Za kontrolu BIA nužna je politička volja

Prenosimo tekst sa sajta Blica, 19.08.2012.

Autor: Marko R. Petrović

BiaBIA

Kontrola rada Bezbednosno-informativne agencije, i pored svih zakona koji regulišu rad bezbednosnih službi, mnogo više zavisi od političke volje da se njeno delovanje stavi pod lupu. A te volje do sada nije bilo.

 

   

Postojeći Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti, kako za „Blic” kaže jedan od ljudi koji je do pre nekoliko godina i sam bio visokopozicioniran u bezbednosnim strukturama Srbije, nudi prilično dobre mehanizme kontrole.

- Problem je u tome što nijedna dosadašnja vlast nije želela da koristi sve mehanizme koji su joj bili na raspolaganju - kaže ovaj nekadašnji bezbednjak koji je želeo da ostane anoniman.

To što novoformirani skupštinski Odbor za kontrolu službi bezbednosti, pred kojim će direktor BIA najmanje dva puta godišnje morati da podnosi izveštaj, ima samo devet članova, moglo bi da znači da će ovo telo biti dosta operativnije.

U to veruje i Meho Omerović, član Odbora iz redova Socijaldemokratske partije Srbije, koja je u vladajućoj koaliciji.

- Do sada je direktor BIA praktično samo informisao članove Odbora o tome šta je rađeno - kaže Omerović.

Članovi skupštinskog odbora su, međutim, i do sada imali pravo da od direktora BIA traže da podnosi vanredne izveštaje ili da im omogući članovima pristup u prostorije službe, dozvoli im uvid u dokumentaciju, pruži podatke i informacije o radu službe i odgovori na njihova pitanja u vezi s radom službe.Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, uveren je da nije bitno da li će godišnje biti jedan, dva ili više izveštaja, već je bitna njihova sadržina, odnosno da li se pišu samo da bi bila zadovoljena forma ili da bi omogućili realno sagledavanje situacije i problema.

- Bitan je, naravno, i kvalitet ljudi koji te izveštaje razmatraju i usvajaju. Da bi odgovorili svojoj ulozi poslanici, u Odboru za kontrolu službi bezbednosti treba da budu dosledni i principijelni ljudi. I, zašto ne reći, hrabri. Uz to, treba da budu i osposobljeni da prate i razumeju vrlo specifičnu materiju. Poslanici, naravno, treba da imaju i odgovarajuća ovlašćenja. Zato zakonska rešenja koja ograničavaju njihove mogućnosti uvida u određene podatke treba tumačiti i primenjivati krajnje restriktivno - kaže Šabić za „Blic”.

Osim parlamentarne kontrole, prema njegovim rečima, važna je i kontrola koju sprovode druga, npr. nezavisna tela, a dobar primer dao je zaštitnik građana, koji je predložio uvođenje mere „dvostrukog ključa” u postupku presretanja elektronske komunikacije, a čija se realizacija upravo privodi kraju u BIA.Važnu ulogu u kontroli rada BIA treba da ima i Savet za nacionalnu bezbednost koji bi, kako ocenjuje Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, trebalo da predstavlja „prvu liniju kontrole”.

- Stvari su u Srbiji, međutim, postavljene naopako, a posledica su čistog amaterizma. A takvo stanje Nikolić je nasledio od Tadića - kaže Janjić.

On ističe potrebu donošenja zakona o savetu za nacionalnu bezbednost. Uži sastav novog saveta činili bi, kako kaže, predsednik republike i predstavnici izvršne, odnosno zakonodavne vlasti.

- Bili bi tu i šefovi bezbednosnih službi, ali oni ne bi imali pravo odlučivanja, jer bi se tu ocenjivao njihov rad - dodaje Janjić.U Srpskom pokretu obnove, međutim, misle da je BIA, koju nazivaju „nerasformiranom Službom državne bezbednosti”, gotovo nemoguće kontrolisati ako nema volje da se otvore tajni dosijei i procesuiraju politička ubistva.

- Otvaranje dosijea i samim tim otkrivanje krvavih tragova zločina, uklanjanje iz Službe ljudi koji su povezani sa eskadronima smrti predstavljali bi početak reforme i kontrole Službi bezbednosti - kaže potpredsednik SPO Aleksandar Jugović.

Prema Zakonu o osnovama uređenja službi bezbednosti, inače, članovi skupštinskog odbora ne mogu od službi bezbednosti tražiti, pored ostalog, podatke o identitetu sadašnjih i bivših saradnika službe i pripadnicima službe sa prikrivenim identitetom.Iznuđena rešenja

Jednu od važnijih uloga u kontroli rada bezbednosnih službi ima i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, što je u ovom slučaju Aleksandar Vučić, koji je i prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane. Donedavno, to je mesto bilo rezervisano za šefa kabineta predsednika Srbije, dok je izmenama zakona samo uređeno da sekretara imenuje i razrešava predsednik republike. Ova zakonska varijanta je za Dušana Janjića bolja nego prethodna, ali ne podržava to što je, kao iznuđen potez, na to mesto ipak došao istaknuti političar.
- Sekretar SNB trebalo bi da bude visoki državni činovnik, ili iz redova službe ili iz resora pravde ili spoljnih poslova - kaže Janjić.
Rodoljub Šabić ne spori da Vučić i sa funkcijom sekretara Saveta, ali i bez nje, ima veliku realnu političku moć, ali dodaje da su „uloga, odnosi i koordinacija aktivnosti službi bezbednosti uređeni zakonom i jedino što može biti dobro je da se u praksi ostvaruju onako kako je to zakonom predviđeno”.