Ministar odbrane dokumente o aktivnostima 37. motorizovane brigade VJ na Kosovu proglasio državnom tajnom

FHP, 12.6.2015.

FHP logo

Fond za humanitarno pravo (FHP) je 12. juna 2015. godine podneo prekršajnu prijavu protiv ministra odbrane Bratislava Gašića zbog nezakonitog označavanja arhive 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije (37. mtbr VJ) najvišim stepenom tajnosti podataka. FHP smatra da je ministar odbrane prekršio Zakon o tajnosti podataka i da je njegovo postupanje usmereno na onemogućavanje rasvetljavanja svih okolnosti o ubistvima kosovskih Albanaca čija su tela pronađena u masovnoj grobnici u Rudnici.

FHP je u januaru 2015. godine objavio Dosije »Rudnica«, u kom pruža uvid u dokaze o četiri zločina počinjena u aprilu i maju 1999. godine na Kosovu, u zoni odgovornosti 37. mtbr VJ kojom je komandovao sadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković, a u kojima su ubijeni civili – kosovski Albanci čija su tela ekshumirana iz masovne grobnice u Rudnici 2014. godine, kao i uvid u postupak „asanacije bojišta“ u okviru kojeg su tela žrtava odneta sa mesta zločina, a potom skrivana 15 godina.

FHP je tokom istraživanja za dosije od Ministarstva odbrane Republike Srbije (MO RS), na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, sredinom juna 2014. godine zahtevao dostavljanje dokumenata koji se odnose na aktivnosti 37. mtbr VJ u vreme zločina opisanih u Dosijeu »Rudnica«. MO RS je u rešenju kojim je odbijen zahtev FHP-a za dostavljanje dokumenata o 37. mtbr VJ obavestilo FHP da je celokupna arhiva 37. mtbr VJ proglašena tajnom na period od 30 godina, po osnovu odluke ministra odbrane. FHP je na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja sredinom maja došao u posed sporne Odluke o zaštiti arhivske građe nastale u radu rasformirane Komande 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije.

Ministar odbrane u svojoj odluci ne navodi niti jedan razlog za označavanje dokumentacije 37. mtbr VJ tajnom. Rok tajnosti od 30 godina predviđen je za podatak sa oznakom »državna tajna« i on ujedno predstavlja najviši stepen zaštite podataka prema Zakonu o tajnosti podataka. Prema tom Zakonu, ovaj stepen tajnosti određuje se »radi sprečavanja nastanka neotklonjive teške štete po interese Republike Srbije«. Ministar Gašić je u svojoj odluci, u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka (član 11, stav 4), morao da obrazloži na koji način bi interesi države mogli biti neotklonjivo i teško oštećeni, što on nije učinio. Osim toga, odluka eksplicitno ne navodi ni oznaku tajnosti koja je njom određena, već se to zaključuje iz određenog roka tajnosti.

Odluka ministra odbrane predstavlja zloupotrebu ovlašćenja prema Zakonu o tajnosti podataka, kao i prekršaj prema ovom Zakonu (član 99), zato što nije bilo osnova za označavanje navedene dokumentacije kao tajne i zato što je odluka o određivanju tajnosti podataka bez obrazloženja.

Neosnovanost označavanja arhive 37. mtbr VJ tajnom je posebno očigledna ako se ima u vidu da se radi o podacima koji se odnose na period od pre 15 godina i vojsku koja je bila drugačije uređena od Vojske Srbije i koja više ne postoji, kao i da su brojni izveštaji i drugi dokumenti 37. mtbr VJ već dostupni javnosti preko Sudske baze podataka Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). Naime, desetine borbenih izveštaja 37. motorizovane brigade su dostupni preko baze podataka MKSJ, a o delovanju ove brigade javno su svedočili bivši i sadašnji pripadnici Vojske Srbije tokom suđenja pred ovim sudom, pa su podaci dostupni i preko transkripata suđenja.

Konačno, očigledno je da je odluka ministra odbrane o zaštiti arhivske građe 37. mtbr VJ od 31. jula 2014. godine usledila ubrzo nakon zahteva koje je FHP u junu 2014. godine uputio MO RS za pristup informacijama koje se odnose na 37. mtbr VJ i iz kojih je bilo jasno da FHP istražuje okolnosti ubistava i prenošenja tela kosovskih Albanaca u masovnu grobnicu u Rudnici. Trenutak u kome je ministar doneo odluku o tajnosti, kao i činjenica da je tajnom označio samo dokumentaciju koja se odnosi na 37. mtbr VJ, ukazuje na to da je ministar svojom odlukom nastojao da spreči istraživanje ratnih zločina, odnosno da je postupio suprotno članu 3 Zakona o tajnosti podataka, kojim je propisano da se »tajnim podatkom ne smatra podatak koji je označen kao tajna radi prikrivanja krivičnog dela«.