Prioritet novi zakon o BIA

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, za Danas
Danas, 31.8.2012.
Autor: J. Lukač

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja

Rodoljub Šabić

Beograd - Zasad je odnos novih vlasti prema instituciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti potpuno korektan. Međutim, ima novih pritisaka u vidu kampanja subjekata van vlade - kaže, između ostalog, u razgovoru za Danas Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Povodom jednog od prvih konkretnih poteza koji je iniciran Šabićevim izveštajem o nadzoru pristupa takozvanim zadržanim komunikacijama građana, koji je rezultirao uvođenjem dvostrukog ključa u BIA (da najmanje dve osobe učestvuju u pristupu), Šabić kaže da je „pažnje vredan, dobar potez, ali i samo prvi korak na dugom putu“.
- Za uspostavljanje korektnog odnosa državnih organa prema ustavnim garancijama privatnosti građana, realizacija 14 mera koje smo predložili zaštitnik građana i ja, zapravo je minimum. Treba nastojati da se uradi i više od toga - navodi naš sagovornik.
Da li očekujete da novi saziv parlamenta usvoji neke od zakona koji se pominju u 14 predloga koje ste zajedno sa zaštitnikom građana Sašom Jankovićem predložili kako bi se pravno regulisao pristup službi bezbednosti privatnim komunikacijama građana? Na primer, predložili ste i novi zakon o BIA.
- Zar bismo ih, da nije tako, zaštitnik građana i ja ih predlagali? Što se Zakona o BIA konkretno tiče, mislim da o neophodnosti potrebe novog zakona i ljudi u BIA dele naše mišljenje. Mislim da je taj zakon prioritet, da bi bilo dobro doneti ga što pre. Zakon o BIA je još pre više godina osporen pred Ustavnim sudom, mislim da je podnosilac inicijative bio Beogradski centar za ljudska prava. Po mojoj oceni, inicijativa se zasniva na mnogo osnovanih razloga. U neko dogledno vreme Ustavni sud bi svojom odlukom mogao staviti van snage niz odredbi tog zakona i uspostaviti ozbiljne pravne praznine u vezi sa funkcionisanjem BIA. Bilo bi vrlo korisno i odgovorno da se to predupredi donošenjem novog kvalitetnog zakona.
Imate li informacija u vezi sa nekim od ostalih zakona koje ste predložili? Da li ste imali neke kontakte i razgovore tim povodom?
- Nekih sasvim konkretnih informacija za sada nemam. Budući da je Vlada u okviru programskog nastupa s punim pravom naglasila značaj donošenja Zakona o zaštiti uzbunjivača, verovao sam da joj u tome mogu pomoći koordinirajući projektom „Zaštita uzbunjivača“, koji su mi poverile i nameravale da finansiraju ambasade Velike Britanije i Holandije, čiji je glavni „proizvod“ trebalo da bude kvalitetan model Zakona o zaštiti uzbunjivača. Posle opstrukcije kojoj je realizacija projekta bila izložena, teško da ću pronaći dovoljno volje da i dalje koordiniram projektom.
U fokusu pažnje javnosti je upravo izrada Nacrta zakona o zaštiti uzbunjivača, a neke od nevladinih organizacija koje se deklarišu kao „uzbunjivači“ imali su primedbi na način na koji vodite taj proces?
- Eufemizam je to nazivati „primedbama“. Reč je o kampanji koja je usledila zbog toga što nisam želeo ni mogao da nekim ljudima poverim više poslova nego što jesam, i da im isplatim veće honorare od onih koji su projektom planirani. Usledilo je proturanje raznoraznih dezinformacija i neistina, besmislenih i neosnovanih optužbi za „pranje para“ i slično, a sve je kulminiralo bezočnom optužbom da sam, šta god bi to trebalo da znači, „prisvajao“ nekakav novac i to u enormnim iznosima. A istina je, da to ponovim i za vaše čitaoce, i to pod punom moralnom, materijalnom i naravno krivičnom odgovornošću, da, ne samo poverenik lično, nego ni bilo ko od zaposlenih u Službi poverenika u okviru projekta „Zaštita uzbunjivača“ nije primio ni jedan jedini dinar, niti je projektom bila predviđena bilo kakva mogućnost za to. Takav odnos prema sličnim projektima predstavlja standardnu praksu u radu Poverenika.
Da li ima nekih novih pritisaka na rad Poverenika koji ranije nisu postojali?
- Ako mislite na novu vlast - nema. Štaviše, za sad bih taj odnos ocenio kao potpuno korektan. Ali, novih vidova pritisaka ipak ima. Aktivnosti pojedinih subjekata van vlasti, kao gore pomenute prljave kampanje, bez sumnje su oblik pritiska. Nezavisne institucije imaju obavezu da se tom pritisku suprotstave isto kao što imaju obavezu da se suprotstave pritisku vlasti.
Rekli ste da je najvažnije da afera Agrobanka dobije rasplet pred sudom? Da li, na osnovu dosadašnjeg iskustva, smatrate da u srpskom društvu postoje institucije dovoljno jake da suzbiju korupciju?
- Da, i to mislim ne samo u odnosu na Agrobanku, već u odnosu na sve afere. Pravi rasplet one mogu dobiti jedino pred sudom. Jedino je sud taj koji kriminalce šalje u zatvor, oduzima korupcijom i kriminalom stečenu imovinu i slično. Zato je važno da što više afera što pre dobiju upravo takav, sudski epilog. Ali razume se, potreba da to bude što brže ne sme dovesti u pitanje kvalitet prethodnih radnji i imati za posledicu da zbog brzine neke stvari budu zaboravljene ili svesno ili nesvesno zataškane.
Da li ste u poslednje vreme dobili neke ozbiljnije pritužbe na kršenje prava građana na privatnost? Iz koje oblasti? Ima li promena u vrsti pritužbi recimo, u odnosu na mandat prethodne vlade?
- Jedan pomalo bizaran pojedinačni slučaj ukazao je na jedno pitanje od opšteg značaja. Žalba jedne devojke koja i pored odličnih rezultata nije upisana na Kriminalističko-policijsku akademiju jer „nije prošla bezbednosnu proveru“ i nadzor koji je poverenik povodom te žalbe sproveo podsetili su na još jedan ozbiljan problem u vezi s privatnošću i zaštitom podataka o ličnosti. Bezbednosne provere su naravno u nekim slučajevima potrebne, čak neophodne. Međutim, one bi, u skladu s Ustavom, morale biti uređene zakonom. Najčešće nisu, pa se vrše i sa problematičnim pravnim osnovom i bez ikakvog osnova. To će biti povod da u dogledno vreme nadležnim ministrima pre svega unutrašnjih poslova, odbrane i pravde, uputim formalnu inicijativu da se ova oblast kompletno uredi na jedini pravi način - zakonom.
Najvažniji princip transparentnost
- Suzbijanje korupcije je problem na koji ne treba gledati kroz prizmu osposobljenosti pojedinačnih institucija. To je ispit koji polaže država, problem koji podrazumeva aktivnosti više institucija, sistema. Ako adekvatan sistem nemamo, a višegodišnje hronično odsustvo rezultata u borbi protiv korupcije pokazuje da je tako, moramo ga graditi „u hodu“. Dodao bih da je pored izgradnje efikasnih institucija bitno i afirmisanje nekih principa. Jedan od tih principa, ja mislim najvažniji, jeste transparentnost. Ako bismo učinili, ne samo u zakonima, već i u stvarnosti, nespornim pravo javnosti da zna sve o rashodima javnog novca i o raspolaganju javnim resursima, siguran sam da bismo u vrlo dogledno vreme imali zapažene rezultate u borbi protiv korupcije - kaže Rodoljub Šabić.