Amerika jača svoj uticaj na Balkanu

Politika, 13.1.2016.

politika

U borbi protiv Rusije za uticaj u jugoistočnoj Evropi, Vašington Hrvatsku naoruža balističkim raketama, prima Crnu Goru u NATO, preti Dodiku da ne slavi Dan RS…

Iako se poslednjih godina činilo da su Sjedinjene Američke Države zbog problema u drugim delovima sveta prepustile Evropskoj uniji primat na zapadnom Balkanu, poslednji događaji ukazuju da Vašington ne zaboravlja jugoistočnu Evropu. „Povratak” Amerike na Balkan motivisan je ostvarivanjem sopstvenih interesa, pre svega kako bi se pregradio sve veći ruski uticaj, i to u situaciji kada posustala EU pokušava da reši svoje nagomilane protivrečnosti.

Da Amerika ovde ponovo pokazuje svoje političke „mišiće”, vidi se i i izjava njenih predstavnika i iz najnovijih poteza Stejt departmenta u regionu. Tako se minulog vikenda Morin Kormak, američka ambasadorka u Bosni i Hercegovini, usprotivila proslavi 9. januara, Dana Republike Srpske, apelujući na vlasti ovog entiteta da proslave Dana RS budu u skladu sa zahtevom Ustavnog suda BiH (koji je neustavnim ocenio deo Zakona o praznicima RS i naložio izmenu sporne odredbe). U tom obraćanju ambasada SAD u Sarajevu našla je za shodno da upozori i srpskog premijera, koji je minule subote sa ministrima bio na proslavi Dana RS u Banjaluci: „Verujemo da premijer Vučić shvata osetljivu prirodu ovog događaja nakon odluke Ustavnog suda BiH.”

Istoga dana, Hašim Tači, zamenik premijera Kosova, na svom fejsbuk profilu, bez okolišanja je ukazao da su nasilni protesti opozicije u Prištini „napad na one koji podržavaju i koji su partneri Kosova –SAD, Evropsku uniju i NATO”, čime je jasno ukazao na značaj koji Amerika uživa na Kosovu.

Velika prašina se u regionu podigla i posle najave da će SAD isporučiti balističke projektile Hrvatskoj, nakon čega su razmenjene čak i diplomatske note između odlazeće vlade u Zagrebu i Beograda.

Nekoliko dana uoči Nove godine odlazeći ambasador SAD u Srbiji Majkl Kirbi javno je rekao ono što se odavno naslućivalo – da Vašington kao krunu normalizacije odnosa Beograda i Prištine podrazumeva članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.

Kirbi je i polovinom novembra bio u žiži interesovanja zbog svoje izjave da zalaganjem za slobodu medija ne ruši Vučićevu vladu. Mnogima je ovo ničim neizazvano pravdanje američkog diplomate bilo „sumnjivo”, jer je moglo da se tumači da on posredno poručuje kako ima i moć da menja vlast u Srbiji.

A početkom decembra, Amerika je, uz Veliku Britaniju, pozdravila upućivanje poziva Crnoj Gori za dijalog o priključenju NATO-u. Američki list „Politiko” ocenio je da je to pokazalo da su SAD krenule u ofanzivu u borbi protiv Rusije za uticaj na Balkanu.

„Gotovo je opšte mesto da je uticaj SAD u našem regionu jači od uticaja Evropske unije”, smatra Dragan Simić, profesor Fakulteta političkih nauka i podseća da se EU u poslednjih godinu, dve suočava sa mnogim krizama – od grčke, preko ukrajinske, do izbegličke. EU, kako kaže, ne može na pravi način da se pozabavi regionom i uvek čeka preovlađujući američki stav.

Simić ističe da evroatlantski saveznici imaju oprečne interese i da se oni takođe bore za prostor i uticaj i naglašava da danas nema crno-belih odnosa, ne samo između SAD i EU već i inače. „Države koje naivno veruju da sa nekima mogu da budu samo prijatelji i da onda ne sarađuju u drugim stvarima – greše”, naglašava naš sagovornik.

Amerika, prema njegovim rečima, ima svoje konstantne interese kad je reč o Balkanu – da Kosovo opstane kao nezavisna država, da se BiH sačuva i čak integriše iznutra. Kad je reč o Republici Srpskoj, Simić objašnjava da postoji američka bojazan da bi procesi u RS mogli da odu predaleko i da demontiraju samu BiH. Prema njegovim rečima, oni ne uzimaju u obzir da se Srbija u svojoj spoljnoj politici zalaže za očuvanje BiH kao međunarodno priznatog subjekta i unutar nje posebnosti RS kao entiteta.

On naglašava i da je Americi koja se u drugim delovima sveta mnogo više nego ranije bori za uticaj sa drugim velikim silama – Rusijom i Kinom – svakako u interesu miran i stabilan Balkan.

U vezi sa američkom podrškom ulasku Crne Gore u NATO, ovaj ekspert za SAD ukazuje da „Crna Gora svojim potencijalima neće preterano ojačati NATO, ali njen geopolitički položaj i činjenica da se popunjava još jedna siva zona u širenju NATO-a jeste važna i za NATO i za SAD”. Oni to podržavaju, suzbijajući, pri tom, i ruski uticaj.

Prema rečima direktora centra za regionalizam Aleksandra Popova, utisak je da su SAD činile stvari koji nisu išle u prilog evropskoj politici prema regionu i stabilnosti Evrope.

On kaže da se mešanje SAD na Balkanu razlikuje od zemlje do zemlje. „Uzmimo Kosovo na primer – tamo su SAD alfa i omega i sigurno je da ono što se tamo dešava, bar kad centralni organi donose neke odluke, uvek aminovano od strane Amerike”, ističe Popov.

Govoreći o BiH kao o drugoj neuralgičnoj tački u regionu, kaže da Amerika ljubomorno čuva Dejtonski sporazum kao neko svoje čedo, ne vodeći računa da vreme čini svoje. Taj sporazum jeste pre 23 godine zaustavio rat, ali se dosad videlo da ne obezbeđuje uslove za trajan mir. „Ima pouzdanih signala da je Amerika bila taj faktor koji je ometao promenu Dejtonskog ustava”, naglašava on.

Član poslaničke grupe prijateljstva Srbije i Amerike Dragan Šutanovac konstatuje da je Amerika u jednom trenutku bila izgubila interesovanje za Balkan, ali da se to promenilo, o čemu govori i činjenica da su u međuvremenu u Beogradu bili potpredsednik SAD i državna sekretarka.

„Danas ne možemo da kažemo da je Amerika napustila Balkan, jer je Hrvatska postala član NATO-a, a Crna Gora je pred ulaskom u NATO. To pokazuje da SAD definitivno i dalje imaju svoje interese na Balkanu, što je pojačano migrantskom krizom”, kaže Šutanovac.

Komentarišući vojnu pomoć SAD Hrvatskoj, bivši ministar odbrane kaže da Amerika svoje saveznike oprema kroz više programa i podseća da su SAD jedan od najvećih donatora i Vojske Srbije, doduše ne toliki jer Srbija nije ni kandidat za ulazak u NATO.

„Stiče se utisak da od momenta prodaje NIS-a raste uticaj Rusije u Srbiji, ali ne vidim na Balkanu nijednu drugu zemlju u kojoj Moskva ima uticaj, pa makar i deklarativni”, kaže Šutanovac, koji misli da Rusija prema Srbiji nema odnos koji SAD imaju prema svojim saveznicima.