Bolna tačka Srbije nije javni dug već konkurentnost

Slađana Gavrić
Izvor: PRESS, 3.10.2012.
Ekskluzivni intervju Pola Krugmana - američki nobelovac u jedinom razgovoru sa pisanim medijima poručio za Press

CEAS

CEAS

Saveti iz prve ruke
Evropa greši što insistira na strogim merama štednje. To je veoma loše. EU zapravo narušava sopstvene interese

Nobelovac Pol Krugman poručio je u ekskluzivnom intervjuu Pressu da je najveći problem Srbije slaba konkurentnost domaće proizvodnje, a ne javni dug.

   

Jedan od najčuveniji i najpriznatijih ekonomista današnjice u Beogradu je održao izuzetno posećeno predavanje koje je okupilo privrednu i političku elitu Srbije, kratko se na konferenciji obratio novinarima i dao po jedan ekskluzivni intervju za novine i TV.

U razgovoru za Press istakao je i da Evropa greši što insistira na strogim merama štednje, jer tako narušava sopstvene interese. Rekao je i da podržava određene subvencije države, kojima se štiti domaća proizvodnja, ali i da ih treba davati samo u određenoj meri.

Da li je za jednu zemlju gori bankrot ili konstantna dužnička kriza?

Krugman: Najbolje je nešto između. Najveći problem Srbije je konkurentnost proizvodnje. Mislim da Srbija sada ne treba da radi ono što je uradio Island kada je bio u krizi. Nije najveći problem Srbije javni dug, već upravo konkurentnost. Zato je potrebno da na sve načine podstičete izvoz.

Deo EU zagovara oštru štednju. Smeju li takvu politiku da prihvate male nacionalne ekonomije, koje inače imaju nizak BDP i minimalan rast ili čak pad proizvodnje?

- Prvo, mislim da Evropa greši u tome što insistira na tako strogim merama štednje. To je veoma loše. EU zapravo narušava svoje sopstvene interese time što insistira na tako strogoj štednji. Teško je malim zemljama da se na isti taj način odrede. Posebno ako imate konfrontaciju u pogledu vaše ekonomije i ekonomije EU.

Moj savet za EU je da prestane sa tim, ali ostalima bih savetovao drugačije. Nisam siguran šta Srbija konkretno treba da uradi, jer nijedna opcija nije sasvim dobra.

Koliko se u periodu krize smatraju opravdanim različiti vidovi državnih subvencija i zaštite domaće proizvodnje? Posebno ako su usmereni ka podsticanju izvoza?

- To može da bude problematično. Ako hoćete da spasete neku granu industrije koja je u problemu, ne smete celu zemlju da uvučete u to, pa da svima dajete subvencije. Treba to da radite samo u izvesnoj meri, koliko je to neophodno. To je radila i Amerika i tako je spasla svoju auto-industriju.

Da li se recept stimulisanja potrošnje koji vi predlažete može primeniti na mikronivou, u porodici ili manjoj firmi?

- Ne može. Cela poenta veće potrošnje je u međuzavisnosti država. To znači da kada pogledamo ekonomiju kao jednu celinu, potrošnja jedne zemlje je prihod za drugu i obrnuto. A to nije moguće u jednoj porodici ili veoma maloj kompaniji.

Šta mislite o MMF-u? Da li pomažu ili odmažu državama s kojima su sklopili aranžman?

- Postoji stari i novi MMF. Novi MMF je više fleksibilan i sa moje tačke gledišta oni su „dobri momci". Oni su bili veoma fleksibilni kada je Island imao probleme. Oni su sada stvarno „dobri momci" i kada je u pitanju Grčka. Mnogo su razumniji nego ranijih godina. Ipak, sve dosta zavisi od situacije. Sadašnji top menadžment MMF-a je vrlo dobar, imam odlično mišljenje o direktorki fonda Kristin Lagard. MMF je imao dosta teške priče iza sebe, nije se dobro pokazao, ali sada je drugačiji.

Rejting kuće nisu dobre ni za SAD
Da li je potrebno da EU osnuje evropsku rejting agenciju, s obzirom na to da su sve tri rejting kuće koje vedre i oblače svetom finansija, „Mudis", „Standard end Purs" i „Fič", američke?
- Znate šta, te tri agencije nisu dobre ni za samu Ameriku. Mislim da bi bilo problematično da EU osnuje sličnu agenciju, jer bi to izgledalo kao politički projekat. Vladalo bi uverenje da je pod političkim uticajem, tako da nisam siguran koliko bi to bio dobar potez.