Stavovi Srbije i Makedonije o „Turskom toku“ nedefinisani

Sputnik, 3.6.2015

sputnik-logo-1

Srbija i Makedonija nisu članice EU i ne moraju da usaglašavaju svoju politiku sa Briselom, ali one sebe smatraju toliko zavisnim od EU, da su spremne da ispune sve zahteve, rekao je danas direktor Instituta za nacionalnu energetiku Sergej Pravosudov.

On je, komentarišući današnji predlog Slovačke da se napravi projekat kraka gasovoda koji će se oslanjati na „Turski tok“, uz učešće Bugarske, Rumunije, Mađarske i Evropske unije, rekao da su stavovi Makedonije i Srbije po pitanju učešća u tom gasovodu i dalje nedefinisani.
Prema njegovim rečima, Slovačka predlaže alternativne maršrute, jer želi da odbrani svoje nacionalne interese.
Stručnjak Fonda nacionalne energetske bezbednosti Aleksandar Pasečnik je rekao da ukoliko „Turski tok“ bude zatvorio mogućnost za tranzit gasa preko Ukrajine, Slovačka više neće biti tranzitna zemlja, pa je zato Bratislava zainteresovana da i dalje igra važnu ulogu na energetskom tržištu.
Pritom, prema njegovim rečima, treba biti oprezan prema Bugarskoj, s obzirom na to da su svi rusko-bugarski projekti propali.
Slovačka je danas predložila Rusiji projekat kraka gasovoda koji će se oslanjati na „Turski tok“, uz učešće Bugarske, Rumunije, Mađarske i Evropske unije.
To je izjavio slovački premijer Robert Fico nakon razgovora sa ruskim kolegom Dmitrijem Medvedevom i dodao da bi predlog Bratislave trebalo da se realizuje uz učešće i podršku EU, preneo je Tas.
On je dodao da Slovačka ne može da se meša u rusko-ukrajinske odnose, pa ni po temi gasa, ali ne može ni mirno da sedi i čeka da Ukrajina ispadne iz sistema za transport gasa. Zbog toga će aktuelnost projekta rasti u istoj meri u kojoj će se realizovati „Turski tok“.
Takve projekte možemo da realizujemo samo uz postizanje dogovora između četiri zemlje, naravno, uz učešće Rusije. Odgovornost zahteva od nas da tražimo alternativne puteve rešenja ovog problema“, zaključio je slovački premijer.
Ruski premijer Medvedev je rekao da su u razgovorima s kolegom razmotrene mogućnosti sprovođenja tih opcija koje stvara „Turski tok“, nakon što dođe do granice Grčke, za zemlje Evrope i mogućnosti uključenja u te procese.