Skandal u ruskom ministarstvu odbrane

Đorđe Milošević, NSPM, 7.11.2012.

serdjukov

Ozbiljan skandal potresao je politički, državni i vojni vrh Rusije. Radi se o korupciji čiji su akteri ovoga puta, kako se sumnja, visoki funkcioneri Ministarstva odbrane i institucija vezanih za ministarstvo, uključujući i samog ministra Anatolija Serđukova.

Predsednik Vladimir Putin bio je prinuđen na odlučan korak: sklonio je sa dužnosti ministra Serđukova i na njegovo mesto postavio Sergeja Šojgua, dugogodišnjeg ministra za vanredne situacije, koji je poslednjih meseci bio na funkciji gubernatora Moskovske oblasti.

Smenu u Ministarstvu odbrane Putin je obrazložio situacijom koja je nastala u tom ministarstvu i potrebom da se stvore uslovi za objektivnu istragu u vezi sa proneverom državne imovine u firmi ,,Oboronoservisa’’ koja je pod kontrolom Ministarstva odbrane. Putin je za Serđukova imao i reči pohvale, rekao je da je poslednjih godina dosta učinjeno za razvoj oružanih snaga i rešavanje socijalnih i stambenih problema vojnih lica. Da li su to samo reči utehe, znaće se posle istrage. Premijer Medvedev je bio mnogo blagonakloniji prema Serđukovu, nazvavši ga efikasnim i uspešnim ministrom. Visoki vladin funkcioner Dmitrij Rogozin, koji je u kabinetu zadužen za kompleks odbrane i naoružanja, nema tako lepo mišljenje i kaže da je Serđukov vodio ,,mlitavu’’ politiku.

Odluka o odlasku Serđukova izgleda nije doneta naprečac. Pres sekretar premijera Natalija Timakova izjavila je da su se Putin i Medvedev konsultovali oko toga nekoliko dana.

O tome šta se zapravo desilo u Ministarstvu odbrane i ,,Oboronoservisu’’pokazaće istraga. Prema prvim saznanjima, koje obelodanjuju moskovski mediji, učinjene su razne finansijske mahinacije, uključujući snižavanje cena nekretnina koje su pripadale Ministarstvu odbrane, zemljišnih parcela i akcija preduzeća. Neka lica su već ispitana, a javlja se da ima i hapšenja. Država je oštećena za najmanje tri milijarde rubalja (oko 100 miliona dolara). Da li je to samo početak odmotavanja klupka?

Po rečima predsednika Putina, novi ministar odbrane treba da bude čovek koji može da nastavi sve ono što je bilo dobro u prethodnom periodu u pravcu dinamičnog razvoja oružanih snaga i da obezbedi realizaciju planova za modernizaciju armije. ,,Takav čovek mogli biste biti upravo vi“, rekao je Putin obraćajući se Šojguu u predsednikovoj rezidenciji u Novog Ogarjevu. Bivši ministar, a sada gubernator bio je navodno zatečen i samo je uspeo da zahvali Putinu na poverenju.

U obaveštenim izvorima u Moskvi se tvrdi da je Serđukov lišen dužnosti zbog serije grešaka koje je lično počinio ili dozvolio da se počine u ministarstvu. Politikolog Pavel Svjatenikov je uveren da je istraga o finansijskim mahinacijama samo izgovor za odstranjivanje Serđukova koji je na položaju ministra odbrane pokazao neefikasnost. On kaže da već čitav mesec kolaju glasovi o nezadovoljstvu u oružanim snagama, ali da je ono zataškavano. Uprkos nekim pohvalama u delu javnosti, Serđukov nije uspeo da suštinski reši nijedan problem. Da su Serđukova želeli da zadrže na položaju, nikakva istraga ne bi predstavljala smetnju da na njoj ostane. Serđukov nije odstranjen zbog pojedinačnog postupka već zbog čitavog niza grešaka, kaže Svjatenikov. On čak tvrdi da je ministar odstranjen zbog potpunog neuspeha reforme oružanih snaga.

Sličnog je mišljenja i ekspert Instituta humanitarno-političkih istraživanja Vladimir Slatinov. On je uveren da je situacija sa skandalom u Ministarstvu odbrane bila do te mere iritirajuća da vlast nije imala drugog izbora nego da reaguje hitno i žestoko. Štaviše, skandal je izazvao veoma nepovoljna reagovanja u široj javnosti, kompromitovao je državne vlasti pošto Ministarstvo odbrane ima veoma veliki značaj, posebno sada u uslovima reforme oružanih snaga.

Dobro obavešteni izvori u Moskvi kažu da je Serđukov imao dosta oponenata kojima bi njegov odlazak mogao biti veoma pogodan. Izvori bliski ministarstvu ističu da se među osobljem ministarstva izražava radost povodom uklanjanja Serđukova, i to javno.

Da li je Serđukov ,,povukao nogu’’? Da li će uslediti još neke izmene u vrhovima ministarstva ili Generalštaba?

U političkim krugovima u Moskvi mogu se čuti glasovi da je na redu ostavka načelnika Generalštaba Nikolaja Makarova. Pojedini analitičari kažu da se on nalazi na toj dužnosti zahvaljujući zajedničkom radu sa Serđukovim. U decembru on puni 63 godine i rok aktivne vojne službe produžen mu je upravo za tri godine. Još pre izbijanja najnovijeg skandala čulo se da će Makarov biti penzionisan decembra ove godine. Malo je verovatno, kažu komentatori, da će on zadržati svoj sadašnji položaj. Moguće je da će na tu visoku funkciju doći neko od aktivnih generala, iako se Makarov, navodno, potrudio, da iz generalštaba udalji sve generale koji su mogli da mu budu konkurenti.

Ne bih zalazio u političku karijeru Serđukova koja je bila uspešna zahvaljujući, kako se ocenjuje, činjenici što je oženjen ćerkom nekadašnjeg premijera Viktora Zubkova, koji je u dobrim odnosima sa Vladimirom Putinom. Ne bih takođe zalazio u druge pojedinosti oko afere koje će biti poznati posle istrage.

Najnovija afera može da ukaže na dva bitna zaključka: da je korupcija u Rusiji veliki problem i da se ukorenila od vrha do dna. To nije stvar od juče. Naprotiv, vuče korene još iz sovjetskih vremena, ali je pravi procvat doživela početkom devedesetih godina. Rusija je imala premijera Mihaila Kasjanva koji je imao nadimak ,,Miša dva procenta’’, što samo za sebe dosta govori. Devedesetih godina korupcija je išla pod ruku sa privatizacijom koja je predstavljala najveću pljačku u istoriji. Sećam se jednog TV duela kojem sam lično prisustvovao i u kome je poznati političar Vladimir Žirinovski oštro kritikovao visokog funkcionera koji je tom privatizacijom rukovodio Anatolija Čubajsa. Rođeni moj, rekao je Čubajs Žirinovskom, ako želiš da kazniš aktere loše privatizaije, onda bi svakog trećeg koji je u njoj učestvovao trebalo streljati.

Korupcija i pljačka imovine nisu nove pojave ni u armijskim redovima. Najizraženija je bila u sovjetskom vojnom kontingentu u Istočnoj Nemačkoj pred loše organizovanu evakuaciju iz te zemlje kada je vojna imovina, a ona se merila milijardama, bila prosto razgrabljena. Na širokom prostoru pored Brandenburške kapije u Berlinu probisveti iz raznih zemalja prodavali su sovjetsku vojnu obuću i odeću, najraznovrsniju vojnu opremu i naoružanje. U to vreme bio sam stalni dopisnik Tanjuga u Berlinu i bio sam svedok tih događaja.

Ovih dana mediji u Moskvi i Minsku pisali su o pokušaju mita i korupcije izuzetno velikih razmera. Ruski biznismen Sulejman Kerimov ponudio je preko posrednika, takođe ruskog biznismena Mihaila Gucirjeva, beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku pet milijardi dolara mita za kupovinu jedne od najvećih kompanija u svetu za proizvodnju kalija i veštačkog đubriva ,,Beloruskalija’’. Kerimov je preko posrednika naime ponudio ukupno 15 milijardi dolara, od čega bi pet milijardi trebalo da se prebaci na račun Lukašenka. Eksperti kažu da kompanija vredi najmanje 30 milijardi dolara. Lukašenko je glatko odbio ponudu i izneo čitav slučaj u javnost. Kerimov je, inače, predstavnik republike Dagestan u Savetu Federacije, odnosno Gornjem domu ruskog parlamenta.

Vlasti u Moskvi javno govore da je korupcija jedna od najvećih boljki savremenog ruskog društva. Ona je najčešća u zdravstvu, prosveti, sudstvu ali je ima i u svim drugim oblastima života. Čine se mnogi pokušaji da se ona suzbije, u čemu ima i uspeha, ali je on još uvek nedovoljan. U političkom programu, suzbijanje korupcije naznačeno je kao jedan od primarnih zadataka.