema sistematskog kršenja ljudskih prava.

Panel eksperata nastavljen je neformalnim interaktivnim dijalogom u kome je učestvovalo 68 država, jedna regionalna asocijacija i dve organizacije civilnog društva - Međunarodna koalicija za odgovornost da se zaštiti (International Coalition for the Responsibility to Protect – ICRtoP) i Globalni centar za odgovornost da se zaštiti ( Global Centre for Responsibility to Protect).

Sapna Čatpar Konsidin (Sapna Chhatpar Considine), programski direktor Koalicije je istakla da Koalicija čvrsto veruje da je prevencija faktor na kojem je doktrina Odgovornosti da se zaštiti zasnovana i da pozdravlja fokus sastanka na temu državne odgovornosti i prevencije. Predstavila je situaciju u Siriji: više od 100.000 poginulih; više od milion izbeglica u susednim zemljama i mnogo više interno raseljenih, što zahteva hitan međunarodni konsenzus radi zaštite građana Sirije. Podsetila je da je vojna intervencija samo jedna od opcija u okviru međunarodne debate o situaciji u Siriji; da su mnoge organizacije civilnog društva za jaču i posvećeniju ulogu diplomatije radi postizanja političkog rešenja krize i da su te organizacije dugoročno za odgovornost onih koji su počinili ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, za uspostavljanje političkog i procesa pomirenja te zaštite ljudskih prava svih etničkih grupa što je neophodno radi zaštite od budućih zločina kojima se bavi doktrina Odgovornosti da se zaštiti; da je u izveštaju generalnog sekretara rečeno da su obaveze koje proizilaze iz državne odgovornosti i prevencije već deo međunarodnog običajnog prava i da je dužnost država da spreče i zaustave teške zločine jasno određena u nekoliko međunarodnih pravnih instrumenata uključujući Konvenciju o genocidu, Ženevske konvencije i Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda. Programski direktor Koalicije je na kraju zaključila da je veoma važna uloga civilnog društva u izgradnji otvorenih, otpornih i transparentnih društava, te ohrabrila države da i dalje promovišu siguran i dinamični prostor za civilno društvo, uključivo obezbeđivanje nezavisnih i fer medija.

I Samanta Pauer (Samantha Power), stalna predstavnica SAD u UN je istakla teške posledice rata u Siriji, a posebno stravične posledice upotrebe hemijskog oružja od strane vlasti Sirije 21. avgusta ove godine. Predstavnica SAD je izrazila podršku doktrini Odgovornosti da se zaštiti i istakla značaj višestranog pristupa rešavanju problema u Siriji i novih sličnih situacija. Pauer je zaključila da važan okvir Završnog dokumenta Svetskog samita iz 2005. godine o doktrini Odgovornost da se zaštiti ostaje više težnja nego stvarnost i da su učesnici odgovorni da taj okvir postane stvarnost.

Šef Misije EU u UN Tomas Mair Harting (Thomas Mayr-Harting ) naglasio je da EU smatra da je srce doktrine Odgovornost da se zaštiti da se spreče planiranje, pripreme i činjenje zločina genocida, ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i etničkog čišćenja. Harting je upozorio: “Nažalost, znamo da propusti da se na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou sprovedu efektne mere prevencije i sveobuhvatne akcije mogu dovesti do dramatičnog pogoršanja situacije i sužavanja prostora za adekvatnu reakciju.“ Osvrćući se na situaciju u Siriji, Harting je istakao da su dugotrajne intenzivne patnje građana Sirije neprihvatljive te da oni koji su odgovorni za činjenje zločina moraju odgovarati. „Upotreba hemijskog oružja predstavlja kršenje međunarodnog prava i zločin protiv čovečnosti. Zločini koji se čine su u suprotnosti sa svim principima i vrednostima koje deli međunarodna zajednica. Međunarodna zajednica ne može se držati po strani kada se cinično koristi oružje za masovno uništenje. Mi moramo pokazati da su takvi zločini neprihvatljivi i da neće biti tolerisani, da neće biti nekažnjivosti. Moramo sprečiti da se hemijsko oružije ponovo koristi u Siriji, ili bilo gde. Podsećamo na značaj uloge Međunarodnog krivičnog suda (ICC) u istragama i suđenju za ovakve zločine.“

Međunarodna koalicija za odgovornost da se zaštiti je pre debate u Generalnoj skupštini u pismu šefovima diplomatija zemlja članica UN pozvala članice da učestvuju u dijalogu u Generalnoj skupštini i ohrabrila ih da istaknu konkretne korake njihovih vlada radi izgradnje društva otpornog na činjenje teških zločina. U pozivu je takođe predloženo vladama država članica da razmotre preduzimanje akcija čiji je cilj jačanje doktrine Odgovornosti da se zaštiti kroz jačanje državnih kapaciteta za sprečavanje teških zločina:

• Sprovođenje procena i analiza domaćih kapaciteta i najboljih praksi radi sprečavanja masovnih zločina u cilju usvajanja, ustanovljavanja ili ojačavanja postojećih mehanizama i državnih politika;

• Stvaranje nacionalnog akcionog plana radi prevencije masovnih zločina i operacionalizaciju doktrine Odgovornosti da se zaštiti i/ili postavljanje koordinacionog tela za integraciju doktrine Odgovornosti da se zaštiti u okvir nacionalnih politika;

• Ustanovljenje ili povećanje unutrašnjih mehanizama ranog upozorenja i staranje da se prikupljene informacije analiziraju i dele sa relevantnim međunarodnim subjektima radi garantovanja brze, preventivne akcije;

• Usvajanje ili jačanje postojećih politika radi obezbeđivanja potpunog i ravnopravnog učešća žena i manjinskog stanovništva u svim političkim, sudskim, pomiriteljskim i mirotvornim aktivnostima, kao i u očuvanju jednakih prava za te populacije;

• Negovanje dijaloga države i zajednica koji dozvoljavaju otvorenu komunikaciju i uzajamnu izgradnju poverenja, odnosno mehanizme koji mogu podržati rano ublažavanje tenzija;

• Promovisanje sigurnog i dinamičnog prostora za civilno društvo, što uključuje obezbeđivanje nezavisnih i pravičnih medija, kao i nastavak formiranja ključnih partnerstava vlade i civilnog društva radi doprinosa prevenciji okrutnosti.

Centar za evroatlantske studije iz Beograda (CEAS), jedina organizacija civilnog društva iz regiona jugoistočne Evrope koja je član Međunarodne koalicija za odgovornost da se zaštiti, podržala je pismo i pozvala ministra spoljnih poslova Republike Srbije Ivana Mrkića, da Srbija učestvuje u debati i razmotri preduzimanje navedenih akcija.

Srbija nije imala predstavnika u ovoj važnoj raspravi u Generalnoj skupštini iako je Vuk Jeremić, predstavnik Srbije, još uvek bio predsedavajući Generalne skupštine UN kada je debata održana, a Srbija itekako bila aktivna u drugim dešavanjima u Generalnoj skupštini tokom njegovog predsedavanja. Posebno će ostati zapamćen nastup hora Viva Vox koji je pevao pesmu „Marš na Drinu“ . Drina je, inače, granica Srbije sa drugom suverenom državom, a u kolektivnom sećanju mnogih žrtava to je pesma kojom su najavljivana masovna silovanja u istočnoj Bosni od strane srpskih snaga. Jeremić je bio organizator ovog nastupa i njegov aktivni promoter.

Iskustvo Srbije sa vojnim intervencijama, reakcijom dela međunarodne zajednice na sistemsko kršenje ljudskih prava jedne etničke grupe, kaznom za prekomernu upotrebu sile u borbi protiv pobunjenika /terorista/ iredentista, kako god, Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 u kojoj se o tome eksplicitnije govori, presuda Međunarodnog suda pravde u kojoj je Srbija odgovorna za nesprečavanje genocida, trend negacije genocida u Srebrenici koji dolazi i od visokih srpskih zvaničnika, sve su to itekako bili razlozi da Srbija aktivno učestvuje u ovoj i sličnim debatama u Generalnoj skupštini UN.

Na pitanje novinara državne Radio-televizije Srbije o svom jednogodišnjem mandatu u svetskoj organizaciji, Jeremić je konstatovao da je 67. zasedanje Generalne skupštine UN kojim je predsedavao bilo „izuzetno dinamično i zanimljivo“.

U oproštajnom govoru u UN 16. septembra Jeremić je istakao: „Najvažnije od svega je da su pod predsedavanjem Srbije u UN položeni temelji nove razvojne strategije za 21. vek, koja neće imati samo ekonomsku, već i socijalnu i komponentu očuvanja životne sredine“. Istakao je i da je tokom njegovog predsedavanja Generalnom skupštinom UN postignut „istorijski međunarodni sporazum o trgovini oružjem koji je prvi put u istoriji regulisao to pitanje, i da je posle 65 godina čekanja Palestina dobila stolicu u UN“. Sporazum o oružju će stupiti na snagu tek kad ga ratifikuje najmanje 50 zemalja. U Nacionalnom savetu za bezbednost Bele kuće već mesecima analiziraju tekst sporazuma. Naknadno će odlučiti da li će ga potpisati. Neki vojni analitičari predvideli su da će Vašingtonu biti potrebno 10 do 15 godina da ratifikuje dokument. Rusija nije podržala ovaj sporazum. Palestinski predstavnik sedeće na stolici "države-nečlanice-posmatrača“, baš kao i predstavnik Vatikana.

Jeremić se pohvalio da je tokom njegovog predsedavanja u Generalnoj skupštini UN o stavovima Srbije o Haškom tribunalu govorio predsednik Tomislav Nikolić. Rekao je tom prilikom i da je Srbija u poslednjoj deceniji 20. veka „napustila UN i upala u vrtlog građanskog rata“. Međutim, činjenice su drugačije. Na predlog Saveta bezbednosti, Generalna skupština je SR Jugoslaviju isključila iz UN. Zvaničnik UN, što je Jeremić još bio u vreme spomenutog govora, morao bi razlikovati pojmove „građanskog rata“ i „agresije“ na suverene zemlje. O tome se Jeremić, i drugi u Srbiji, mogu najbolje informisati u presudama Međunarodnog suda pravde i Haškog tribunala, dva organa UN.

Preporučujemo vam da pogledate i opširniji izveštaj Koalicije sa spomenute debate u GS, kao i izveštaj Koalicije sa prve globalne Konferencije civilnog društva o RtoP.

Priredili: Jelena Milić, CEAS direktor, Tamara Kaliterna, saradnica CEAS